2. Географски положај Косова и Метохије
*Косово и Метохија се налазе на југу Србије,
између Динарских планина на западу и
северу, планина Српско-македонске масе на
истоку и Шарских планина на југу.
*Највећи део чини Метохијска котлина која је
већа, нижа и топлија и Косовска котлина која
је богата рудама и има већи саобраћајни
значај.
*КиМ заузимају 12,3% површине Србије, и
обухватају Косовско поморавље, Неродимље,
Мало Косово, Кoсово поље итд.
3. Порекло назива
*Реч Косово долази од славенске речи
кос што је на српском име птице. Још
постоји и прича да је постојало место са
тим именом по коме је и читава регија
добила име.
*Метохија потиче од грчке речи μετόχια
што означава земљу у власништву
манастира.
4. Природне одлике Косова и Метохије
*Косовска и Метохијска котлина
настале су спуштањем копна дуж
раседа приликом набиранња
Динарских и Шарских планина. У
њима се налазило језеро које је
било повезано са Панонским и
Егејским морем.
5. Рељеф КиМ-
Метохијска
котлина
*Метохијска котлина је уједно и
највећа котлина у нашој земљи.
Дуга је 68км, широка 60км и
благо је нагнута од севера ка југу.
Дно се налази на надморској
висини 350-450м и покривено је
језерским седиментима.
Проклетијске и Шарске планине
изграђене су од шкриљаца, али
има и кречњака.
6. Рељеф КиМ-
Косовска
котлина
*Косовска котлина се пружа
између Копаоника на северу и
Шар-планине на југу, Дуга је 85км,
а широка од 10 до 15км. Дно се
назива Косово поље и налази се
на висини 510-570м. Прекривено
је језерским седиментима. У
грађи околних планина утчествују
углавном шкриљци, кречњаци
али има и магматских стена.
Остатака вулканских купа има
код Косовске Митровице и
Приштине. Косово поље се дели
на Мало и Велико косово које
повезује река Лаб.
7. Рељеф КиМ-
Дреница
*Дреница се налази између
Косовске и Метохијске
котлине и представља брдско
и планинско подручје. Дели се
на Горњу и Доњу Дреницу.
Планина Дреница висока је
1094м.
8. Климатске одлике КиМ
*Клима Метохије је жупна због утицаја јадранске
климе коју доноси Бели Дрим. Јадрански утицаји
подразумевају јако топла и сува лета, благе зиме
и максимум падавина у касну јесен.
*Клима Косова је под утицајем континенталних
ваздушних маса и има изражена годишња доба.
Количина падавина је мала што узрокује летње
суше. На планинама влада планинска клима која
се одликује кратким и свежим летима и веома
хладним и снежним зимама. Највише падавина
има на Јуничким планинама и Паштрику.
9. Хидрографске
одлике КиМ-
реке
*Бели Дрим је највећа река
Метохије. Има притоке Пећку и
Дечанску Бистрицу са десне, а
Клину, Мирушу и Призренску
Бистрицу са леве.
*Кроз Косово тече Ситница,
притока Ибра, и њене притоке
Лаб и Дреница.
10. Хидрографске
одлике КиМ-
језера
*Од природних језера најбројнија
су ледничка на Проклетијама и
Шар-планини и крашка у кањону
Мируше.
*Вештачка језера су грађена за
наводњавање и водоснабдевање
насеља. Највећа језера су
Газиводе, Балтавско, Радоњићко
и Грачаничко.
*Најзначајније бање су Клокот
код Урошевца и Илиџа код Пећи.
11. Биљни и
животињски
свет КиМ
*Биљни и животињски свет је
разноврстан . Под шумама се
налази 44,7% укупне
територије, а најшумовитије су
падине Проклетија и Шар-
планине. Изражена је
вегетациона спратовност, а од
дрвећа су најзаступљенији
храст, буква и четинари. На
планинама има пашњака и
ливада, који су основа
планинског сточарства.
12. Културно-историјске знаменитости на
КиМ
*Ове области су одувек биле насељене, о
чему сведоче праисторијска насеља код
Приштине и Косовске Митровице. Из римског
доба сачувани су и остаци града Улпијане код
Грачанице, и Деранде данашњи Призрен.
Досељавањем словена и стварањем Српске
државе под Немањићима настаје период
средњег века који доноси многе културно-
историјске споменике на ове просторе.
*Манастири Високи Дечани, Пећка
патријаршија и Грачаница уписани су на
Унесков списак светске културне баштине
2006. год. Посебан значај имају и утврђени
историјски градови попут Звечана, Новог
Брда и тврђаве Каљаја. Уз турска освајања
настају и споменици исламске културе,
најчешће су то џамије и хамами. Међутим
1999. године бројни културно-историјски
споменици бивају уништени, међу њима око
140 цркава и манастира.
13. Становништво и насеља на КиМ
*Према попису из 2011. на КиМ живело је 1
794 303 становника, не укључујући
становнике српске националности. Просечна
густина насељености је 165 ст по километру
квадратном.
*Природни прираштај је 12,5 промила и међу
највишима је у Европи. По полној структурни
бројнији су мушкарци, а по старосној
преовладава младо становништво.
*Према попису из 1948. на Косову је живело
68,5% Албанаца и 23,6% Срба, а према попису
из 2011 на Косову живи 92,9% Албанаца.
*Највећи број становништва живи у селима
која су бројна, имају мање становника и
одликују се кућама које су ограђене високим
зидовима. Градова има мало и углавном су
то мањи градови и варошице.
14. Привредне
одлике КиМ
*КиМ располажу великим
природним богатствима која нису
искоришћена.
*Пољопривреда: под ораницама
је 52% а под пашњацима 45%
пољопривредних површина.
Највише се гаје кукуруз, пшеница,
кромпир и шећерна репа, а од
воћа шљиве и јабуке.
Виноградарство је заступљено у
Ораховцу, Сувој Реци и Великој
Хочи. Сточарство је
најразвијеније на планинама и
највише се гаје овце и говеда.
15. *Рударство има дугу традицију. Она се заснива на налазиштима олова и
цинка, хрома, боксита, никла и кобалта. По залихама ових руда КиМ спада у
најбогатија подручја Европе.
*Енергетика се заснива на великим резервама угља лигнита тачније 76%
укупних резерви у Србији. Овај басен снабдева угљем термоелектране
‘Обилић А’ и ‘Обилић Б’.
*Од индустрије развијена је црна металургија, са мањим погонима у
Приштини, Ђаковици и Глоговцу. Обојена металургија се заснива на
преради олово-цинкане руде у Трепчи. Трепча је такође обезбедила и
сировине за хемијску индустрију и акумулаторе. Од грана лаке индустрије
развијене су прехрамбена, дуванска, текстилна, индустрија намештаја и
друге.
16. Приштина *Приштина се налази у срцу
Косовске котлине, на реци
Приштевки притоци Ситнице.
Налази се на око 600м надморске
висине и представља велику
раскрсницу путева. Приштина је у
средњем веку била престоница
владара, затим пет векова под
турцима када и прима орјентална
обележја. После Другог светског
рата развија се као модеран град.
17. Пећ
*Пећ се налази у подножју
Проклетија, на месту где Пећка
Бистрица излази из Руговске
клисуре. У 14. веку ту је основана
Пећка патријаршија која је била
средиште политичког и верског
отпора српског народа против
тадашње турске власти. У
околини Пећи налазе се значајни
локалитети попут манастира
Високих Дечана, врело Белог
Дрима, Руговска клисура итд.
18. Призрен *Призрен је највећи град у
Метохијској котлини. Простире се
у подножју Шар-планине и налази
се на Призренској Бистрици. У
време Римљана био је познат као
Теранда, а за време византијске
владавине добио је данашње име.
Био је престоница српских царева
Уроша и Душана, а познат је и као
трговачки и занатски центар.
19. Косовска
Митровица,
Гњилане и
Ђаковица
*Косовска Митровица налази се
на ушћу реке Ситнице у Ибар.
Била је позната као један од
најразвијенијих индустријских
градова. Тренутно је подељена на
јужни део где живе Албанци и
северни где живе Срби.
*Гњилане је центар Косовског
Поморавља. Има развијену
дуванску и текстилну индустрију.
*Ђаковица се налази на
југозападу Метохије. Центар је
машинске, прехрамбене и
текстилне индустрије.