Downloaded 12 times
More Related Content
Similar to Култура у-раном-средњем-веку
Култура у-раном-средњем-веку
- 1.
- 2. ОПШТИ УСЛОВИ ЗАПОСТАНАК ФЕУДАЛНЕ КУЛТУРЕ Рани средњи век је обележила нова, феудално-католичка култура. Она се није појавила одједном; били су потребни векови. Њеном зачетку је претходила криза и пропаст културе у античком свету. Наука, уметност и књижевност добијају црте које се разликују од оних типичних за античку робовласничку културу.
- 3. ОПШТИ УСЛОВИ ЗАПОСТАНАК ФЕУДАЛНЕ КУЛТУРЕ Читава средњевековна култура је добила црквено обележје: • Главна интелигенција-свештенство; • Главна књижевна врста: житије; • Главна врста историјских дела: манастирска хроника; • Поезија и музика су стављене у службу цркви; • Центри културног живота-манастири; • Школе: црквено-манастирске; • Појавиле су се и манастирске библиотеке. • Насупрот световној филозофији у антици, јавља се католичка теологија.
- 4. АНТИЧКА КУЛТУРА ИХРИШЋАНСКА ЦРКВА IV-V ВЕКА Темељ културе средњег века је представљала античка култура. Она није у потпуности нестала, зато што је хришћанска црква спасла поједине њене комаде. Доба позне антике одликовао је суживот хришћанске и паганске вере и културе. Аугустин, црквени писац и епископ, указивао је на нужност проучавања античке књижевности и науке.
- 5. НАУКА Реторика – вештинаписаног или усменог изражавања; неопходна за многе јавне службе. Правна наука – неопходна за практичне потребе власти и живота. Историографија – у мањој мери црквена (Јевсеније из Цезареје – ”Црквена историја”), а много више класицистичка (Прокопије –”Историја ратова”, “Тајна историја”).
- 6. НАУЧНЕ ПРЕДСТАВЕ “Етимологије”- Исидор(епископ севиљски)→енциклопедија у Шпанији; покушај систематизовања остатака античких знања и књижевности.
- 7. “Хришћанска топографија”- Византинац КозмаИндикоплеуста; тврди да је Земља облика пљоснатог паралелограма који је окружен океаном, да је иза океана рај...; представља пример ниског нивоа науке о природи, зато што је присутно потпуно занемаривање података посматрања и искуства, тј. враћање почетном митолошком стадијуму.
- 8. ОБРАЗОВАЊЕ И СЕДАМСЛОБОДНИХ ВЕШТИНА Седам слободних вештина (Septem artes liberales) је преглед свих знања антике које је дао, у девет књига свог дела “О браку филологије и Меркура” афрички писац Марцијан Капела. Образовање је обухватало 2 степена: 1. тривијум (граматика, реторика и логика) 2. квадривијум (аритметика, геометрија, музика и астрономија).
- 9. ЈЕЗИЦИ Дела класичне античкекњижевности стварана су на грчком и латинском језику. На истоку се, поред грчког, писало и на: латинском, арамејском, коптском, грузинском... На западу, језик и писмо хришћанске културе били су искључиво латински. Временом се на истоку изгубило знање латинског. Покрштавање Словена у 9. и 10. веку је утицало на то да словенски језик буде језик хришћанске културе. Унутар царства, упоредо је трајала и јеврејска, старозаветна култура, чија су дела стварана на хебрејском језику.
- 10. ПИСМЕНОСТ И КЊИЖЕВНОСТ Ураном средњем веку је потреба за писменим људима била много мања. За писање је био коришћен пергамент. Званични документи владара су били писани и издавани у владарским канцеларијама. У манастирима су документи писани у посебним просторијама- скрипторијима. У канцеларијама Византијско-римског царства је првобитно употребљаван латински, а потом грчки језик и писмо; на западу-латински језик и писмо.
- 11. Изван дворова, манастираи епископија само су учени или имућни људи имали средстава и знања за писање. Документи су, ради лакшег чувања, били савијани у свитке - ротулусе. Рукописи су обично били део кодекса (рукописна књига која је најчешће била препис дела разних аутора или жанрова, међусобно неповезаних). Појединачне књиге су најчешће имале богослужбену намену.
- 12. ПИСМЕНОСТ И КЊИЖЕВНОСТ Главнетеме: богословске. Главни жанр: светска хроника→излаже догађаје од стварања света па до времена у коме аутор пише. Написан је велики број житија, као и похвалних песама светитељима, неколико општих и много локалних историја хришћанске цркве, историје мањих раздобља, посвећене владавинама царева.
- 13. НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ Усмена народнакњижевност, најчешће вековима препричавана и надограђивана пре него што би била записана, постојала је изван дворске и манастирске културе и писане књижевности. • германски еп о Нибелунзима • англосаксонски еп о Беовулфу • викиншке саге (најстарије, првобитно усмене, а потом записане, скандинавске приповести) о њиховим најстаријим владарима и ратним походима • англосаксонске легенде о краљу Артуру, Светом Гралу и витезовима округлог стола
- 14. АРХИТЕКТУРА Коришћена су иразвијана знања и грађевинске технике античког света. Црква Сан Витале у Равени-узор за осмоугаону цркву у Ахену (престоница царства Карла Великог). Најзначајније грађевине од чврстог материјала (камена/опеке) су биле: дворови племића и владара, куле, замкови, утврђења, цркве и манастири.
- 15. СЛИКАРСТВО Почетком 8.века, уВизантији, под утицајем старозаветног јудаизма, а и ислама, појавио се иконоборачки покрет, чије су присталице сматрале да је поштовање слике исто што и поштовање идола. Иконоборци су уништавали ликовне представе, цркве су осликавали биљним и геометријским мотивима. После победе иконофила 843. године, византијска ликовна уметност је доживела нов и већи процват. На западу је верско поштовање икона било мање раширено. Рукописи су билу украшавани илустрацијама, тзв. минијатурама. Минијатуре су добиле назив по латинском називу за црвену оловну боју- минијуму.
- 16. ДВОРОВИ И МАНАСТИРИ Владарскидворови, катедрале и већи манастири су били средишта културе. Писменост је опстала на владарским дворовима на западу услед практичних потреба везаних за државну управу, као и у епископским и манастирским средиштима где су стварана и преписивана дела богослужбене, литургијске намене и богословске садржине. Услед варварских најезда хришћанска епископија у неком граду често би опстајала као једина преживела установа, способна да школује и описмени.
- 17. Хришћанске мисије субиле веома значајне, јер су проповедале нову веру у удаљеним областима. Мисија Светог Патрика→крајем 5.века је основао прве манастире у Ирској; захваљујући њему, хришћанска култура се раширила. Манастир Светог Бенедикта у Монте Касину (6.век), очувао је и проширио манастирску писменост и књижевност кроз следбенике, бенедиктинце.
- 18. ВИЗАНТИЈА Византија је, збогарабљанских освајања, сведена на грчко говорно подручје. Константинопољ је био главно културно средиште; нарочито значајна културна средишта: престонички и провинцијски манастири, у којима су се стварала дела богослужбене књижевности али и дела паганских античких аутора. У граду су постојале: • школе за основно образовање(тривијум) • универзитет или висока школа (за будуће државне службенике) • бројне цркве и друге грађевине. Византија је познавала и неговала знања античког света, док то на западу није био случај (тамо су била заборављена и одбачена).
- 19. КАРОЛИНШКИ РЕНЕСАНС СТАРАЊЕ КАРЛАВЕЛИКОГ О ПРОСВЕТИ У свом првом капитуларију (769) прописује да се одстране неписмени свештеници из црквене службе, а касније захтева да се ликвидира неписменост свештенства. Доводи граматичаре и реторе из Италије, Британије и Ирске, окупља све учене монахе на свом двору и даје им задатак да саставе уџбенике за новоотворене школе по манастирима. Каролиншки ренесанс је доба препорода за време Карла Великог.
- 20. ДВОРСКА АКАДЕМИЈА ИШКОЛА ПОД КАРЛОМ ВЕЛИКИМ Карло Велики је и сам био неписмен-под старост је учио да пише. Тежећи да прошири своја знања и интелектуалне видике других људи, основао је Дворску академију на свом двору. На његовом двору је постојала и школа. Карло Велики је под јастук стављао таблице превучене воском, и када би га савладавала несаница, извлачио би их и писао латинска слова на њима.
- 21. КАРОЛИНШКИ РУКОПИСИ У употреби јебила каролиншка минускула(=лепо, разговетно писмо, узето за основу савремених латинских слова, које је заменило ранији ружан и нечитак рукопис). У неким великим библиотекама у свету се и данас чувају збирке рукописа насталих у скрипторијима.
- 22. Уметност каролиншког ренесанса– изградња дворова, цркава и манастира ОПАДАЊЕ КУЛТУРЕ ПОСЛЕ КАРЛА ВЕЛИКОГ После смрти Карла Великог, елементи световног утицаја у књижевности, поезији и уметности све више ишчезавају и култура добија још јасније изражен црквени карактер. Узроци: распадање државе на више делова, пљачке, спаљивања манастира, цркава и читавих градова Карлов наследник, Лудвиг Побожни, односио се према античкој књижевности с највећим презиром, није ни сам желео да чита, а ни да други читају. Последице: број нових књижевних дела је опао; неписменост се опет јавила међу свештенством.
- 23. ДОБА ОТОНА ВЕЛИКОГ ОтонВелики је био немачки краљ из Саксонске династије. Настојао је да обнови политику Карла Великог у области образовања, али је то чинио са знатно мањим средствима и слабијим ефектом. Организовао је дворску школу и под старост учио да чита. Тежио је да привуче у своју службу образоване људе.
- 24. Хвала на пажњи! ИванаШимшић II1 Анђела Шимшић II1