1. „ОВО ЧИНИТЕ У МОЈ СПОМЕН“
Страсна или Велика недеља је назив за последњу недељу Васкршњег поста у којој се
подсећамо на последње дана Господа Исуса Христа проведених на земљи. Сећамо се Јудине
издаје, Христовог хапшења, неправедног суђења, пресуде и разапињања на крст, Његове жртве и
страдања (умирања) на крсту.
• Страсна недеља - старословенска реч страст значи страдање, трпљење и бол.
Међутим, непосредно пре самог Христовог страдања, одиграло се нешто што код нас и
поред туге сећајући се на Христово страдање, изазива радост и неописиву захвалност. Догађај који
се издваја и истиче по својој важности.
Христос је у четвртак, који смо касније назвали Велики, сабрао своје Апостоле у једну
собу у Јерусалиму и ту обавио чувену Тајну вечеру. На њој је Господ учинио највеће чудо.
Благословио је хлеб и рекао својим Апостолима (и хришћанима свих времена): "Узмите, једите;
ово је Тело моје које се ломи за вас, ради опроштења грехова". А затим је благословио чашу вина
рекавши: "Пијте из ње сви; ово је Крв моја Новога завета која се лије за вас, и за многе, ради
опроштења грехова". Овим речима Христос је претворио хлеб у своје Тело, а вино у своју Крв. А
када су апостоли појели и попили хлеб и вино, дао им је заповест... ово чините у мој спомен!
На Тајној Вечери на којој је благословио хлеб и вино, Христос је установио свету
Тајну Евхаристије (Литургија) и Свету Тајну Причешћа.
Испуњавајући заповест Христову ми се и данас окупљамо и учествујемо у Тајној вечери,
тј. чинимо је у Његов спомен. Литургија је када се Црква окупи као народ Божији ради молитве и
благодарења (захвалности) Господу. Често се назива и Eвхаристија, што значи благодарност.
2. • Реч ”Литургија” је грчког порекла и значи ”заједничка служба” ,”Служба Божија”.
У овоме сабрању и кроз њега ми, мада нас је много, јесмо једно тело. Кроз Литургију ми
улазимо у општење (заједницу) са Христом – он је наша глава, учимо се да упознајемо Његову
вољу, да се сећамо смрти и Васкрсења и да примамо дарове Духа Светога неопходне за наш
хришћански живот и деловање у свету. Заиста би се могло рећи да кроз своју Литургију Црква
постаје „јединство вере и љубави“.
Због тога је истинска функција божанствене Литургије да се у њој и кроз њу све што је
Христос једном савршио непрестано враћа у живот, и чини поново присутним све у вези са нашим
спасењем. Зато представља неку врсту уласка и општења са вечним значењем неког догађаја у
прошлости. Тако не учествујемо само поново и поново у његовом страдању и Васкрсењу већ
учествујемо и у Његовом другом доласку и Царству Божијем.
Ово најбоље описују речи Светог Јована Златоустог које свештеник изговара у Литургији
„Сећајући се дакле ове спасоносне заповести и свега што се нас ради збило: крста,
гроба, тридневног Васкрсења, узласка на небеса, седања са десне стране, славног и другог
доласка.“
Занимљиво
Непосредно пре саме вечере Христос је својим ученицима опрао
ноге. Ово је учинио да би их опоменуо и подучио због њихове расправе
о томе ко је од њих бољи, кога Христос више воли итд. Христос је у овај
свет дошао да би из љубави служио људима, да би се жртвовао за нас,
пострадао и на крају Васкрсао. Речима „ово чините у мој спомен“,
Христос није само рекао да се окупљамо на „Тајним Вечерама“ –
Литургије већ да чинимо у његов спомен све што је и Он сам чинио.
Служење другоме из љубави је циљ сваког од нас. Ко жели да буде први
нека буде последњи, тј. нека служи свакоме, а ко је последњи биће први.
Помагати другоме у невољи, несебично се давати, прихватати
туђе мишљење и поглед на свет без осуде, не оговарати, не осуђивати,
прихватати све невоље и потешкоће у животу са смирењем јесте
СЛУЖЕЊЕ!
Задатак
Пронађи у Светом Писму у Делима апостолским како се зове Христов ученик који
је изабран да попуни место дванаестог апостола уместо Јуде који је издао Христа.
Подсети се када си последњи пут „служио“ другоме и како си се тада осећао
