1. Методички подаци:
Наставна тема: Хришћанство је Црква (бр. 3)
Наставна јединица: Литургијске службе: Јединство у Христу (бр. 15)
Тип часа: обрада
Циљ часа: Пружити ученцима основ за разумевање да различите литургијске службе
представљају једно служење, а то је Христово служење, које се пројављује кроз служење
епископа коме саслужују презвитери, ђакони и народ Божји;
Оперативни задаци часа:
-образовни: - пружити знање ученицима да су службе које граде Цркву дар Христове
љубави и продужетак Његовог личног служења којим је спасао свет;
- oбјаснити ученицима појмове олтарско и царско свештенство;
- предочити ученицима да црквено богослужење има свој почетак у Старом Завету;
- упутити ученике да је свештена јерархија незамислива мимо свете Литургије;
-васпитни: - развијање свести ученика да је Црква живи богочовечански организам у
чијој основи се налази служење, а не власт;
- развијање свести ученика да су Крштењем постајемо царско свештенство- народ Божји,
без чијег амин нема Цркве;
Oчекивани исходи часа:
- ученици ће моћи да наведу које литургијске службе постоје;
- ученици ће моћи да разликују литургијске службе;
Облик рада: фронтални
Наставне методе: монолошко- дијалошка, илустративно- демонстративна, текстуална
Наставна средства: Power point презентација, пројектор, текст владике Николаја „Зашто
целивамо свештеника“
Место извођења наставе: учионица
Корелација са другим предметима: социологија
Kључни појмови планирани за обраду на часу:
појам Опис појма
2. Хиротонија или
рукоположење
Хиротонија је грчка реч и значи полагање руку (старогр. ἡ
χειροτονια (сложеница од именице ἡ χειρ, рука и глагола τεινω,
пружати) значи полагање руку, пружање руку, бирање).
Рукоположење (хиротонија) је света Тајна свештенства Цркве.
Служи се у оквирима св. Литургије. Обухвата молитве за
благодатне дарове Духа Светога и полагање руку на главу
лица које се поставља у службу олтарског свештенства.
Епископ Реч епископ потиче из грчког језика и значи надзорник,
управитељ (старогр. ὁ ἐπίσκοπος (од предлога ἐπι, над, на и
глагола σκοπέω, посматрати, обзирати се, мотрити, надзирати)
значи надзорник, старатељ, управитељ, заштитник)
Епсикоп је служитељ највишег степена црквене јерархије
изабраног кроз хиротонију да буде први на литургијском
сабрању.
Свештеник,
презвитер
Реч презвитер потиче из грчког језика и значи старији,
старешина (старогр. ὁ πρεσβύτερος (старији, у смислу
старешина, компаратив је придева ὁ πρεσβυς, стар)
Презвитер је служитељ другог степена свештенства.
Ђакон Реч ђакон долази из грчког језика и значи слуга (старогр. ὁ
διάκονος, слуга)
Први је степен свештеничке службе у Цркви.
Парохија Хришћанска заједница под окриљем једног свештеника.
Реч парохија потиче од грчке сложенице ἡ παροικία (од
предлога παρά, крај, поред и именице ὁ οἶκος, кућа, дом).
Могла би се превести: „сапостојећи“, „који станује као странац
у граду“, „који постоји поред“ или „који сапостоји у једном
месту“. Ова реч указује на ехсатолошко усмерење хришћанске
заједнице где год да се она налазила. Црква постоји на
евхаристијски начин, те она, иако је у свету, није од света.
Kоришћени извори сазнања и стручна литература:
Извори: Нови Завет, издање Светог архијерејског синода Српске православне
цркве;
Литература: Протојереј др Љубивоје Стојановић, Пастирско служење, Београд-
Зрењанин, 2003; Еп. далматински Фотије, Православна веронаука, Београд-
Шибеник, 2009; Протојереј Николај Афанасијев, Трпеза Господња, Цетиње, 1996;
Владика Николај, Мисионарска писма II, Ваљево, 2001.
Структура и ток часа:
3. Уводни део: Оквирно планирано време: 5 мин
Наставна метода: монолошко-дијалошка
Облик рада: фронтални
Молитва. Најава наставне јединице.
Катихета обрађује наставну јединицу уз помоћ Power point презентације.
Напомена: У току пуштања презентације, катихета најпре ученике пита о садржају
приказаном на слајду подстичући кроз дијалог их на активно учешће на часу, а потом
пружа додатна знања.
Главни део:
Oквирно планирано време: 30 мин
Наставна метода: монолошко-дијалошка, илустративно- демонстративна
Облик рада: фронтални
Спаситељ света, Господ Исус Христос, дошао је на земљу „да потражи и спасе
изгубљено“ (Лк 19,10). Пред своје Вазнесење он је рекао ученицима да наставе његово
дело спасења: „Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите дакле и научите све
народе крстећи их у име Оца, Сина и Светог Духа, учећи их да држе све што сам вам
заповедио и ево ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин“ (Мт 28,18-20).
-Ко је, дакле, установио свештенство, ради ширења вере и усмеравање верујућих ка
Царству Божјем?
Свештенство је управо Христово свештенство, продужење Његовог личног
служења којим је спасао свет. За то служење Христос је призвао дванаесторицу апостола
и они су друге рукополагали за свештенике.
Наглашавам да је сваки крштени хришћанин, Крштењем, посвећен у царско
свештенство, народ Божји или лаике. (Човек је створен да буде свештетеник. Да
творевину принесе Богу као уздарје. Апостол Петар се обраћа Цркви речима: А ви сте род
изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијени (1 Пт 2,9). Из редова лаика
бирају се свештенослужитељи рукоположени у олтарско свештенство. Сваки крштени
хришћанин је учесник у делу Цркве, већ од Крштења, литургијски стваралац и учесник.
Богослужење у Цркви има свој почетак у Старом Завету. Тако праведног Аврама сусреће
Мелхиседек, свештеник Бога Вишњега. Мелхиседек, цар салимски, јесте праобраз Христа
који је вечни свештеник. Ово нам потврђују и речи ап. Павла који каже да је Христос
„Свештеник до века по чину Мелхиседекову“ (Јевр 7,12).
Мелхиседек је пред Аврама изнео хлеб и вино, што представља праобраз Тела и Крви
Христове.
Код Мојсија налазимо скинију (шатор завета) и свештенство. Свештеник мора да потиче
из Левијевог племена. Он организује и предводи молитву, прво у различитим
4. светилиштима, а од 8. века пре Христа у Јерусалимском храму. Свештеник поучава народ
и подсећа на значај и неопходност савеза са Богом.
Свештенички чин у Новом Завету установио је Господ Христос. За то служење Христос
је призвао дванаесторицу апостола. Апостоли су верујуће учили тајнама хришћанске вере,
вршили богослужења и на тај начин они су били први пастири Цркве Христове.
Оснивањем нових црквених заједница, у местима у којима су ширили Јеванђеље, апостоли
су рукополагањем постављали наследнике који ће наставити дело ширења вере.
Још од најранијих времена Цркве, сусрећемо се са три степена црквене јерархије:
епископима, презвитерима и ђаконима. Видимо, дакле, да постоје различите службе, као и
многе личности. У црквеном богослужењу сви учесници имају своје место и тачно
одређену улогу. Постоје различити дарови и различите службе, али је Господ један и ми
смо у Њему сви заједно као један.( (Вероучитељ ће упутити ученике на то да је важно
препознати своје служење. Неко има дар за уметност, неко за музику и др. Важно је да
препознамо своје место у Цркви).
Епископски чин (највиши чин црквене јерархије)
Реч епископ долази из грчког језика (епископос) и значи „онај који надгледа“. У првим
вековима хришћанства епископи су вршили „ломљење хљеба“, тј. вршили су свету
Евхаристију и Свете Тајне. Они су од апостола задобили власт, не само да поучавају народ
и свештенодејствују, него и да рукополажу и постављају ниже степене црквене јерархије:
презвитере и ђаконе. Код хиротоније епископа потребно је да буду присутна два или више
епископа, али сам чин врши један епископ који на молбу присутних полаже руку на
његову главу. Тада се Црква моли да Господ новом епископу да „Силу владалачког духа,
Којег си кроз Сина Твог Љубљеног Исуса Христа даривао светим Твојим апостолима“
како би могао да „пастирствује стаду Твоме светоме“. Одлукама светих апостола сваки
епископ има своју катедру у својој епископији, тј. њему се поверава једна област и он има
обавезу да у тој области шири веру, поучава народ и врши богослужења. (Објаснити
ученицима да је однос епископа према свештенству и народу Божјем заснован на
стварности љубави Бога Оца према свим људима). По речима Игнатија Богоносца „На
епископа треба гледати као на самог Господа“.
Презвитерски чин (други чин црквене јерархије)
Реч презвитер долази од грчке речи (презвитерос) што значи „старији, времешан,
одрастао“. Презвитери, свештеници или јереји, задобијају власт од епископа (бивајући
рукоположени на светој Литургији) да људе који су им поверени поучавају у вери, да
врше свете Тајне, осим свете Тајне свештенства. Хришћанска општина, која је поверена од
епископа свештенику, назива се парохија. Монаси који су рукоположени у свештенички
чин називају се јеромонаси или свештеномонаси. Свештеник на светој Литургији помиње
надлежног епископа као „икону Христову“, исказујући на тај начин своју веру у Христа.
Ђаконски чин (трећи чин црквене јерархије)
5. Кроз овај чин морају проћи сви свештенослужитељи. Реч ђакон је грчког порекла
(диаконос) и она у преводу значи слуга, служитељ. Дужност ђакона јесте да помаже
епископу и презвитерима при вршењу богослужења. Тако су ђакони, с једне стране,
продужена рука епископа или свештеника, а с друге стране, продужена рука народа, јер
дарове које донесе народ, ђакони преносе до свештенослужитеља.(Он узима дарове од
народа као хлеб и вино и он их опет преноси народу као Тело и Крв Христову). Због тога
је главно дело ђакона да причешћује верне.
Лаичка служба – служба царског свештенства
Назив лаик долази од грчке речи лаикос тј. онај који припада народу Божјем – лаос). Без
присуства народа и народног амин, свака свештена радња не би имала никакве важности.
Ова апостолска пракса је остала и данас, јер на рукоположењу за епископа, свештеника и
ђакона, народ потврђује избор својим аксиос (достојан) да је кандидат достојан за ту
узвишену службу.
Закључак: Цркви постоји само једна власт, а то је власт служења. У богослужењу сви
учесници имају своје место и тачно одређену улогу, нико подређену. Не постоје на једној
страни свештенослужитељи са својим правима, а на другој „лаици“ без икаквих права и
функција.
Наставна метода: текстуална
Облик рада: фронтални
Катихета чита или препричава ученицима текст '' Зашто целивамо свештенике'' владике
Николаја
Молитва.
Прилози: I Power point презeнтација на тему службе у Цркви
II Текст: Зашто целивамо свештеника
III Блог : О свештенству - https://veronauka2016.wordpress.com/
ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
МИСИОНАРСКА ПИСМА
Завршни део: Оквирно планирано време: 5 мин
6. 159. Писмо
Штампару Ј. К.: О Целивању свештеника
Умро Вам стари свештеник, и на његово место дошао сасвим млад богослов.
Староме свештенику Ви сте радо целивали руку, али Вам је, кажете, нелагодно
целивати руку свештенику много млађем од себе. Зар нисте слушали причу о кнезу
Милошу и младом свештенику? Овако гласи та прича: Неки млади поп служио
Литургију у Крагујевцу у присуству кнеза Милоша. Стари кнез је био необично
побожан. Служба се у Цркви није почињала док он не би дошао. У Цркви је стајао на
свом месту као укопан и скрушено се Богу молио. Кад је млади свештеник свршио
службу, он изнесе пред кнеза крст и нафору. Кнез целива крст, па појми да целива и
руку свештенику. Но младић тргне руку назад, као у стиду да му стари господар земље
целива руку. Кнез Милош га погледа и рече: дај руку да пољубим! Не љубим ја твоју
руку него твој чин, који је старији од тебе и од мене.
Овим је, мислим, све речено и објашњено. Стари кнез је проговорио у Цркви и
изрекао речи као од самог Духа Божијег. Промислите сами: ако је вашем свештенику
25 година, његовом је чину 1900 година. И кад Ви целивате руку њему, целивате чин,
који је од апостола Христових прешао на многе хиљаде служитеља олтара Божијега. А
целивајући чин свештеника Ви целивате и све велике светиње и достојне духовнике,
који су тај чин носили од апостола до данас. Целивате светог Игњатија и светог Николу
и светог Василија и светог Саву и Арсенија и Јанићија, и многе многе друге, који су на
земљи били украс земљи а сад су на небу украс неба, и који су назвати: "земни ангели
и небесни људи". И тако, целивање свештеника није обично целивање, но то је, по
речи апостола Павла, цјелив свети (1 Кор. 16, 20).
Целивајте, дакле, без устезања руку која благосиља, и чин који је благословен од
Духа Светога. Целивати млађег (по телу) од себе, као и слушати млађег од себе, добро
је још и због тога, што нас то штити од охолости и учи смирености. Од Бога Вам мир и
радост.
