2. ●●Земљорадња-обухвата обрађивањеЗемљорадња-обухвата обрађивање
земљишта,гајење корисних биљака и добијањеземљишта,гајење корисних биљака и добијање
производа биљног порекла.производа биљног порекла.
Дели се на:Дели се на: Ратарство Воћарство Виноградарство
•Кукуруз
•Пшеница
•Раж
•Јечам
•Овас
Житарице
•Шећерна репа
•Сунцокрет
•Хмељ
•Соја
•Дуван
Индустријске
биљке
Поврће Крмно биље
•Парадајз
•Паприка
•Купус
•Пасуљ
•Детелина
•Сточни
грашак
•Луцерка
3. Пшеница и кукуруз суПшеница и кукуруз су
најважније житарице којенајважније житарице које
заузимају највећи деозаузимају највећи део
ораничних површина.ораничних површина.
Најзначајнија област за гајење
кукуруза је Војводина, али се такође
гаји и у областима Мачве и Посавине.
Користи се као сточна храна и
индустријска сировина.
Гаји се до 900 метара надморске
висине.
Пшеница се највише гаји у
Војводини , Посавини и Тимочкој
Крајини и она је хлебна биљка.
Ратарство
4. Раж, Јечам, ОвасРаж, Јечам, Овас
Су такозвана планинска, или хладна жита.
Гаје се у планинској области до око 1500м надморске висине.
Углавном се користе као сточна храна.
Раж и јечам се користе за прављење пива, брашна(хлеба) и сточне
хране.
5. Индустријске биљкеИндустријске биљке
Представљају углавном
сировние за прехрамбену,
текстилну и дуванску
индустрију, и мањим делом
се користе у друге сврхе.
-Шећерна репа се
користи у индустријској
производњи шећера али је и
веома квалитетна сточна
храна, највише се производи
у Војводини.
6. Сунцокрет
Поред шећерне репе је
најзначајнија индустријска биљка.
Од сунцокрета се производи
јестиво уље. Гаји се у Војводини,
Поморављу и Мачви
Хмељ се користи као
индустријска биљка у
производњи пива. Скоро
целокупну производњу
хмеља у Србији даје
Војводина, а највише се
гаји у околини Бачког
Петровца.
7. Дуван се највише гаји у Јужном Поморављу, западној Србији,
Војводини и Косовској котлини.
Соја се користи за добијање уља и сточне хране.У развијеним
земљама користи се за производњу млека и млечних производа
8. Има велики значај у исхраниИма велики значај у исхрани
становништва било да се користи установништва било да се користи у
свежем стању или конзервисано.свежем стању или конзервисано.
Најважније повртарске културе у СрбијиНајважније повртарске културе у Србији
су кромпир, пасуљ, купус, лук, парадајз ису кромпир, пасуљ, купус, лук, парадајз и
паприка.паприка.
ПоврћеПоврће
Кромпир:
-Највише се гаји у брдским крајевима Србије.
-Гаји се у Ивањици, Сјеници, Горњем Милановцу...
Пасуљ:
-Највише се производи у околини Чачка, Ужица и
Великог Градишта
Купус:
-Најзначајније подручје производње купуса је Јужна Бачка
(околина Футога)
Паприка:
-Највише се гаји у Јужном Поморављу(околина Ниша и Лесковца
Док се по производњи индустријске паприке истиче Хоргош.
9. Производња крмног биља је основа за развој савременог интензивног
сточарства. Детелина грахорица и сточни грашак својим коренским системом
везују азот из ваздуха због чега њихов узгој има и велики значај за
побољшање плодности земљишта.
Поље грахорице Лист детелине
Сточни грашак
Крмно биље
10. Је веома значајна грана у структури пољопривреде Србије.Је веома значајна грана у структури пољопривреде Србије.
Воће се гаји у највећом мери на поседима брдовитих крајеваВоће се гаји у највећом мери на поседима брдовитих крајева
централне Србије, Косова и Метохије.централне Србије, Косова и Метохије.
Извоз: Малине, Шљиве, ЈабукеИзвоз: Малине, Шљиве, Јабуке
Шљиве: Најраспрострањенија врста воћа и највећи род, највећиШљиве: Најраспрострањенија врста воћа и највећи род, највећи
број стабала шљиве налази се у Шумадији и Западној Србији.број стабала шљиве налази се у Шумадији и Западној Србији.
Јабука: Велики број стабала је на великим плантажама у ВојводиниЈабука: Велики број стабала је на великим плантажама у Војводини
и користи се много више у исхрани.и користи се много више у исхрани.
Малина се највише узгаја у Западној и Југозападној Србији.Малина се највише узгаја у Западној и Југозападној Србији.
ВоћарствоВоћарство
11. ВиноградствоВиноградство
Винова лоза успева на
песковитом земљишту и зависи
од климатских услова.
Влажно и кишовито време
неповољно утиче на цветање и
стварање плода.
На 80% површине су винске
сорте које се прерађују у вино
Србија годишње произведе око
150 милиона литара вина.
Виноградски рејони
14. Биодизел се добија мешањем
алкохола и биљних уља или
животињских масти. Најчешће се
користе уљана репица, сунцокрет
и соја. Највише се производи у
Немачкој, Америци и Француској.