Пољопривреда Србије

2.  Привреда је целокупна, организована, планска
делатност људи, која обухвата производњу
материјалних добара намењен друштвеној и
индивидуалној потрошњи.
Примарне Секундарне Терцијалне Квартарне
Пољопривреда Рударство Трговина Школство
Шумарство Производно
занатство
Туризам Здравство
Лов и риболов Индустрија Угоститељство Култура
Грађевинарство Саобраћај Наука
Услужно
занатство
Државна управа
Војска и
полиција

3.  Пољопривреда је, уз лов и риболов, најстарија
привредна делатност. Дели се на земљорадњу и
сточарство.
 У раним периодима развоја, пољопривреду је
одликовала примена примитивних средстава,
ниски приноси, зависност од природних услова,
као и обим производње који је задовољавао
сопствене потребе. Овакав тип производње назива
се екстензивна пољопривреда и заступљен је и
данас у привредно неразвијеним деловима Србије.

5.  Развој науке и технике омогућио је примену
савремених агротехничких мера у пољопривредној
производњи. Системима за наводњавање,
применом механизације и хемијских средстава, као
и селекцијом и укрштањем, знатно су повећани
приноси по једном хектару обрадивих површина и
по једном грлу стоке. Овај тип назива се интезивна
пољопривредна производња .

6.  Са успостављањем социјалистичког уређења после
Другог светског рата, извршена је аграрна
реформа.
укупна
површина (m2)
пољопривредна
површина (2)
%
Централна
Србија
5.596.800 3.305.516 59,1
АП Војводина 2.150.600 1.747.441 81,3
АП Косово и
Метохија
1.088.700 574.231 52,7
Република
Србија
8.836.100 5.627.188 63,7

8. Ратарство даје основне намирнице за исхрану људи, сировине за
неке гране лаке индустрије и сточну храну. Под ратарским
културама је скоро две трећине пољопривредних површина у
републици Србији. Најважнији ратарски производ су жита.
Пшеница и кукуруз су најважније житарице и заузимају највећи
део ограничених површина. Раж, јечам и овас су такозвана
планинска или хладна жита. Гаје се у планинској области до око
1500 метара надморске висине. Углавном се користе као сточна
храна.

9. Шећерна репа се користи у индустријској производњи шећера, али је и
веома квалитетна сточна храна. Сунцокрет је, уз шећерну репу,
најзначајнија индустријска биљка. Хмељ је индустријска биљка која се
користи за производњу пива и кваса.

10.  Воћарство је веома значајна грана пољопривреде
Србије.
 Шљива је не само најраспрострањенија врста воћа
већ даје и највећи род. Јабука се, за разлику од
шљиве, далеко више користи у исхрани, а највећи
број стабала је на великим плантажама у
Војводини, Подунављу, околини Београда и на
Косову и Метохији.

11. Поврће има велики значај у исхрани становништва, било да се
користи у свежем стању или конзервисано. Најважније повртарске
културе у Србији су: кромпир, пасуљ, купус, лук, парадајз и
паприка.

12.  Иако су природни услови погодни за узгој винове
лозе, виноградарство се у Србији као грана
пољопривреде највише суочава с бројним
проблемима.
 Винову лозу су на простору Србије, још у веку п.н.е,
почели да гаје Римљани.

13.  Сточарство је грана пољопривреде која се бави
гајењем, укрштањем, селекцијом и
искоришћавањем домаћих животиња. Сточарство
од давнина има велики значај за егзистенцију
становника Србије. Некад су се широм Србије
гајиле домаће расе, као што су праменка (овца),
мангулица (свиња), буша (говече). Свињогојство је
значајније заступљено на подручју брда и ниских
планина Централне Србије, овчарство доминира
на југу и истоку Србије, а говедарство у Војводини
(фарме) и југозападној Србији (пашњаци).

14.  Лов и риболов су најстарије делатности којима се
човек бавио како би себи обезбедио храну и
задовољио друге животне потребе. Данас се под
ловом и риболовом, као граном пољопривреде,
подразумева узгој дивљачи ради лова у посебно
организованим просторима, ловиштима, као и
узгој рибе у рибњацима. У Србији не постоје
фабрике за прераду и конзервирање рибе.

15. Радили:
Маша Поповић
Јоаким Радојевић
Лука Поповић