SlideShare a Scribd company logo
1 of 31
By: Лука
Перишић 8-1
ШТА ЋЕМО ДАНАС
НАУЧИТИ?
1.Где има калцијума у природи
2.Основна својства калцијума и
других изразитих метала( метали
I и II групе ПСЕ)
3. Основна једињења
калцијума (оксиди,
хидроксиди и соли)
4. Примену калцијума и његових
једињења
*НАЛАЖЕЊЕ У ПРИРОДИ
•Калцијум се у природи не налази у елементарном стању јер је веома
реактиван
•Улази у састав минерала- КРЕЧЊАК и ДОЛОМИТ, седиментних стена,
руда, пећинских украса.
•Изграђује планинске венце (Динариди, Тара, Златибор...)
•У морској , речној и минералној води (тврда вода)
•Биогени елемент- улази у састав костију, зуба, љуштуре шкољки,
оклоп животиња, љуске јајета...
*ПОЛОЖАЈ КАЛЦИЈУМА
У ПСЕ
40,1
20
kalcijum
Ca
Електронска
конфигурација
20Ca K2, L8, M8, N2
Calcium
Релативна молекулска
маса Mr
• Сви земноалкални метали (II група ПСЕ ) имају 2
валентна електрона:
12Mg
20 Ca
K2 L8 M2
K2 L8 M8 N2
II grupa, 3. perioda
II grupa, 4. perioda
• Сви алкални метали (I група ПСЕ) имају 1 валентни
електрон:
3Li K2 L1
11Na K2 L8 M1
19K K2 L8 M8 N1
I Група, 2. периода
I група , 3. периода
I група, 4. периода
• Алкални и земноалкални метали спадају у изразите
метале јер имају један, односно два валентна
електрона
КАЛЦИЈУМ ЈЕ ЗЕМНОАЛКАЛНИ
МЕТАЛ
2. група ; 4. периода
Земноалкални
метали II
*Физичка својства
• На собној температури у
чврстом агрегатном стању
• Метално сив
• Мек, може се сећи ножем
• Добар проводник топлоте и електричне струје
• Чува се у петролеуму или затвореним кутијама
ЗАШТО?
• (реагује са водом, кисеоником и азотом из ваздуха-
танак слој на површини)
*ДОБИЈАЊЕ
* ХЕМИЈСКА
СВОЈСТВАКоји Тип хемијске везе граде алкални и
земноалкални метали?
Алкални и већина земноалкалних метала (осим
берилијума) граде јонску везу.
Колико износи валенца атома алкалних и
земноалкалних метала у њиховим једињењима ?
Алкални метали- валенца I,
Земноалкални метали- валенцаII
-због тога што ови метали имају сталне
валенце , она се не наводи у називима
њихових једињења.
МЕТАЛИ У РЕАКЦИЈИ СА
КИСЕОНИКОМ ГРАДЕ ОКСИДЕ
МЕТАЛА:
4Li+ O2→2Li2O литијум-оксид
4Na+ O2→2Na2O натријум-оксид
4K+ O2→2K2O калијум оксид
2Mg+ O2→2MgO магнезијум-оксид
2Ca+ O2→2CaO калцијум-оксид
• Земноалкални метали при оксидацији
боје пламен јарким бојама– користе се
при изради ватромета
Ca Sr BaMg
У РЕАКЦИЈИ ОКСИДА АЛКАНИХ И
ВЕЋИНЕ ЗЕМНОАЛКАЛНИХ МЕТАЛА
СА ВОДОМ НАСТАЈУ
ХИДРОКСИДИ(БАЗЕ):
Li2O+ H2O→2LiOH литијум-хидроксид
натријум-хидроксидNa2O+ H2O→2NaOH
K2O+ H2O→2KOH калијум-хидроксид
MgO+ H2O→Mg(OH)2 магнезијум-хидроксид
CaO+ H2O→Ca(OH)2 калцијум-хидроксид
• ОКСИДИ МЕТАЛА КОЈИ У РЕАКЦИЈИ У СА
ВОДОМ ГРАДЕ ХИДРОКСИДЕ (БАЗЕ)
НАЗИВАЈУ СЕ БАЗНИ ОКСИДИ (АНХИДРИДИ
БАЗА).
• Подсетимо се шта су кисели оксиди?
• Кисели оксиди су оксиди неметала који у
реакцији са водом граде киселине
АЛКАЛНИ И ВЕЋИНА
ЗЕМНОАЛКАЛНИХ МЕТАЛА
РЕАГУЈУ СА ВОДОМ И ПРИ ТОМЕ
НАСТАЈУ ХИДРОКСИДИ:2Li + 2H2O→2LiOH +H2
бурно
бурно
бурно
2Na + 2H2O→2NaOH +H2
2K + 2H2O→2KOH
+H2Ca +
2H2O→Ca(OH)2 +H2
мање бурно
Mg+ 2H2O→Mg(OH)2 +H2 тек са
Зашто су алкални метали реактивнији
од земноалкалних?
Алкални метали реагују бурније јер отпуштају само
један валентни електрон а земноалкални два.
Нпр. 12Mg K2 L8 M2 II grupa, 3. perioda
11Na K2 L8 M1 I група , 3. периода
Зашто је калцијум реактивнији од
магнезијума?
Калцијум је реактивнији од
магнезијума јер су његови валентни
електрони удаљенији од језгра и оно
их слабије привлачи.
12Mg
20 Ca
K2 L8 M2 II grupa, 3. perioda
K2 L8 M8 N2 II grupa, 4. perioda
ХИДРОКСИДИ СУ ЈЕДИЊЕЊА
КОЈА У СВОМ САСТАВУ ИМАЈУ
ХИДРОКСИДНУ ГРУПУ (-ОН ГРУПА)
MX(OH)X
 X-валенца метала, валенца –ОН групе увек је I
NaIOH CaII(OH)2 AlIII(OH)3
KIOH
LiIOH
MgII(OH)2
Како можемо доказати да је нека
супстанца хидроксид(база)?
• Хидроксиди (базе)
мењају боју црвене
лакмус хартије у
плаву.
• Хидроксиди (базе)
мењају боју
фенолфталеина из
безбојне у љубичасту
РАСТВОРЉИВОСТ
ХИДРОКСИДА(БАЗА) У ВОДИ
Базе се могу добро растварати у води
NaOH, KOH-алкалије
Делимично се растварати у води
Mg(OH)2,Ca(OH)2
Не растварати се у води
Fe(OH)2Fe(OH)3,Cu(OH)2
РЕАКЦИЈА КАЛЦИЈУМА СА
КИСЕОНИКОМ:
 црвени пламен
2Ca + O2→ 2CaO
негашени(живи креч)
 Примена: У производњи шећера,
хартије, стакла, сушење уља –
опекотине на кожи
НЕГАШЕНИ(ЖИВИ КРЕЧ) СЕ ГАСИ
ВОДОМ
•CaO + H2O →Ca(OH)2
Гашени креч
Примена: бели прах, слабо растворљив у
води, користи се за кречење
(дезинфекцију) зидова, прављење
малтера, заштиту дрвећа од глодара,
смањује киселост земљиша у
пољопривреди
Бистар раствор гашеног креча назива
се кречна вода
Кречна вода се замути у реакцији са
угљеник(IV)-oксидом:
Ca(OH)2+ CO2→ CaCO3↓+H2O
калцијум-карбонат
Гашени креч размућен у води=
кречно млеко , користи се за
кречење зидова
CACO
3
Користи се за прављење школских
креда, као грађевински материјал и за
добијање калцијум-оксида
CaCO3→t CaO+ CO2
МЕШАЊЕМ ГАШЕНОГ
КРЕЧА СА ВОДОМ И
ПЕСКОМ НАСАТАЈЕ
-МАЛТЕР
Ca(OH)2+ CO2→ CaCO3↓+H2O
Очвршћавање малтера заснива се на
реакцији калцијум-хидроксида и
угљеник(IV)-оксида из ваздуха.
Калцијум-карбонат повезује зрнца песка
и тако малтер очврћава.
:
Таџ-Махал- Маузолеј љубави у Турској,
изграђен је од CaCO3
МЕРМЕРНЕ ПЕЋИНЕ У
ЧИЛЕУ
Бели анђео (манастир Милешева)
Средњевековне фреске у српским манастирима своју постојаност и
дуговечност дугују знању тадашњих фрескосликара. Фреске су сликане на
свеже омалтерисаним површинама. Под утицајем CO2 из ваздуха гашени
креч Ca(OH)2 полако прелази у калцијум карбонат, CaCO3 при чему се
издваја вода. Танак слој калцијум-карбоната штити цртеж од зуба времена.
Ово је објашњење зашто су фреске у нашим манастирима остале вековима
Гипс CaSO4 x 2H2O
медицина
стоматологија
вајарство
НЕДОСТАТАК КАЛЦИЈУМА
• Крте кости • Остеопороза
ЗА ДОМАЋИ ЗАДАТАК
...
• Одговорити на питања из уџбеника на 48.
страни.
• Научи важне ствари о калцијуму на
страни 49. (то је за 3-4); само теорија!

More Related Content

What's hot

Alotropske modifikacije ugljenika
Alotropske modifikacije ugljenikaAlotropske modifikacije ugljenika
Alotropske modifikacije ugljenikavvlivvli
 
Azot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenjaAzot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenjaBiljana Ristic
 
Hemija nemetala
Hemija nemetalaHemija nemetala
Hemija nemetalaMARKOCZV
 
Sumpor i njegova jedinjenja (2)
Sumpor i njegova jedinjenja (2)Sumpor i njegova jedinjenja (2)
Sumpor i njegova jedinjenja (2)Biljana Ristic
 
Soli -dobijanje_naziva
Soli  -dobijanje_nazivaSoli  -dobijanje_naziva
Soli -dobijanje_nazivaBiljana Ristic
 
Cr, mn,sn,pb
Cr, mn,sn,pbCr, mn,sn,pb
Cr, mn,sn,pblukicka
 
Soli. Formule i nazivi.
Soli. Formule i nazivi.Soli. Formule i nazivi.
Soli. Formule i nazivi.vvlivvli
 
Mangan i hrom
Mangan i hrom Mangan i hrom
Mangan i hrom vukpro97
 
Živa i njena jedinjenja- Milena Nikolić- Milena Andrić
Živa i njena jedinjenja- Milena Nikolić- Milena AndrićŽiva i njena jedinjenja- Milena Nikolić- Milena Andrić
Živa i njena jedinjenja- Milena Nikolić- Milena Andrićnasaskolatakmicenja
 
Mетоде оксидо редукције
Mетоде оксидо редукцијеMетоде оксидо редукције
Mетоде оксидо редукцијеVeraprofesorka
 
добијање и особине бакра
добијање и особине бакрадобијање и особине бакра
добијање и особине бакраmiluskaprsic
 

What's hot (20)

Hemija
HemijaHemija
Hemija
 
Gvožđe2
Gvožđe2Gvožđe2
Gvožđe2
 
Alotropske modifikacije ugljenika
Alotropske modifikacije ugljenikaAlotropske modifikacije ugljenika
Alotropske modifikacije ugljenika
 
олово (Pb)
олово (Pb)олово (Pb)
олово (Pb)
 
Soli
Soli   Soli
Soli
 
Azot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenjaAzot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenja
 
Hemija nemetala
Hemija nemetalaHemija nemetala
Hemija nemetala
 
Sumpor i njegova jedinjenja (2)
Sumpor i njegova jedinjenja (2)Sumpor i njegova jedinjenja (2)
Sumpor i njegova jedinjenja (2)
 
Vodonik
VodonikVodonik
Vodonik
 
Soli -dobijanje_naziva
Soli  -dobijanje_nazivaSoli  -dobijanje_naziva
Soli -dobijanje_naziva
 
Kисеоник
KисеоникKисеоник
Kисеоник
 
Cr, mn,sn,pb
Cr, mn,sn,pbCr, mn,sn,pb
Cr, mn,sn,pb
 
Soli. Formule i nazivi.
Soli. Formule i nazivi.Soli. Formule i nazivi.
Soli. Formule i nazivi.
 
sumpor2.pptx
sumpor2.pptxsumpor2.pptx
sumpor2.pptx
 
Mangan i hrom
Mangan i hrom Mangan i hrom
Mangan i hrom
 
Kiseonik
KiseonikKiseonik
Kiseonik
 
Živa i njena jedinjenja- Milena Nikolić- Milena Andrić
Živa i njena jedinjenja- Milena Nikolić- Milena AndrićŽiva i njena jedinjenja- Milena Nikolić- Milena Andrić
Živa i njena jedinjenja- Milena Nikolić- Milena Andrić
 
Mетоде оксидо редукције
Mетоде оксидо редукцијеMетоде оксидо редукције
Mетоде оксидо редукције
 
цинк (Cu)
цинк (Cu)цинк (Cu)
цинк (Cu)
 
добијање и особине бакра
добијање и особине бакрадобијање и особине бакра
добијање и особине бакра
 

Kalcijum слика са мацом и млеком ппт

  • 2. ШТА ЋЕМО ДАНАС НАУЧИТИ? 1.Где има калцијума у природи 2.Основна својства калцијума и других изразитих метала( метали I и II групе ПСЕ) 3. Основна једињења калцијума (оксиди, хидроксиди и соли) 4. Примену калцијума и његових једињења
  • 3. *НАЛАЖЕЊЕ У ПРИРОДИ •Калцијум се у природи не налази у елементарном стању јер је веома реактиван •Улази у састав минерала- КРЕЧЊАК и ДОЛОМИТ, седиментних стена, руда, пећинских украса. •Изграђује планинске венце (Динариди, Тара, Златибор...) •У морској , речној и минералној води (тврда вода) •Биогени елемент- улази у састав костију, зуба, љуштуре шкољки, оклоп животиња, љуске јајета...
  • 5. • Сви земноалкални метали (II група ПСЕ ) имају 2 валентна електрона: 12Mg 20 Ca K2 L8 M2 K2 L8 M8 N2 II grupa, 3. perioda II grupa, 4. perioda • Сви алкални метали (I група ПСЕ) имају 1 валентни електрон: 3Li K2 L1 11Na K2 L8 M1 19K K2 L8 M8 N1 I Група, 2. периода I група , 3. периода I група, 4. периода • Алкални и земноалкални метали спадају у изразите метале јер имају један, односно два валентна електрона
  • 6. КАЛЦИЈУМ ЈЕ ЗЕМНОАЛКАЛНИ МЕТАЛ 2. група ; 4. периода Земноалкални метали II
  • 7. *Физичка својства • На собној температури у чврстом агрегатном стању • Метално сив • Мек, може се сећи ножем • Добар проводник топлоте и електричне струје • Чува се у петролеуму или затвореним кутијама ЗАШТО? • (реагује са водом, кисеоником и азотом из ваздуха- танак слој на површини) *ДОБИЈАЊЕ
  • 8. * ХЕМИЈСКА СВОЈСТВАКоји Тип хемијске везе граде алкални и земноалкални метали? Алкални и већина земноалкалних метала (осим берилијума) граде јонску везу. Колико износи валенца атома алкалних и земноалкалних метала у њиховим једињењима ? Алкални метали- валенца I, Земноалкални метали- валенцаII -због тога што ови метали имају сталне валенце , она се не наводи у називима њихових једињења.
  • 9. МЕТАЛИ У РЕАКЦИЈИ СА КИСЕОНИКОМ ГРАДЕ ОКСИДЕ МЕТАЛА: 4Li+ O2→2Li2O литијум-оксид 4Na+ O2→2Na2O натријум-оксид 4K+ O2→2K2O калијум оксид 2Mg+ O2→2MgO магнезијум-оксид 2Ca+ O2→2CaO калцијум-оксид
  • 10. • Земноалкални метали при оксидацији боје пламен јарким бојама– користе се при изради ватромета Ca Sr BaMg
  • 11. У РЕАКЦИЈИ ОКСИДА АЛКАНИХ И ВЕЋИНЕ ЗЕМНОАЛКАЛНИХ МЕТАЛА СА ВОДОМ НАСТАЈУ ХИДРОКСИДИ(БАЗЕ): Li2O+ H2O→2LiOH литијум-хидроксид натријум-хидроксидNa2O+ H2O→2NaOH K2O+ H2O→2KOH калијум-хидроксид MgO+ H2O→Mg(OH)2 магнезијум-хидроксид CaO+ H2O→Ca(OH)2 калцијум-хидроксид
  • 12.
  • 13. • ОКСИДИ МЕТАЛА КОЈИ У РЕАКЦИЈИ У СА ВОДОМ ГРАДЕ ХИДРОКСИДЕ (БАЗЕ) НАЗИВАЈУ СЕ БАЗНИ ОКСИДИ (АНХИДРИДИ БАЗА). • Подсетимо се шта су кисели оксиди? • Кисели оксиди су оксиди неметала који у реакцији са водом граде киселине
  • 14. АЛКАЛНИ И ВЕЋИНА ЗЕМНОАЛКАЛНИХ МЕТАЛА РЕАГУЈУ СА ВОДОМ И ПРИ ТОМЕ НАСТАЈУ ХИДРОКСИДИ:2Li + 2H2O→2LiOH +H2 бурно бурно бурно 2Na + 2H2O→2NaOH +H2 2K + 2H2O→2KOH +H2Ca + 2H2O→Ca(OH)2 +H2 мање бурно Mg+ 2H2O→Mg(OH)2 +H2 тек са
  • 15. Зашто су алкални метали реактивнији од земноалкалних? Алкални метали реагују бурније јер отпуштају само један валентни електрон а земноалкални два. Нпр. 12Mg K2 L8 M2 II grupa, 3. perioda 11Na K2 L8 M1 I група , 3. периода Зашто је калцијум реактивнији од магнезијума? Калцијум је реактивнији од магнезијума јер су његови валентни електрони удаљенији од језгра и оно их слабије привлачи. 12Mg 20 Ca K2 L8 M2 II grupa, 3. perioda K2 L8 M8 N2 II grupa, 4. perioda
  • 16.
  • 17. ХИДРОКСИДИ СУ ЈЕДИЊЕЊА КОЈА У СВОМ САСТАВУ ИМАЈУ ХИДРОКСИДНУ ГРУПУ (-ОН ГРУПА) MX(OH)X  X-валенца метала, валенца –ОН групе увек је I NaIOH CaII(OH)2 AlIII(OH)3 KIOH LiIOH MgII(OH)2
  • 18. Како можемо доказати да је нека супстанца хидроксид(база)? • Хидроксиди (базе) мењају боју црвене лакмус хартије у плаву. • Хидроксиди (базе) мењају боју фенолфталеина из безбојне у љубичасту
  • 19. РАСТВОРЉИВОСТ ХИДРОКСИДА(БАЗА) У ВОДИ Базе се могу добро растварати у води NaOH, KOH-алкалије Делимично се растварати у води Mg(OH)2,Ca(OH)2 Не растварати се у води Fe(OH)2Fe(OH)3,Cu(OH)2
  • 20. РЕАКЦИЈА КАЛЦИЈУМА СА КИСЕОНИКОМ:  црвени пламен 2Ca + O2→ 2CaO негашени(живи креч)  Примена: У производњи шећера, хартије, стакла, сушење уља – опекотине на кожи
  • 21. НЕГАШЕНИ(ЖИВИ КРЕЧ) СЕ ГАСИ ВОДОМ •CaO + H2O →Ca(OH)2 Гашени креч Примена: бели прах, слабо растворљив у води, користи се за кречење (дезинфекцију) зидова, прављење малтера, заштиту дрвећа од глодара, смањује киселост земљиша у пољопривреди
  • 22. Бистар раствор гашеног креча назива се кречна вода Кречна вода се замути у реакцији са угљеник(IV)-oксидом: Ca(OH)2+ CO2→ CaCO3↓+H2O калцијум-карбонат Гашени креч размућен у води= кречно млеко , користи се за кречење зидова
  • 23. CACO 3 Користи се за прављење школских креда, као грађевински материјал и за добијање калцијум-оксида CaCO3→t CaO+ CO2
  • 24. МЕШАЊЕМ ГАШЕНОГ КРЕЧА СА ВОДОМ И ПЕСКОМ НАСАТАЈЕ -МАЛТЕР Ca(OH)2+ CO2→ CaCO3↓+H2O Очвршћавање малтера заснива се на реакцији калцијум-хидроксида и угљеник(IV)-оксида из ваздуха. Калцијум-карбонат повезује зрнца песка и тако малтер очврћава.
  • 25. : Таџ-Махал- Маузолеј љубави у Турској, изграђен је од CaCO3 МЕРМЕРНЕ ПЕЋИНЕ У ЧИЛЕУ Бели анђео (манастир Милешева) Средњевековне фреске у српским манастирима своју постојаност и дуговечност дугују знању тадашњих фрескосликара. Фреске су сликане на свеже омалтерисаним површинама. Под утицајем CO2 из ваздуха гашени креч Ca(OH)2 полако прелази у калцијум карбонат, CaCO3 при чему се издваја вода. Танак слој калцијум-карбоната штити цртеж од зуба времена. Ово је објашњење зашто су фреске у нашим манастирима остале вековима
  • 26. Гипс CaSO4 x 2H2O медицина стоматологија вајарство
  • 27. НЕДОСТАТАК КАЛЦИЈУМА • Крте кости • Остеопороза
  • 28.
  • 29.
  • 30.
  • 31. ЗА ДОМАЋИ ЗАДАТАК ... • Одговорити на питања из уџбеника на 48. страни. • Научи важне ствари о калцијуму на страни 49. (то је за 3-4); само теорија!