1. :asopis za decu l januar 2013 l broj 5 l godina 7
Представа
”Прва жур
ване Ташин ка”
Изложба Јо
Батерија перкусиониста - ”Ритам душе” ОШ ” Јосиф Маринковић”
Ђачки кутак и задруга Гимнастичари
ISSN 1452 - 9068
2. Из прошлости
KУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИ СПОМЕНИЦИ
НОВОГ БЕЧЕЈА КРОЗ ВЕКОВЕ
У Новом Бечеју и његовој околини постоје многа налазишта, археолошке ископине и
историјски локалитети.Они су доказ постојања живота на овом подручју и нашег трајања.
ПРАИСТОРИЈА
МАТЕЈСКИ БРОД – вишеслојно археолошко налазиште
на обали некадашњег рукавца Тисе,Малог Бегеја.
Елипсоидног је облика, а датира из времена неолита. Кроз
овај локалитет се може уочити и хронолошки пратити
континуирани развој насеља старчевачке културе преко
рановинчанске па до позне потиске културе. На налазишту
су откривени остаци кућа,оруђа, култне керамике,посуда,
фигура (неолитски идол). Матејски брод се налази на око
шест километара североисточно од Кикинде.
СРЕДЊИ ВЕК
АРАЧА- рушевина средњовековне романичке цркве, која се
налази на око дванаест километара северно од Новог Бечеја.
Не зна се тачна година изградње (око 1230. ), али у свом
постојању више пута је разарана, пљачкана и обновљена.
Арача је у средњем веку била црква, чија је историја била
веома моћна, бурна и драматична.
СТАРИ ГРАД- По наредби турског
султана Сулејмана Величаанственог
(1520-1566) румелијски беглербег
Мехмед –паша Соколовић (1505-
1579) пошао је у освајање утврђених места у Банату. Са одлучном турском
војском Мехмед-паша је у периоду од 15- 19. септембра 1551. Опседао Бечејску
тврђаву. Сама по себи била је лакши плен за освајаче са истока јер се налазила
у лошем стању.Одбрана под вођством угарских великаша Томаша Сантнаја,
Габриела Фигедија, Емриха Нађа, пружила је достојанствен отпор до коначног
Мехмед-паша Соколовић слома.Турци у следећем налету 1552. Заузимају читав Банат.Бечејска тврђава је
имала стратешки важно место и за мађарску и за турску
страну с обзиром на свој повољан географски положај и
место на реци Тиси.
САВРЕМЕНО ДОБА
Самоуправним радом и залагањем свих грађана Нови
Бечеј се развија у снажан политички-административно
-правни , привредни и културно-просветни центар
општине. Одлуком скупштине СР Србије 1954. Нови
Бечеј јепостао члан Конференције градова Југославије.
2
3. Поштовани читаоци,
Садржај
Из прошлости .................................................................. 2
Реч уредника .................................................................. 3 Прошло је доста времена од изласка
Актуелности .................................................................. 4-5 задњег броја „Ђачке искре“. Мада имамо
Школске вести ............................................................. 6-11 „дебеле“ разлоге за то( те нема времена,
Роми су наша стварност .................................... 12 те нема пара и сл.), стидимо се што смо
Може свако, а не мора нико .................... 13-14 дозволили да оваква идеја лежи и чека на
Нови школски развојни план .......................... 15
нас. Јер:
Ми питамо... они одговарају ..................... 16-17
-увек има оних који на овај начин могу и
Занимања .................................................................... 18-19
желе да се афирмишу;
Сазнајте, ако случајно нисте знали . 20-21
-увек има вести и то - да ти памет
Из пера наших ученика ........................................ 22
стане;
Реч педагога ............................................................. 23-24
-увек има по школи потенцијалних
Један несвакидашњи пример ............... 24-25
извештача и репортера- колико год хоћеш-
Слово о матерњем језику ................................ 26
само треба неко да „ћушне“ и погура!
Бисери из ђачких клупа ............................. 27-28
И тако, једног дана,на часу, пред ЂАЦИМА ЗАИСКРИ мени
Мозгалице ........................................................................ 29
да бих то могла бити ја.Волим и да „ћушкам“ и да (се) гурам, а
Јесен у мом крају ......................................................... 30
поготово да пишем и терам на писање. Волећу и да будем уредник.
Страна малишана ......................................................... 31
(Како тек то лепо звучи!)
Дакле, нека „Ђачка искра“ настави да траје, у старом и руху
Ђачка искра и духу!
Дечији часопис основне школе Биће ово по реду број 5.
”Јосиф Маринковић”, Као петица у дневнику, као петокрака звезда, као пет прстију
Јосифа Маринковића 79, Нови Бечеј, на руци или нози, као пет наших чула, као симбол средишта
тел/факс 023 771 041, ,склада и равнотеже, као средина првих девет бројева и симбол
zocaosjmnb@yahoo.com човека (који раширених руку одаје утисак да је сачињен од пет
делова : глава, руке и ноге)...
РЕДАКЦИЈА
Било како било,овај број „Ђачке искре“ пун је новости.Ту су,
Уредник:
Душица Варга најпре, информације о новим пројектима у школи ( Друга шанса,
нови Школски развојни план, Професионална оријентација и др.),
Новинари: на којима вредно раде директор, педагог и наставници , па пуна
Ивана Ибрајтер кола школских вести, па шаљиве стране и страна малишана...
Никола Милинков
Надамо се да ћете ове новине читати у једном даху јер сте део
Даница Вребалов
њих, а оне ваше огледало.
Милана Марић
Анастасиа Попов
Александра Стојшин Душица Варга, професор српског језика
Ивана Тортоски
Дејна Станаћев
Графички дизајн:
“Штампарија Бачкалић” Нови Бечеј
Штампа:
”Штампарија Бачкалић” Нови Бечеј
CIP-Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
373.3/4(497.113 Нови Бечеј)
Ђачка искра: Часопис за децу/Уредник
Душица Варга. - Год. 7, Број 5 (2013)
- Нови Бечеј: Основна школа ”Јосиф
Маринковић”, 2013. - Илустр.; 30 цм
Тромесечно.
ISSN 1452 - 9068
COBISS.SR - ID 222383111
Редакција
3
4. АКТУЕЛНОСТИ У ШКОЛИ
ИНТЕРВЈУ СА В. ДАВИДОВИЋЕМ, ДИРЕКТОРОМ ШКОЛЕ
ОШ „Јосиф Маринковић“ је протекле године
Од изласка четвртог била партнер школа локалној самоуправи у пројекту
броја „Ђачке искре“ прошло „И ја хоћу, и ја знам, и ја могу“. Пројекат је имао за
је доста времена. Шта се све циљ да кроз различите активности са ученицима и
важно догодило за то време? родитељима, нашим суграђанима Ромима, избрише
разлике које постоје. Овом приликом бих се захвалио
На Ваше питање тешко НВО „Роми за декаду Рома“ који су били одлични
је одговорити а да сви партнери у овом пројекту.
буду задовољни. Ви, наши Екуменска хуманитарна организација из Новог
новинари, родитељи Сада са нашом школом спроводи пројекат помоћи
којима се на овај начин за ученике – повратнике из иностранства. За ове
посебно обраћам, учитељи, ученике организовани су додатни часови из српског
наставници, педагог, помоћно језика и математике за нижа и виша одељења.
особље, наши сарадници, сви ви сте у неком тренутку „Професионална оријентација – на прелазу ка
живота школе учествовали у њеном раду уложивши средњој школи“ је пројекат који се реализује у нашој
своје знање, искуство, младост, енергију и тиме школи, ево већ друга година, а има за циљ да помогне
школски живот обогатили новим садржајима или ученицима седмог и осмог разреда у одабиру будућег
унапредили рад школе кроз многобројне програме и занимања.
пројекте који су се реализовали од изласка последњег Као логичан наставак свих пројеката намењених
броја часописа до данас. Ромима, а реализованих у нашој школи, отпочела
У овом тренутку, а сада је половина децембра, је и реализација пројекта Функционалног основног
тешко је сетити се свих актера многобројних образовања одраслих - „Друга шанса“. Подршку за
догађаја. Надам се да се неће наљутити они које нећу реализацију пројекта добили смо од невладиних
споменути и због недостатка простора овог броја организација и институција које се баве питањима
часописа. Споменућу само неке крупније догађаје, Рома јер 80% наших полазника су управо Роми.
мада за нас запослене у ОШ „Јосиф Маринковић“ Циљ пројекта је да се смањи број неписмених људи
„крупнији догађаји“ су и они свакидашњи проблеми, у Србији.
радости, несташлуци наших ученика. У наставни процес су имплементирани и
Увођење инклузивне праксе у школе Србије није образовни стандарди који артикулишу најважније
мимоишло ни нашу школу. Уз велике непознанице захтеве школског учења и наставе и исказују их као
и отпоре, полако улазимо у нове начине рада исходе видљиве у понашању и мишљењу ученика.
са ученицима за које се израђују индивидуални Увођењем стандарда дошло је до велике промене у
образовни планови. Цео процес изискује много рада, начину рада школе, која изискује пуно напора свих
папирологије и одговорности наставника, родитеља актера.
и стручних служби. Утисак свих актера у овом
процесу је да је потребно још додатних едукација Каква је сарадња школе са институцијама
на тему инклузивне наставе како би за све нас нови локалног, покрајинског и републичког значаја?
приступ ученику био примењен на најбољи могући
начин. Знање и искуства других радо прихватамо и веома
Када смо код едукације, да споменем и нови нам је драгоцена сарадња са институцијама, које
Правилник о стручном усавршавању наставника само могу да помогну у нашим напорима усмереним
који подразумева веће ангажовање свих како би се ка побољшању квалитета рада школе.
стекли услови за напредовање у струци. На разноврсне теме успостављена је сарадња
Протекле две године били смо у прилици да и са Ловачким домом, Природним резерватом
сами осетимо „чари“ улоге едукатора за две школе птица „Слано копово“, Институтом за заштиту
из наше општине, кроз пројекат „Зауставимо насиље природе Нови Сад, позориштем „Тоша Јовановић“
заједно“. Искуство је било надасве занимљиво. из Зрењанина, Центром за стручно усавршавање
Кроз пројекат „Моја школа – школа без насиља“ Кикинда, Покрајинским секретаријатом за
успоставили смо сарадњу са светском невладином образовање, управу и националне заједнице,
организацијом Уницеф, која се бави правима и Канцеларијом за инклузију Рома, Женске студије и
потребама деце. Сарадња је настављена кроз продају истраживање „Милева Марић Ајнштајн“ Нови Сад,
новогодишњих честитки од чијег прихода помажемо Истраживачи Роми Жабаљ, РТВ – ромска редакција,
деци Србије. итд.
4
5. По Важем мишљењу шта то издваја нашу Варга и Дражане Богданов . За претходни Дан школе
школу од осталих школа у околини? уживали смо у представи „Прва журка“ за коју су
Ђачка задруга, осим продаје радова ученика са се заинтересовали позориште „Тоша Јовановић“
посебним потребама израђеним у радионицама из Зрењанина и координатори пројекта ИДЕАЛ из
Геронтолошког центра, у 450 квадрата пластеника Београда, па су уврстили ову представу у смедеревски
поседује капацитете за производњу поврћа, што нас фестивал „ Патософирање“. И тамо су нас наши
издваја од осталих школа у широј околини. глумци сјајно презентовали , као што то чине увек и
Захваљујући заједничким залагањима НИС-а у нашој средини.
и локалне самоуправе добили смо „Ђачки кутак“. Батерија перкусиониста „Ритам душе“ је настала
Невладина организација „Астреа“ успешно је из жеље да се у школи уведе још један нови садржај,
током годину кроз који ће ученици развијати сарадничке односе
дана спроводила и квалитетно
пројекат „Месечина п р о в о д и т и
НБ“. Кроз овај слободно време.
пројекат ученици Незаборавни су
су добили прилику тренуци проведени
да се друже сваког на наступима на
петка увече, те Беби егзиту, где
тако квалитетно смо заокупили
проводе своје пажњу великог
слободно време, а уз броја посетилаца
свесрдну подршку Пе троварадинске
и волонтерски тврђаве, затим
рад чланова НВО наступи у Дому
„Астреа“, Данијеле културе у Бечеју,
Манасијевић, Сенке Културном центру
Кочиш и наставника Зрењанин, мото
ф и з и ч к о г сусрету у Новом
в а с п и т а њ а Бечеју, дану школе
Милутина Исакова. у Бачком Градишту,
Незаборавни су као и на отварањима
тренуци играња друштвених игара и стоног тениса, с п о р т с к и х
припремања палачинки, слушања музике и турнира приредби. Наступ на сцени Сава центра донео нам је
у стоном фудбалу и пикаду. велико задовољство јер су са „званичне говорнице“
Низ година уназад ученици виших разреда су све школе, а било их је 340, биле позване да следе наш
кроз интердисциплинарни приступ и очигледну пример и обрате нам се како бисмо им пренели наше
наставу, а у сарадњи са Ловачким домом, били у искуство у стварању оркестра перкусиониста. Без
прилици да посете и своје знање практично примене вође радионице Ђуре Ернста, који је велику љубав и
на самом локалитету „Слано копово” и упознају се са вештину свирања на перкусијама пренео деци, не би
природним ресурсима наше околине. било овако успешног оркестра.
Један од брендова наше школе је и “наше чедо“, како Да ли сте задовољни односом средине према
ми у шали називамо Одбојкашки клуб „Јединство“, школи?
основан је на иницијативу Ђачког парламента наше Све активности које су се дешавале од изласка
школе уз свесрдну подршку, вође Ђачког парламента, последњег броја часописа „Ђачка искра“ па до
наставнице биологије Драгице Бачкалић. Клуб сада данас, не би се оствариле без подршке наше мале
обухвата око седамдесеторо деце, који припадају средине, али и институција виших нивоа. Међутим,
различитим категоријама такмичења и има велику као по правилу у малим срединама често долази до
подршку Спортског савеза општине. неразумевања и немогућности да се успех прихвати.
Не смемо изоставити ни драмску секцију наше Иако окружени разним захтевима за учешће
школе. Она делује у две јединице, у нижим и вишим у којекаквим „популарним“ манифестацијама
разредима. Обе су „наш понос и дика“ јер нас сваке сумњивог квалитета, ми нећемо одустати од наше
године за Дан школе обрадују својим представама улоге носиоца развоја кроз образовање и васпитање
и то тако да увек једва чекамо да видимо шта су будућих нараштаја, те ћемо се трудити да негујемо
припремили . Без обзира на узраст, деца обожавају проверене вредности упркос провинцијском односу
„ даске које живот значе“ , а у нашој школи имају према нама, а са циљем стварања бољих услова за
сјајну подршку – учитељица и наставница Душице живот и напредовање наше деце.
5
6. Школске вести
НАШИ ГЛУМЦИ НА „ПАТОСОФИРАЊУ“
У СМЕДЕРЕВУ
Наша драмска секција , коју чине ученици виших разреда, а воде наставнице Душица Варга и Дражана
Богданов, за протекли Дан школе припремила је позоришну представу „Прва журка“ , по тексту Тодета
Николетића. Представа је побрала буран аплауз на својој „премијери“ и , као и све представе изведене
претходних година, шармирала нашу публику. Била је весела, тинејџерска, врцава и – нескромно али тако
сви кажу– готово професионална. Урађена је уз скромне техничке могућности, али велики ентузијазам
њених глумаца и редитељки . Снимак представе послат је координаторима пројекта ИДЕАЛ који финансира
Европска унија у оквиру програма Подршка
цивилном друштву. Допала се одговорним
људима и одмах је уследио позив за
учешће на „Патософирању“, фестивалу
мултимедијалних драмских остварења деце
и омладине у Смедереву. Мада по жанру
потпуно другачија од концепта фестивала,
наша „Прва журка“ освојила је и „патосирала“
смедеревску публику, наилазећи на заиста
добар пријем и одличну оцену. За глумицу
вечери публика је прогласила Ивану Тортоски
, у представи Кату Шљивић. Представа је
изведена у ревијалном делу, на камерној
сцени Дома културе , 30. јуна 2012.године.
ПУТОВАЊЕ У ПРОШЛОСТ И то све у застакљеном ормару, са подацима
испод експоната и именима њихових сакупљача, баш
као у правом музеју. Брижљиво чувано негде , по
Наша школа је прилично стара и има много
ормарима или таванима, сада отргнуто од заборава,
физичких недостатака. Немамо модерне кабинете,
само да се гледа,а не дира.
трпезарију, добар санитарни чвор, па чак ни завесе
Шта друго рећи осим да и у овом претешком
на многим прозорима .Али оно што имамо,немају
времену ми нисмо престали да чувамо рејтинг школе
многе друге школе,а то је неисцрпна машта и много
јер волимо своју професију и све што она од нас
ентузијаста и међу ученицима и међу наставницима.
тражи. А деца то увек осете и ту су на сваки наш миг,
А да машта заиста може свашта, доказују увек нове
и на најмањи наш подстицај одазивају се и дају свој
појединости у школском окружењу, према којима
допринос да се у школи сви осећамо лепо.
нико једноставно не може да остане равнодушан.
Сада је то мали школски изложбени простор,
наш минијатурни етнолошки музеј са експонатима
из прве половине 20. века, везан за свадбене обичаје
Баната. Као и претходних прилика, када су у оквиру
изборног предмета Свакодневни живот у прошлости
и Грађанског васпитања, ученици са наставницом
Јеленом Чивчић уприличили изложбу старих
употребних предмета из домаћинстава, старинских
ручних радова, оруђа, оружја и др. , блиста у холу и
мами погледе радозналих и ова прелепа поставка.
Ту су старе фотографије које сведоче о свадбеним
обичајима, прастари фотоапарат, чутуре, деверски
пешкир, венчаница и младожењино венчано одело...
6
7. Школске вести и отворен разговор са њима. Могли смо да од њих
сазнамо све што нас занима, као да јавно читамо
неку књигу. У госте смо позвали две наше бивше
DE:JA NEDEQA ученице, веома успешне спортисткиње, Сању Радин и
Тању Тодоровић, затим др Саву Иванића, стручњака
за пливање и ватерполо и аутора студије о најстаријим
- |IVA BIBLIOTEKA - спортским играма Баната, Јовану Ташин, ученицу
наше школе и Хуана Антонија Лопеса Љеренаса
Прва недеља октобра, свима нама позната као Брисуелу , осамнаестогодишњег младића из Мексика,
Дечија недеља, протекла је и ове године у бројним који је овде на размени ученика ради интеркултуралне
активностима, како у сарадње и учења
нижим, тако и у вишим језика. Најпре смо
разредима. Од спортских у кратким цртама
такмичења, вашара, најавили сваког од
маскенбала, цртања, певања гостију, затим су
и опуштеног уживања се они детаљније
наших најмлађих ђака, до представили, а онда
турнира у фудбалу и стоном су запљуштала
тенису, промоције занимања питања радозналих
у оквиру професионалне присутних ученика.
оријентације, маникира Било их је толико да
и чега све не код старијег је време једноставно
узраста. Ове године имали пролетело.
смо и новину названу Жива Па да кренемо
библиотека ,реализовану са присећањем на
са познатим и мање познатим особама из нашег овај догађај који се реализовао још боље него што смо
окружења. сви очекивали. Заправо, окупили смо сјајну екипу и
Жива библиотека значила је заправо окупљање свако од њих нас је фасцинирао на свој начин. Ево шта
личности занимљивих и ученицима и наставницима, су нам испричали о себи.
САЊА РАдин ја сам се и телом и духом посветила *6 златних медаља на
У нижим разредима основне овом спорту, били су тренинзи, меморијалним турнирима под
школе имала сам проблема са тренинзи и само тренинзи и називом “Торе”, “Горан Остојић”
слабим костима па су ми лекари одрицања, али не жалим ни за (2010, 2011, 2012)
посаветовали да одаберем неки једним минутом проведеним * 2 сребрне медаље у 2009
борилачки спорт и почнем да на њима. Почела сам да нижем на Првенству Србије ( Рума,
се бавим њиме.Избор је пао на медаље... Добитник сам бројних Београд)
кикбокс.Имала сам тада свега 9-10 медаља што ми је омогућило да * Европски куп у кунг фуу
година и нисам ни слутила шта ме у Француској полажем судијски 2010-златна медаља(Сегедин)
чека. У групи са којом сам почела испит. Можда ћу због једне повреде * Европски куп у кик боx-у
да тренирам били су сами дечаци, морати да престанем да се борим у 2010-златна медаља (Темишвар)
који су ме тако немилосрдно рингу, али наставићу да тренирам *Светски куп у Саватеу
ударали да сам редовно долазила децу у нашем клубу. 2010-златна медаља (Лион)
кући уплакана, и буквално ,модра Сања је освојила следеће *Европски куп у кик боx-у
и крвава. Стотину пута сам могла медаље: 2011-златна медаља( Тешањ)
због тог одустати и одабрати неки * укупно 15 освојених првих *Европски куп у ултимат
други спорт,али ја сам се увек места на Првенствима Војводине фигхт-у 2012-сребрна медаља
надала да наредног дана неће бити од 2009 до 2012 ( 10 пута у НС-у, 3 (Москва)
овако. У мени је расла жеља да пута у Руми и 2 пута у НБ-у) *Светско првенство 2012 -
покажем свим оним дечацима да * 10 златних медаља на ЗЛАТО У Хајделбергу
не само да нисам кукавица, него Првенствима Србије од 2009
да сам јака и одлучна, и да ћу им до 2012( 2 пута у Сремској Са Светским Првенством и
једног дана бити равноправни Митровици, 3 пута у Београду, 1 златном медаљом завршава ову
у Новом Бечеју, 2 пута у Вршцу, 2 сезону!
противник. Богами, то се и
пута у Бечеју) Сања је данас међународни
догодило, млатила сам и ја њих, све
*3 златне медаље на Куп-у судија кикбокса, а има свега 21
се прашило! Пролазиле су године ,
Београда (2010, 2011, 2012) годину!
7
8. Школске вести
ТАЊА ТОдОРОВић
теквондо је постао још популарнији. Упознала сам
И ја сам имала проблем са слабим костима па на једном такмичењу и Милицу Мандић , и видела
сам почела да се бавим спортом. Мењала сам их и у да је она обична девојка као и ја.Упорна је и борбена
почетку ниједним нисам била задовољна. Ништа ми па је медаља на Олимпијади за њу сасвим очекивана.
није било довољно занимљиво, чак ни теквондо, све Надам се да ћу и ја једног дана у теквондоу далеко
док нисам добила прву медаљу. Кад се то догодило, догурати, можда и до Олимпијаде, ко зна... То је мој
кад сам осетила укус славе и заслуженог признања, сан.
све се променило.Почела сам да тренирам пре Тања Тодоровић освојила је злато на Првенству
пет-шест година, свакодневно и напорно, по пар Војводине 2009.,сребро у борбама на Првенству
сати сваког дана, уз пуно одрицања. За мене су Војводине 2010. ,сребро у борбама на „5. Milennium
постојале,а и данас постоје, поред теквондоа само open Вршац“ 2011. ,сребро у борбама на „Elit
школске обавезе, све друго је мање важно. Тренинзи open –Инђија“ 2011. и сребро у борбама на „Купу
су захтевни, спорт тражи да му се посветите целим Београда“ ове године.
својим бићем. Откад је уврштен у Олимпијске игре,
дР САВА иВАнић
ЈОВАнА ТАШин
Свој таленат за цртање открила сам у млађим
Рођен сам у Новом Бечеју, и то у Врањеву, ту
годинама. Увек сам томе посвећивала пуно времена.Сада
сам одрастао и за Врањево ме везују најраније и
идем и на часове сликања код Зорана Тодоровића,који
најлепше успомене. Играо сам се са својим братом
је иначе и наш кућни пријатељ и који ме веома
и вршњацима по врањевачким улицама и ту сам
мотивише да радим. Идем на часове три пута недељно
схватио да ће спорт бити моје животно опредељење.
по два сата, али за мене то време тако брзо прође да и
Завршио сам Факултет физичке културе у Београду,
не приметим.
касније магистрирао па докторирао из области
Сада већ
пливање и ватерполо.Ако нисте знали, ватерполо се
имам своју
у Новом Бечеју играо још половином прошлог века!
приватну
Постојала је екипа, тренер, само није постојао базен,
галерију
него смо играли у Тиси.А по улицама (шоровима, како
слика, а 29.
се тада говорило), играле су се две старе игре, шоре
новембра
и пилцикање, из којих се развио данашњи бејзбол.
имаћу и
Сигурно знате да га је у Америку одавде „понео“
с амо с т а лн у
наш велики Михајло Пупин,пореклом Идворац.
изложбу.
За шоре је требало имати штап и што правилније
Најчешћи
направљену крпењачу. Делили смо се у две екипе ,
м о т и в и
једни су се звали ударачи, а други хватачи. Нисмо
који привлаче моју пажњу су мртва природа, ликови
тада мерили време, играли смо до изнемоглости...
људи, маске , животиње... Највећу подршку ми дају
Друга игра звала се пилцикање.За њу је такође било
моја породица и пријатељи.На недавно одржаном
потребно имати штап и лоптицу.Играло се тако што
такмичењу сликара аматера из наше општине , мој
играч стане поред лоптице, држи штап у руци . Када
рад је одабран заједно са још четири рада мојих колега
ту лоптицу баце увис, он је дочекује штапом, „хвата“
, у конкуренцији од четрдесетак радова.Рад (једна
је, смирује, усмерава ка другом играчу или је пак
од мојих маски) одлази у Зрењанин, на окружно
враћа назад високо, зависи већ која се варијанта ове
такмичење, а ако и тамо прође – иде на покрајинско и
игре игра. Побеђује онај ко баци лопту највише или
још даље. Ја се надам добром пласману.
који је најдуже држи под контролом.
Јована је ученица седмог разреда, а слика тако
Др Сава Иванић написао је неколико научних
зрело да је за велики корак испред свог физичког
радова из области спорта, између осталог и о
узраста. Њене слике плене и фасцинирају и врсне
шорама и пилцикању.Волео би да се те дисциплине
познаваоце ликовне уметности и лаике. Оне просто
уврсте у програм физичке културе или бар да се
одишу лепотом и шармом, и јасно преносе поруке које
деца у оквиру слободних спортских активности
садрже.Њихова ауторка има само тринаест година,
науче овој игри па да се одржавају турнири између
а далеко је изнад свог времена.Својом појавом
локалних школа. Бави се и писањем поезије. Своју
разбила је предрасуду да се уметничка зрелост мери
објављену књигу поклонио је школској бинлиотеци
годинама. Јована је , заправо, једно чудо од детета,
и још двадесетак примерака присутној деци. Живи
а наше је горе лист и врло смо поносни што је међу
са породицом у Београду.
нама!
8
9. Школске вести
Хуан Антонио Лопес Љеренас Брисуела пријатеља, другу породицу, школске другаре...Био је
Овај шармантни млади Мексиканац,прелетео и на неколико рођенданских прослава, пробао чак
је авионом огромну раздаљину, дошао са другог и ракију, слушао Цецу, заволео нашу храну. Просто
краја света овде да би се дружио са нама, упознао не зна шта би издвојио као најбоље. За све што
нашу културу, обичаје,људе, учио наш језик... ваља, Хуан једноставно каже: „Здра’о добро!“ Деца
Свој осамнаести рођендан прославио је у Србији. су га обасипала питањима о животу у Мексику и у
Одушевљен је начином на који је прихваћен од стране разговору са њим проверила своје знање енглеског
свих, нашом комуникативношћу и спремношћу језика, јер су једино тако могли да комуницирају.Наш
да увек примимо госте и дружимо се.Био је у нови пријатељ научио је тек неколико једноставних
Београду, Новом Саду, Кикинди, Бечеју, али каже реченица на српском, али обећава да ће до краја свог
да му је најлепши наш Нови Бечеј. Ту већ има пуно боравка у Србији научити српски.
Сви наши саговорници потрудили су се да нам открију у чему је тајна успеха, здравог и испуњеног живота и лакоће
са којом се доносе велике одлуке у животу. Уверили су нас да увек треба веровати у себе, следити своје жеље и никада
не одустати.
Текст припремиле: Анастасија Попов и Душица Варга
СПОРТСКИ ТУРНИРИ У ТОКУ ДечИје НеДеље
ОШ”Јосиф Маринковић”Нови Бечеј
ИЗВЕШТАЈ СА ШКОЛСКОГ ТАКМИЧЕЊА
Датум:03.10.2012.
У МАЛОМ ФУДБАЛУ
ИЗВЕШТАЈ СА ШКОЛСКОГ ТАКМИЧЕЊА
Школско такмичење одржано од понедељка 4. октобра- У ОДБОЈЦИ
среде 6. октобра 2012. у школском дворишту у оквиру
Дечије недеље. Учествовали су ученици 5-8. разреда, Такмичење је одржано у оквиру дечије недеље 03.10.2012.
А такмичили су се у категорији 5-6. разред и 7-8. разред. године после наставе.Пријавиле су се две екипе девојчица
VII и VIII разреда.Одиграна је једна утакмица у два добијена
Победници у категорији 5-6. разред: сета,а публика је навијала тј.била укључена у спровођење
правила,као и дежурна наставница Дражана Богданов.
1.Вребалов Јован VI1
1. ЕКИПА И I МЕСТО:
2.Мишковић СлађанV2
3.Раднов Мирослав VI1 1.Марковић Марина
4.Слободан ПавловV2 2.Јованов Александра
5.Предраг Ђуричин V 2 3.Марић Милана
4.Вребалов Даница
Победници у категирији 7-8. разред: 5.Влашкалин Наташа
1.Василије Перић VII2 2. ЕКИПА И II МЕСТО:
2.Ален Бехрамај VII2
1.Стојшин Александра
3.Здравко Ковачев VII2
2.Давидовац Мирела
4.Страхиња Јованић VII2 3.Станаћев Дејна
5.Синиша Фодок VII2 4.Јухас Драгана
6.Далибор Шељмеши VII 2 5.Станковић Александра
Oрганизатори такмичења: Организатор такмичења
Наставници физичког васпитања наставник физичког васпитања
Светлана Перовић
9
10. Школске вести
ИЗВЕШТАЈ СА ШКОЛСКОГ ТАКМИЧЕЊА У СТОНОМ ТЕНИСУ
ИЗВЕШТАЈ СА ЈЕСЕЊЕГ КРОСА 2012/2013.
Школско такмичење у стоном тенису одржано је 04.10.2012.
Дана 05.10.2012.године одржан је редован Јесењи крос за све ученике од године у сали за физичко васпитање.Учествовали су ученици
IV- VIII разреда Основне школе “Јосиф Маринковић”. виших разреда,у две различите категорије: у категорији
Крос је заказан у 16.30h, на Тиском кеју у Новом Бечеју.. Учесвовали су девојчица и дечака.
следећи ученици са следећим нормама: Системом елиминација у полуфинале су се пласирале Попов
Анастасиа и Марић Драгана,, а директан пролаз је имала
-девојчице 300м -учествовало 29 девојчица. Марковић Марина.
-IV разред
-дечаци 400м -учествовало 37 дечака. Укупно 66 учесника. Редослед прва три места:
1.Попов Анастасиа
-девојчице 400м -учествовало 22 девојчице 2.Марић Драгана
-V разред 3.Марковић Марина
-дечаци 500м -учествовало 22 дечака. Укупно 44 учесника.
Системом елиминације у полуфинале су се пласирали Пецарски
-девојчице 500м -учествовало 13 девојчица. Немања и Копренов Милош,као и други полуфинални пар
-VI разред Јагарчев Георгије и Ален Бехрамај.
-дечаци 600м -учествовало 35 дечака. Укупно 48 учесника. У финале су се пласирали Копренов Милош и Ален Бехрамај,а за
треће место су се борили Јагарчев Георгије и Немања Пецарски.
-девојчице 600м -учествовало 13 девојчица.
-VII разред Редослед прва три места:
-дечаци 700м -учествовало 20 дечака. Укупно 33 учесника.
1.Копренов Милош VII1
-девојчице 700м -учествовало 11 девојчица. 2.Ален Бехрамај. VII2
-VIII разред 3.Јагарчев Георгије VI3
-дечаци 800м -учествовало 22 дечака. Укупно 33 учесника.
Организатор такмичења
Организатори кроса наставници физичког васпитања наставник физичког васпитања
Гарчев Љиљана , Перовић Светлана Светлана Перовић
НЕУМОРНИ
НАСТАВНИК MИЛУТИН
Исте године ( у другом полугодишту ) стигли су до
Милутин Исаков одувек је волео децу , у њима
Школске олимпијаде у Сремској Митровици и на њој
видео нашу будућност и своју
опет екипно били четврти.
професију везао за њих. Цео радни
Наставник Милутин каже да његов ентузијазам
век вођен је том љубављу ,коју су
не престаје, у шта ми уопште не сумњамо. Пратиће
деца осећала, разумела и узвраћала
рад деце у школи и свим својим бићем навијати за
. И данас, кад год се појави у школи,
њих. Биће и саветодавац кад год то затреба , али
деца га опколе уз радосне поклике.
сматра да је време да све преда својим колегиницама
Наставник физичке културе, ни
и колегама који сада раде у школи и уместо њега
после недавног одласка у заслужену
развијају спортски дух код деце.
пензију није престао да ради на популаризацији
спорта, посебно гимнастике.
Годинама уназад његова воља и незмеран труд не
пресушују, што , наравно, доноси и сјајне резултате.
На републичком такмичењу у Це програму мушке
спортске гимнастике које организују Министарство
просвете и Гимнастички савез Србије, Милутин се
већ низ година појављује са својом екипом .
То су дечаци (сада осмаци) који су школске 2009/10.
године, на свом звезданом почетку били пети на
републичком такмичењу одржаном у Костолцу.
Већ наредне , 2010/11. на истом такмичењу
освојили су бронзу , да би у 2011/12. , на почетку
школске године, били у Новом Саду први на
покрајинском и чак други на нивоу државе .
10
11. Школске вести
MATURSKA EKSKURZIJA 2012.
Ученици осмог разреда Основне школе „Јосиф Маринковић“ октобра ове године били су у Врњачкој Бањи , на
својој матурској екскурзији. Из Новог Бечеја кренули су у јутарњим сатима према Новом Саду, затим аутопутем
до Јагодине. Тамо су стали да би посетили јединствени музеј воштаних фигура и предивни аквапарк. У музеју су
имали прилику да виде фигуре значајних личности Србије из 19. , 20. и 21. века, у природној величини. Аквапарк
је био такође веома занимљив. Тобогани у базену, велики и мали базени са игралиштем и етно ресторан, нису
их могли оставити равнодушним. Пут су наставили до главног одредишта, Врњачке Бање. Шетњом кроз овај
значајан град стигли су до моста љубави, парка, а затим и до хотела где су имали вечеру, па журку. Преноћили
су у хотелу и у јутарњим сатима, после доручка, наставили пут. Обилазак манастира Студенице и Жиче био
је такође занимљив. Уследио је око поднева повратак у хотел, затим паковање и повратак кући. У Нови Бечеј
стигли су у вечерњим сатима. Сви су били задовољни и, што је најважније, све је прошло у најбољем реду.
Александра Стојшин VIII 2
Након обиласка града стижемо у хотел, који
ПОСЛЕДЊИ ПУТ НА нам на први поглед изгледа сасвим пристојно, али
ЗАЈЕДНИЧКОЈ ЕКСКУРЗИЈИ ускоро се наш утисак мења.Ипак, вечера нам враћа
расположење јер смо сви поштено изгладнели.После
Јутро је. Аутобус пун радосних лица. Дочекасмо и вечере разлаз по собама па грозница суботње вечери
тај дан, одлазак на нашу матурску екскурзију.Мада од , спремање за вечерњи излазак и диско. И ништа
узбуђења већина нас није најбоље спавала, сви смо није толико занимњиво као заједничка ноћ далеко
одморни и орни за провод.Крећемо. У аутобусу као од наших кућа.Скоро пробдевена ноћ, замајавање
и увек добра атмосфера.Само смех, музика, радост... наставника , јурњава из једне у другу собу...Заједнички
Нисмо још ни из Новог Бечеја изашли, а сендвичи проведено време са друштвом, јавним и тајним
углавном поједени.Дуг пут нисмо ни осетили, а ево симпатијама. Онда ново јутро. Уморни, поспани
нас већ у Јагодини . Сам по себи, град је леп, делује , вучемо се на доручак ( коме је до тога ? ) ... Затим
да је велик и пун дешавања. Прво посећујемо Аква нас воде у Студеницу и Жичу, ( Е, сад смо баш за
парк , замишљамо летње лудости у њему. Следи манастир! ) , па на ручак, па полако кући.Пут је сада
Музеј воштаних фигура у којем смо занемели. много дужи и заморнији, као да нисмо туда дошли.
Величанствене фигуре познатих људи, креативност Очи на пола копља. Само да се дочепамо својих
какву нисмо имали прилике да видимо.Пауза у кревета... Доме, слатки доме!
оближњем паркићу па опет пут под ноге.За веома
кратко време стижемо на наше коначно одредиште
Даница Вребалов и Никола Милинов , VIII 1
– Врњачку Бању.Шетамо по центру града , погледа
упртих у „мост уздаха“.
11
12. ROMI SU NA{A STVARNOST
На основу лингвистичких налаза данас знамо да и то само условно – ако се предају предрасудама без
су Роми пореклом из Индије, али званично немају борбе, ако не размишљају позитивно о животу и
своју матичну земљу, домовину. Они су номадски не мењају своје навике. Ако пак посматрамо све из
народ , расут по целом свету. Многи имају стално ведријег угла, открићемо много лепих чињеница о
место боравка,куће, породице, радна места... али њима.
још увек има и оних који живе у Роми су пре свега људи пуни
чергама, привременим насељима оптимизма и живота.Обратите
и принудним смештајима. пажњу како се понашају кад
Долазећи давно из Индије,Роми чују музику : очи им зацакле
су усвајали речи из турског, и сви, чак и они сасвим мали,
јерменског, грчког, румунског...и почињу да играју. И то не „реда
сваког другог језика са којим су ради“, њима сваки мишић
долазили у контакт. До данас трепери док играју! То им је
ромски језик није стандардизован, просто у крви. Воле и да певају.
мада је било више покушаја да се то Надалеко су чувене циганске
уради. Зато још увек нема наставе романсе. У љубави су страсни,
на ромском језику,иако је он због ње пате, гину...Роми знају
дефинисан као језик националне шта је срећа, знају да се смеју ,
мањине код нас ( поред мађарског, словачког, радују. Чак и они у чергама прихватају своју судбину
румунског, русинског, бугарског и албанског језика). и радују се што су живи. Можда би нам могли свима
Роми, дакле, не могу да реализују своје право да уче бити пример како треба ценити живот.
на матерњем језику, па им можда школа теже пада У нашој школи има доста Рома, од укупног броја
него осталој деци. ученика њих је добра петина. Неки се и не декларишу
Постоје и разне предрасуде о Ромима- да варају, као Роми, из различитих разлога . Међу њима има
краду,просе, немају хигијенске навике, знају да обичне, просечне деце, али и веома успешних , којима
проклињу, врачају, не планирају породицу, не се школа поноси јер доприносе општем позитивном
воде рачуна о својој деци...Ово све треба схватити утиску о нашој школи.Имали смо међу Ромима
условно јер многи људи,који нису Роми, чине баш одличних глумаца, рецитатора, математичара,
ово горенаведено, а због тога нису етикетирани. спортиста...Речју, они су део наше свакодневнице и
Може се рећи да Роме прати несрећа и беда , али наша стварност.
12
13. МОЖЕ СВАКО , А НЕ МОРА НИКО
( TANULUNK MAGYARUL )
увек и свугде.Ако се и не
савлада перфектно, често
је довољно једно топло и
срдачно SZIA ili JÓ NAPOT
па да видите осмех на
лицу саговорника. То је
корак у приближавању и
толеранцији, уважавању
различитости у заједничком
животу за који смо сви
опредељени.
Уз то , наша школа је прави
пример мултинационалне
заједнице – као Војвидина у
малом. Има највише Срба,
па Рома, Румуна, Мађара...
И као што је Војводина
јединствена у свету по
поштовању националних
мањина, њихових права и
Милион пута смо чули реченицу : „Колико културних потреба (постоје школе, позоришта,
језика знаш, толико вредиш.“ Зато у школи штампа и други медији на језицима народности),
учимо енглески, па немачки, негде шпански или тако је наша школа једна од ретких која је увела
француски... све у жељи да постанемо полиглоте могућност учења мађарског језика. Тако сада
или само да се боље оспособимо за све што нас у наши малишани могу ако хоће да га уче. Могу,
животу чека, а то ћемо са знањем страних а не морају. Све што се мора, теже и пада, а кад
језика лакше савладати. је необавезно, звучи привлачније.
Учимо , дакле, стране Захваљујући разумевању и
језике , што је корисно подршци Општине Нови Бечеј
и похвално, а ретко ко и удружењу грађана Радионица
учи језик наших суседа и снова , овај предмет је уведен и
суграђана, што би такође било општеприхваћен.
пожељно из више разлога. Наставу мађарског језика
Велики је број деце из реализује Агнеш Жели, по
мешовитих бракова која професији учитељица. Ових пар
не говоре добро или не часова недељно са децом сада су
говоре никако мађарски. јој сваки контакт са просветом ,
Ето им сада прилике да га њеном великом љубави . Ситна, по
науче. Ако само коракнемо било грађи готово неупадљива, ова женица
где по нашој Војводини, чућемо је сушта супротност свом изгледу.
на сваком кораку мађарски језик, а Сигурно је највеселија особа међу свим
ретко га ко од нас разуме или говори. Зашто? новобечејским просветарима. Она просто
Мађарски је, истини за вољу , веома тежак за зрачи ведрином , оптимизмом и животном
учење. Није сродан словенским језицима па нам енергијом.
је потпуно неразумљив. То је ипак велики изазов Увек је у пратњи деце која једноставно трче за
за језички талентоване појединце, а таквих има њом.
13
14. Питали смо је : Агнеш: За оне који уче другу картица уништава једну добру,
годину , сигурна сам да се не би а осам добрих картица доносе
Колико деце у нашој школи изгубили ни у Мађарској. Знају ЦД са цртаним филмом или
тренутно учи мађарски? основну комуникацију, да се песмама на мађарском језику,
представе и кажу најважније што такође служи за учење.
Агнеш: На почетку их је податке о својој породици...
било тридесетак , али се тај Веома сам задовољна њиховим Да ли је ипак неко одустао
број стално повећава тако да их напретком. од учења?
сада има скоро четрдесет.Има
и оних који остају и са својом Како изгледа настава Агнеш:Само двоје и то
, и са другом групом. Недавно мађарског језика? зато јер родитељима није
смо добили и једну девојчицу одговарало да деца остају на
из вртића, Патрицију, која Агнеш: Ја сама налазим седмом часу, а ми нисмо могли
има свега пет ипо година. садржаје и покушавам да у другачије да решимо питање
Никог не одбијамо, сви су нам њиховој реализацији будем распореда.
добродошли.. што креативнија. Увек тражим Шта мислите о
нове начине да их нешто одрживости овог предмета
Како је дошло до увођења научим, кроз игру, разне песме, убудуће?
мађарског језика ? квиз... Они увек активно
учествују у раду и мислим Агнеш: Мислим да то зависи
Агнеш: Било је да им је веома занимљиво.. од самог наставника.Ако би им
заинтересованих, школа је Пошто овде нема оцена, а било досадно, не би долазили
то регистровала, у жељи да деци је оцена једна од најјачих и предмет би се угасио. Зато се
се задовоље све образовне мотива, ја им увек делим добре ја трудим да дам све од себе.
потребе наших ученика и лоше картице. Засад нескромно мислим да ми
обратила се општини која је Нпр. Добре картице: полази за руком.
ову идеју реализовала тако што Активно учествујем у раду,
је прихватила финансирање Лепо и правилно изговарам Köszönjük szépen!
овог пројекта. Захваљујући речи, Пажљиво пратим
разумевању и подршци људи наставу мађарског језика ... Ágnes: Szivesen, máskor is!
из општине, ја сам данас овде, Лоше картице : Нисам био
на овом задатку. пажљив на часу мађарског Разговор водила: Душица Варга
језика . сл. Једна добијена лоша
А шта је Ваш задатак и
који су циљеви овог програма?
Агнеш:Да науче да
комуницирају са својим
вршњацима и одраслим
људима друге националности,
да препознају и поштују
различитост међу људима,
да упознају језик, културу,
традицију мађарског народа,
обичаје... нпр. Микулаша,
коринђање уочи Божића и сл.
Како деца напредују, да ли
сте задовољни?
14
15. НОВИ ШКОЛСКИ РАЗВОјНИ ПЛАН
Школски развојни план је стратешки документ који садржи основне правце развоја наше
школе. Он се доноси на сваке три године. Од јасне визије и добро дефинисаних циљева за
унапређење рада, као и благовремене повратне информације о успесима
, слабостима и постигнутим резултатима зависиће укупан развој
наше школе.
У протекле три године ми смо остварили мисију којом смо
постали школа која има јасне и дефинисане циљеве на
чијој реализацији одговорно ради, која се постепено
и дугорочно мења. Кроз јавне наступе допринели смо
афирмацији школе, постали смо партнерска школа која
успешно сарађује са локалном заједницом и свим
заинтересованим организацијама. Позитивна школска
клима резултат је добрих међуљудских односа.
И поред тога, школа има одређене слабости и зато
постоје потребе да се те слабости превазиђу, а школа и рад
у њој побољшају и унапреде.
Тимови за самовредновање су током протекле три године
вредновали све кључне области. Анализом резултата закључено је да постоји
велика разлика у напредовању ученика. Мањи број је оних ученика који добро напредују и постижу
запажене резултате, док је с друге стране велики број ђака са којима је потребно радити по индивидуалним
програмима и за које је потребно прилагођавати стандарде. Такво стање је последица лоше образовне и
социјалне структуре средине, која уједно условљава и недовољну сардњу са родитељима.
Једна од слабости наше школе је и недостатак адекватног школског простора као што су санитарни
чвор за ученике и трпезарија.
Због свега тога циљеви развојног плана у следеће три године су унапређивање постигнућа ученика
кроз имплементацију образовних стандарда и уз стручну помоћ службе задужене за подршку у
процесу учења и подстицање сарадње са родитељима у циљу напретка у свим областима рада и учења.
Такође ћемо радити на подстицању локалне заједнице за пружање материјалне подршке за изградњу
санитарног чвора и трпезарије.
Остваривање ових циљева планирано је кроз разне активности које су изнете у плану акције
гШколслког развојног плана.
Ако остваримо планиране циљеве испунићемо нашу визију , а то је да будемо школа која ће
континуирано унапређивати постигнућа ученика и подизати углед школе.Ми желимо да у наредне три
године будемо школа за пример.
Дражана Богданов, професор српског језика
Чланови тима за Школско развојно планирање:
Владимир Давидовић, директор школе
Јована Станисављев, педагог
Милосава Стевковић, председник ШО
Синиша Давидовац, представник Савета родитеља
Ружица Ранков, наставник разредне наставе
Станислава Сараволац, професор разредне наставе
Дражана Богданов, професор српског језика
Јелена Чивчић, професор историје
15
