Intervjui: Osama Abdulah Mohsen, Majkl Davenport i Vladimir Cucic. Autor: Branko Rosić

1. 49
23. februar 2017.
Nije ni cela Mađarska
ona kamermanka
U predgrađu Madrida Hetafeu, Branko Rosić sreo se sa najpoznatijim migrantom sveta –
Osamom Abdulom Mohsenom, koji mu je ispričao šta se dešavalo od trenutka kada ga je pri
probijanju policijskog kordona saplela mađarska kamermanka, zašto se na čitavoj izbegličkoj
turi najbolje proveo u Srbiji i priznao da bi voleo da bude trener u Zvezdi ili Partizanu
T
okom nedavnog boravka u Španiji
priznao sam u razgovoru sa jednim
lokalcemdasamvišeogeografijina-
učio iz fudbala nego na školskim ča-
sovima. Ispričao sam mu epizode sa
raznih boravaka na Iberijskom poluostrvu kada
jemojasuprugaredovnoostajalašokiranaispred
svetlećeg displeja sa redom vožnje španske že-
leznice na kojima sam raspoznavao gradove po-
putSantandera.Naravnodasamtuodličnuocenuizgeogra-
fije na železničkim stanicama gradova dobijao zbog fudbala,
pa tako i zbog Rasinga iz Santandera.
Prisećam se toga dok sedim u taksiju koji grabi za Hetafe,
predgrađeMadrida,inaravnodamijelokacija,tačnijeimete
madridske „opštine“ poznato iz fudbala. Moj dolazak u He-
tafe ima posredno veze sa fudbalom.
UHetafeusamzbogčovekačijijedolazakuposetuEvrop-
skoj uniji izazvao reakcije celog sveta. Na tom putu ka EU on
je postao junak glavnih vesti. Onaj trk migranata koji poku-
šavaju da probiju policijski kordon kod prihvatnog centra u
mestu Reske na granici sa Srbijom, ostao je upamćen po ka-
dru u kojem snimateljka mađarske televizije Petra Laslo sa-
pliće Osamu Abdula Mohsena koji u naručju drži sina.
IZBEGLICE SUSRET U HETAFEU
JEDNA SRPSKA PORODICA JE POZVALA MENE I SINA U
SVOJU KUĆU I PONUDILA NAM SMEŠTAJ. PITAO SAM:
„KOLIKO TO KOŠTA?“, A USLEDIO JE ODGOVOR OD
SRPSKIH DOMAĆINA „NIŠTA“. BIO SAM VEOMA SREĆAN
ZBOG TOGA I SAMO U SRBIJI SMO NAIŠLI NA TAKO NEŠTO

2. 50
Nedeljnik
IZBEGLICE SUSRET U HETAFEU
Posle tog pada i podizanja zabeleženih u udarnim minu-
tima svih TV dnevnika, Osama je stigao u Španiju, a trava
pograničnogmestaReskezamenjenajenatrenutakeksklu-
zivnomsvetskomtravom–onomsaRealovogstadionaSan-
tjago Bernabeu. Tu je Osamin sin, Zaid, izveo početni udarac
i slikao se sa Kristijanom Ronaldom.
Dolazimo u Hetafe, pred zgradu koja bi mogla krasiti i neki
bolji stambeni blok u Beogradu. Srđan Staletović, vođa pro-
jekta,pritiskadugmenainterfonuizkojegubrzodopireglas
sigurno najpoznatijeg junaka ovog spiska stanara. Ulazimo
u zgradu i susrećemo se sa mladim Špancem koji dobro po-
znaje komšiluk, pa nam bez problema daje broj sprata naj-
poznatijegsirijskogmigranta.Ulazimoustan,iodmahzapa-
žam keč lokalnog i onoga iz domovine. Na zidu visi arapska
papuča sa Realovim grbom. Osama je ljubazan, pored njega
je sin Zaid, koga u prvom skeniranju ne znam kako da defi-
nišem: kao nadobudnog razmaženka ili nezainteresovanog
balavca? Posle nekoliko minuta verujem da on želi zapravo
pažnju, što i nije čudo kad te „pokvari“ huk desetina hiljada
grla sa Realovog stadiona. Kad šutneš loptu sa Ronaldom,
znači i da povratak u realnost posle Reala nije laka stvar.
Ako je Zaid imao kratkotrajni bliski susret sa fudbalskim
zvezdama, onda se to ne može reći za njegovog oca. Osama
je trenirao fudbalere kluba Al Fotuva SC iz sirijske Premijer
lige. Zato mu u Madridu nije bio potreban odlazak na pre-
kvalifikaciju koju organizuje biro za nezaposlene. Našao je
posao jednog od trenera u fudbalskom klubu Hetafe...
„Istekao mi je ugovor koji je bio na godinu dana. Čekam
novi i ne znam šta će biti, možda ću naći novi klub ili se vra-
titi u stari, uglavnom, čekam šta će se desiti u budućnosti“,
opisuje svoj status Osama. Novi ugovor zavisi od njegovog
učenja španskog jezika.
„Očekujem sledeći ugovor sa Hetafeom možda već slede-
ćegmeseca,amoždaine.“Nematubašnečegsrceparajućeg
jer sudbina sirijskog migranta, a trenera, sigurno je bolja od
sudbinesrpskogprofesora,aekonomskogmigrantaufabrici
uSlovačkojokojojsmočitaliuposlednjemNedeljniku.Osa-
min običan dan nije ispunjen sličnim čemerom.
„Trenutno idem na časove španskog svakog jutra, od 10
do 14 časova. Onda odem po sina u školu. Po podne učim i
obnavljam jutarnje gradivo i posle toga idem s prijateljima.
Dobijam neka novčana sredstva na osnovu toga što sam ra-
dio godinu dana i to može da traje još četiri meseca, a kada
istekne taj period, moram da nađem neki posao. Ovaj stan u
kome živim pripada klubu Hetafe. Mogu da ostanem u nje-
mu šest meseci, ali posle moram da pronađem drugi“, kaže
sirijski migrant sa španskom adresom.
Od tog pronalaženja posla zavisi čitava sudbina, buduć-
nost njegove porodice.
„Moja žena i ćerka su i dalje u Turskoj. Ne mogu da ih do-
vedem ovde pošto nemam posao.“
U Turskoj je proveo skoro četiri meseca i kaže da je tamo
teže naći posao nego u Španiji. Zbog toga je mislio da tamo
nema budućnosti za njega i porodicu.
„Iz Turske do Španije putovao sam dvadeset dana. Išao
sam peške, autobusom, na razne načine. Iz Turske u Grčku
stigaosammalimbrodom,posletogaišaosamnekadpeške,
nekad vozom, nekad autobusom, kolima... Turska, Make-
donija, Srbija, bilo je lako stići u te zemlje, ali kada sam do-
šao do Mađarske, nastupili su problemi. Policajci i vojska su
na granici zaustavljali ljude i tražili da se vrate“, opisuje Osa-
ma koordinate migrantskog puta ka EU.
Ključna tačka je naravno ona epizoda sa kamermankom
mađarske televizije.
„Taj incident koji je čitav svet video bio je veoma loš za
mene. Moj sin je bio bolestan. U Mađarskoj sam ostao če-
tiri dana i sve vreme je mom sinu bilo veoma loše. Stalno
je plakao jer je bio veoma uplašen, imao
je bolove po telu. Nisam mogao da idem
kod doktora ili u bolnicu, ništa. Ali kada
samotišaouAustriju,odmahsuorgani-
zovali pomoć i odveli mog sina u bolni-
cu. U Mađarskoj je bilo najgore iskustvo
i zbog toga sam postao i poznat ali je sve
to bilo veoma loše za moje dete i mene.“
Ne zna zašto ga je saplela Petra Laslo.
Posle nekoliko minuta kaže da je sigu-
ran: zato što ona ne voli izbeglice u svojoj zemlji. Smatra i da
vlada Mađarske misli na sličan način kao ona, a možda tako
razmišlja i većina građana te zemlje.
Pitam ga da li bi se pomirio sa njom ako bi neko organizo-
vao njihov susret.
„Trenutno nisam siguran da bih voleo da je sretnem, ali
u budućnosti – ko zna? Ako bi se izvinila, što da ne. Ne bi to
predstavljaloproblemzamene.Mislimdaonaimadecuini-
sam želeo da ide u zatvor zbog toga što mi je uradila.“
Za Srbiju ima najveće pohvale.
„Iz Turske sam stigao u Grčku gde sam tri ili četiri dana
spavao na ulici. Ali u Srbiji je bilo najbolje. Oduševio me je
odnos ljudi. Jedna srpska porodica je pozvala mene i sina u
svojukućuiponudilanamsmeštaj.Pitaosam:‘Kolikotoko-
šta?’, a usledio je odgovor od srpskih domaćina ‘Ništa’. Bio
sam veoma srećan zbog toga i samo u Srbiji smo naišli na
tako nešto.“
Gledam u fudbalsku loptu koja se nalazi na ključnoj po-
ziciji u stanu. To je lopta kojom je njegov sin izveo počet-
ni udarac na stadionu Santjago Bernabeu i na njoj su potpisi
fudbalera Reala. Pokazuje mi i album fotografija sa fudbale-
rimakraljevskogkluba.PitamgadalijeikadazamišljaouSi-
riji da bi jednog dana stigao u Real?
„USirijisamsanjaooevropskomfudbalu,oRealMadridu.
Kadsamdošaopregodinudanauklub,nisammogaodave-
rujem. Fantastično i nestvarno.“
Pitam ga o srpskom fudbalu i odgovara mi imenima Ra-
domira Antića, Predraga Mijatovića i da smo uvek imali od-
lične igrače. Nastavljam sa upitnikom i zanima me da li bi
možda bio trener u Zvezdi ili Partizanu. Odgovara sa: „Što
da ne?“ Dodajem pitanje: „A trener u Mađarskoj?“ To ga na-
smeje, pa i on uzvrati duhovito: „Nije ni cela Mađarska ona
kamermanka.“ N
TRENUTNO NISAM SIGURAN DA BIH VOLEO DA JE
SRETNEM, ALI U BUDUĆNOSTI – KO ZNA? AKO BI
SE IZVINILA, ŠTO DA NE. NE BI TO PREDSTAVLJALO
PROBLEM ZA MENE. MISLIM DA ONA IMA DECU I NISAM
ŽELEO DA IDE U ZATVOR ZBOG TOGA ŠTO MI JE URADILA

3. 51
23. februar 2017.
Da li nam možete reći nešto o po-
moći koju EU pruža izbeglicama i
migrantima na teritoriji Srbije?
Evropska unija je glavni partner Sr-
bije u rešavanju problema izbeglica i
raseljenih lica koja žive u ovoj drža-
vi. Od 2001. godine, EU je odobrila
oko 90 miliona evra za podršku srp-
skim vlastima u obezbeđivanju novih
stambenih rešenja, besplatne pravne
pomoći, obuke i edukacije, kao i bes-
povratnih sredstava izbeglicama i in-
terno raseljenim licima za otvaranje
malih preduzeća. Mnogo toga smo
postigli: 2000. godine u Srbiji je bilo
oko 330 kolektivnih centara, a danas
ih je preostalo šest. Blisko sarađujemo
s Komesarijatom za izbeglice i migra-
cije kako bismo zatvorili i preostale
kolektivne centre u Srbiji.
Evropska unija i njene drža-
ve članice takođe su uz Srbiju po
pitanju upravljanja povećanim
prilivom migranata od 2015. go-
dine. Finansijska pomoć koju je
EU obezbedila za Srbiju u ove
svrhe iznosi više od 50
miliona evra. Pružamo
podršku lokalnim vla-
stima na svim nivoima u upravljanju
povećanim migrantskim tokovima i
njihovim uticajem na lokalne zajed-
nice, uključujući i namirivanje većeg
dela troškova boravka migranata u
prihvatnim centrima.
Više od dvadeset godina nakon za-
vršetka rata na Balkanu, desetine
hiljada izbeglica i raseljenih lica i
dalje žive u nehumanim uslovima.
Politička hrabrost i dobra volja mogu
pomoći u rešavanju ovako kompliko-
vanih pitanja. Sarajevski proces pred-
stavlja inicijativu zemalja u regionu
koja je za svaku pohvalu: u pitanju je
jedinstveni model saradnje između dr-
žava porekla i država integracije, čije
su humanitarne i političke vredno-
sti značajne, zbog čega je i tako
svesrdno podržan od među-
narodne zajednice. Rezultat je
uspostavljanje Regionalnog
stambenog programa u ci-
lju trajnog rešavanja ozbiljnih
posledica raseljenosti u re-
gionu. U proteklih
dvadeset godina,
veliki broj rase-
ljenih lica u Srbiji živi u neadekvatnim
uslovima. Do kraja 2016, 117 od ukup-
no 165 lokalnih samouprava u Srbiji
pridružilo se Programu, a preko 2.000
porodica već je izabrano za dodelu no-
vih kuća ili stanova, odnosno paketa
građevinskog materijala. Mnogi su već
Novu godinu proslavili u svojim novim
domovima, a tokom 2017. i 2018. oče-
kujemo da će za još 4.500 porodica biti
obezbeđena stambena rešenja.
Evropska unija je najveći donator
RSP-a, i od početka ove regionalne
inicijative pruža potpunu podršku.
Evropska unija je najveći donator
Programa s namenjenih 230 miliona
evra, od čega je samo za Srbiju izdvo-
jeno 87 miliona evra u cilju pružanja
pomoći porodicama kojima je to ne-
ophodno. Navedeni iznos inicijalno je
namenjen 2012, što smo još jednom i
potvrdili na poslednjoj Skupštini do-
natora Regionalnog stambenog pro-
grama održanoj 1. decembra 2016.
Trenutno se u četiri partnerske zemlje
sprovode 22 projekta za preko 20.000
ugroženih korisnika, od čega je preko
polovine u Srbiji. N
Nedavno je iz Pariza stigla vest da
je Srbiji odobreno 9,2 miliona evra
za stambeno zbrinjavanje izbegli-
ca. O kakvim se sredstvima radi i
da li su ona dovoljna?
TosusredstvazanovipotprojekatRe-
gionalnogprogramastambenogzbrinja-
vanja izbeglica koji se u Srbiji sprovodi
poslednjih nekoliko godina. Odobrena
su na zajedničkoj sednci Upravnog od-
bora i Donatorske skupštine RSP. Mi
smoveomazahvalnisvimzemljamado-
natorima, posebno najvećem donatoru
Evropskoj uniji. Odobrena suma do-
voljna je za 490 stambenih rešenja. Tim
će sredstvima biti obezbeđena kupovi-
na130stanova,180seoskihdomaćinsta-
va i 180 paketa građevinskog materijala,
a deo je namenjen za projektovanje 358
stanova za izbeglice.
Šta možete reći o Regionalnom
stambenom programu onima koji
ne znaju o čemu se radi?
Regionalni stambeni program ne
predstavlja samo prekretnicu u odno-
sima u regionu, već i u životima izbe-
glica. Zato bih pozvao sve strane da ne
odustaju od njega već da se dodatnim
naporima kroz razumevanje dovede do
svog cilja. Oko 1.500 ljudi u 117 lokal-
nih samouprava širom Srbije sprovo-
di neku od faza RSP. Pomoć imamo od
Banke Saveta Evrope, kao i od UNHCR
-a i OEBS-a.
Kakva je situacija sa migrantima iz
ratom zahvaćenih zemalja Azije i
Afrike koji su u Srbiji?
Komesarijat za izbeglice i migracije
nadležan rukovodi sa pet stalnih cen-
tara i 12 prihvatno-tranzitnih, ukup-
nih kapaciteta oko 6.632 kreveta. Ni
u jednom momentu nama ne manj-
ka želja da svim tim ljudima pružimo
toplu sobu, hranu, medicinsku negu.
Pomenuo bih i sinergiju svih držav-
nih organa na tom zadatku i odlič-
nu saradnju sa drugim državnim in-
stitucijama uključenim u taj posao,
pre svega Ministarstvom zdravlja, Mi-
nistarstvom rada, MUP-om, Crvenim
krstom... Smatram da je Srbija primer
kako se humano i optimalno postupa
sa migrantima i podsećam da je kroz
našu teritoriju od prošle godine pro-
šlo gotovo milion ljudi. Gotovo svi ti
ljudi su stigli do svojih odredišta, a
koliko čujem, o pomoći koju su do-
bili na tom putu u Srbiji imaju samo
reči hvale. N
Regionalni stambeni program
Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije
EU je glavni partner u rešavanju problema izbeglica
Ambasador Majkl Davenport, šef delegacije Evropske unije u Srbiji