Семинарски рад о екскурзији Прве техничке школе.

1. Вук Станковић
Вања Петровић
Екскурзија
ПТШКГ
April 22
2016
Тродневна екскурзија, и обилазак
Републике Српске, Босне и
Херцеговине и Хрватске.
Екскурзија
одељењаI7e

2. Вук Станковић
Вања Петровић
22.04.2016.
1.1 Манастир Добрун
-У 03:30 часова смо кренули из школе на екскурзију. Прва дестинација коју посетили била
је манастир Добрун у Републици Српској. Тамо смо стигли око 08:20 часова изјутра.
Задржали смо се 30 минута, и обишли манастир. Основана је 1340. године. Основао га је
жупан Прибил.
У стенама изнад манастира се налази пећина чији је улаз некада био озидан сигом. У њој
су живели испосници који су у манастир силазили само за време великих празника.
У саставу манастира постоји издавачка кућа „Дабар“ која издаје истоимени часопис
посвећен митрополији дабробосанској. Сем њега ова издавачка кућа је штампала око 50
других духовних наслова

3. Вук Станковић
Вања Петровић
Река која пролази поред манастира Добрун је река Рзав.
-Око 09:00 часова смо кренули ка Сарајеву. У Сарајево смо стигли око 11:00 часова.
Имали смо два сата слободног времена. Обишли смо Башчаршију, и јели сарајевске
ћевапе.
Кроз Сарајево протиче река Миљацка, на њој се налази седам мостова. Обишли смо
најстарији мост у Сарајеву који се налази преко пута Вијећнице.

4. Вук Станковић
Вања Петровић
1.2 Сарајево
арајево је главни град Босне и Херцеговине и њен највећи урбани, културни,
економски и саобраћајни центар, главни град Федерације Босне и Херцеговине и
седиште Сарајевског кантона.Град Сарајево чине четири општине: Центар, Нови
Град, Ново Сарајево и Стари Град. Према прелиминарним подацима Пописа
становништва 2013. године у БиХ, у Граду Сарајеву живи 291.422 лицадок у насељеном
месту Сарајево — које обухвата и део општине Илиџа — живи њих укупно 355.170.
Кроз град протиче река Миљацка, а у непосредној близини града је и извориште
реке Босне, са популарним излетиштем Сарајлија, Врелом Босне. Град окружују
планине Требевић, Јахорина, Бјелашница,Игман, Трескавица и Романија.
Град Сарајево је седиште највеће високошколске установе у земљи, Универзитета
Сарајево, те низа других високошколских установа, чиме се сврстава у ред највећих
универзитетских центара у целој регијиЈугоисточне Европе. Уз неколико националних и
градских театарских кућа, музеја и културних институција, Сарајево је и важно место на
културној мапи овог дела европског континента.
Сарајево је град бурне историје,која је неретко имала утицаја и на глобална
дешавања.Тако је 1914.Године у Сарајеву убијен аустроугарски престолонаследник Франц
Фердинанд,чиме је отпочео Први светски рат, а седамдесет година касније,1984.године,у
граду се одржавају 14.Зимске олимпијске игре.Током раних 1990-их година,име града
Сарајева не силази са насловница дневних новина у целоме свету,јер се ту водио један од
ратова у новијој европској и светској историји.Од делова прератног Града Сарајева који су
ушли у састав Републике Српске формиран је Град Источно Сарајево.
С

5. Вук Станковић
Вања Петровић
1.3Врело Босне
рело Босне је извор у централној Босни и Херцеговини. Извор је реке Босне.
Врело Босне се налази на периферији града Сарајева, поред Илиџе. Налази се у
подножју планине Игман.
Данас је Врело Босне позната туристичка атракција, и за стране туристе и за локалне
посетиоце. Састоји се од више малих острваца повезаних мостовима преко бројних мањих
потока. Доста животиња се налази у парку, попут патки и лабудова. У парку који се
налази код извора места за излет и ресторана. постоје бројне занимљивости .
В

6. Вук Станковић
Вања Петровић
1.4 Мостар
остар је насељено место у Босни и Херцеговини, смештено
на обалама реке Неретве у сред Херцеговине. У Мостару се налази
управно седиште истоименог града и Херцеговачко-неретванског
кантона, који је срушен по наређењу команданта ХВО-а (Хрватско
вијеће одбране) Слободана Праљка 1993. године, да би након рата био изграђен
поново. Околина Мостара је веома насељена са богатим селима, попут села
Потоци (2921 становника 1991), Врапчићи (3461 становника 1991) и Родоч (4499
становника 1991).Мостар се налази на југу Босне и Херцеговине, тачније, у
центру Херцеговине.Градско подручје (Мостар и његова околина) географски се
може описати као чвориште северне, западне и источне Херцеговине. Кроз центар
града се протеже кањон ријеке Неретве, па је Мостар познат и под надимком „град
на Неретви“.
У градском подручју (општини) Мостар смештене су три котлине: Бијело поље на
северу, у којој је смештена већина северних приградских насеља; Мостарска, у
којој је смештен град Мостар и већина западних приградских насеља, и Бишће
Поље на југу, у којој је смештена већина јужних приградских насеља и мостарска
индустријска зона.
Најпознатија брда око мостарске котлине су: Хум, Брканово брдо, Галац, Орловац,
Микуљача, Жовница, Планиница и Фортица, а сам град се налази на надморској
висини од 60-80 метара. Две најпознатије планине које се налазе у близини
Мостара су Вележ и Прењ. Кроз Мостар теку ријеке Неретва и Радобоља, а у
његовој ближој околини налазе се: Дрежанка, Буна, Буница и Јасеница. Мостар је,
као и већина херцеговачких градова, веома кршевит.
Мостар има умерену средоземну климу са блажим, али хладним зимама (уз мало
или нимало снега), те веома врућим летима, када температуре у хладу знају
износити и до 45 °C.Због тога је Мостар био један од најтоплијих градова у
бившој Југославији, а данас је, уз Требиње и Неум, најтоплији град у Босни и
Херцеговини. Мостар је уз Атину град са највише сунчаних дана у години, а снег у
Мостару је права реткост. Зиме у којима се снег у Мостару задржао више од 15
дана: 1955./1956. (15 дана), 1962./1963. (23 дана), 1984./1985. (27
дана), 2004./2005. (15 дана) и 2011./2012. (26 дана).
6. августа 2008. жива у термометру у 13 сати у средишту Мостара досегнула је 39,
а на сунцу је измерено чак 56,4 °C. Тачно у поноћ, у ноћи са четвртка, 16. јула, на
петак, 17. јула 2009. у Мостару је забележена температура зрака од 29,3 °C, што
је, по речима метеоролога из Федералног хидрометеоролошког завода, највиша
М

7. Вук Станковић
Вања Петровић
ноћна температура икада забележена од 1893. откад се у БиХ службено воде
метеоролошка мерења.
Клима у Мостару се у последњих десетак година приметно мења. Пре изразито
сушна клима данас је све влажнија и влажнија, што летње врућине чини
несношљивим и често зрелим за проглашавање елементарне непогодe.Мостар
ипак има угодну климу ѕа погодну за узгој различитих врста воћа и поврћа. Јесени
пролећа у Мостару знају бити изразито кишовити.

8. Вук Станковић
Вања Петровић
1.5.1 Требиње
У Требиње смо кренули око 18 и 30 часова, а тамо стигли око 20 и 30. Били смо
подељени у три хотела. Ту смо вечерали и преспавали.
Сутрадан смо кренули пут Дубровника, али успут смо свратили до манастира
Тврдош, познатом по вину.
Продавница испред манастира где продају своје вино и сувенире.
Унутрашњост манастира
Манастир Тврдош је подигнут на темељима једне црквице која датира из 4.
вијека послије Христа, пре времена када су Срби као народ примили
хришћанство, што само говори о традицији и дуговјечности хришћанства на
просторима Херцеговине. Темељи те цркве се могу видети у манастиру, јер је део
пода манастира одрађен у стаклу тако да се кроз те „прозоре“ на поду виде
темељи прастаре цркве.
Тврдош са рушевинама старог манастира лежи на кршевитој узвисини тик до
цесте која из Требиња води у Љубиње. Манастир Тврдош подигнут је око 1509,
а 1517. украсио га је фреско-сликама дубровачки живописац Вице Ловров. У другој

9. Вук Станковић
Вања Петровић
половини 16. и 17. вијеку живјели су у Тврдошу херцеговачки митрополити.
Одатле потиче име Требињској епархији.
У сукобу са Турцима разорише Тврдош Млечани 1694. године. Одмах првих
година 18. вијека било је неколико покушаја да се обнови разорени манастир. У
том настојању истакао се је митрополит Нектарије и игуман Исаије.
По остацима манастира се види да је Тврдош био спреман и за одбрану од
нападача. Зато је био изграђен чврст зид око манастира. У унутрашњости могу се
у рушевинама разабрати темељи старе цркве. То је била базилика са три брода.
Два побочна брода нешто су краћа од средњега, који је нартексом продужен на
западну страну. Данашња црква је подигнута 1928. године захваљујући
великом ктитору Николи Руњевцу, Требињцу из Америке.
2.1 Дубровник (стари српски град)
Дубровник (лат. Ragusa) је град у Хрватској и административни
центар Дубровачко-неретванске жупаније.
Дубровник је лука и туристичка атракција смештена на Јадранском мору на
крајњем југу Хрватске у Далмацији. Од Сплита је удаљен 237 км, а од Загреба 624
км.
Три града пространог Балканског полуострва, Истанбул на источној
страни, Атина на јужној и Дубровник на западној страни позната су широм света
као изразито туристичка места. Овај значај им је одређен самим природним
положајем и богатством које их окружује што није једини разлог њихове
привлачности.
У својој прошлости ови градови су били стецишта и попришта судара светских
струјања и сваки од њих има свој посебан лик. Дубровник је био ношен ударом са
свих страна. Због скученог простора његови бродови су се отискивали широм
света а трговачке караване су продирале далеко у његову позадину. Стално
окружен јачима од себе подигао је чврсте бедеме ради своје одбране а у својој
одбрани много више је користио своју дипломатију од војне снаге.

10. Вук Станковић
Вања Петровић
Смјештен на Јадранском мору, на крајњем југу Хрватске. Убраја се у један од
најзначајнијих културних и туристичких центара у цијелој југоисточној Европи.
Познат је по свом старом градском језгру са бројним културним и сакралним
споменицима.
Популарни назив за град под брдом Срђ.
Источни Јадран био је насељен још почетком неолита, а најближа околина
Дубровника, укључујући и саме литице Рагузе, су биле насељене током бронзаног и
гвозденог доба. Током старог века, центар регије се налазио у данашњем Цавтату,
који је носио латинизовано илирско име Епидаур („иза шуме”). Град се под овим
именом први пут помиње 47. године пХ. Стара традиција, коју средином X века,
помиње византијски цар Константин Порфирогенит каже да су Дубровник основале
избеглице из римског града.Епидаура поштосу га почетком VII века
уништилиСловени и Авари. Након разарања Епидаура (од стране Словена и Авара)
почетком VII века у подножје већ постојећег римског утврђења стижу романске
избеглице које оснивају нови град, а у њиховом залеђу насељавају се српска
племена Захумљани, Травуњани и Конављани. Временом, ова српска племена
насељавају и обалу, а уз тај избеглички град оснивају и своје насеље које по
дубокој храстовој шуми називају Дубрава. С друге стране, романско становништво
своје насеље назива по литици (латински: Laus), које ће низом фонетских промена
касније добити италијанско име Рагузијум / Рагуза (Ragusium / Ragusa),[1] које је
први пут поменуо анонимни космограф из Равене око 667. године. Уски мочварни
канал који је делио литицу од копна и уједно ова два насеља, насут је током X и XI
века, а комплетно насељено подручје опасано је зидинама. Овим је град уједињен.

11. Вук Станковић
Вања Петровић
2.2 Кула Минчета (Дубровник)
Минчета је најсевернија и најмонументалнија тврђава на дубровачком бедему те
најистакнутија тачка одбрамбеног система Дубровника према копну. Уз светог
Влаха (Власија), симбол је града Дубровника.
Тврђава Минчета је добила име по дубровачкој племићкој породици Менчетић која
је уступила терен за њену изградњу. То је велика кружна кула, која је утемељена
на широком и чврстом предзиђу; својом висином и импресивним волуменом
доминира северозападним повишеним делом града и бедема. Минчета има
избачено круниште, подупрто профилисаним каменим конзолама. Круниште има
очигледну естетску, а не фортификацијску функцију, што значи да је сама кула за
време Дубровачке републике била готово неуништиво упориште.
Са Минчете, као највише тачке над Дубровником, пружа се величанствен поглед
на град и на његов положај између стрмих падина брда Срђ, са једне, и отвореног
мора, са друге стране.

12. Вук Станковић
Вања Петровић
1.5.2 Требиње
Требиње је градско насеље и сједиште града Требиња у Републици Српској, БиХ.
Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у
насељеном мјесту Требиње укупно је пописано 25.589 лица. Име града потиче или
од латинске ријечи tribunus (tribunus militum је заповједник једне веће или више
мањих јединица римске војске) или од словенске ријечи треб, што
значи жртва (жртвовати).
Налази се на самом југу Херцеговине у најјужнијем делу Републике Српске и
Босне и Херцеговине. Смјештено је испод планине Леотар, на ободу Требињског
поља, у долини некада највеће европске реке понорнице Требишњице, која
протиче кроз град. Од мора је удаљено око 27 км путем до Дубровника, или око 38
км путем доХерцег Новог. За Требиње се каже да је „град сунца и платана“, а
један је од најљепших градова. Економски је и културни центар регије Источне
Херцеговине. Требиње се налази на 42° 42‘ 32“ сјеверне географске ширине, а на
18° 19‘ 18“ источне географске дужине и на 275 м надморске висине. Од
Јадранског мора је удаљено око 19 км. Друмовима је спојен са Дубровником (27
км), Љубињем (55 км), Мостаром (110 км), Билећом (30 км), те Никшићем (70 км)
и Херцег Новим (38 км)
У пејзажу Требиња се смењују крашка поља и планински венци динарског правца
пружања.Рељефом општине доминирају планина Леотар, ријека Требишњица, те
крашка поља Требињско и Попово. Требиње је окружено је брдима и планинама:
Илијино брдо, Ободине, Влаштица, Леотар (са 1228 м, највиши врх у околини),
Кравице, Петрина, Голо брдо, Страч, Хум и Весац.
Међу пољима горње Херцеговине нејвеће је и најпознатије Требињско и Попово
поље. Увале Требињског и Попова поља су по својем тектонском постанку једна
цјелина, али на околним брдима и на њој није једнак рад ерозије и денудације. Та
разлика је очигледна. Поред тога два поља су раздвојена Требињском шумом.

13. Вук Станковић
Вања Петровић
Западно од града простире се Требињско поље. Поље се пружа од истока према
западу, у правцу тока Требишњице и заузима површину од 18 km². Поље је
покривено врло плодним алувијалним земљиштем па се због бујне вегетације
назива и Вртом Херцеговине. Чувен је требињски, нарочито шумски, дуван из овог
поља.
Одмах до Требињског је смјештено Попово поље. Има усјева који на овом пољу
дају и два рода годишње па се оно назива и херцеговачким Мисиром, по поређењу
са долином Нила, односно Египтом или Мисиром.
3.1 Повратак у Крагујевац
Трећег дана смо обилазили Требиње, а након тога кренули ка
Крагујевцу.
Прво смо бишли Херцеговачку Грачаницу.
3.1.1Херцеговачка Грачаница
Верна је копија манастира Грачаница на Косову. Саграђена је 2000.
на брду Црквина изнад Требиња, са жељом да изврши тестамент
чувеног требињског пјесника Јована Дучића. Његови посмртни остаци
пренијети су из Сједињених Америчких Држава и сахрањени у крипту
овог храма. Спомен комплекс чине црква Пресвете Богородице са
звоником, владичански двор, библиотека, амфитеатар, галерија,
салон за банкете, чесма и љетна башта. Храм се може видјети са
сваке тачке у Требињу и то је најљепша сакрална грађевина у цијелој
Источној Херцеговини. Са брда Црквина пружа се прелијеп поглед на
цијели град.

14. Вук Станковић
Вања Петровић
3.1.2 Вишеград (Андрићград)
Вишеград је насељено место и седиште који се налази у котлини
ријеке Дрине, на истоку Републике Српске, БиХ. Према
прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у
насељеном мјесту Вишеград укупно је пописано 5.869 лица.

15. Вук Станковић
Вања Петровић
Овишеградском старом граду, који се налази на брду изнад
Вишеграда, у историји познатијем као Павловина, данас се готово
ништа не зна у историји. Претпоставља се да је ту било неко омање
насеље, а град је могао припадати некој домаћој властелинској
породици, која је обитавала у своме граду Борчу изнад Месића и
имала је још неколико грдаова у околини. Подно старога града на
неприступачним стијенама изнад Дрине налазе се рушевине једне
куле, која је имала улогу осматрачнице на Дрини и са ње се мотрило
на свакога ко се примицао граду. Кула је, како се по траговима могло
разабрати, некада са доњим градом била повезана широким
усјеченим ходником. Кула се назива у народу „кулом Краљевића
Марка“. Испод куле има неколико удубљења у стијенама, које се
називају „Марковим сједалом“ и „Марковим стопама“. По народној
причи, једном је Краљевић Марко на своме Шарцу прескочио читаву
Дрину и тако са Буткових стијена, које су на другој страни Дрине
стигао срећно у своју тврду кулу. Некада је ова кула била прокопана
све до Дрине. За вријеме Турака у њој је била тамница па се ова кула
назива још и Тамница, а по долазку Аустроугарске унутрашњост куле
је затрпана камењем, да се у њој не би скривали хајдуци и српски
одметници. Стари град у Вишеграду припада уобичајеном стилу
градова средњовјековног времена, које су у нашим крајевима
подизали разни домаћи великаши.

16. Вук Станковић
Вања Петровић
3.1.3 Вишеградски мост
Мост Мехмед-паше Соколовића (Стари мост у Вишеграду) налази се
у Вишеграду близу границе Републике Српске и Србије и представља једно од
најмонументалнијих дјела архитектуре која је настала у раздобљу од 15. до 19.
вијека у Босни и Херцеговини. Мост Мехмед-паше Соколовића је национални
споменик Босне и Херцеговине.
Мост је изграђен у периоду од 1571. до 1577. године, на мјесту гдје је пут
повезивао Босну са Цариградом изнад ријеке Дрине (тзв. „Цариградска џада“).
Изградња моста повјерена је највећем турском градитељу, Коџа Мимар Синану,
дворском архитекти и врховном градитељу Царства, једном од највећих
архитеката свијета. Задужбина је Мехмед-паше Соколовића, великог везира
тројице султана (1565—1579) — Сулејмана Величанственог, Селима II и Мурата
III.
За овај мост се зна да је поправљан око 1664. године, затим 1875, 1911. и 1939, те
1940. године. При повлачењу Аустријанаца из Вишеграда 1914. године, разорено
је једно окно, а сљедеће године српска војска приликом напуштања Вишеграда је
разорила још једно. Такво стање моста се задржало до 1939. године када је
доведен у исправно стање. Од 1915. до 1939. године на порушеном дијелу моста
стојала је жељезна конструкција преко које се одвијао саобраћај. Приликом
повлачења Нијемаца у октобру 1943. године и тај је дио разорен, постоји
фотографија из 1943. на којој се види разорен мост.
Средина моста, названа капија-софа, била је проширена и убрзо је постала
популарно састајалиште за људе из Вишеграда и околице, једно релаксирано
стање које је још увијек типично за данашњу Турску и већину Балкана.
Роман Иве Андрића „На Дрини ћуприја“, за који је писац добио и Нобелову
награду и који је преведен на многе свјетске језике, је базиран по историји овог
моста. Роман је кроз историју моста приказао и историју цјелокупног поднебља и
многе значајне догађаје у вези са мостом.

17. Вук Станковић
Вања Петровић
Мост Мехмед-паше Соколовића је тренутно најугроженији национални споменик
Босне и Херцеговине. Стабилност моста угрожена је неиспуњавањем услова
садржаних у записнику Комисије за технички пријем Хидроелектране Вишеград и
незаконитим радом хидроелектранеРад хидроелектране је изазвао раст нивоа
воде ријеке Дрине која је повећала оптерећење на носиве стубове моста
док ерозија дијела моста испод воде пријети рушењу цијелог моста. Због
недостатка финансијских средстава није било редовних оправки моста у задњих
неколико деценија.
Мост Мехмед-паше Соколовића је такође уписан и на листу 100 најугроженијих
споменика свјетске баштине од стране World Monuments Fund (Фонд свјетских
споменика) организације.
Андрићград или Каменград је град, културни центар и врста етно-села, који се
налази на локацији Ушће на самом ушћу ријека Дрина и Рзав у Вишеграду чији је
идејни творац режисер Емир Кустурица. За посјетиоце је отворен 5. јула 2012.
Град је изграђен од камена и у њему се налази педесетак објеката. У граду ће
постојати градско позориште, модерни биоскоп, градска управа, академија лијепих
умјетности, зграда Андрићеве гимназије, ријечна марина и пристаниште, хотели,
тргови, црква, стари хан, дућани и спомен кућа Иве Андрића. У оквиру академије
лепих уметности која ће постојати у Каменграду, радиће Факултет за режију.
Очекује се и да Србија, а можда и неке друге земље, отворе своје конзулате и
почасне конзулате у Андрићевом граду 28. јуна 2013. године отворен је Андрићев
институт.

18. Вук Станковић
Вања Петровић
4.1 Литература
Коришћени извор је:
•Извештај допуњенсадржајем саинтернета
Припремили:
•Вук Станковић
•Вања Петровић
Израда
фотографија:
Вук
Станковић
Вања
Петровић

19. Вук Станковић
Вања Петровић
Садржај
1.1 Манастир Добрун....................................................................................................................1
1.2 Сарајево......................................................................................................................................3
1.3Врело Босне .................................................................................................................................4
1.4 Мостар ........................................................................................................................................5
1.5.1 Требиње...................................................................................................................................7
2.1 Дубровник (стари српски град)................................................................................................8
2.2 Кула Минчета (Дубровник)....................................................................................................10
1.5.2 Требиње.................................................................................................................................11
3.1 Повратак у Крагујевац........................................................................................................12
3.1.1Херцеговачка Грачаница..................................................................................................12
3.1.2 Вишеград (Андрићград)...................................................................................................13
3.1.3 Вишеградски мост ...........................................................................................................15
4.1 Кредити..............................................................................................................................................17