2. Географија
Врање је економски,
политички и културни центар
Пчињског округа кога чине
општине Босилеград,
Бујановац, Владичин Хан,
Прешево, Сурдулица,
Трговиште и Врање. Град се
налази у северозападном
делу Врањске котлине, на
левој обали Јужне Мораве.
Смештен је у подножју
планине Пљачковице (1231
m), Крстиловице (1154 m) и
Пржара (731 m). Од границе
Бугарске је 70 km удаљен, а
од Македоније 40 km.
3. Историја
Нема поузданих
података када и где је
формирано насеље и на
чијим темељима је
изникао град Врање.
Претпоставља се да се
то догодило у време
Траколира (Римљана),
Византије, Грка или
Словена који су ове
просторе насељавали
VI и VII веку.
4. Обичаји
Врањски обичаји и веровања су везани
за обичаје градског и сеоског
становништва у период пре и после
ослобођења Врањског краја од
Отоманског царства. Већина тих обичаја
се временом мењала и губила, а неки од
њих су се сачували и до данас.
Практиковали су се код свих слојева
друштва, вероисповести и етничке
припадности.
Постојали су обичаји о рођењу,
свадбени обичаји, како код градског
тако и код сеоског становништва
врањског краја. Постојио је и обичај по
имену прочка, који је карактеристичан за
јужну Србију и данашњу Македонију.
6. Волим
Волим свој град јер је са богатом историјом. О њему се може доста
причати а и посетити.
У току године има велики број манифестација а најважнија
манифестација је традиционална књижевна манифестација „Борина
недеља“, која се одржава сваке године, почев од 1967. г., увек од 23.
до 29. марта, последње две деценије у организацији Књижевне
заједнице „Борисав Станковић“, која је установила и додељује
награду за најбољу књигу прозе објављену у претходној години,
потом „Борини позоришни дани“, који представљају једну од
најважнијих културних манифестација у Врању. Одржавају се од
1979. године последње недеље октобра, на којима се приказују
најбоље представе претходне сезоне.
8. И још ...
Врање има бројне споменике које
се сврставају по периоду настанка
у три целине.
Најзначајнији споменици средњег
века су старо визнатијско
утврђење Марково Кале које је
постојало још у време цара
Јустинијана и Крстата џамија, која
је за време владавине Османлија
претворена у џамију, а после
ослобођења од Турака опет у
цркву. Зграде које су Турци
саградили јесу Амам, старо турско
купатило саграђено око 1690.
године, зграде Пашиног конака
(налази се у салемлуку Народног
музеја) саграђене 1765. године и
симбол Врања - Бели мост
саграђен 1844. године.
