Prezentacija o tragovima proslosti i znamenitim ljudima Sokobanje

1. Удружени учитељи у пракси
пример добре праксе
Горан Петровић, Татјана Петровић
ОШ „Митрополит Михаило“
Сокобања
14. 06.2014. Београд
ТРАГОВИ ПРОШЛОСТИ
И
ЗНАМЕНИТИ ЉУДИ НАШЕГ КРАЈА

2. Легенда о настанку Сокобање
Некадa, у времена давна, силан велможа, господар тврдог Сокограда,
јахаше котлином. Одједном, смрачи се небо над Озреном, севну муња са
Оштре чуке, па груну гром и задрхта земља све до Шиљка на суром Ртњу.
Поскочи уплашени хат. Јахач паде с њега и изгуби свест.
Када се господар Сокограда освести, учини му се да су му све кости
поломљене. Није могао на ноге да се ослони. Лежао је тако и чекао
смрт... Изненада, зачу клокот воденог кључа. Полако и болно се придиже
да се бар жедан од света не растави. Кад велможа први гутљај воде, с
дотле врела непознатог, попи, у глави му се намах све разбистри. Кад то
господар тврдог Сокограда виде, онако у оделу господскоме, окупа се у
кладенцу, оздрави одмах, па се орно врати у град.
Одмах нареди да се кућа над извором дигне. Замало прочу се глас о
води исцелитељици на све четири стране света. Са свих страна навалише
они што им душа у носу бејаше да на кључу воде видарице за своје бољке
мелем потраже. Оздравише многи од воде у котлини међу Озреном и
Ртњем. Они што су највише болни били ту и домове подигоше.

3. Према предању,
један од господара
Сокограда звао се
Стеван Лебојевић.
Заузео га
Стефан Немања у
12. веку
и припојио српској
средњевековној
држави.
Добио je имe по
соколарима,
који су се бавили
одгајањем соколова
за лов.
Сокоград - настао веома давно,
у време Византије.

4. Татомиров град на Озрену. Настао је у средњем
веку. Данас је остао сачуван само један зид.
Бестанско градиште,
je брдо поред Трубаревца, на коме се по
легенди налазила кула дели Радивоја.
У подножју планине Крстатац налази се
место Новаковци , где је
по предању хајдуковао Старина Новак.
Из песме Старина Новак
и дели Радивоје:
„Што пропушћа дели Радивоје,
Дочекује млади Татомире,
Што утече младу Татомиру,
Дочекује дијете Грујица,
Што пропусти дијете Грујица,
Дочекује Старина Новаче…“

5. Ко су били хајдуци?
ЗАДАТАК
Потражи на интернету песму Николе Павловића
„ Води коња Видосава. “
Никола Павловић из Мужинца код
Сокобање био је познати певач
и сакупљач народних умотворина. Са
великим народним оркестром Радио
телевизије Београд направио је 25
трајних снимака песама, записаних у
сокобањским селима.

6. Врмџански средњевековни
град, налази се изнад села
Врмџа. Од целог града данас је
остало неколико зидина.
Легенда о освајању Врмџанског града
Турци нису могли никако да га освоје јер је био добро утврђен и
неприступачан. Поред тога у град је била доведена вода.
Онда потплате једну бабу да им каже како да освоје град. Она их научи да
нађу коња, ајгира, и да му девет дана не дају да пије воде, па да га поведу око
града. Где коњ почне да удара ногом, ту да копају, јер су ту водоводне цеви, па
ће моћи да пресеку воду. Истовремено, баба кришом поручи заповеднику
града да ће бити побеђен, те да поткују коње наопако и да кроз тајни излаз
напусте град. Ови то и учинише. Кад су Турци видели трагове помислише да
је у град стигло појачање, али кад у град уђоше, затекоше све пусто.

7. ЗАДАТАК :
Из овог доба сачувана су бројна имена српског
живља, као што су:
Богослав, Брадисава, Велислав, Витан, Влаја,
Дабижив, Добромир, Добруј, Јанка, Костадин,
Крајмир, Милдруг, Милош, Пауна, Прибил, Пријезда,
Присел, Радослава, Радота, Радохна и Тихо.
Која имена су и данас у употреби, а која не?

8. ЗА МЛАДЕ ИСТРАЖИВАЧЕ
Осим ових легенди постоје и друге. Покушај да пронађеш легенде
о освајању Сокограда, о младом жупану и лепој девојци Лептерији,
па се припреми да их испричаш друговима из одељења.
Сокоград, Татомиров град и Врмџански град нису једини на
територији Сокобање, темељи старих грађевина откривени су и
изнад села Рујевица и Милушинац. Таква места, за која се не без
разлога, верује да су некад били градови, народ овога краја назива
градиште.

9. Црква у Бањи
Јошаници најстарија је
на територији наше
општине. Изграђена је у
14. веку. Зидана је од
тесаног камена. Прозори
на цркви су у виду
пушкарница.
Црква посвећена рођењу
Пресвете Богородице,
на Лептерији. Изграђена
је на месту средњевековне
цркве, коју је у борби за
Сокоград порушио султан
Муса.
Поред Цркве свете
Марије (раније Црква
светог Николе), на
обали реке Градашнице у
Сокобањи, налази се
споменик попадији
Петкани из 17. века.
То је најстарији
споменик са записом на
старословенском језику
у источној
Србији.

10. Црква светих архангела Гаврила и
Михаила налази се на месту где је некада
био манастир Јерменчић. У време Првог
српског устанка Карађорђе је овде подигао
болницу за рањенике.
Манастир Јерменчић налазио се на Озрену. Саградили су га после Косовске
битке Јермени, православни народ, који је према предању требао да
учествује у овом боју на страни Турака. Када су схватили да треба да се боре
против хришћана, придружили су се српској војсци.
После турских освајања, Јермени напуштају Јерменчић и одлазе према
северу, у манастире Вољевча и Раковица, а затим у манастир Велика Ремета
на Фрушкој гори.
Дуго се мислило да је прича о Јерменима само легенда, све док није
пронађен документ из друге половине 19. века, у коме настојник манастира
Велика Ремета пише намеснику бањском. Он га обавештава да се у Великој
Ремети налазе многобројне ствари и реликвије из манастира Јермена и жели
да му их пошаље како не би пропале.

11. ЗА МАЛЕ ИСТРАЖИВАЧЕ
Бањски намесник није одговорио на писмо, па су
ствари и реликвије остале у манастиру Велика
Ремета, који су усташе запалиле за време другог
светског рата. Само мањи део онога што се тамо
налазило сачувано је и данас се налази у
Карловачкој патријаршији.
Да ли су тамо и предмети из сокобањског
манастира Јерменчић?
Замоли учитеља, или вероучитеља да ступе у
контакт са неким из Карловачке патријаршије,
како би решили ову тајну.

12. Сокобања је вековима била под
влашћу Турака. Њу је почетком
19.века ослободио велики јунак,
пореклом из ових крајева, Хајдук
Вељко. Бања је Вељку, писао је
Вук Караџић, и у рату и у миру
била најдраже боравиште.
У знак сећања на овог истинског
јунака, грађани Сокобање су на
Врелу подигли
Хајдук Вељкову чесму.
Од споменика из времена
Турака, у Сокобањи је сачувано турско
купатило-амам, у самом центру града и
извор Ђерђелез на Озрену.
Извор Ђерђелез на Озрену.
Народ каже да његова вода лечи
болести очију.
Некада се ту налазила турска
богомоља.
Данас само два камена указују
на њене некадашње темеље.
После ослобођења, кнез Милош је купатило
обновио и направио своју каду, која је
сачувана до данашњих дана

13. ЗА МАЛЕ ИСТРАЖИВАЧЕ
У близини Сокобање још увек постоје остаци
Хајдук Вељкових шанчева. Распитај се код старијих
и покушај да откријеш где се они налазе.

14. Милошев конак у центру
Сокобање.
Прави Милошев конак који је
подигао кнез налазио се поред
самог амама, али је касније
порушен. Кнез Милош Обреновић
Милош Обреновић, српски кнез, радо је долазио у Сокобању.
Једном приликом нареди свом кочијашу да заустави кочије поред извора бистре и
хладне воде, како би се расхладио и освежио. На извору међутим затече
крдо свиња како се каља у води. Љут због тога, Милош нареди да се ту подигне
чесма, што ускоро и би испуњено.

15. Боравећи у Сокобањи,
средином 19. века, кнегиња
Персида Карађорђевић је на
дан Светог Илије отишла на
извор Моравице,где се силан
свет окупио око једног каменог
крста. Видевши то, кнегиња је
дала повећи прилог и
покренула иницијативу да се на
том месту изгради црква.
Љуба Дидић из Сокобање био је вођа
Тимочке буне коју је народ овога краја
подигао незадовољан владавином краља
Милана Обреновића, крајем 19. века. По
угушењу буне стрељан је на брду Краљевица,
код Зајечара.У знак сећања мештани
Сокобање подигли су чесму њему у спомен.

16. Међу најлепшим грађевинама у Сокобањи
су Црква Светог преображења и зграда
старе основне школе.
Подигнуте су крајем 19. века и задужбине
су митрополита Михаила.
Митрополит
Михаило,
рођен је у селу
Трговишту
најзначајнија је
историјска личност
сокобањског краја.
Основна школа
носи његово име.

17. ЗА МАЛЕ ИСТРАЖИВАЧЕ
Oво није све што је митрополит Михаило урадио
за свој родни крај. Има још пуно, пуно тога.
Шта?
То ћеш сазнати ако уз помоћ својих родитеља
потражиш ове информације на интернету. Затим о
томе напиши краћи састав који ћеш прочитати на
једном од наредних часова.

18. Најстарија школска зграда у Сокобањи и околини
налази се у селу Врмџа.
Подигнута је средином 19. века. Нажалост, данас су од ње
остале само рушевине.
ЗА МАЛЕ ИСТРАЖИВАЧЕ
Поразговарај са баком или деком како
је изгледала школа када су они били ученици.
Питај маму или тату које дечје игре су биле
најпопуларније када су они били ђаци.

19. Богородица у стени
Близу излетишта Лептерија,
надомак Сокобање, налази се природни
феномен, лик богородице у стени, са
Христом у наручју.
Према веровању, на Велики петак тече бела
вода, лековита за жене које не могу да имају
деце, за мајке и децу.
ЗАПИСИ
У свим селима у околини Сокобање постоје
такозвани записи. Запис је свето дрво, најчешће
храст или дивља крушка, испод којих је обично
постављен камени крст.
Село има више записа, главни, у самом центру
и неколико других који га окружују. За време
литија, народ на челу са свештеником иде у
поворци од записа до записа, молећи се за родну
и берићетну годину.
Људи у поворци називају се крстоношама.
Запис-свето дрво се према веровању не сме
дирати или сећи.

20. КРСТОНОШКА
ПЕСМА
Крстоноша крсти, носи,
Крсти носи, бога моли:
-Дај нам боже тију росу,
Да ороси наша поља,
Да се роди жито,вино!
Од два класа шиник жито,
Од две овце ведро млеко,
Од два грозда чабар вино,
Господи помилуј…
ЗА МАЛЕ ИСТРАЖИВАЧЕ
Замоли неког од укућана да ти
исприча шта је литија,
шта завећина и како су се оне
некад славиле у овом крају.
Послушај на јутјубу
Крстоношку песму, покушај да је
научиш и отпеваш .

21. По брдима и планинама око
сокобањских села, запуштене и
оронуле, још увек могу да се виде
сокобањске појате (колибе),
у којима се живело све до друге
половине прошлог века.
Свака породица је осим куће у
селу имала своју зимску и летњу
појату. Зимске су биле сличне
кућама, грађене од блата и прућа,
а летње су биле врло примитивне-
кровињаре и служиле су само за
боравак у периоду од Ђурђевдана
до Гмитровдана, када су чобани
напасали своја многобројна стада.
Начин грађења кућа
(чакмара) и колиба у
прошлости.
Најпре се између
греда оплете пруће,
које се затим облепи
мешавином блата и
сламе.
Сеоска кућа саграђена
крајем 19. века

22. ЗАДАТАК
Договорите се да заједно са
својим учитељем обиђете
Грудоњску воденицу. Чика Голуб
ће вам објаснити како се меље,
шта је чокетало, шта цивун и још
много тога везано за нашу
прошлост.
На сокобањским рекама и потоцима
некада је било пуно воденица.
У њима се млело жито. Данас их је
остало свега неколико.
Једна од њих је и Грудоњска воденица,
на речици Градашници.
У њој ради Голуб Радовановић, човек
који зна пуно о прошлости нашег краја.

23. Сокобању су имеђу два светска рата,
па и касније, посећивали многи
знаменити људи, познати писци и
уметници.
Иво Андрић је, кажу, овде написао
свој најпознатији роман
„ На Дрини ћуприја“,
а Бранислав Нушић нам је оставио
чувени слоган
„Сокобања, Сокоград, дођеш
матор, одеш млад! “
У хотелу Моравица налази се спомен
соба Иве Андрића коју можете
посетити са својим учитељем.
Кућа у Сокобањи, саграђена
између два светска рата.
Од старих заната,у прошлости су најзаступљенији
били :
Абаџије-правили су народна одела од сукна.
Мутавџије-правили су торбице од козје длаке.
Асурџије-правили су простирке од сасушеног шевара.
Ћурчије-правили су одевне предмете од коже.
О свему овоме можеш сазнати много више ако
посетиш завичајни музеј. Завичајни музеј

24. И јеловник наших предака био је другачији.Јело се
много мање меса, а много више су коришћене житарице
и прављена посна
јела и чорбе.
ТРЉАНИЦА
Неколико сувих паприка испећи на плотни шпорета,
добро их изгњечити, док су још тврде и топле.
Насецкати празилук, посолити по укусу, додати паприку,
уље, брашно и добро истрљати.

25. У сокобањским селима су се у прошлости све игре играле уз гајде
или дудук, касније уз трубаче.Сокобања је била позната по одличним
гајдарима.Средином прошлог века, на територији општине,
било их је око 150.
Ношња из
околине
Сокобање
с краја 19. и
почетка 20. века.
Сокобања је позната
по посебном начину
играња у колу,
такозваном
„Бањском
игрању“.
Од кола која су се играла у Сокобањи, издвојићемо
Руменку, Катанку, Поломку, Острљанку, Кесер, Дунђерку.
У Сокобањи се у прошлости певало без музике, ређе уз гајде.
На свадбама су сви свадбени обичаји извођени уз песму
девојака-певица. Било је много свадбених,али и других обичаја
који се данас све више губе.

26. Укуцај на интернету „ Најстарија музика у Србији, кићење
свадбеног колача-Сокобања“, да би видео обичај кићења
саборњака и чуо како су певале певице.
Замоли неког од старијих да ти објасни шта је то саборњак.
ЗАДАТАК
Укуцај на интернету „ Шљивик Сокобања “ и погледај ову
емисију у којој је приказана посебност нашег фолклора.
ЗА МАЛЕ ИСТРАЖИВАЧЕ
Покушај да од баке или деке сазнаш која су се још кола играла
у нашем крају.
Пробај да научиш корак и да га покажеш другарицама и
друговима у одељењу.

27. ЗДРАВИЦА ДОМАЋИНУ
„Здрав си домаћине!
Срећна ти кућа домаћине!
Срећна гозба, да је жив кој ни позвал.
У чији смо дом, помогал му бог.
Жив бил, кој точил!
Ракију пили, весели били, уз ракију бога молили.
Помагај боже, дај ни све што је добро,
а сачувај ни одe свако рђаво и оде зло.
Да је жива младиња која ни сабрала.
Да се слагају по сунце и по ветар,
по лојза и сливаци, по амбари и по воденице.
По прву друга, по мајку дете,
по краву теле, по кобилу ждребе.
По другу трећа, лепа срећа,
куд стизала помагала,
путнику по пут, овчару, ратару и говедару…“
ЗАДАТАК
Приметио си да је здравица написана на локалном,
сокобањском говору.
По чему се говор у Сокобањи разликује од књижевног
говора?

28. Споменик палим борцима
у Првом светском рату
Милун Митровић био је познати
сликар и спада међу најзначаје
личности наше ближе прошлости.
Познати су његови пејзажи.
После смрти, своме граду завештао је
преко 170 радова. Они се данас налазе у
легату, који носи његово име.
Споменик палим борцима
у Другом светском рату

29. Шта се у Сокобањи променило у њеној блиској
прошлости
у последњих неколико година?
То не мораш никог да питаш. Довољно је да узмеш
оловку и папир и напишеш какве су се све промене
догодиле у твом месту у последње време.
О прошлости можемо да причамо на основу
нашег сећања, али је много сигурније кад све то
забележимо.

30. КОНТАКТ:
tagor63@live.com