часопис

1. Uputstvo za
„opstanak“ u
ruskom vozu
Ižorci, narod
koji čuva
paganske
običaje
Kolima:
Duhovi dolaze
iz tundre
Splavarenje
misionara
po rekama
Baškirije
Polarni dnevnik
iz Diksona,
prestonice
Arktika
Život u ruskim
zatvorenim
gradovima
magazin
maj 2016.Broj 10
Srpsko izdanje
Ovaj dodatak uređuje i izdaje
Rosijska gazeta (Moskva), koja snosi
svu odgovornost za njegov sadržaj
RUSIJA KAKVU
NIKADA NISTE
UPOZNALINajbolje reportaže iz najveće zemlje na svetu

2. Odmor od politike
Dragi čitaoci! U ponedeljak 23. maja navršile su se tačno
četiri godine otkako je Rosijska gazeta u okviru svog
međunarodnog projekta Russia Beyond The Headlines
osnovala zasebnu srpsku redakciju, pokrenula štampani
dodatak Ruska reč u Politici, koji je izlazio do kraja 2014.
godine, i sajt „Ruska reč“ koji je u proteklim godinama
stekao na stotine hiljada redovnih čitalaca iz celog sveta
i postao dobro poznat u srpskom medijskom prostoru.
Pored toga, u maju obeležavamo još jedan lep datum.
Naime, pre tačno godinu dana počeli smo sa objavljivanjem
štampanog projekta na 16 strana pod nazivom R Magazin.
Ova publikacija je ugledala svet zahvaljujući saradnji sa
magazinom Nedeljnik.
Pre četiri godine smo počeli da upoznajemo čitaoce sa
realijama savremene Rusije, umnogome polazeći od
koncepcije „one Rusije o kojoj srpski mediji ne pišu ništa, ili
gotovo ništa“. Važan deo našeg rada tokom ovih godina bile
su i reportaže iz različitih regiona naše ogromne zemlje,
koja nije običan konglomerat nego čitav kontinent različitih
naroda, jezika, tradicija i verovanja. Neobično veliki odjek
imao je prvi takav tekst o „poslednjim paganima Evrope“,
tj. o žiteljima Marijske autonomne republike, objavljen
pod nazivom „Bogovi Volge“ u junu te iste 2012. godine.
Tada smo doneli odluku da neizostavno razvijamo taj
„reporterski“ pravac.
I sada smo odlučili da se u čast naše četvrte godišnjice
malo odmorimo od politike, koje je bilo veoma mnogo u
poslednja dva broja R Magazina, i da vam predstavimo broj
koji je u potpunosti sastavljen reportaža o onoj Rusiji koju
vi verovatno još niste upoznali – o tome kako „opstati“ u
višednevnom putovanju ruskom železnicom, o Ižorcima,
gotovo zaboravljenom evropskom narodu čiji predstavnici i
dan-danas žive blizu Peterburga, o sadašnjoj svakodnevici
grada Diksona, nekadašnje prestonice sovjetskog Arktika,
o životu „pod velom tajne“ u takozvanim „zatvorenim
gradovima“ Rusije, uz dva epska materijala iz vodećeg
ruskog časopisa „Ruski reporter“ – o pravoslavnim
misionarima koji splavare po rekama u „nedođiji“ Baškirije i
o sudbini poslednjeg pokolenja Jukagira, drevnog sibirskog
naroda.
Razume se, sve regione nepregledne Rusije nije moguće
opisati čak ni na našem sajtu za četiri godine, a pogotovo ne
na 16 strana jednog broja R Magazina. Zato se nadamo da
će slični brojevi „u stilu National Geographica“ postati naša
dobra tradicija, utoliko pre što magazinski format Nedeljnika
omogućava realizaciju takvih ideja.
Vjačeslav Čarski
izvršni urednik RBTH za Evropu
UVODNA REČ
Projekat „Russia Beyond the Headlines“ (RBTH), uključujući i njegovo izdanje
„R Magazin“ koje izlazi na srpskom jeziku, finansira ruski dnevni list Rosijska
gazeta. Ovaj dodatak je pripremljen bez učešća dopisnika i urednika partnerskog
lista Nedeljnik. RBTH se finansira iz dela profita od reklame i sponzora, kao i od
sredstava ruskih državnih ustanova. Mi zastupamo nezavisnu uredničku poziciju
i prezentujemo različita gledišta na događaje u Rusiji i svetu kroz kvalitetne
tekstove i stručna mišljenja. Od trenutka našeg osnivanja 2007. godine, težimo
da zadovoljimo najviše uredničke standarde i objavljujemo najbolje primere
novinarstva iz Rusije i o Rusiji. Na taj način želimo da nadomestimo značajnu
prazninu koja postoji u prikazivanju naše zemlje u inostranim medijima.
Mišljenjaeksperataiintervjuisanihosoba,kaoitekstoviurubrici„Otvoreno“iilustracije
uznjih,izabranisudapredstaveraznastanovištaineodražavajunužnostanovište
urednikaprojektaRussiaBeyondtheHeadlinesililistaRosijskagazeta.RussiaBeyond
theHeadlinesnesnosiodgovornostzanenaručenetekstoveifotografije.
internet-stranica: ruskarec.ru
email: editor@ruskarec.ru
telefon: 7 (495) 775 3114
faks: 7 (495) 988 9213
adresa: ул. Правды 24, д. 4, Москва 125993, Россия
Jevgenij Abov - izdavač i direktor RBTH
Vsevolod Pulja - glavni urednik dodataka RBTH
Vjačeslav Čarski - generalni producent RBTH, izvršni urednik za Evropu
Jekaterina Turiševa - zamenik izvršnog urednika za Evropu
Milan Radovanović - jezički urednik
Andrej Zajcev - direktor fotografije
Mila Domogacka - direktor odeljenja preloma i dizajna
Andrej Šimarski - direktor odeljenja dizajna
Za oglašavanje u ovom dodatku molimo vas da se obratite Juliji Golikovoj,
direktoru odeljenja za odnose sa javnošću: julia.golikova@rbth.ru.
2016.
Sva prava zadržava FGBU „Rosijska gazeta“
Aleksandar Gorbenko - predsednik redakcijskog saveta
Pavel Njegoica - generalni direktor
Vladislav Fronjin - glavni urednik
Zabranjeno je kopiranje, distribucija ili preuzimanje sadržaja ovog izdanja, osim
za ličnu upotrebu, bez pismene saglasnosti Rosijske gazete. Molimo vas da se za
dozvolu obratite na telefon 7 (495) 775 3114 ili na editor@ruskarec.ru.
RBTH objavljuje 16 novinskih dodataka u 25 zemalja sa ukupnom
mesečnom čitalačkom publikom od dvadeset sedam miliona ljudi,
a takođe održava 22 sajta na 17 jezika.
magazin
predato u štampu 24. maja 2016.
Пројекат листа
НАШЕ ВЕСТИ
ИСПРИЧАНЕ
НА ВАШЕМ ЈЕЗИКУ
Пријавите се
за наше недељне билтене
и увек први сазнајте
за нове садржаје:
ruskarec.ru/subscribe
ЧИТАЈТЕ ВИШЕ НА
ruskarec.ru
/ruskarec
/ruskarec

3. magazin III
jicasuponacionalnostiTatari,mada
posvemuličenaRuse.Ciljsplavare-
njanijerazonoda,negoorganizova-
njepravoslavnihzajednicaioživlja-
vanjeduhovneatmosfereuteškodo-
stupnimpodručjimarepublike,gde
ljudinemajumogućnostdakontak-
tirajusasveštenicima.Štosekaže,
tamoje„iBogrekaolakunoć“,imi
baštamoodlazimodakrstimo,ispo-
vedimoipričestimoonekojimajeto
potrebno.
Naša kopnena maršruta vodi do sela
Meteli na reci Aj. Taj deo puta traje se-
dam časova, i to po prilično teškom te-
renu. Kombi je iznutra sav izlepljen sti-
kerima sa natpisom: „Sačuvaj kola ova“.
U selo stižemo pre mraka. I ovde, kao
i na celom našem putu, stanovništvo je
mešovito: Baškiri su većinom muslima-
ni; Rusi su ili pravoslavni, ili ni sami ne
znaju ko su; Tatari se dvoume. Republi-
specijalno izdanje: RUSIJA KAKVU NE ZNATE
andrejšapran
Misionari 21. veka
ka je po statusu nacionalna, ali je po sa-
stavu višenacionalna. Što znači da treba
biti oprezan u misionarenju. Postoji čak
i prećutni dogovor između konfesija: ne
mamiti one druge na svoju stranu. Selo
ima i hram. Taj hram se, doduše, deli-
mično srušio, ali su bogosluženja redov-
na, zahvaljujući nastojatelju, ocu Aleksi-
ju. Tu ostajemo na prenoćištu...
Tu i tamo nas rečica Aj obraduje brza-
cima, ali ponekad moramo da se vuče-
mo kroz plićak. Desetoro nas je. Dobro
je što nije dvanaestoro, jer bi bilo previ-
še simbolično. Unaokolo tajga, ili „gluva
tajga“, kako je često zovu. Samo čaplje i
orlovi, a i oni ne mare jedni za druge.
Jutro je. Stižemo u selo Ust-Juguz. Mo-
bilni telefoni već gube domet. Nema pli-
na, nema pošte, nema lekara. Medicin-
ski tehničar samo ponekad svrati. Čim
reka nadođe, putevi se pretvore u blato,
a kad se u planinama otapa sneg, onda je
naselje odsečeno od sveta.
Grupa sveštenika iz Moskve redovno odlazi u zabačene krajeve beskrajne ruske teritorije i u
mestima kojima je „i Bog rekao laku noć“ krsti, ispoveda i pričešćuje. Prenosimo zapise sa njihovog
nedavnog „misionarskog splavarenja“ po rekama Baškirije
Igor Najdjonov, „Ruski reporter“
U
graduUfi,uhramupo-
svećenomVozdviženju
ČasnogKrsta,misionari
sespremajuzasplavare-
njeporekamaBaškiri-
je.DvaArtemijaigrupaomladinepa-
kujuuteretnikombisveštoimjepo-
trebnozaveslanje:gumenečamce,ša-
tore,kotliće...Pakujuistvarikojesu
neophodnezabogosluženje:preno-
sivisvetipresto,ikone,sveće,kadio-
nicusajeftinimtamjanom,prosfore,
vino,nekolikodžepnihjevanđelja...
Takojetokodnas:akovidišdasuse
ovdezavremeferijaokupilistuden-
tiUniverzitetaSvetogTihona,zna-
čidaćeuskoroposedatiučamceioti-
snutisenizrekunekudunedođiju.
Asanjima,kaodvaatamana,Artemi-
je„Mlađi“,predavačmisionarskogfa-
kultetanatomuniverzitetu,iArte-
mije„Stariji“,lokalnisveštenik.Obo-

4. magazinIV
specijalno izdanje: RUSIJA KAKVU NE ZNATE
posle u zimski san. Ugledasmo starin-
sku ljuljašku. Artemije se penje i jedva
se uzdržava da se ne zaljulja svom sna-
gom. Klinci prestali da se igraju i zinu-
li od čuda. Kako i ne bi: dva tipa u halji-
nama klate se na njihovoj ljuljašci. Otac
Artemije pokazuje kuću koju su prošli
put „celu krstili, tamo ima gomila dece“.
I upravo u tom trenutku jurnu iz kuće ta
„gomila“. Trče deca kao štenad, cika, vri-
ska... I svako ima krstić oko vrata. Arte-
mije pažljivo gleda svakog u lice, nabira
obrve i priseća se: „Naši! Valjda su naši...“
Obredu krštenja obavezno prethodi
katiheza. To u stvari misionar razgo-
vara sa onim koji hoće da se krsti, a ta-
kođe sa njegovim roditeljima i kumovi-
ma. Kroz razgovor im objašnjava šta je
to sveta tajna krštenja. Ovoga puta je za
katihezu izabran letnjikovac sa klupom,
podignut na izvoru. Mesto je vrlo zgod-
no, samo što je izvor presušio, a to je, što
bi se reklo, „loš znak“.
Sveti presto je postavljen na poljani
ispred prodavnice „Roba za svaki dan“.
Prodavnica je odavno zatvorena, jer se
ovde roba ne kupuje svaki dan.
Otac Artemije počinje otegnuto da
čita molitve. Svi studenti pomažu. Oku-
pilo se petnaestak meštana. Pažljivo slu-
šaju crkvene izraze.
Zatim Artemije isto onako otegnuto
čita poslanicu svetog apostola Pavla. Ni-
štaživosenerazume!Onponekadzasta-
ne, ponešto objasni: „Čaju znači nadam
se; dnes znači danas.“ Ali glupo je nadati
se da to „dnes“ može da pomogne.
„Treba prevoditi bogosluženja“, rekoh
to će odložiti za ponedeljak. Žena na bi-
ciklu prolazi pored nas i pita: „A kad će
biti služba?“ I nastavlja dalje, ne čekaju-
ći odgovor.
„To se mi u stvari stidimo“, objašnjava-
ju nam kasnije. „A šta ste očekivali? Mi
živimo u šumi, u divljini.“
Biciklistkinja je ipak na vreme stigla
na moleban. A drvoseča nije došao. Nije
to muški posao u selu, neka žene idu
kod sveštenika.
Nasred ulice bačena kravlja glava, gle-
da nas kao da je živa. Skoro da se i ne vidi
od velikih muva zunzara. Pre neki dan
je medved sišao sa planine na pašnjak i
rastrgnuo četiri krave i tele. Meštani su
zvali policiju, interventnu ekipu Mini-
starstva za vanredne situacije (MČS) RF
i lovočuvare sa molbom da ubiju razboj-
nika. Niko ništa. Ne brinite, kažu, sad
on ima dovoljno hrane do zime, pa će
Prolazimo posečenu šumu, a zatim
stižemo u selo usred šume.
„Najvažnije je da ne budete napadni.
Ovde to niko ne voli“, poučava Artemi-
je studente.
Pristajemo dvadesetak metara pre pr-
vih domaćinstava, da nikoga ne uplaši-
mo i ne iritiramo. I jedan i drugi Artemi-
je oblače donje mantije. Oni su već dola-
zili ovamo pre četiri godine, i krstili su
sedamnaestoro ljudi.
Iz zaleta se uspinjemo na strmu oba-
lu i za tren oka smo u Centralnoj ulici.
Drugih ulica i nema.
„Sad ćemo da zađemo po kućama i da
pozovemoljudenamoleban“,objašnjava
otac Artemije svoje misionarske metode.
I izdaje naređenja: „Odmah tačno sa-
znajte ko hoće da se krsti, i koliko ih je.“
On je tu kao komandir voda koji upra-
vo treba da zauzme važnu kotu. „Ne idi-
te po dvoje, jer će misliti da ste Jehovi-
ni svedoci.“
U Ust-Juguzi ima najviše 70 stanovni-
ka, tako da za obilazak sela nije potreb-
no više od jednog časa. Prilazimo kući i
vičemo otegnuto: „Domaćineee!“ Treba
viknuti samouvereno, da ne pomisle da
su neke protuve. Zatim sledi standardni
tekst: „Došao je sveštenik. Svetimo vodi-
cu. Krštavamo, ispovedamo, pričešćuje-
mo. Ako treba, osveštavamo kuću. Sve je
besplatno.“ Poželjno je da se magična reč
„besplatno“ izgovori nekoliko puta. Eno
jednog čiče, cepa drva u dvorištu.
Mi njemu „Dobar dan“, a on i ne obra-
ća pažnju: „Valjda vidite da sam u poslu.“
Ako takav i odluči da poveruje u Boga,
Osveštavamo kuću
vlasnika pekare. On je
musliman, a pozvala nas
je njegova žena, ona je
pravoslavna. Gazda je u
pekari, niko ga ne očekuje,
ali on banu u kuću baš
usred obreda, i bez
ustezanja reče da „nema
razlike“, jer je Svevišnji
jedan, samo su putevi
prema njemu različiti

5. magazin V
da donose darove: jaja, paradajz i druge
svoje prirodne proizvode.
„Zbog nečega mleko uvek donose sa
kiselim krastavcima“, čudi se Artemije.
„Oklevetah stidljive pravoslavne hri-
šćane“, sam sebe kudi otac Artemije. „A
njima je u stvari trebalo vremena da na-
tovare darove.“
Kada neko u ovakvoj zabiti poželi da
se krsti, često se rukovodi čisto formal-
nim motivima, po inerciji: „Ako si Rus,
treba da budeš kršten.“ I rodbina ga pri-
morava. U našem slučaju pojedinima se
svidelo što je to besplatno.
„Kadvećprolazeovudasveštenici,mo-
gao bih i ja da okačim krstić.“ Misionari
na to gledaju sa izvesnim filozofskim fa-
talizmom: bolje tako nego nikako.
Kad smo se vraćali u Ufu, kraj puta
je stopirala žena sa detetom, ali smo
mi bili krcati. Pretekao nas je auto sa
arapskim natpisom na zadnjem staklu:
„Alah će spasti.“
„Oni su ubeđeni, a mi molimo: ‘Spasi
i sačuvaj.’ Ima li tu razlike?“, kaže Arte-
mije. „Smatra se da vehabije svakoga ku-
puju, ali to nije istina. Svuda je zavlada-
la duhovna glad. Ako je ne utolimo mi,
utoliće je oni.“
U muslimanskom autu primetih
ženu sa detetom, onu što je stopirala
kraj puta. Pokupili su ih.
Artemije se seća kako je prošle godi-
ne radio u selu Komsomol. U jednoj kući
su tada našli knjigu Feredža straha. Radi
se o nekoj Alžirki i užasima radikalnog
islama. Tamo se odmah krstilo šestoro
Baškira.
ni dođu i osveštaju vodu, a ako im nji-
hov ritual ne pomogne, onda traže iko-
nu Svetog Nikole, da se njemu pomole.
Osveštavamo kuću vlasnika pekare.
Onjemusliman,apozvalanasjenjegova
žena,onajepravoslavna.Gazdajeupeka-
ri,nikoganeočekuje,alionbanuukuću
baš usred obreda, i bez ustezanja reče
da „nema razlike“, jer je Svevišnji jedan,
samo su putevi prema njemu različiti.
Ocu Artemiju je krivo kad čuje tako
nešto. Pričao je kako mu se obraća-
ju žene koje su se udale za muslimane.
Traže dozvolu da promene pravoslavno
ime, jer suprug to želi. Obično je razgo-
vor sa njima vrlo kratak:
„Muž kaže da je Bog jedan za sve, tako
da je svejedno.“
„Onda neka muž dođe kod mene, pa
ćemo porazgovarati.“
„On ne ulazi u pravoslavni hram.“
„Eto vidiš?“
Pekar je poznat u selu kao jedini muš-
karac koji ne pije. Dariva sveštenika vru-
ćim hlebom i povelikom teglom meda.
„Musliman, pa tako darežljiv, a naši
ništa nisu dali“, vajka se otac Artemije.
Ali kad se ulogorismo, počeše i „naši“
oprezno, ne obraćajući se nikome direk-
tno. Tema savremenog ruskog jezika je
za Crkvu krajnje ozbiljna i aktuelna.
„I mi isto mislimo...“, otegnuto ubacu-
je Artemije. Znači, čuo je.
Red je na ispovest i pričešće.
„Ispovest je da ispričaš ono zbog čega
te duša boli. Kad se posvađamo, srce se
začepi“, neumorno objašnjava otac Ar-
temije smisao svakog čina i obreda, smi-
sao svete tajne...
One koji nameravaju da se krste po-
slao je privremeno kući, da razmisle i
da se malo uzdrže od hrane. Oni, kaže, ne
moraju da se ispovedaju: „Krštenje poni-
štava grehe.“ Već se smrkava. Odlučeno
je da se krštenje obavi u reci. Zbog toga
sveta tajna nekako ne izgleda tajnovito:
celo selo gleda kako otac Artemije, stoje-
ći do pojasa u reci, brzo i veselo potapa u
Aj stare i mlade, jedno po jedno. Iza ćoš-
ka obližnje kućice pritajila se Baškirka.
„Došao ruski mula“, a ona radoznala...
„Slobodno priđite.“
„Bojim se da me slučajno ne krstite.“
Mnogo toga je ovde u Baškiriji slučaj-
no i izmešano. Dešava se da muslima-
Kada neko u ovakvoj zabiti poželi da se krsti, često se
rukovodi čisto formalnim motivima, po inerciji: „Ako si
Rus, treba da budeš kršten.“ I rodbina ga primorava. U
našem slučaju pojedinima se svidelo što je to besplatno.
„Kad već prolaze ovuda sveštenici, mogao bih i ja da
okačim krstić.“ Misionari na to gledaju sa izvesnim
filozofskim fatalizmom: bolje tako nego nikako
andrejšapran
Tekst o "bogovima Volge" pročitajte na
http://ruskarec.ru/articles/2012/06/20/bogovi_volge_15629.html

6. magazinVI
specijalno izdanje: RUSIJA KAKVU NE ZNATE
dove i vrata. Karta za takav vagon je jefti-
nija,aliseputovanjeutimvagonimapre-
poručuje isključivo ljubiteljima „adrena-
linskog turizma“. U takvom vagonu za-
jedno sa vama putuju uplakane bebe,
razulareni fudbalski fanatici, „džombe“
koje se vraćaju sa odsluženog vojnog
roka i grupe studenata koji dižu veliku
galamu. U takvim okolnostima nemoj-
te ni razmišljati o tome kako ćete mirno
provesti noć.
5. Sa druge strane, saputnici vam pru-
žaju priliku da shvatite šta je to Rusija.
Saputnik će želeti da razgovara sa vama
kao sa najintimnijim prijateljem. Ne-
mojte se čuditi niti protiviti tome, jer su
otvoreni razgovori u vozu fenomen ru-
ske kulture. Verovatno će se ispostaviti
da je vašeg saputnika napustila žena, da
je dobio otkaz na poslu, da mu je uginula
mačka, da ga niko ne voli, da je u depre-
siji ili se već odavno ne trezni. Evroplja-
nin ili Amerikanac bi na njegovom me-
stuodavnootišaokodpsihoanalitičara,a
Rus sedne u voz, iskapi čašu i onda otvo-
ri dušu susedu koji se slučajno nađe sa
njim u kupeu. Svest da više nikada u ži-
votu neće videti svog sagovornika samo
pojačava njegovu iskrenost i otvorenost.
6. Pored razgovora „o životnim pitanji-
ma“, u ruskom kupeu ne možete izbeći
ni gozbu. Odnos „cene i kvaliteta“ u va-
gon-restoranima često nije zadovoljava-
jući i zato Rusi radije nose sa sobom hra-
nukadapođunaputovanjevozom.Stan-
dardni putnički ručak su kuvana pileti-
na i jaja. Sa jelom se počinje odmah, čim
voz krene. Nije u pitanju glad, nego tra-
Vitalij Zupcov
1. U Rusiji se dužina putovanja ne meri
satima nego danima, jer su razdaljine
takve. A pod danom se podrazumeva-
ju dan i noć, tj. 24 časa. Naravno, posto-
je veoma brzi vozovi, na primer, „Sap-
san“, koji saobraća na liniji Moskva–Pe-
terburg (putovanje traje četiri časa). Me-
đutim, „Sapsan“ je voz poslovne klase, a
građani Rusije koji putuju vozom veći-
nom štede novac, i zato svi radije putu-
ju običnim vozovima. Ako cilj vašeg pu-
tovanja nije poslovne prirode, nego želi-
te bolje da upoznate Rusiju, onda preuz-
mite sa interneta što više filmova i elek-
tronskih knjiga, prebacite ih na svoj ta-
blet i naoružajte se strpljenjem.
2. Budite spremni na to da voz najvero-
vatnije nema Wi-Fi, a utičnice za struju
su možda samo u hodniku. „Ruske žele-
znice“ (RŽD) obećavaju da će obezbedi-
ti internet u svim vozovima u Rusiji, ali
ko zna kad će se to dogoditi. Zbog toga je
bolje da sva važna elektronska pisma po-
šaljete unapred, jer na pola puta između
velikih gradova možete imati poteško-
ća. Naime, čim se udaljite od grada, vaši
mobilni uređaji će početi da gube domet.
3. Kupei u ruskim vozovima većinom
imaju četiri mesta. Zbog toga je najbolje
daputujeteučetvoro,jersetadanemora-
te brinuti ko će sesti sa vama u kupe. Na
primer, sa autorom ovih redova na putu
iz Sočija u Moskvu u kupe je sela dama
u prilično pripitom stanju i počela da ga
ubeđuje da mu je ona rođena sestra.
4.PoredkupeauRusijipostojeivagonisa
običnim sedištima. Oni, za razliku od va-
gona sa kupeima, nemaju pregradne zi-
Uputstvo za „opstanak“
u ruskom vozu
Ako želite da se upoznate sa pravom Rusijom, onda je putovanje vozom
idealna varijanta za vas. Jeste da to oduzima mnogo vremena, ali vam daje
šansu da shvatite zašto su Rusi takvi kakvi su. Pa ipak, pre nego što sednete u
voz Moskva–Vladivostok, za svaki slučaj pročitajte ove napomene
photoxpress

7. magazin VII
dicija. Ako vam ponude da se poslužite,
nemojte odbiti, jer će se saputnik uvre-
diti i noću će hrkati dvostruko glasnije.
7. U Evropi se voz koristi isključivo kao
sredstvo za prevoz, a u Rusiji je on zbog
dugih putovanja nešto kao druga kuća.
Prematome,nemojtesečuditiakojošpre
polaskavozavašsaputnik„mrtavhladan“
izvadiiztorbedonjideotrenerkeipapuče,
i počne da se presvlači. Ljudi u Rusiji vole
dasetokomputovanjaosećajulagodno.
8. Ranije, kada je u ruskim vozovima
bilo dozvoljeno pušenje, najvažnije me-
sto u vozu bila je platforma na kraju va-
gona, tj. zatvoreni prostor gde su izlazna
vrata. Tu su ljudi izlazili da popuše ciga-
ru, a ujedno da porazgovaraju o sudbi-
ni Rusije ili da odsviraju nešto na gitari.
Odnedavno je pušenje u ruskim vozovi-
ma zabranjeno, ali ako je vaš saputnik
izašao iz kupea i dugo ga nema da se vra-
ti, najverovatnije ćete ga pronaći u pro-
storu kod izlaznih vrata.
9. Posebno treba istaći čaše za čaj i me-
talne držače za čaše. Taj pribor po svojoj
prepoznatljivosti u ruskoj kulturi zauzi-
ma mesto negde između Crvenog trga i
„Crnog kvadrata“. Te čaše zveckaju u dr-
žačima kada se voz kreće. Samo zamisli-
te da su to praporci, i shvatićete zašto u
Rusiji tako mnogo ljudi voli vozove. To
je zaista neopisivo romantično: zvecka-
nje čaša u metalnim držačima, pripiti
sused i njegova priča o neuzvraćenoj lju-
bavi, zaustavljanje voza na petominut-
nu „puš-pauzu“... I ogromna, beskrajna
prostranstva svuda unaokolo!
ničnim podacima, u Rusiji živi 50 malih
autohtonih naroda). Nekada je to bilo
moćno pleme sa surovim običajima, o
čemu je u 12. veku pisao rimski papa u
svojoj buli (nekolicina latinskih misio-
nara je pokušala da obrati pagane u ka-
toličanstvo, ali su svi surovo pobijeni).
Danas je ostalo samo nekoliko stotina
pripadnika Ižore. Mnogobrojni ratovi i
politički potresi modernog doba dove-
li su ižorsku kulturu na ivicu opstanka.
Međutim, ako pokušate da rastužite
Ižorce pričom o jadnom stanju u kome
se taj mali narod nalazi, oni će se iskre-
no začuditi.
Život na selu
Može se reći da je selo Vistino centar
ižorske kulture. Ono je dosta uredno,
Oleg Skripnjik
I
kadanebompoletiognjenaku-
tlača,zahvativšituđusreću“–
sadramatičnomintonacijom
uzvikujeNikita,crnokositri-
desetogodišnjak,ponacional-
nostiIžorac.Njegoverečimirno slu-
šadesetakđakailutkaod slameuna-
rodnojižorskoj nošnji,kojapredstav-
ljašumskogduha. „Nastavniproces“
u ižorskommuzejuuseluVistino
(104kilometrazapadno odSanktPe-
terburga)bićeveliko iznenađenjeza
nepripremljenuosobu.
Ižora je mali ugrofinski narod Rusije.
Njegovi predstavnici su autohtoni sta-
novnici baltičkog primorja (prema zva-
Ižorac razgovara tri
puta u životu – viče na
rođenju, pristaje na
svadbi i stenje pred smrt
Blizu Sankt Peterburga ima nekoliko sela gde živi drevni i retki
ugrofinski narod Ižora. Njegovi predstavnici su autohtoni stanovnici
baltičkog primorja. Nekada je to bilo moćno pleme sa surovim
običajima, o čemu je u 12. veku pisao rimski papa u svojoj buli.
Mnogobrojni ratovi i politički potresi modernog doba doveli su ižorsku
kulturu na ivicu opstanka. Naš dopisnik je posetio jedno takvo selo
Jelizaveta,
Ižorka. Svima koji
su zainteresovani
ona daje časove
ižorskog jezika
preko interneta
tass
olegskripnjik

8. magazinVIII
i verovanja još uvek igraju važnu ulogu
u njihovom životu. Meštani su primili
hrišćanstvo još u srednjem veku, ali pa-
ganski običaji su i dan-danas uvreženi.
Na primer, jelka se ovde kiti za svadbu,
a zatim se kači na tavanicu. I pokojnika
u povorci prati jelka – njenim granama
se posipa put do katafalka. Članovi po-
rodice upokojenog Ižorca čuvaju te gra-
ne četrdeset dana, a zatim ih spaljuju.
„Pišu da smo se mi asimilovali“, pri-
ča Jelena Kostrova, direktorka muze-
ja. „Međutim, mi samo ne pokazujemo
svoje običaje, jer je to suviše intimna
stvar. To se iz grada, naravno, ne može
videti. Da bi se to videlo, treba sa nama
živeti neko vreme.“
putevi su asfaltirani, ima lepo uređene
drvene kućice sa prozorima ukrašenim
rezbarijom i male voćnjake. Ima i neko-
liko tipičnih gradskih višespratnica, a
u njihovom dvorištu – drvene bunare.
„Pre samo par godina u selu nije bilo ni-
jedne tarabe“, uzdiše Zinaida, koja ovde
živi od 1935. godine.
Ižorci nemaju običaj da se ograđuju
jedni od drugih, ali blizina velike luke
primorava ih da budu oprezniji. Pored
toga, dešavaju se i neprijatne situacije
(na primer, mladunče losa, koje je pripi-
tomio neki šaljivdžija, izgazilo je dese-
tak bašta). Ovde su česte i druge, daleko
manje druželjubive zverke: lisice, med-
vedi i kune. Došljaka može da zavara
asfaltni put – selo je sa svih strana okru-
ženo gustim šumama. Prošle godine su
meštani morali čak da se late oružja ne
bi li se izborili sa čoporom drskih vuko-
va koji su ulazili u selo.
Istini za volju, Ižorac sa oružjem je
prava retkost. Pripadnici ovog naroda se
ne bave lovom. Njihovo glavno, gotovo
sakralno zanimanje uvek je bio ribolov.
Ovde je sročeno mnogo pesama i po-
slovica o moru. Žene su plovile u čam-
cima zajedno sa muškarcima. Čak i ka-
nelj (nacionalni trzalački žičani instru-
ment), prema legendi, može svojim zvu-
cima da umiri podivljali Baltik. Naža-
lost, izgradnja mnogih objekata na teri-
toriji velike trgovačke luke Ust Lug sva-
kako je znatno otežala plovidbu malih
čamaca u zalivu. „Već dve godine nema
ko da obeleži Dan ribara“, žali se jedna
starica. „Umesto toga se obeležava Dan
ižorske kulture. Kakva je to ižorska kul-
tura bez ribara?“
Nedavno je ižorska omladina počela
da se udružuje u ribarske zadruge, što
uliva nadu u preporod tradicije. Sada
većina žitelja Vistina radi u luci, i go-
tovo svi imaju svoju bašticu i nekakvo
domaćinstvo. U slobodno vreme odla-
ze u klub i na stadion. Samo 33-godišnji
ribar Aleksej živi u skladu sa zavetima
predaka. On izdržava porodicu zahva-
ljujući prirodi, a od savremene tehnike
koristi samo mobilni telefon.
Kultura i religija
Kako kaže poslovica, Ižorac razgovara
tri puta u životu – viče na rođenju, pri-
staje na svadbi i stenje pred smrt. To je
narod koji je zatvoren u sebe i umnogo-
me se i dalje pridržava paganskih obi-
čaja.
„Verujemo li u duhove? Mi... njih ne
poričemo“, osmehuje se kustos zavičaj-
nog muzeja Nikita. „Naš sveštenik se
mnogo bori protiv toga, ali zar je lako
iskoreniti tradiciju?“
Taj narod je zaista uporan u očuvanju
svoga kulturnog nasleđa. Entuzijasti u
Peterburgu drže kurseve ižorskog jezi-
ka, a država pomaže u izdavanju udž-
benika i finansira jedini zavičajni mu-
zej u Vistinu, gde ižorski đaci uče ma-
ternji jezik.
U jednom uglu muzeja stoji nekoliko
glinenih posuda. Ostale su tu posle časa
na kome su deca učila grnčarsku vešti-
nu. Pored toga, ovde deca uče vez, ku-
vanje, duborez, tkanje i osnove građe-
vinarstva.
Čak i danas, kada se teritorija na kojoj
žive Ižorci svela na par sela, stari obredi
Zinaida. Rođena je u ižorskoj
porodici. Bila je dete kad je
počeo rat. Preživela je užase
nemačke okupacije i bila u
koncentracionom logoru.
Dugo se bavila ribolovom i
u više navrata je rizikovala
život za vreme bure
Nikita. Savršeno je savladao ižorski jezik tako što ga je samostalno naučio kada je već odrastao.
Sada uči decu ižorski i radi kao kustos u muzeju. Peva u folklornom ansamblu
specijalno izdanje: RUSIJA KAKVU NE ZNATE
olegskripnjik

9. magazin IX
Šura Burtin, „Ruski reporter“
P
redanjekažedajepredo-
laskakozakajukagirski
šamanpočeodavračanad
kostimastarogšamanai
rekao:„Srešćetenovelju-
de.Njimakosarasteokousta,aode-
loimjecrno.Kadaihsretnete,nemoj-
teseboritiprotivnjih.Imaihmno-
go,nećetemoćidaihsavladate.Vidim
jedankrajgomileljudi,adrugikraj
senevidi.Oninasvojimirvasimane
sedekaomi,negosepodbočerukama,
inesedenahrbatu,negonasredini
leđa.Uustimadržemalepalicesade-
belimkrajemkojisedimi.Dimćebiti
veomaukusan...“
Vetar liže Kolimu i zavlači svoj pro-
hladni jezik pod odelo. Svuda su prazne
„hruščovke“ (kvadratne zgrade Hruščov-
ljevog perioda). Donji spratovi su im za-
kovani daskama i furnirom. Skeleti han-
gara liče na pauke, a lučni kranovi, tj. hi-
ljadetonaisprepletenogzarđaloggvožđa,
nikada se neće pomeriti s mesta. Među
nizovima „hruščovki“ kao da puzi „živa
plesan“ od nekoliko stotina nakrivljenih
šupa,sklepanihoddasakaigrađevinskog
otpada. Nikle su devedesetih, ali su brzo
propale, jer se od petnaest hiljada žitelja
grada Čerski dvanaest hiljada već prese-
lilo „na kontinent“ (tako žitelji udalje-
nihregionaRF,presvegaKrajnjegsevera,
zovu centralnu Rusiju – prim. red.) Luka
više ne radi, ne rade ni preduzeća, osta-
le su samo budžetske institucije: stam-
beno-komunalni sektor, administracija
i škola, a i one samo sebe održavaju. Na
konstrukcijijedne„hruščovke“stojiogro-
man natpis: „Slava KPSS!“ (Komunistič-
kojpartijiSovjetskogSaveza–prim.red.)
Čudna pohvala čudnom bogu belaca.
Na obali se tamne brvnare. Ispod njih
staro rudničko okno urasta u promrzlo
tlo: niska tavanica od dasaka, truli podu-
pirači, zarđale šine nestaju u ledu... Pret-
postavljamda suto ostaci logora odkoga
je i počelo osnivanje grada. Tu su trideset
sedme zatvorenici podigli ustanak. Usta-
nak je ugušen, ovde na obali streljano je
pedeset ljudi. Tri deteta se igraju na zara-
Ljudi smrznutih predela
Na obali se tamne brvnare. Ispod njih staro rudničko okno urasta u promrzlo tlo: niska tavanica od dasaka, truli
podupirači, zarđale šine nestaju u ledu... Pretpostavljam da su to ostaci logora od koga je i počelo osnivanje grada.
Tu su trideset sedme zatvorenici podigli ustanak. Ustanak je ugušen, ovde na obali streljano je pedeset ljudi. Tri
deteta se igraju na zarđalom brodu, a u pozadini se plave planine. Onostrana, ćutljiva priroda na obali velike
i hladne reke. Već ovde, u Čerskom, osećam prisustvo duhova. Doleću iz tundre, gledaju sa reke, prolaze
između betonskih „hruščovki“. I ćute. Sve dok ne naučiš da ih čuješ.
TatjanaPlotnikova
Više reportaža iz Rusije pronađite na http://ruskarec.ru/travel

10. magazinX
đalom brodu, a u pozadini se plave pla-
nine. Onostrana, ćutljiva priroda na oba-
li velike i hladne reke.
Već ovde, u Čerskom, osećam prisu-
stvo duhova. Doleću iz tundre, gleda-
ju sa reke, prolaze između betonskih
„hruščovki“. I ćute. Sve dok ne naučiš da
ih čuješ.
Vođa roda Zeca
Teško je zamisliti ovdašnja rastojanja:
50 kilometara do oblasnog centra, 3.500
kilometara do Jakutska. Teritorija veliči-
ne Evrope, potpuno nenastanjena. Obale
strme, kao da su bagerom sasečene. Goli
slojevi smrznute zemlje liče na obnaže-
ne ožiljke. Na njima samo crne šume sa
deformisanim drvećem, i tek ponegde ri-
barska koliba. U daljini se rumene plani-
ne, a iza njih hladan, višečasovni zalazak
sunca. Unaokolo tundra, tajga, hladne
reke i jezera, planinski lanci, ranije na-
stanjeni samo zverima i retkim porodi-
cama nomadskih lovaca i ribolovaca. A
sada više nema skoro nikoga.
Sa mnom je Vođa, Vjačeslav Šadrin,
predsednik saveta jukagirskog naroda.
Krupan i snebivljiv, nosi naočare. Liči na
nekakvo meče ili na Pjera Bezuhova. Pet-
naest godina je bio direktor škole u juka-
girskom selu Neljemnoje, zatim se prese-
liouJakutsk.Onjeneštopoputzaštitnika
ljudskih prava ili socijalnog radnika. Vr-
šlja po selima, pomaže ljudima da izvade
potrebne dokumente, ili da pošalju dete
u bolnicu, ili da iskamče od Ministarstva
motorne sanke „buran“ za meštane.
„Moj deda mi je jednom pregledao gla-
vu“, kaže Vođa. „Ne znam šta je on video
na njoj, uglavnom, tada je izrekao sakra-
mentalnu frazu: ‘Neće od njega postati
lovac’. Zato su me poslali u grad da učim
školu.Aliuveksamznaodaćusevratiti.“
„Zašto?“
„Zato što sam ja Šadrin, vođa roda
Zeca...“
alkohol i velike boginje
Jukagiri su autohtono stanovništvo
Istočnog Sibira. Tu su živeli i pre dola-
ska Tunguza, još od neolita. Vodili su no-
madski život, svaka porodica za sebe, i ži-
veli u jurtama i poluzemunicama, love-
ći divljač i ribu na obalama reka. Kori-
stili su kameno oruđe sve dok nisu doš-
li Rusi. U njihovoj kulturi sačuvani su
najarhaičniji elementi: kult predaka i ša-
mana,prinošenjepasanažrtvuiepoVra-
ni.Kulturakamenogdobasvedonedavno
jebilaživaovde,nahladnimprostranstvi-
ma Istočnog Sibira pokrivenim tajgom.
Kada bi umirao jukagirski šaman, telo su
mu sekli na komade, meso su sušili i deli-
likaoamajliju,aglavusunabijalinadrve-
nistub,svesutooblačiliusvečanoodeloi
postavljaliustaništekaoikonu.
Do dolaska Rusa jukagirska pleme-
na su vekovima bila raštrkana na ogro-
mnoj teritoriji, od Lene do ušća Anadi-
ra. Kozaci su doneli dve stvari koje su
za njih bile katastrofalne: alkohol i ve-
like boginje. Kod autohtonih žitelja Si-
bira ne funkcioniše dehidrogenaza al-
kohola. To je ferment koji razlaže alko-
hol u krvi. Zato oni odmah postaju pija-
nice, pošto ne mogu da se otrezne. Alko-
holjenanjihdelovaokaoheroin,takoda
je votka postala glavna valuta za trgov-
ce krznom. Još gore je to što žitelji Sibira
nisu nikada bolovali od infektivnih bo-
lesti i nisu bili imuni na njih. Nisu mogli
podneti grip, male boginje, sifilis, gubu...
TatjanaPlotnikova
specijalno izdanje: RUSIJA KAKVU NE ZNATE

11. magazin XI
se pretvaraju u crne siluete.
Kako su ljudi uopšte mogli ovde da se
nastane?
Polarna naselja su prilično neugledna.
Pre nego što je uspostavljena sovjetska
vlast ovdašnji uzgajivači irvasa i lovci ni-
kada nisu živeli u selima, nego su skitali
tundrom kao nomadi. Sada žive na obali
Kolime u ubogim barakama na sprat. Iz
dugih dimnjaka kotlarnice diže se iznad
tundre gust pramen crnog dima. Na sve
stranesukožeirvasa.Jednesesuše,druge
kaodasubačene,trećevireizsnega...Kao
da nemaju nikakvu vrednost. Neki čo-
vek polako vuče plastične sanke po bla-
tu. U jednom dvorištu stoji kabina avio-
na sa ostatkom natpisa „OFLOT“. Avion
jepaonegdeutundriisadaje,u„drugom
životu“, postao šupa. Svuda se okupljaju
prelepe pametne „lajke“ (severni lovački
psi)sadugomimekomdlakom.Vođaija
ulazimo u neudobne „komunalke“ u ba-
rakama, tj. u stanove gde živi po nekoli-
ko porodica. Nailazimo na stari izdublje-
ni kanu. Pravili su ga Jukagiri iz tajge u
gornjem toku reke. Ovde svi imaju mno-
go lepa imena, preuzeta od starijih gene-
racija ruskog naroda: Pelagija, Akulina,
Terentij, Makar, Gavrila...
Najveće iznenađenje su cene. Ovde je
sve četiri puta skuplje nego u Moskvi.
Jedno mleko i deset jaja koštaju dvesta
rubalja (4,4 evra). Sve se doprema avi-
onom, a avionska karta od Jakutska do
Čerskog u jednom pravcu košta 30.000
rubalja (660 evra). Ovde ljudi i nemaju
novac, ali zato mesa i ribe ima napretek.
Vršnjaci mamuta
„Selo Kolimsko se odlikuje time što
ovde nije uništen sovhoz (poljoprivred-
na zadruga iz sovjetskog vremena)“,
objašnjava Vođa. „Jednostavno je prei-
menovan u zajednicu ‘Turvaurgin’. Sva-
ka porodica radi za sebe, a uprava, knji-
govodstvo i veterinari su zajednički. Jed-
na polovina stanovnikagaji irvase, adru-
ga lovi ribu. U tom selu je sačuvana i kro-
jačnica. Svi nekako uspevaju da opstanu.
U Andrjuškinu nije tako. Tamo su se
podelili na porodična stada i na kraju su
svi propali. Upropastile su ih mamutove
kosti. Tamo su banditi trgovali tim ko-
stima. Za to područje su bila „zadužena“
dvojica: Vatagin i Golupčikov. Trgovali
su zlatom, kostima i ribom. Oni su An-
drjuškino uzeli pod svoje, kupili su alat
i tehniku i počeli da kopaju na obalama
reka.IzMoskvejedolaziobiznismenkoji
je otkupljivao te kosti. Ljudi su se tada
preorijentisali na kosti. Zašto da se cele
godine potucaju u krajnje teškim uslo-
Najgoresubilevelikeboginje.U19.veku
suepidemijevelikihboginjapokosilego-
tovocelokupnojukagirskostanovništvo.
Pred Revoluciju su bila ostala samo dva
jukagirska plemena, koja su živela ve-
oma daleko od civilizacije, u najhladni-
jim područjima na Zemlji. Oni južniji,
iz roda Zeca, lovili su divljač u tajgama
u gornjem toku Kolime, a severni, iz ro-
dova Gusana i Alaja, skitali su sa irvasi-
ma po tundri između Kolime i Indigirke.
Evenska reč „jukagir“ u stvari znači „da-
leki ljudi“ ili „ljudi smrznutih predela“.
Srećom,njihovakulturajedetaljnoopi-
sana. Na Kolimu su osamdesetih godina
prošlog proterani narodovoljci Johelson i
Bogoraz(članovitajnerevolucionarnepar-
tije„Narodnavolja“).Johelsonjegodinama
živeo sa Jukagirima, naučio njihov jezik i
zapisaomnogebajkeipesme.Usvojimza-
pisima on prikazuje krajnje simpatičan
narod.Jukagirinisuznalizaličnusvojinui
novac.Ulovljenudivljačiribudelilisusvi-
ma prisutnima. Pored toga, nisu umeli ni
da lažu. „Jukagiri su veoma pošteni, sva-
kome veruju, i uvek drže datu reč. Ako iz
nekog razloga ne mogu da ispune ono što
supreuzelinasebe(naprimer,danaprave
čamac), spremni su na svaku kaznu koju
odredi naručilac posla, bilo da je Rus ili Ja-
kut. Oni sami ne znaju cenu svoga rada, i
zatoverujutrgovcunareč...“Prirodnojeda
takav narod nije mogao dugo da opstane
uzprisustvodošljaka.Većkrajem19.veka
sesmatralodasuoniufaziizumiranja.
Kolimsko
Kolimsko i Andrjuškino su susedna
sela, udaljena 240 kilometara jedno od
drugog. U oba sela živi otprilike po 800
ljudi. U Andrjuškinu žive Jukagiri i Eve-
ni, a u Kolimskom uglavnom Čukče, ali
i tamo ima Jukagira i Evena. Kolimsko je
nastalo od jukagirskog nomadskog na-
selja. Tu su stada divljih irvasa prelazi-
la reku Omolon kada su migrirala na se-
ver, prema okeanu, bežeći od komara-
ca. Jukagiri su ih napadali prilikom pre-
laska reke i ubijali koliko god su mogli
da bi obezbedili meso za zimu. Sada više
nema tih migracija. „Živeo je nekada je-
dan zlobni nitkov“, kaže legenda. „On je
uhvatio živog irvasa, odrao mu kožu i
pustioga.Zaštitnikdivljihirvasa,duhpo
imenu Tolon Moje, bio je uvređen zbog
takve bezosećajnosti i odveo je irvase sa
Omolona...“
Poslednji sneg je pao 10. juna, a prvi
sneg 10. jula. Pola godine traje noć, tem-
peratura je minus 50 stepeni.
„Znate koliko ima komaraca leti?“,
kaže Vođa. „Deca se zabavljaju tako što
trče kroz oblak komaraca i gledaju kako
Najveće iznenađenje su
cene. Ovde je sve četiri
puta skuplje nego u
Moskvi. Jedno mleko
i deset jaja koštaju
dvesta rubalja (4,4 evra).
Sve se doprema avionom,
a avionska karta od
Jakutska do Čerskog u
jednom pravcu košta
30.000 rubalja (660
evra). Ovde ljudi i nemaju
novac, ali zato mesa i ribe
ima napretek
TatjanaPlotnikova
Portal o putovanjima na
http://ruskarec.ru/travel

12. magazinXII
vima, kada je dovoljno da pronađu jed-
nu kljovu? A po našim shvatanjima to
je tabu. Mamut je žitelj Donjeg Sveta, u
koji ne treba zalaziti. U taj svet su silazi-
li samo šamani. Ako otud nešto uzimaš,
onda otvaraš put duhovima. Ja sam čo-
vek savremenih shvatanja, ali taj lako
stečeni novac stvarno nije doneo sreću
nikome od onih koji su vadili kosti. Va-
tagin je nedavno umro, a Golupčikov je
ubijen.Takojeposaoobustavljen,auAn-
drjuškinu se više ne gaje jeleni. Sada se
ispostavilo da oni čak ne mogu da kori-
ste svoj račun u banci, jer su kao osnivači
zadruge registrovaninekakviVataginovi
prijatelji u Jakutsku. Drugo je ovde kod
nas, u Kolimskom. Ovde uglavnom žive
Čukče, a oni više slušaju starije. Starci su
im rekli: „Ne treba kopati kosti“, i oni su
poslušali.
Mamut se često sreće u jukagirskim
bajkama. Nedavno se ispostavilo da su ti
giganti na Medveđim ostrvima izumrli
pre nepune 4.000 godina, što znači da su
ih Jukagiri zaista poznavali...
Internacionala u tundri
Pored ulaza stoji pomoćna kućica od
dasaka. Oko nje se petljaju ljudi i deca,
obeležavaju daske kredom i odvaljuju
ih. Udarci čekića odjekuju iznad Kolime.
„Kakva je ovo šupa?“
„Tvoje reči su uvredljive. To je lovački
dom, sutra ga teramo u tundru.“
TojePetjaKaurginen,drugičovekuov-
dašnjoj zadruzi. Tu je i radnik Lazar, nje-
gov prijatelj, a treći je Igorjok, Petjin brat,
vođa grupe uzgajivača irvasa. Svi su miši-
ćavi kao konji, a lica kao da su im štavlje-
na.Uopštenepsuju.Petjajenajstariji,ima
preko četrdeset godina. On je očigledno
glavni. Po izrazu lica se vidi da je pame-
taniiskusan.Delujepomaloumorno.Ka-
urgineni su Čukče, a Lazar je Jakut. Više-
nacionalnost je na ovom području uobi-
čajena pojava. Sovjetska vlast je dvadese-
tihgodinaprošlogvekapokušaladapode-
li Sibir na sovjete po plemenskoj pripad-
nosti,alinijeuspela,jerplemenaovdene-
majujasnoomeđeneteritorije.Poistojtaj-
gi i tundri skitale su porodice raznih na-
roda: Jukagira, Čukči, Korjaka i Evena. Svi
oni su bili poliglote. Čak i danas svi stariji
ljudiznajupočetirijezika.
Petja i Vođa počinju da proučavaju
dokumente „Turvaurgina“. Svaka čast
Vođi. On pomaže svima, a ne samo Juka-
girima.
Onisepotpunorazlikujupokarakteru.
Čukče su žestoki momci. Nemaju baš ni-
kakve sličnosti sa junakom ruskih vice-
va (u ruskim vicevima Čukče često ima-
ju smešnu ulogu naivnih i glupih ljudi).
Kao da su sa Kavkaza, a ne iz Sibira. Na-
prasiti su i gordi, vole da budu nezavisni.
Čukče su jedino sibirsko pleme koje je
pružilo žestok oružani otpor Rusima. U
zarobljeništvusuvršilisamoubistva.Oni
nikada nisu potpisivali nikakve ugovore
sa Rusijom, niti su plaćali porez u krznu.
Jukagiri su nešto sasvim drugo. Oni su
suptilni, blage naravi. Johelson se našao
u čudu kada je shvatio koliko Jukagira
pati od „arktičke histerije“, neobične du-
ševne bolesti kod koje dolazi do prome-
ne stanja svesti. Iznenadio se i kada je vi-
deo kako lako oni padaju u trans i u ko-
jojmerisupodložnihipnozi.Mladikoza-
ci su u šali često hipnotisali Jukagire i te-
rali ih da urade nešto nepristojno. Njiho-
vahisterijaponekadjepoprimalarazme-
re epidemije: ljudi bi puštali divlje krike,
kidali svoju odeću, pokušavali da se bace
ureku,bežaliušumu,pentralisenaviso-
ko drvo ariš i danima sedeli na njegovim
granama. Možda je ta psihička nestabil-
nost vezana za hladnoću, glad i nedosta-
tak sunčeve svetlosti, a možda i za drev-
ne slojeve svesti, još iz doba kada je čo-
vek tek učio kako da njome ovlada.
Oni Rusima nisu pružali nikakav ot-
por...
Izolovani jezik
Kada je 1937. u kolimski logor dospeo
mladilingvistaJurijKrejnovič,onjetu,u
Šalamovljevom paklu, sreo Jukagira koji
je zaklao zadružnog irvasa, i počeo je da
uči njegov jezik. Kada je 17 godina kasni-
je izašao na slobodu, odbranio je diserta-
ciju na temu jukagirskog jezika i od tada
je taj jezik postao veoma popularan u
lingvističkim krugovima, jer je izolovan
i nema srodnih jezika, što govori o vrlo
drevnom poreklu jukagirskog naroda.
Posebno je neobično što su Jukagiri
imalisvojepismo.Onojeideografskoine
ličininaazbuku,ninahijeroglife.Najviše
podseća na šare koje učenik crta po klupi
kadasezamisli.Teslikesukorišćenezapi-
sanjeljubavnihililovačkihporuka.
„Dok je bio živ stari Spiridončik, moj
rođak, on je to umeo da čita“, kaže Vođa.
„Sada više niko ne ume.“
Johelson je često dobijao pisma od
jukagirskih devojaka, tako da je pismo
dešifrovano i naučnici smatraju da ono
pripada kulturnom nasleđu neolita, ve-
zanom za crteže na stenama. Možda je
to bio prvi čovekov pokušaj da zabeleži
neku informaciju.
Još uvek ima pedesetak staraca koji
Poslednjih godina su pojedini jukagirski starci,
ribari i uzgajivači irvasa iz Andrjuškina, Kolimskog
i Čerskog nezavisno jedan od drugoga pokušali da
spasu jezik svog naroda. Jedan je počeo da drži časove
jukagirskog u kolimskoj školi, drugome je to pošlo
za rukom u čerskoj školi, treći je otvorio pevačku
sekciju, a četvrti na svome terenu pokušava da osnuje
dečji kamp. Oni, međutim, ne umeju da predaju, tako da
su njihovi časovi deci nejasni i dosadni. Ti bojažljivi i
nevešti pokušaji poslednji su trzaji naroda koji umire
TatjanaPlotnikova
specijalno izdanje: RUSIJA KAKVU NE ZNATE

13. magazin XIII
se sećaju jukagirskog jezika. Mali sever-
ni narodi Rusije brzo izumiru još od sre-
dine prošlog veka. Već su izumrli Aleuti,
Ajni,Kamasinci,Kereci,SireniciiJuzi.Na
ivicinestankasuEskimi,Nivhe,Keti,Ulj-
če, Oroci, Oroči, Negidalci, Nanajci, Nau-
kani, Udigejci, Aljutori, Itelmeni, Enke i
Jukagiri. Po svemu sudeći, za desetak go-
dina će se u istoj situaciji naći Dolgani,
Evenke, Eveni, Hanti, Mansi, Nganasani,
Selkupi, Korjaci i Šorci.
Poslednjih godina su pojedini jukagir-
ski starci, ribari i uzgajivači irvasa iz An-
drjuškina,KolimskogiČerskognezavisno
jedan od drugoga pokušali da spasu jezik
svog naroda. Jedan je počeo da drži časo-
ve jukagirskog u kolimskoj školi, drugo-
me je to pošlo za rukom u čerskoj školi,
treći je otvorio pevačku sekciju, a četvrti
na svome terenu pokušava da osnuje deč-
ji kamp. Oni, međutim, ne umeju da pre-
daju, tako da su njihovi časovi deci neja-
sni i dosadni. Ti bojažljivi i nevešti poku-
šajiposlednjisutrzajinarodakojiumire.
Jedan od njih, stari uzgajivač irvasa Va-
silij Nikolajevič, priča: „Iskreno govoreći,
ja sam se toga prihvatio zato što mi je pre
dvadesetgodinauAndrjuškinujedansta-
racnasamrtirekao:‘Vasja,nijevaljdaovo
kraj? Nije valjda da nas stvarno više neće
biti?’“. Ja mu tad rekoh: ‘Ma nije... Nešto
ćemovećpreduzeti...’Asadasamijaosta-
rio, i mislim: nije valjda stvarno kraj?“
Duhovi Severa
Nad obalom se uzdižu „hruščovke“ u
Čerskom, štrče betonske grede kao kakvi
idoli, ukočile se crne zmije armature kao
indijskiukrasi.Čudnozvuči,aliosećamda
ovdesvezavisiodtećutljiveprirode.Odnje
zavisečakinajmonstruoznijieksperimen-
ti. Iznenada shvatam da je GULAG možda
bio kazna Rusima za upad u ove predele.
DuhovimaSeveranisusedopalenašegra-
đevine,pasurekli:„Samovigradite...“
Primećujem da se nešto pomera na
ledu blizu obale. Grupa ljudi u čukotskoj
odeći izvlači na led polarne saonice, kači
ih za stare motorne sanke, pričvršćuje
kože, bakrače i gvozdenu burad sa ben-
zinom. Iz kola pokrivenih ciradom izvi-
ruje starica, izviruju deca... To se porodi-
ca Nutendli sprema da ode svom stadu.
U mrtvom gradu ta scena izgleda kao ne-
kakavpostapokaliptičkisajber-pank,kao
ljudikojisunadživelisavremenisvetiiz-
gubili svoju kulturu, ali i dalje skitaju...
Na pesku ispred rudarskog okna neka-
dašnjeg logora stoji brod iz vremena GU-
LAG-a. Potpuno je zarđao. Duhovi gleda-
ju iz tamnih prozora kabine, igraju se u
šarama od rđe. Oni su ga i pojeli.
Ana Gruzdeva
Dan prvi
Naš taksi je jurio iz Noriljska na aero-
drom „Alikelj“ kroz uspavanu decem-
barsku tundru. Ali mi nismo mogli da
vidimo ni tundru ni gradiće pored ko-
jih smo usput prolazili, jer je na Arktik
pala polarna noć. Videli smo samo sneg
obasjan farovima kako brzo pada na
put. Naš avion za Dikson kasni 24 časa
zbog „loših vremenskih uslova“. „Mi če-
kamo avion već dve nedelje. Neko kod
rođaka, a neko u hotelu. Ali snežna olu-
ja će se stišati, strpite se još malo“, teši
nas žena pored pulta za registraciju ka-
rata. Tada smo prvi put primetili žitelje
Diksona na aerodromu. Oni se od ljudi
iz „pitomijih“ delova Rusije razlikuju po
tome što su nekako nordijski smireni i
umeju da čekaju. Čekaju sunce, čekaju
mrest ribe, čekaju dostavu namirnica,
čekaju avion...
Dan drugi
Dikson je omanje naselje na severu
Krasnojarskog kraja, na obali Karskog
mora. U poređenju sa susednim Norilj-
skom, Dikson je sa svojih 500 žitelja pra-
vaminijatura.Tojezaistamestosaekstre-
mnooštromklimom.Uobičajenatempe-
ratura zimi je -30 stepeni Celzijusa, uobi-
čajeni internet je 2G, uobičajeni objek-
ti su grube zgrade podignute na stubove,
uobičajeno prevozno sredstvo su teren-
ska vozila, a uobičajeni pejzaži su surovo
ledeno more i divlja tundra, gde ne žive
čakniautohtoninarodiidokojesemože
stići samo jednom nedeljno avionom. Pa
ipak, u Diksonu žive ljudi, a u SSSR-u je
on čak bio i „prestonica Arktika“.
Mihail i Zinaida Dektjarjov bave se lo-
vom i ribolovom. Došli su iz Belorusije
u Dikson u „zlatno doba“ tog naselja da
rade u lokalnoj fabrici za preradu ribe.
Kako kaže Mihail, on i supruga već „53
godine vršljaju tundrom“. U ovom delu
Arktika je od šezdesetih do osamdese-
Polarni dnevnik:
Zapisi sa putovanja u
najsevernije naselje Rusije
Ojmjakon, Noriljsk, Dudinka, Igarka, Vanavara... Na Severu Rusije postoje
gradovi i naselja u kojima su uslovi života i rada ekstremno teški i neobični.
Ekipa projekta „Siberia: Joining the Dots“, novinarka Ana Gruzdeva i fotograf
Anton Petrov, uputili su se na krajnji sever Sibira da vide kako živi grad Dikson,
takozvana prestonica Arktika u sovjetskom periodu
AntonPetrov

14. magazinXIV
mnoge organizacije, a došljaci su se bo-
rili za krevet u zajedničkom smeštaju za
radnike. Danas je ostrvo gotovo potpu-
no pusto. Podseća na holivudske deko-
racije za neki epski triler o Arktiku. Sve-
tlo gori i ljudi rade samo u maloj meteo-
rološkoj stanici i na minijaturnom aero-
dromu, koji radi samo jednom nedeljno,
ali i to „ako vremenski uslovi dozvole“.
Nailazimo na jednu napuštenu zgradu,
zatim na drugu, pa treću... Ostrvo Dik-
son je danas, kako kažu ovdašnji žitelji,
„grad-utvara“ sa zakovanim prozorima,
zavejanim vratima i starim automobili-
ma koji odavno „počivaju“ u snegu. U
poređenju sa Diksonom, Detroit izgle-
da kao Las Vegas.
Poneli smo fenjere, sa namerom da
bolje razgledamo ostrvo, ali to nije
mnogo pomoglo. U Diksonu se može
shvatiti šta je to prava polarna noć. To
nije onaj plavičasti sumrak kao u No-
riljsku ili u Dudinci. Ova noć je stvar-
no crna, kao mastilo. Ne vidi se ni hori-
zont, niti obrisi bilo čega u daljini. Mo-
zak ne shvata da li je vreme za spavanje
ili za ustajanje, a telo fizički oseća blizi-
nu Severnog pola. Sve se čini da smo na
onoj tački planete gde se ukrštaju meri-
dijani i vreme ne teče kao drugde.
te? Niko neće ići sa vama po ostrvu.
To je gotovo potpuna divljina, tamo
može biti belih medveda“, rečeno
nam je u lokalnoj upravi. Mi smo bili
sigurni da to želimo. Stavili smo kape
„fantomke“, obuli „valjenke“ i obukli
rukavice od flisa, i tako seli u teren-
sko vozilo.
Dikson je ostrvsko naselje. U sovjet-
sko vreme ostrvo je imalo štalu sa kra-
vama i konjima, pozorište, prodavnicu
video-kaseta, restoran i pekaru, radile su
tih živelo mnogo onih koji su provodili
ovde zimu, baveći se lovom na samure i
foke i ribolovom za državne firme. Brač-
ni par Dektjarjov je u tundri imao zimo-
valište Ubojna, u kome su oni provodi-
li sve svoje vreme, retko se pojavljuju-
ći u naselju. Posle raspada SSSR-a Miha-
il i Zinaida bili su prinuđeni da postanu
privatni preduzetnici, i sada su oni goto-
vo jedini žitelji Diksona koji se u nase-
lju bave ribolovom. Love dragocene se-
verne vrste ribe: čir (Coregonus nasus),
sig (Coregonus), muksun (Coregonus muk-
sun), nelmu (Stenodus leucichthys nelma)
i arktičkog omulja (Coregonus autumna-
lis), i sve to šalju u druge delove Rusije.
Dan treći
„Jeste li sigurni da hoćete da krene-
Integralnu verziju reportaže o Diksonu i njegovim žiteljima možete pročitati na
sajtu projekta Siberia: Joining the Dots http://siberiadot.ru/dikson
U Diksonu se može shvatiti šta je to prava polarna
noć. To nije onaj plavičasti sumrak kao u Noriljsku
ili u Dudinci. Ova noć je stvarno crna, kao mastilo.
Ne vidi se ni horizont, niti obrisi bilo čega u daljiniAntonPetrov
specijalno izdanje: RUSIJA KAKVU NE ZNATE

15. magazin XV
Oleg Jegorov
P
rvi zatvorenigradovipo-
javili suse u Sovjetskom
Savezukrajem1940-ih.Po
Staljinovomnaređenju
pokrenutje projekatra-
zvoja sovjetskog nuklearnogoružja.
Naudaljenim mestimaRusije nikla
susupertajna naseljakojanisu bila
ucrtana na karte.
Nuklearni reaktori, fabrike za proi-
zvodnju komponenata atomskih bom-
bi, naučni centri za proučavanje nukle-
arne energetike - sve se to nalazilo u „za-
tvorenim administrativno-teritorijal-
nim tvorevinama“. Vremenom su takve
„tvorevine“ počeli da stvaraju i Mini-
starstvo odbrane i konstruktori svemir-
skih brodova.
U sovjetskim zatvorenim gradovi-
ma su živele hiljade ljudi, ali ti grado-
vi ipak zvanično nisu postojali. Ako je
neko od stanovnika izlazio izvan grada,
njemu je bilo strogo zabranjeno da go-
vori gde živi. Bilo je nemoguće dospeti
na teritoriju zatvorenog grada bez spe-
cijalne propusnice. Žitelji su zbog tako
surovog režima dobijali kompenzaci-
ju u vidu 20% dodatka na platu. Pored
toga, snabdevanje je bilo daleko bolje u
zatvorenim nego u običnim gradovima.
Na primer, u celoj zemlji je bila nestaši-
ca kobasice, ali to nije važilo za zatvo-
rene gradove.
Posle raspada Sovjetskog Saveza
ruske vlasti su skinule pečat držav-
ne tajne sa zatvorenih gradova, ali
su mnogi od njih faktički i dalje osta-
li zatvoreni. Sada u Rusiji ima preko
40 gradova koji žive u režimu zatvo-
renog grada.
Ulazak sa propusnicom
„Oko grada je podignuta visoka ogra-
da, ima samo nekoliko mesta na kojima
se može ući“, priča Konstantin, bivši sta-
novnik zatvorenog grada Ozjorska u Če-
ljabinskoj oblasti (1.443 km istočno od
Moskve).
Ozjorsk je živopisan grad podignut
1940. godine. Nalazi se između četiri je-
zera na Uralu. U njemu postoji veliko
preduzeće za proizvodnju nuklearnog
oružja i izotopa.
Slični su uslovi i u drugim zatvore-
nim gradovima. Straža propušta samo
ljude sa propusnicama. Irina, stanov-
nica zatvorenog grada Sarova (373 km
istočno od Moskve), kaže: „Ja znam za
tri vrste propusnica: jednokratnu, pri-
vremenu i stalnu“. Stalnu propusni-
cu mogu da dobiju oni koji su rođeni
u zatvorenom gradu ili rade u preduze-
ću zbog koga je grad i zatvoren. Druge
profimedia
Pod velom tajne: Život u
ruskim zatvorenim gradovima
U sovjetsko vreme su osnovani zatvoreni gradovi u kojima su pod stražom čuvani najvažniji strateški
objekti. Ti gradovi u Rusiji postoje i danas. U njih se ne može ući bez specijalne propusnice

16. magazinXVI
Prednosti i nedostaci
Pojedini žitelji smatraju da je život u
zatvorenom gradu dosadan, i da je to je-
dan od nedostataka. „U Severomorsku,
na primer, nema šta da se radi u slobod-
no vreme“, kaže Roman koji je živeo u
tom zatvorenom gradu (baza Severne
flote Ratne mornarice Rusije, 1.496 km
severno od Moskve). Roman je uveren
da zatvoreni status grada predstavlja
smetnju za razvoj biznisa i zato bi želeo
da Severomorsk postane otvoreni grad.
Po njegovom mišljenju, tako bi bilo da-
leko lakše komunicirati sa rodbinom i
prijateljima, a grad bi u ekonomskom
smislu od toga imao koristi.
Međutim, mnogi žitelji zatvorenih
gradova ne misle tako. Ankete poka-
zuju da većina stanovnika ovih grado-
va podržava poseban status. Konstan-
tin iz Ozjorska takođe je protiv „otva-
ranja“ svog grada. „Iz nas progovara
naš mentalitet, neki naš mali ponos.
Ako se žiteljima drugih gradova posta-
vi pitanje da navedu stvari bez kojih
neće otići izvan grada, oni će pomenu-
ti telefon ili sat, a u Ozjorsku će svako
sa ponosom odgovoriti da su to lična
karta i propusnica“.
centar razvoja atomskog oružja i sada
je ostao jedan od važnih gradova koji
imaju značaj za rusku nauku. „U mom
rodnom gradiću nije bilo visokoškol-
skih ustanova, a Institut u Sarovu me
je privukao time što se tamo uči fizika i
matematika koje sam volela“, priča Iri-
na. Po završetku Instituta Irina je osta-
la da radi u Sarovu, u najvažnijem grad-
skom preduzeću koje je vezano za kor-
poraciju „Rosatom“. Pomenuta korpora-
cija se bavi projektima u sferi nuklear-
ne energije.
dve vrste propusnica se dobijaju posle
mnogih provera u Službi bezbednosti,
i samo ljudima koji su bliži rođaci ne-
kog žitelja zatvorenog grada ili odlaze
na službeno putovanje u taj grad. Vrlo
je teško i gotovo nemoguće da u grad
uđe običan turista, i utoliko pre stranac.
U životu stanovnika pomenutih gra-
dova ne postoje nikakva druga ogra-
ničenja, o kojima kolaju priče. „Inter-
net niko ne blokira i nema policijskog
časa“, demantuje Konstantin mitove o
zatvorenim gradovima.
Tihe luke
Stanovnici zatvorenih gradova sma-
traju da je bezbednost jedna od predno-
sti života u takvom gradu. „U detinjstvu
je reč ‘grad’ bila sinonim nečeg zaštiće-
nog. U naš grad nisu mogli da dođu ljudi
sa strane, uključujući i bivše zatvoreni-
ke, prevarante i prosjake. Kad sam imao
6 godina posetio sam sa porodicom dru-
gi grad i prvi put sam video prosjaka. Za
mene je to bio pravi šok“, kaže Konstan-
tin, žitelj Ozjorska.
Pored toga, u zatvorenim gradovi-
ma mogu da se školuju i rade oni koji
su vezani za lokalnu industriju. Na pri-
mer, Sarov je u sovjetsko vreme bio
Vrlo je teško i gotovo
nemoguće da u grad
uđe običan turista, i
utoliko pre stranac.
U životu stanovnika
pomenutih gradova ne
postoje nikakva druga
ograničenja, o kojima
kolaju priče. Internet
niko ne blokira i nema
policijskog časa
specijalno izdanje: RUSIJA KAKVU NE ZNATE