Prezentacija sa seminara u Gimnaziji

1. Нови Сад, град
који волим
25.01.2020,

2. Историја Новог Сада
Нови Сад је један од три највећа града у Србији – на свега сат времена
вожње од Београда. Иако није конкурисао за место најлепшег града у
земљи, када би такав конкурс постојао, сигурно би освојио гран-при.
Лепим и отменим чине га и Новосађани који су, и у доба брзе
комуникације, сачували равничарски мир и природну љубазност. Испод
"петроварадинске стене", мале панонске планине Фрушке горе, настао је
град на Дунаву – Нови Сад, који постоји тек нешто више од 300 година.
Први пут је споменут 1694, две године пошто је почела градња
Петроварадинске тврђаве. Ту, на „Дунавском Гибралтару“, на 1255.
километру ове реке, средњоевропска Хабзбуршка монархија се подизањем
Тврђаве уздигла из пепела, после турске опсаде Беча 1683. године. У
троречју Дунава, Тисе и Саве, где су се сучелиле три цивилизације–
хришћанског Истока, хришћанског Запада и ислама – нашле су уточиште
бројне етничке и верске групе. Срби то тле назваше Војводином, а други то
прихватише. Овај простор, и пре и после Римљана, има занимљиву
историју дугог трајања, бројних народа и култура. Боравили су ту: Гепиди,
Хуни, Авари, Словени, Германи, Мађари, Византинци и Турци. На
"петроварадинској стени", Римљани су подигли утврђење, које су касније
Мађари обновили, а Турци одржали. Наспрам Тврђаве, на левој, мочварној
обали Дунава, после протеривања Турака, крајем XVII века, Аустријанци су
подигли мостобран, а око њега је никло насеље војника, занатлија и
трговаца. Испрва је насеље названо Рацко (Српско) село, а касније
Петроварадински шанац. Kада се насеље увећало, после престанка ратова
почетком 18. века, грађани жељни слободе успели су, уз финансијски
откуп од 80.000 форинти, да од царице Марије Терезије издејствују статус
СЛОБОДНОГ KРАЉЕВСKОГ ГРАДА, под именом НОВИ САД. Било је то 1.
фебруара 1748. године.

3. Рељеф Новог Сада
Геолошки састав ширег подручја Новог Сада одликује стара маса Фрушке горе и
најмлађи језерски и квар- тарни седименти еолског и флувијалног порекла на левој
обали Дунава. Геоморфолошке целине на бачком делу подручја обухватају: бачку
лесну терасу, алувијалну терасу Дунава и инундациону раван Дунава. У Срему издвоје-
не целине чине: планина Фрушка гора, сремска лесна зараван и инундациона раван
Дунава. Алувијална раван Дунава знатно је развијенија на левој страни корита Дунава, а
у појединим деловима, она залази у лесну терасу и до десетак километара. Развијен је
посебан рељеф састављен од уских и издужених гредица и плитких утолег- лица. На
десној страни корита Дунава, алувијална раван се јавља само местимично на
ограниченом простору. Ко- рито Дунава усечено је у инундациону раван. Међу
најинтензивнијим геоморфолошким процесима је еродирање инундационе равни,
лесне заравни и планинске суподине, потенцирање клизишних процеса на лесној
заравни, преношење и таложење еродираног материјала, градња острва и спрудова.
Просечна ширина главног корита Дунава на сектору новосадског подручја је око 600 m.
Најинтересантнија и најизразитија рељефна целина у непосредној околини Новог Сада
је простор Фрушке горе. Пружа се генералним правцем запад-исток у дужини од око 80
km. Површина ове простране планинске масе износи око 500 km2 . Генерално
посматрано, Фрушку гору чине јединствени централни планински масив и лесна
зараван која га, са мањим, прекидима опасује. У геолошкој грађи централне планинске
масе учествују палеозојско - мезозојске формације, као што су: кристаласти шкриљци,
филити, серпентинити, гранити, базалти, кречњаци и др. Поменуте геолошке
формације делимично су покривене млађим творевинама, пре свега језерско -
маринским седиментима и лесом.

4. Становништво
Простор Новог Сада је кроз историју био привлачан за насељавање
због свог географског положаја. Пораст становништва у целом
послератном периоду, који је у појединим периодима био веома
интезиван, при чему је на пораст становништва знатније утицао
механички прилив него природни прираштај. Најинтезивнији
демографски раст Нови Сад је остварио у периоду од 1961. до 1971.
године када је остварен пораст становништва за око 37%. Највећи
део досељеног становништва града потиче са подручја Војводине
(56,2%), затим са подручја Босне и Херцеговине (15,3%) и уже
Србије (11,7%).
Уже градско језгро је у углавном насељено Србима (према попису из
2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју
становника. Општина Нови Сад је имала 298.139 становника, од којих
је: Срби (75,50%), Мађари (5,24%), Југословени (3,17%), Словаци
(2,41%), Хрвати (2,09%), Црногорци (1,68%) и остали.

5. Најзначајнији догађаји