Učenička prezentacija iz geografije Prva kragujevačka gimnazija www.geografijagimnazijakgsasa.blogspot.com

1. Бошко Николић 1-8

2.  Абразија представља механичко дејство таласа на
обале океана,мора и језера.
 Удар таласа о обалу назива се млат. Снажни удари
таласа доводе до разарања обала и уназадног
померања обалских линија.
 Абразиони облици се према начину постанка деле
на ерозивне и акумулативне.

3. Ерозивни абразиони облици
 Ударајући о обале таласи дробе и руше стеновите
масе и стварају ерозивне абразионе облике. То су
таласна поткапина,клиф и абразиона тераса.

4.  Таласна поткапина је удубљење настало дуж
обале у нивоу мора на месту где је удар таласа
најјачи.
 Таласи непрекидно проширују поткапину тако да
слојеви стена изнад ње губе стабилност и под
утицајем Земљине теже обрушавају се у обалски
појас мора.
 На тај начин настаје клиф-стрм стеновит одсек
обале.

5.  Понекад се у клифовима уочавају
прозорци,приподни мостови, и пећине.
 Најимпресивнији клифови се налазе на обалама
Енглеске и Ирске.
 Испред клифова се могу уочити и остењаци који
су сачувани захваљујући већој тврдоћи стена и
представљају остатке некадашњих клифова.

6.  Уназадњим померањем клифа ствара се у плитком
обалском делу заравњена површина која је благо
нагнута према пучини, а зове се абразиона или
прибрежна тераса.
 Она се шири и нараста двоструко – према
копну,разарањем клифа, и према пучини,
таложењем абразионог материјала.

7.  Ширењем абразионе терасе постепено слаби снага
таласа који се разливају преко акумулираног
материјала, те престаје уназадно померање клифа.
 Имеђу клифа и мора постепено се образује велика
песковита плажа – жало,а клифови умртвљени и
обрастају вегетацијом.

8.  Широка абразиона тераса по ивици океанског
басена назива се шелф.
 Даље према пучини абразиона тераса или шелф
завршава се одсеком према дну океанског или
морског басена,који се назива континентални
одсек.

9. Акумулативни абразиони облици
 Акумулативни абразиони облици настају
нагомилавањем и таложењем материјала од
разорених обала на местима где је снага таласа
ослабила.
 То су прибрежни спруд или литорални
кордон,пешчана коса и превлака или томболо.

10.  Прибрежни спруд простире се паралелно са
обалом на малом растојању од ње и представља
издужени бедем од шљунка и песка.
 Од обале је одвојен ширим или ужим појасом мора.

11.  Ако се прибрежни спрудови формирају испред
залива и тај залив потпуно одвоје од мора,залив
постаје језеро – лагуна,а пешчани спруд назива се
лидо(Лидо код Венеције).

12.  Ако се прибрежни спруд веже једним крајем за
обалу, онда се назива коса.
 Косе се формирају најчешће у продужењу ртова и
могу имати различите облике, нпр.
српа,стреле,куке...(Бол на Брачу у Хрватској).

13.  Томболо или превлака је наносни спруд од
шљунка и песка који у плитком обалском појасу
спаја неко острво са копном.На тај начин острво
постаје полуострво.
 Формира се тако што таласи који долазе са пучине
ударају о спољну страну острва,ломе се и сударају у
заветринској страни,остављајући сав наносни
материјал.
 Подморски спруд све више нараста и постаје
копнена веза између острва и обале(Свети Стефан
у Црној Гори).

14. Типови морских обала
 Обала је појас где се мора и океани додирују са




копном.Изложене су многим променама.
Према изгледу деле се на младе и старе.
Младе обале одликују се великом разуђеношћу,
полуострва се дубоко завлаче у мора, а бројни су и
пространи заливи.
Старе обале су готово праволинијске – абразија је
разорила ртове и полуострва, а заливе испунила
наносом или их је претворила у лагуне.
Разуђеност обала представља њено одступање од
праве линије.

15.  Према начину постанка издвајају се три типа обала:
тектонски,ерозивни и органогени.
 Тектонске обале образоване су потапањем облика
рељефа који су настали тектонским путем.
 Покретима набирања настале су антиклинале, које
су претворене у острва и полуострва , и
синклинале, које су претворене у заливе(Јадранска
обала).

16.  Покретима раседања створени су хорстови,од којих
су настала острва и полуострва,а ровови су постали
заливи(Халкидики у Грчкој).
 Потапањем вулканског рељефа или нарастањем
вулкана изнад мора настају вулканске
обале(Хавајска острва и острва у Индонезији).

17.  Ерозивне обале настају потапањем ерозивних
облика у рељефу и веома су разуђене.
 Обале Скандинавског полуострва настале су
потапањем валова и тако су створени бројни
дубоки и уски заливи – фјордови.
 Обала Западне Европе позната је по потопљеним
ушћима река, која се називају ријаси
(Лоара,Сена,Темза,Лаба).

18.  Органогене обале изграђују биљни и
животињски организми у топлим и плитким
морима.
 Оне могу бити мангровске и коралске.
 Мангровске обале настају од густе тропске
вегетације која расте у води на малој дубини
стварајуци нову,а маскирајући стару обалу.
 Највећи појас мангрова налази се у делти реке
Нигер и широк је преко 50 km.

19.  Коралске обале формирају се нарастањем
колонија корала у плитким и топлим морима.
 Највећи корални спруд смештен је дуж обала
Аустралије и дуг је 2 000 km.
 Прстенасти коралски спрудови који окружују купе
потопљених вулкана називају се атоли.