1. КУЛТУРА И УМЕТНОСТ СТАРЕ ГРЧКЕ
Временом је Хеленима на југу Балкана је постало тесно па су почели да оснивају колоније широм
средоземља.
На просторима својих колонија наставио се процват, понекад успешнији него у самој Грчкој.
Грчка уметност је подељена на:
Геометријски стил
Ахајску уметност
Класично или Златно доба
Хеленизам
2. Геометријски стил
Од 12 до 7 века п.н.е. (мрачно доба грчке уметности) трајало је ’распадање ’ Критске и
Микенске уметничке баштине.
Тада почиње да се развија и формира грчка цивилизација и настају први полиси (полис =
град-држава).
Настале су вазе које су служиле за одлагање пепела покојника. У 9. веку п. н. е. Грци су
почели да осликавају вазе геометријским облицима: спиралама, розетама, преплетима,
меандрима, троугловима, круговима, свастикама - које су распоређене у хоризонталне
траке као код Микенаца. Такво украшавање се назива „геометриски стил“.
Касније се одустаје од саме геометрије и јавља се људска фигура, али још увек
геометризирана.
3. Архајска уметност
Мегарон је праоблик грчке куће. Представља једноставну правоугаону грађевину са
предворјем које чине анте, а у средишту унутрашњег простора стајало је огњиште.
Главни облик грчке архитектуре јесте храм који се развија из микенског мегарона.
Наос или светилиште је главни централни простор грчког храма уоквирен каменим
зидовима; испред наоса стоје ступови (најпре два, а касније четири) који носе архитрав
претпростора (анта), на архитраву почива дрвени кров на две воде, поплочан црепом од
опеке који се и данас користи на кућама.
Храмови се разликују према величини или регионалним склоностима, али њихове основне
црте су сличне. То јединство грчких храмова називамо стилом, а стилови се разликују по
својој комбинацији елемената основе (стилобата), носача (зидова и ступова) и терета
(архитрава и крова). Најстарији грчки стил је дорски који се постепено развија тек у
класичном раздобљу.
4. • Скулптура
Осим архитектуре у грчкој се развија и скулптура.
Забат или Калкан је троугласти део двоводног крова који прекрива предњу и задњу страну. Под
тим појмом се подразумева и цела зидна површина изнад које је овај део.
У забатним троугловима појединачне скулптуре се слажу једна уз другу тако да стварају
јединствену причу.
У архајско доба египатска уметност врши директан утицај на скулптуру Грчке: руке приљубљене
уз тело, стилизиране фризуре, припијена одјећа истакнута плитким рељефом.
Карактеристичне скулптуре овог раздобља су коуроси и коре.
Коурос је прототип нагог младића у стојећем ставу потпуно испружених руку и сматра се да
представља бога Аполона.
Кора је женски пар коуросу, увек млада и обучена, у стојећем ставу и понекад у руци држи воће
или неки поклон.
Што се тиче сликарства јављају се два стила:
•црне фигуре на црвеној подлози (7. век п. н. е.) и
•црвене фигуре на тамној подлози (6. век п. н. е.).
5. Златно (класично) доба
5. век п. н. е. представаља време најдуготрајнијег књижевног стваралаштва (Софокле,
Еурипид и Аристофан), првог историчара Херодота, и многих филозофа (софисти) и
реторичара.
Грчки градови обично су били утврђени и имали су одвојено друштвено средиште града
око главног трга.
Акропољ се налази на брежуљку где је још у Микенско доба био утврђени град. Све
грађевине изграђене на Акропољу датирају из 5. века п. н. е.
Посвећен богињи Атени, Партенон доминира атинским Акропољем.
У исто време када дорски стил доживљава свој врхунац, почиње да се развија јонски стил.
Најлепши пример јонског храма јесте Ерехтеон преко пута Партенона.
6. У класично доба јавља се још неколико врста храмова, као што су:
•Периптерос - најомиљенији тип храма, број стубова на дужој страни једнак је двоструком
броју ступова на фронталном делу (Партенон);
•Псеудопериптерос (лажни периптерос) - бочни стубови нису слободни, вежу се за зид;
•Диптерос - као и периптерос има предворје са стубовима око целе грађевине, али у 2 реда;
•Псеудодиптерос - сличан псеудодиптеросу, сем што на дужим странама има један
слободан ред стубова, а други ред везан за зид;
•Моноптерос (толос) - округли храм - једноставност простора.
Грчке куће граде се као мегарони, с тим да се јавља подела на две просторије: главна за
домаћина куће и госте, и споредна за жену и децу.
Своју јединственост Хелени су потврдили и проналаском архитектуре позоришта.
7. • Скулптура
До друге половине 5. века п. н. е. грчки скулптори су успели постићи савршено мајсторство
у обради камена.
Најзначајнији скулптор овог доба је Поликлет који је израдио бронзану скулптуру младића с
копљем - Копљоноша (Дорифора).
У исто време када Поликлет установљава свој канон, у Атини настају прве скулптуре у
слободном покрету. Такав је Бронзани Посејдон који баца копље (непознатог аутора) и
Миронов Дискоболос (Бацач диска) настао неколико година после.
8. Хеленистичко доба
Хеленистичко доба почиње 336. п. н. е. кад Филипа Македонског, који је ујединио Грчку под
жезлом монархије, наслеђује његов син Александар Велики.
Грчки источни градови државе Пергам, Ефес, Халикарнас, Родос и новоосновани градови
Антиохија, Селеукија и Александрија постају центри хеленистичке културе.
Архитектуру гломазних објеката препуних ступова,
орнамената и раскоши, најављује већ гробни храм
краља Карије, грчке колоније у Малој Азији,
Маузолеј у Халикарнасу.
Богатство се показује раскошном декорацијом, на грађевинама уместо дорског и јонског
стила почео се користити углађенији коринтски.
Коринтски стил врло је сличан Јонском само нешто декоративнији.
9. • Сликарство
Усред кризе класичне уметности, сликар Апел који је радио на двору Филипа II и
Александра, па потом за Птолемеја I ствара језик који ће с хеленизмом добити општу
вредност.
Апел меша боје и сенчи, користећи притом колористичке контрасте те добија
илузионистички ефекат дубине.
• Скулптура
10. • Скулптура
Лисип је посљедњи велики скулптор грчке уметности.
Његова позната скулптура Стругач (Апоксиомен) велики је корак у освајању простора јер
атлета руке држи потпуно испружене испред тела.
Одмах након Лисипове смрти његови следбеници отварају школу на Родосу где теже
надмашити свог учитеља, ако не вештином, онда величином.
Харет из Линда ствара брончану скулптуру Колоса на улазу у пристаниште, високу 32 m – још
једно светско чудо.
