О Филипу, успону Македоније, Александровим победама, мешању истока и запада, хеленистичкој култури.

1. Хеленизам
www.casistorije.tk

2. Већ смо утврдили да су последице Пелопонеског
рата грчких полиса дугорочне (друга половина 5.
века пне). Полиси нису успели довољно да се
опораве, а појавила се нова сила на северу,
македонско краљевство. Прича даље иде овако:
- Грци су Македонце сматрали варварима, народом
на нижем ступњу развоја, мада су били истог
порекла. Али, македонски краљ Филип II, имао је
идеју да заједно са Грцима нападне Персију. У том
циљу ојачао је државу, прикупљао новац, створио је
нову војску и тактику, припремао је сина Александра
за наслеђивање престола обезбеђујући му филозофа
Аристотела за учитеља. Када су грчки полиси одбили
да се “удруже” са њим, Филип их битком код
Херонеје 338. г пне приморава да га послушају.
Прерана смрт га је спречила да оствари свој наум.

3. - Филипове идеје је наследио Александар. Са њим
почиње доба познато као хеленизам. Александар је
владао од 336-323.г.пне, и у том периоду је поставио
основе хеленизма, идеје која га је надживела за
следећа 3 века.
- Македонска и грчка војска под вођством
Александра прешле су у Малу Азију и побеђују
Персијанце у бици на реци Граник 334., па онда у
боју код Иса. Ослободиле су Сирију и Феничане, а у
Египту је Александар дочекан као ослободилац. На
крају, код Гаугамеле 331.г, побеђује последњу војску
персијског цара Дарија III. Убрзо је и престоница,
Персеполис, била заузета и Персија је била
Александрова.

4. Македонска фаланга-густо збијени редови хоплита, са копљима дугим
6 метара (сарисе). Овакав строј је било тешко разбити, а нико други није
није могао да има парира.

5. - Александар је наставио ка Индији, са циљем да
избије на Индијски океан, и да иде до краја света. На
реци Инд је коначно морао да стане, јер се његова
војска заситила ратовања.
- Александрово царство се простирало на 3
континента: Европа, Африка, Азија. После његове
смрти 323.г. царство се убрзо распало на 3 делаМакедонију, Сирију и Египат, којима су завладали
његови генерали.

6. - У основи Александрових освајања је и идеја
ширења грчке културе. Освајањима се упознао и са
источњачком културом, од које је почео да узима
неке елементе. Желео је да спајањем најбољег од обе
културе, направи нешто што ће дуго трајати. А тиме
би се и његова власт учврстила. Тако је настао
хеленизам.
- Да би почело мешање култура, Александар и
његови војници су се венчавали са персијанакама,
прихватали су неке њихове обичаје и културу,
Александар је оснивао градове Александрије по
читавом царству (најзначајнија је Александрија у
Египту).

8. - У хеленистичкој уметности појавили су се нови
елемнети - прављење мозаика, градови су се градили
другачије, уводила се раскош, а портрети на
статуама више нису идеализовани, већ су се правили
онако како јесте.
-Хеленистичка религија уводила је нешто непознато
Грцима, а то је да власт владара долази од Бога, а не
од “народа”. Зато је Александар и поштован као
божанство.
- Период хеленизма се завршио падом, последње
хеленистичке краљевине, Египта под Рим, 30. г. пне.
- Да би боље разумели овај период погледајте
документарац Александар Велики, играни филм или
прочитајте књигу Стивена Пресфилда Александар врлине рата.

9. Кључне белешке:
- Хеленизам-336-30. г. пне
- Македонски краљ Филип II осваја Грчку
- Александар Македонски 336-323. гпне
- Битке-Граник, Ис, Гаугамела 331.г,
- Освојени-М. Азија, Египат, Персија, Индија; град
Александрија
Кључни појмови: хеленизам, Александар Велики,
Македонија, Филип II, Персија, Граник, Ис, Дарије,
Гаугамела, Персеполис, Индија, Индијски океан,
Инд, Вавилон, Александрија, Роксана, “свадба
Европе и Азије”, хеленистичка култура, хел.
религија, хел. науке, Александријска библиотека,
музеј, портрет, мозаик