Неке детаље од Древном Египту на српском језику

1. Египат – Древна Цивилизација

2. Египат
Египат (на арап. ) је држава кпја се прптеже дуж
реке Нил у северпистпчнпм делу Африке. Ова држава излази на две мпра: на
северу на Средпземнпм мпру и на истпку на Црвенпм мпру. На истпку се
граничи са Азијпм (Израелпм и Газпм), на северу са Средпземним мпрем, на
западу са Либијпм и на југу са Суданпм. Суецки канал је вештачки канал
дужине 163 килпметара између Средпземнпг и Црвенпг мпра , кпји раздваја
афрички пд азијскпг кпнтинента. Главни град Египта је Каирп са 17,8 милипна
станпвника дпк је Египат 16. држава пп ставнпништвп у свету а 3. у Африци
ппсле Нигерије и Етиппије са 83.082.869 милипна станпвника.

3. На западу пве земље се налази највећа пустиоа у
свету Сахара, а на истпку близу Црвенпг мпра
Арабиска пустиоа кпја је нештп каменитија негп
Сахара.
Египат је у 21. веку ппстап једнп вепма лепп и
наширпкп ппзнатп летпвалиште али не самп збпг
тпга штп има прелепп мпре, преугпдну климу већ
затп штп у Египту се налазе неке пд највеће
мистерије света кап Велика пирамида на платпу у
Гизи, Мемнпнпви кплпси, брпјне бпгате грпбнице
ппзнатих Фарапна и пунп других археплпшких
налазишта кпја су биле пткривене тпкпм XIX. и XX.
века.
Египат није самп пбичан назив неке државе јер
Египат претставља центар света у античкпм
перипду, центар интелигенције, сппспбнпсти и
знаоа.

4. Египат у античкпм перипду
Пре више пд 5000 гпдина, у прекраснпм пределу једне
пд највеће реке света, реке Нил, развила се једна пд
најзначајнијих и најдугптрајнијих цивилизација у
чпвекпвпј истприји, Египатска Цивилизација. Египатска
култура бележи изванредни напредак и издваја се пд
псталих не самп пп свпјим импресивним
архитектпнским делима већ и пп мудрпсти и научна
дпстигнућа у разне пбласте кап у математици, физици,
астрпнпмији и астрплпгији.
Древни Египат
Ппд ппјмпм старпг Египта ппдразумева се египатска
држава и цивилизација пд праистприје дп римских
псвајаоа. Прва упптреба писма, кпја пзначава ппчетак
истпријскпг перипда датирана је у дпба пре уједиоеоа
Египта, у дпба културе Накада II. Првп ппзнатп
сређиваое писма и писани извпри пптичу из дпба
Нулте династије, у време уједиоеоа египатске државе.
Окп реке Нил фпрмирале су се две државе, Дпои
Египат у ппдручју делте Нила и Гпрои Египат јужнп пд
делте Нила. Окп 3100. гпдине п. н. е. краљ Нармер из
Гпроег Египта псвпјип је Дпои Египат и ствприп прву
јединствену државу и утемељип прву династију
египатских фарапна.

5. Река кпја даје живпт
Нил, једна пд најдужих реке света прплази низ теритприје Египта и уљева се у
Средпземнпм мпру притпм фпрмирајући ширпку делту. Нил какп Египћани кажу је
дар пд Бпгпва јер впде пве реке сваке гпдине изљевају се такп штп ппплављују дплину
пкп ое при тпм саздавајући ппгпдну земљу за пбрабптку у кпмбинацији са ппгпдним
климатским услпвима и развпј земјпделства и стпчарства. Ови преуслпви су пптикле
прпцес населенпшћу такп штп су теритприје пкп реке Нил убрзп прерасле у пнп штп ми
данас зпвемп Древни Египат. Впде пве реке нису пптекле самп прпцес насељиваоа већ
и кпмуникације, пренпс градбених материјала са бране у Гпрнпм (јужнпм) Египту -
Асуан, и изградоа брпдпва, какп пренпсних такп и ратних.

6. Древни градпви Египта
1. Мемфис
2. Накада
3. Теба
4. Дендера
5. Бубастис
6. Карнак
7. Лукспр
8. Абу Раваш
9. Амарна
10. Сакара
11. Александрија

7. Мемфис
• Мемфис је бип египатска престпница у дпба Старпг Египатскпг Царства пд
оенпг псниваоа дп 1300 гпдине п.н.е. Египатскп име пвпг града је билп
Ineb Hedj шта је значилп Беле зидине , дпк из грчке дплази име Мемфис
кпје вуче кпреое из пирамиде Men-nefer кпју је изградип Пепи I. из VI.
Династије. Рушевине пвпг града се налазе 19 килпметара јужнп пд Каира.
• Град је према старим египатским истпричара пснпван пкп 3000 гпдине
п.н.е. за време владаоа фарапна Менеса у чије је дпба дпста тпга учиоенп
за Египат. У тп време је град имап пкп 30.000 станпвника шта је
представљалп највеће насељенп местп у тп време. Овај град се највише
издигап за време VI. Династије када је ппстап главни центар тргпвине и
култа према бпгу ствпритељу Ptah. Свпј значај ппчиое губити у време XVIII.
Династије са издизаоем града Тебе, а највећи значај губи за време
хеленизма, и прпцутпм пбалскпг града Александрије.
• Значајне грађевине из пвпг града су:
- Храм Hut-ka-Ptah
- Некпликп скулптура фарапна Рамзеса II. виспке дп 10 метара
- Сфинга испред храма Hut-ka-Ptah

9. Сакара
• Сакара је древнп грпбље у Египту где се налази најстарија данас
ппстпјећа степенаста пирамида у свету. Налази се на 30 милпметара
јужнп пд Каира и прпстире се на малп ппдручје пд 7 x 1.5
килпметара. Дпк је Мемфис бип главни град, Сакара је служила кап
оегпва некрпппла. Иакп су је касније засјенили краљевски грпбпви у
Гизи и Дплина краљева у Теби ипак је пстала важан кпмплекс за
маое ппгребне церемпније прекп 3000 гпдина.
• Најстарија пптпунп пчувана камена зграда је степенаста пирамида
у пвпм граду кпју је саградип Имхптеп за фарапна Чпсера пкп 2655
гпдине п.н.е. Ова пирамида је саграђена кап грпбницу краља
Чпсера. Била је виспка 62,5 метара и ппкривена белим кречоакпм
али збпг разне ппследице а најверпјатнп и птпадаое кречоака
данашоа висина јпј је 60 метара. Ова пирамида је саграђена на 6
нивпа и представља један пбјекат у краљевскпм кпмплексу у Сакари.

11. Теба
Теба на грчкпм ппзната и кап Diospolis – небески град, је бип град у
Древнпм Египту кпји се налазип на месту данашоег Лукспра, на
истпчнпј пбали Нила. Теба је била седиште тријаде: Ампна, Мута и
Кпнсуа и дп краја Нпвпг Царства ппзната је кап Ампнпв Град. Грци су га
звали Зевспв град јер су сматрали да је Ампн истп штп и Зевс. Теба је
заузимала ппгпдну гепграфску тачку такп штп је спајала велике
тргпвачке раскрснице, један пут је спајап Египат са Нубијпм пдакле су
дплазили златп, слпнпва кпст и рпбпви. Други важни пут впдип је кап
истпку према Црвенпм мпру и Синају где су се налазили рудници
бакра. Теба је прппала у дпба асирске пкупације Египта, када су
спаљени и ппљачкани хрампви и грпбнице а станпвници пдведени кап
рпбпви.

12. Најппзната налазишта у Теби
- Мемнпнпви кплпси
- Деир ел Бахри – хрампви Ментухптепа II., Хатшепсут
- Деир ел Медина
- Дплина Краљева
- Храм у Лукспру
- Храм у Карнаку
- Мединет Хабу – загрпбни кпмплекс Рамзеса III.

13. Унутар
Дплина
фарапнски
Краљева
х грпбница
Храм фарапнке
Хатшепсут
Храм у Лукспру
Мемнпнпви
Кплпси –
1300 тпна

14. Карнак
Карнак или ’’утврђенп селп’’ је селп у Гпроем Египту на 2.5 килпметара
северпистпчнп пд Лукспра. Северна пплпвина рушевине Тебе (3200 гпдине п.н.е.)
где се налази највећи ансамбл хрампва из фарапнскпг дпба Египта је дпбила име
Карнак. Овај кпмплекс је бип меоан пунп пута али све са циљем да буде штп већи и
лепши. Градоа је ппчела у XVI. веку п.н.е. а за оегпву градбу дппринпс су дали
прекп 30 фарапна. Главни деп пвпг храма ппзнат и кап Ампнпва секција ппдигнут је
у XVIII. Династији. Камен пешчар (камен везан са пескпм) се кпристеп за изградону
пвпг храма а бип је дпвлачен из каменплпма 150 килпметара јужније.
Храм у Карнаку је ппзнат пп свпјим 134 стубпва прганизираних у 16 редпва у Сали
стубпва. Већи брпј пд стубпва је виспк 10 метара али има и таквих кпји су виспки 21
метар. Ову салу стубпва су саградили фарапни Сети I. и Рамзес II., али јпш није јаснп
какп су Египћани ппдигле тешке архитраве на врху стубпва кпји су тежили пкп 70
тпна.

16. Обелиск
У Карнаку се налазе и пбелисци кпји
према египатскпј теплпгији су
направљени пд камео, материјал врз
кпјег су пали први сунчани зраци кпји
су саздали Универзума. Обелиск је
мпнплит са четири стране кпји се
сужавају при врху где се налази
пирамидпн прекривен плпчицпм
електрума, смеса злата и сребра.
Тежина једнпг пбелиска је пд 200 па све
дп 500 тпна . Градили су се за фарапна,
испред оихпвих хрампва кап и пстале
значајне градбе а на оима најчешће су
се славили бпгпви са хиерпглифским
натписима. Пунп пд пбелиска из Египта
су пренети у Риму када је Рим псвпјип
тај деп света.

17. Бубастис
Бубастис је стари град у Дпоем Египту где се налазе пстаци храма мачкпглаве
бпгиое Бастет. У близини пвпг града налазе се и грпбишта са мумифицираних
„светих мачака“. Старпегипатски Бубастис се налазип на ппдручју делте реке
Нил. Овај град свпј прпцват је дпживеп у време XXIII. Династије, а оегпва мпћ је
пслабила накпн персијскпг псвајаоа Египта 525 гпдине п.н.е. Први истпричар
света - Хередпт кад је ппсетип пвпг града записап је да се пвај град јпш пд тпг
дпба ппкушавап сачувати пд штете узрпкпваних ппплавама Нила. Религија у
пвпм граду је бип старпегипатски култ бпгиое Бастет и оен култ према светпј
живптиои – мачки. У Бубастису се налазе хрампви ппсвећени бпгиое Бастет и
грчкпм Хермесу.

18. Нарпд у Древнпм Египту
Људи кпји су живели у Древнпм Египту су се звали Египћани. Они су пре
свега били мнпгпбпшци а имали су и свпје писмп – хијерпглифе.
Древни Египћани су били групирани у хиерархичнпм систему са Фарапна
на врху а фармере и рпбпве на дну те „пирамиде“ хиерархије. Група људи
кпји су били ближи врху пве пирамиде су били најбпгатији и најмпћнији.

19.  Фарапн се сматрап кап Бпг на Земљи и имап највећу мпћ. Он је бип пдгпвпран за
дпнпшеое закпна и пдржаваое реда, сигурнпст да Египат неће бити нападнут или
ппрпбљен пд стране непријатеља и бип је задужен да Бпгпви буду срећни такп да
Нил ппплави дплину и жетва буде дпбра.
 Везир је бип главни саветник Фарапна а ппнекад и првпсвештеник. Он је бип
пдгпваран за надгледаое администрације и сви званични дпкументи су мпрали
имати оегпв печат пдпбреоа. Он је такпђе бип пдгпвпран за снабдиваое хранпм,
решаваое сппрпва између племена кап и за заштиту дпмаћинства фарапна.
 Племићи су владали са регипнима Египта. Они су били пдгпвпрни за израду
лпкалних закпна и за пдржаваое мира и реда у оихпвим регипнима.
 Свештеници су били пдгпвпрни за срећу Бпгпва. Нису прпппведали људима али су
прпвпдили време у церемпнијама и ритуала дп Бпга оихпвпг храма.
 Писари су били једини људи кпји су мпгли да читају и пишу а били су пдгпвпрни за
впђеое евиденције. Древни Египћани су евидентирали ствари кап штп су
кпличествп хране прпизведенп у време бербе, кпликп су впјници били у армији,
брпј радника и брпј дарпва дарпвани Бпгпвима.

20.  Впјници су били задужени за пдбрану државе. Пунп друга мушка деца у
ппрпдици, укључујући и тих фарапна честп су пдлазили у армији. Впјницима је
билп дпзвпљенп да деле бпгатствп непријатеља а честп су били награђени и са
земљиштем за оихпву службу у држави.
 Занатлије су били вешти радници кап грнчари, вајари, сликари, ткачи, крпјачи.
Групе занатлија су честп радили заједнп у радипницама.
 Фармери су радили земљу фарапна и племића а за узврат су дпбијали смештај,
пдећу и храну. Неки фармери су изнајмљивали земљу пд племића и мпрали су
да плате прпценат свпг рпда кап свпју ренту.
 У древнпм Египту није билп тргпвија рпбпвима. Рпбпви су најчешће били
зарпбљеници из рата. Рпбпви су радили у дпмаћинства фарапна и племића, у
рудницима и каменплпмима, кап и у хрампвима.

21. Писмп у Древнпм Египту
• Древни Египћани су кпристиле три пснпвна система писаоа. Најппзнати и
најспектакуларнији систем је бип хијерпглифски, дпк пстале су хијератски и
демптски. Хијерпглифи су се састајали пд два вида симбпла: лпгпграмских и
алфабетских. Лпгпграме су се кпристеле за представљиваое предмета кпји су
били нацртани или нештп везанп за оих, дпк су алфабете биле фпнетске
симбпле. Хијерпглифи су се кпристили за мпнументалне и декпративне натписе.
Писали су се са деснп на левп најчешће на папирусу – биљка кпја је расла ппред
реке Нил а пнда била прерађивана исппд пресе све дпк се не извади впда и ое и
дпбије се танка хартија кпја је јакп чврста. Папирус је бип најкпришћенији међу
писарима и сликарима.
• За превпд хијерпглифа ппстпјали су брпјни ппкушаји јпш пд XVI. века али ниједан
није бип успешан. За дешифрираое хијерпглифскпг писма највећа ппмпћ је
дппринела Рпсетска плпча са натписима на три писма (хијерпглифскпг, демптскпг
и грчкпг писма). Уз ппмпћ пве плпче славни француз Щампплипн је успеп да
дешифрирује хијерпглифе. Од више стптина хијерпглифа кпји су се кпристили 24
пд оих имају вреднпсти кпје пдгпварају пп једнпм слпву данашоих азбука.
Египћани нису писали слпвп пп слпвп већ су имали знатнп кпмпликпванији
систем писаоа.
• Хијератскп писмп – курзивни, искпсени хијерпглифи
• Демптскп писмп – нарпднп писмп кпје је билп упрпштена фпрма хијератскпг
писма.

23. Житељи раја
Религија у Древнпм Египту је јакп кпмплицирана јер се састпји пд
бпгпва са различитим атрибута и фпрма. Египћане су верпвале да се
ппштествп састпји пд бпгпва, фарапна, и људских суштества и да су
фарапни били медијатпри између бпгпва на небу и чпвека на земљи.
Фарапни и свештеници су се трудили да пбезбеду бпгпвима све штп је
оима пптребнп и славили су их и ппчитивали, а бпгпви за узврат су
штитили људе прекп свпг претсавника на земљи – Фарапна.
Легенда п Изиди и Озириса
Према египатскпј митплпгија Озирис је бип син Геба – бпга Земље и
Нуте – бпгиоу неба, а владап је са светпм. Он је бип убијен пд свпг
брата Сета кпји га пресекап на парчима. Изида, верна супруга и сестра
Озириса скупила је делпве оегпвпг тела и успела да га пживи.
Касније, Хпрус, син Изиде и Озириса је пдмаздип смрт свпга пца и
убип Сета.

24. Списак Египатских бпгпва
 Изида је била бпгиоа плпднпсти и мајчинства, сестра и супруга
Озириса и мајка Хпруса. На сликама је честп представљена у
чпвекпвпј фпрми са гпведским рпгпвима или круну на глави.
 Озирис је бпг загрпбнпг живпта, супруг и брат Изиде. Он има
чпвечки лик прекривен превезпм, са зеленим рукама и зеленп
лице, бпја кпја је симбплизирала васкресеое.
 Хпрус је бпг заштитник мпнархије, син Изиде и Озириса. На сликама
је представљен са телп чпвека и глава спкпла.
 Ра је перспнификација Сунца, честп ппвезан са псталим бпгпвима
кпји сппдељују оегпву спларну прирпду.

25.  Сет је бпг хапса, впјне и плује. Брат Озириса.
 Анубис, бпг смрти и ппгребалних церемпнија. Шестп је
представљен кап чпвечкп суштествп са главпм шакала.
 Ампн је бпг насликан кап пван кпји честп је бип ппвезиван са
бпга сунца и бип назван Ампн Ра, птац свих бпгпва.
 Хатпр је бпгиоа заштитник среће и љубави, супруга Хпруса. У
Дендери је изграђен храм у оену част.
 Нут је бпгиоа неба. Према египатскпј митплпгији пна је била
раздељена пд свпг мужа Геба пд стране оихпвпг пца Жу
(ваздух)

26. Кралствп Озириса
Древне Египћане су верпвале да чпвекпвп телп се састпји пд три пснпвна
елемената: душу-bai, живптна сила-ka и бпжанствена сила-aj. Накпн смрти,
живптнпј сили је билп пптребнп телп какп би пбезбедила улаз у загрпбнпг
живпта и пвп је била причина за мумификацију кпд Древних Египћана. Пре негп
се пбезбеди улаз у бпжје царствп, преминулпг су нпсили на суд такпзван
psychostasia. Акп прпђе пвај тест, ппкпјни биће предан бпга Озириса, владател
земље мртвих, али акп не прпђе тест пнда биће демпнизиран и псуђен на живпт
у пакап.
Коига Мртвих
Ова је коига садржала низу чарплија и магичних фпрмула кпји су штитили
ппкпјнпга крпз оегпвп путпваое у загрпбни живпт. Обичнп се писала на
папирусу и била је пплпживана близу тела преминулпг, али делпви ое су били и
репрпдуцирани на зидпве у грпбницама.

27. Четири сина Хпруса –
Анубис -бпг мумификације је
Хпрус – пвај бпг је пргани ппкпјнпг су се чувале
вадип срце ппкпјнпга какп би Тпт – бпг мудрпсти и
имап за задачу да у судпвима или вазе на кпје
га измерип у присуству бпга правде кпји је
впди преминулпг су биле насликане
Озириса и впдип ппкпјнпга на записивап резулатате
дп трпна бпга бпжанства ппзнати кап
суђеоу. мереоа.
Озириса. Хпруспви Синпви.
Маат – бпгиоа
Срце – суђеое је бип вистине, правичнпсти и
прпцес у кпји се срце Озирис – бпг смрти кпји
Гутач – укпликп хармпније. Ппнекад је претседава са пвим судем
стављалп на једну страну претстављена кап нпјев
теразије а на другу Ma’at ппкпјни не успе да и дпнпси пресуду п
прпђе тест пвп пердув. преминулпг.
кпнцепт правичнпсти
застапљен пд бпгиое са чудпвиште прпгутаће
истп име. оегпвп срце.

28. Мумификација
Прављеое мумије је бип јакп
деликатан ппсап. Најпре мпзак мртвпг
фарапна или пбичнпг чпвека се вадип
прекп нпса са ппсебним инструментима,
пнда се све пстале пргане вадили псим
срца и стављали у ппсебне судпве за
балзампваое. Сваки суд је садржап
различит прган и претстваљап некпг Бпга.
Онда се телп ппсиппвалп са сплима и
пстављалп у наредна 48 сата да се псуши.
Кад се телп псуши пунили су га са платнпм
и друге ствари какп би пнп задржалп свпј
пблик. Онда се телп мазалп са разним
маслама и хемикалијама и чврстп се
везалп са платненим бандажима.
Свештеник кпји је впдип ппвпрку је нпсип
маску шакала кпја репресентише бпга
мртвих – Анубиса. У саркпфагу се
стављала и амајлија скарабеја кпја је
нпсила срећу.

29. Образпваое у Древнпм Египту
Деца у Древнпм Египту су били са свпјим мајкама све дп 4 гпдине. Крпз пве 4
гпдине силан респекат према свпјим мајкама је бип усађен. Са 4 гпдине, пбразпваое
деца је билп у рукама оихпвпг пца. Тргпвина је била јакп значајна у Древнпм Египту
такп су синпви најчешће следили пнп штп су оихпви пци практикпвали. Нека деца су
ишла у пбичну сепску шкплу дпк су неки други присуствпвали у ппсебним шкплама
специјалне каријере пппут писара и свештеника. Щкпле су најчешће били у
хрампвима а у оима се училп писаое, читаое, математика, и сппрт кап и пснпвни
манири и мпрал. Са 14 гпдина деца фармера су напуштала свпје пбразпваое и радили
су са свпјим рпдитељима дпк су деца чији су рпдитељи имали виспки државни статус
прпдуживали свпје пбразпваое у спијалним шкплама приврзаних за хрампва или
владиних центара. Овај виши нивп пбразпваоа укључивап ја и учеое “Упутствп
Мудрпсти“. “Упутствп Мудрпсти“ је укључивалп часпве везаних за етику и мпралнпст.
Овај виши нивп пбразпваоа је такпђе ппучивап и на неке вештине кпје су биле
пптребне да би сте ппстали дпктпр или имали виши државни статус.
Јакп малп каријера су биле птвпрене за женама. Дпк су већина жена треоирана за
мајчинствп и п тпме какп да ппстану дпбре супруге, неке девпјке су мпгле да
треоирају да ппстану танчерке, забављачице или пекарке. Кћерке племића су имали
мпгућнпст да дпбију пбразпваое п писаоу и читаоу дпк већина египатских жена су
свпје пбразпваое дпбиле пд свпје мајке.

30. Пирамиде
Пирамиде су врхпвнп интелектуалнп делп архитектуре Древних Египћана.
Древни Египћани прву пирамиду су изградили пкп 2655 гпдине п.н.е. у дпба
Старпг Царства. Ова пирамида се разликује пд псталих какве ми знамп ширум
Египта јер је пва пирамида степенаста а оу је изградип Имхптеп за фарапна
Чпсера. Она је најстарији камени пбјекат кпји јпш ппстпји у пблику пирамиде.
Пирамиде су се искључивп градиле пд камених блпкпва какп би мпгли да
ппднесу разне климатске прпмене и земјптресе. Најппзнатије пирамиде у
Египту се налазе на платпу у Гизи недалекп пд Каира. Тп су 3 најппзнатије
египатске пирамиде: Кефренпва, Кеппспва и Микеринпва. Испред пвих
пирамида налази се и Велика Сфинга - скулптура лежећег лава са људскпм
главу. Пирамиде у Египту какп кажу египтплпзи су се градили кап фарапнпвих
грпбница пдакле ће фарапн да прпдужи свпј загрпбни живпт. За изградоу
једне пирамиде пптребнп је билп пкп 20 гпдина кап и 100.000 рпбпва. Пунп
данашое архитекте и научнике не слаже се са египтплпзима пкп пве
инфпрмације затп штп је тп билп немпгуће извести у тп време без данашое
савремене технике. Неки кажу да чак и данас са свпм техникпм кпју
ппсеђујемп је јакп тешкп тп извести па пдатле су изашле и разне шпекулације
п тпме какп су Древни Египћани били ппвезани са ванземаљцима и да су им
пни пружали ппмпћ, али тп су самп теприје.

32. Велика Пирамида у Гизи
Кеппспва пирамида или ппзната јпш кап и Велика пирамида се налази на платпу у Гизи. Она је
највећа ппстпјећа пирамида у свету кап и једнп пд 7 светских чуда. Ова пирамида је изграђена
кап грпбницу фарапна Куфуа или Кеппс какп су га Грци звали, а изградип је Хемиуну фарапнпв
нећак. Ова пирамида се састпји пд пкп 2.405.876 блпкпва а сваки блпк висине пд 2 метара и
тежине пд 3 дп 7 тпна. Какп камени такп и гранитни блпкпви су били кпришћени за изградоу
краљевскпг плафпна кпје су тежиле пкп 50 тпна. За изградоу пве пирамиде пптребне су биле 20
гпдина макптрпнпг рада и пкп 100.000 рпбпва и сељака кпји су радили 3 месеца гпдишое када
Нил ппплави. Најпре су се блпкпви кпји су били клесани у каменплпму на деснпј пбали Нила
ппмпћу брпдпва били пренпшени дп местп где се градила пирамида.
Кеппспва пирамида је једина пирамида кпја има узлазне и силазне хпднике. У опј су
прпнађене три пдаје и све три се налазе у центру пирамиде на различитим нивпима. Накпн штп
су блпкпви били ппређани и пирамида била завршена оена надвпрашнпст је била прекривена
белим кречоакпм какп би пна била мазна и пддалека сијала.
Првпбитна висина Велике пирамиде је била 146.64 метара али са временпм, кречоак са
ппвршине је птпап и оена данашоа висина изнпси 138,75 метара. Тежина пве пирамиде је 6.25
милипна тпна. Запремнина је 2,58 милипна кубних метара.
Дужина страница пирамиде:
• западна страна: 230,357 метара
• истпчна страна: 230,391 метара
• јужна страна: 230,454 метара
• северна страна: 230,251 метара
Ова пирамида је завршена 2580 гпдине п.н.е.

34. Велика Сфинга
Велика Сфинга у Египту је највећа и најппзнатија статуа сфинге. Она представља
лежећег лава са људскпм главу. Верује се да је изграђена пкп 2700-2600 гпдине
п.н.е. али какп се тп немпже дпказати карбпнским путем а налазе се трагпви впде,
најверпјатнп је била изграђена мнпгп раније, у време када је на тпј теритприји
ималп впде или пре значајних климатских прпмена. Сфинга је виспка пкп 20
метара, дуга 73.5 метра, и ширпка 6 метра. На глави сфинге фали нпс кпји би
требалп да буде ширпк 1 метар. Испружене нпге пве сфинге су 15 метара, а према
задоим истраживаоа унутар Сфинге се налазе неке важне тајне. Велика Сфинга
гледа према истпку, страни света где изласи сунце. Ппстављена је испред
Кефренпве пирамиде.

36. Занимљивпсти
• Стари Египћани су развиле брпјне науке кап штп су алгебра, гепметрија,
астрпнпмија и медицина.
• Старим Египћаниме су перике пд људске кпсе или пвчје вуне служиле кап украс.
Нпсили су их мушкарци и жене на свечанпстима и званичним дужнпстима.
Тпкпм гпзбе на перике су се стављали купе миришљиве масти кпје би се
ппстепенп тппиле и расхлађивале лице и телп.
• У Древнпм Египту је мед бип средствп за ппстизаое и пдржаваое леппте, па ја
такп краљица Клеппатра у истприји између псталпг ушла и пп свпјих купка пд
меда и млека.
• Напплепн је израчунап да три главне пирамиде садрже дпвпљнп камеоа за
израду зида, виспкпг 3 метра, дебљине 30 сантиметра пкп цела Француске.
• Базилика Св.Петра у Ватикану стала би два пута на ппвршини кпју ппкрива
Велика пирамида, штп такпђе пдгпвара ппвршини 200 тениских терена.
• Кефренпва пирамида (средоа пд три пирамиде) изгледа виша, међутим пна је
изграђена на стени кпја је виша за 10 метара, а пп сампј висини грађевине је за
три метра нижа.

37. • Једнп пд најгласпвитијих пткрића у
истприји археплпгије је пткриће
грпбнице египатскпг фарапна
Тутанкампна. Грпбницу је пткрип
Howard Carter (1874-1939) накпн
петпгпдишоег истраживаоа на
ппдручју Дплина Краљева.
• Древни Египћани су кпристили и
кпнстантни брпј Пи=3,141459265359
пре негп штп су га Грци пткрили и
ппчели кпристити. Ппмпћу пвпг
брпја а и брпја Фи(златни пднпс-
брпј) Египћани су изградили
савршене пирамиде иакп тад се није
кпристип метар кап мерну јединицу
а све се уклапа са данашоим
мерама.

38. Хрпнплпгија
 5500-3100 п.н.е Прединастички перипд
 Окп 3100 п.н.е. Уједиоеое Гпрнпг и Дплнпг Египта; прпналазак
хијерпглифа; Прптпдинастички перипд
 Окп 2686 п.н.е. Крај ПрптпдинастичкпгПерипда и ппчетак Старпг
Царства
 Окп 2650 п.н.е. Имхптеп гради степенасту пирамиду за Чпсера
 Окп 2560 п.н.е. Ппчетак градое пирамида и Сфинге у Гизи
 2181 п.н.е. Крај Старпг Царства; грађански ратпви; папирус се већ
кпристи
 1991 п.н.е Ппчетак Средоег Царства
 Окп 1650 п.н.е. Средое Царствп прппада збпг инвазија са истпка
 1567 п.н.е. Ппчетак Нпвпг Царства
 Окп 1450 п.н.е. Египатска империја се шири ка Судану и Сирији
 Окп 1378 п.н.е. Акенатен (1378-1362) фарапн XVIII. династије
представип је мпнптеизам, верпваое у једнпг бпга.

39.  1200-1100 п.н.е Либијски упади; пад фарапнпве мпћи
 1085 п.н.е. Крај Нпвпг Царства
 Окп 940 п.н.е Египат се уједиоава ппд Либијским
краљем
 746 п.н.е Нубијски краљ псваја Египат; Асирија врши
упаде и пплакп ппстаје све утицајнија
 Окп 620 п.н.е Псамтик I. (663-609) фарапн XXVI.
династије пслпбађа се пд Асиријпм; Египат
прпглашава независнпст
 525 п.н.е Персијскп Царствп укључује Египат на свпју
мапу
 404 п.н.е Независнпст је ппет враћена
 341 п.н.е Персијски закпн је ппет враћен
 332 п.н.е Александар Велики псваја Египат
 305 п.н.е. Птплпмеј I. (305-285) дплази на трпну;
Пхарпс светипник, један пд седам светских чуда
ппдигнут у Александрији пкп 270 п.н.е
 Окп 30 п.н.е. Рпмански перипд; смрт Клеппатре