1. *Od 3500 g.p.n.e – 30
g.p.n.e
*Razvio se u dolini reke Nil, u
severnoj Africi, i bio zaštićen
okolnom pustinjom.
*Sastojao se od dveju
različitih pokrajina: Gornjeg
Egipta na jugu i Donjeg
Egipta na severu.
*Reka je plavila svake
godine, a kada bi se voda
povukla za sobom je
ostavljala plodno zemljište.
https://discoveringegypt.com/
Umetnost Egipta
2. *Egipatski umetnici su stvarali umetnost uglavnom za pokrovitelje iz elite
društva koje je bilo krajnje hijerarhijski organizovano.
*Upredo sa razvojem pisma (Hijeroglifa)oko 3000 g.p.n.e razvio se i
politički i verski sistem na čijem čelu je bio bog-kralj. Kraljevska umetnost
izražava mnogostruke načine sagledavanja kralja: on je otelovljenje
boga, a i sam bog, vladar dobročinitelj i simbol samog života. Kraljevski
zagrobni projekti dominirali su egipatskim pejzažom i predstavljali model
svim sahranjivanjima odabranih.
3. • Veruju u zagrobni život (kult mrtvih)
• Sen umrlog – “Ka”
• Politeistička religija
• Glavno božanstvo bilo je sunce, slavljeno
kao bog Ra. Međutim za Egipćane koji su
brinuli za zagrobni život bog Oziris,
njegova žena Izida i njihov sin Horus imali
su ključne uloge. Bogovi su se otelovljivali
u mnogo oblika.
Periodi:
Staro carstvo
Srednje carstvo
Novo carstvo
4.
5. U dolini reke Nil ljudi počinju da
pripitomljavaju životinje i uzgajaju useve.
Tako su se naselja postepeno pretvarala u
gradska središta. U Gornjem Egiptu
nezavisni gradovi imali su bogatu kulturu.
S vremenom se kultura Gornjeg Egipta
proširila prema severu i na kraju ovladala
centrima Donjeg Egipta. Posle nekoliko
stoleća kulture Gornjeg i Donjeg Egipta
ujedinile su se i tako je, prema predanju,
Narmer prvi kralj prve dinastije utemeljio
grad Memfis na ušću delte Nila.
9. stegonoše
kralj
Svi ti različiti znakovi koje nalazimo na Paleti kralja Narmera zajedno šalju
istorijski važne poruke o prirodi egipatskog carstva: kralj tu otelovljuje
ujedinjeni Gornji i Donji Egipat, na šta ukazuju različite krune koje nosi na
dvema stranama palete. Premda čovek, on obavlja božanska zaduženja, o
čemu svedoči postavljanje njegovog imena na nebo, u carstvo Horusa,
nebeskog božanstva.
10.
11. Vizuelna forma
božanske prirode
faraona
• Ukočenost i veličina faraonove figure,
njegova hijeratična predstava (prema
strogim pravilima) žele da prikažu
božansku prirodu faraona... Egipatski
stil pokušava da nađe vizuelnu formu
koja bi dočarala božansku uzvišenost
faraona.
• Ovaj način predstavljanja, koji prvi put
srećemo na Narmerovoj paleti, će se
tokom narednih vekova samo
usavršavati, dobijajući na finoći i
stilizaciji predstave, ali zadržavajući iste
osnovne ideje...
12. • Površina prikaza je podeljena na horizontalne trake. Svaka figura ima pod sobom
nacrtanu sopstvenu liniju tla. Nema pokušaja predstavljanja dubine prostora, ono što je
dalje prikazano je iznad onoga što je bliže. Takav način predstavljanja se zove
vertikalna perspektiva.
• Pravilo hijerarhije - Faraon je predstaljen veći da bi se ukazalo na njegov značaj.
Govorimo o perspektivi po važnosti, ili po značenju.
• Pravilo naizmeničnosti - Ljudska figura se predstavlja iz profila, ali to je profil koji
kombinuje i predstavu anfas: (glava i noge se crtaju iz profila, ramena i oko
anfas):egipatski umetnik ne traži iluziju realnosti, već predmete prikazuje iz onog ugla
iz koga se
najlakše prepoznaju.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19. Staro carstvo
U vreme Starog carstva građevine u kojima su se odvijale svakodnevne životne aktivnosti podizane su
uglavnom od trošnog materijala, pa ih je zato malo sačuvano. Većina arheoloških izvora potiče iz
grobova. Velika većina stanovništva verovatno je sahranjivana u plitkim pustinjskim grobovima, ali
najviši sloj mogao je da gradi složene spomenike i da ih oprema ukrasima. Ovi spomenici (grobnice)
građeni su s namerom da traju večno. Ove građevine su označavale status pokojnika i čuvale sećanje na
njih. Pogrebna mesta kraljevske porodice i pripadnika najvišeg sloja iz ranog razdoblja bila su
označavana pravougaonim građevinama od ćerpiča ili kamena koje danas nazivamo MASTABA (arapska
reč za klupu). Spoljašnji kosi zidovi bili su omalterisani i oslikani tako da podsećaju na pročelje palate s
nišama. Takva spoljašnost mogla je iznutra biti popunjena ćerpičom ili nagomilanim kamenjem, ali su se
ponekad unutra nalazila skladišta za opremu potrebnu za pogrebne obrede ili pogrebna kapela. Ovi
spomenici su imali ključnu ulogu u očuvanju životne snage (ka) određenog pokojnika. Egipćani su
verovali da ka nastavlja da živi i u grobnici, a da bi mu to bilo omogućeno potrebno mu je mesto na
kojem će zauvek boraviti. Stoga su se balzameri toliko trudili da sačuvaju telo mumificiranjem.
Mumificirano telo bi obično bilo smešteno u sarkofag (kameni kovčeg) i sahranjeno duboko u pogrebnoj
komori ispod mastabe, a oko tog mesta bile su odaje za pogrebnu opremu. Ako balzamer ne bi uspeo pa
bi telo istrunulo, ka bi u zamenu mogao da se nastani i u pokojnikovoj statui, te bi ona bila smeštena u
pogrebnu komoru (serdab). Egipćani su svoje grobove opremali predmetima za svakodnevnu upotrebu da
bi ka mogao da uživa u njima.
Grobnice
22. Zoserova piramida
• Tokom vladavine III dinastije pojavljuju se prve piramide.
• Prva je Zoserova, konstruisana nad klasičnom mastabom. Radi se ustvari o šest
mastaba, naređanih jedne preko drugih. Dobijena piramida je stepenasta;
• Imhotep, arhitekta koji ju je konstruisao (istovremeno i prvi arhitekta čije je ime
ostalo upamćeno u istoriji umetnosti) je za njenu gradnju koristio kamene blokove
a ne ciglu.
Stepenasta piramida
23. • Zoserova piramida je
deo većeg kompleksa
poznatog kao
Zoserova nekropola
(nekropola = grad
mrtvih), u kojoj takođe
nalazimo i prvu
kolonadu u istoriji
umetnosti.
kolonada = red stubova
24. Stubovi kolonade u Zoserovoj nekropoli
nisu slobodni već se radi o polustubovima
u zidu. Egipatski stub ima karakterističan
biljni oblik (stabljika ili veza stabljika
papirusa, lotosa ili palme), dok im kapiteli
imaju oblik cveta ili lišća.
kapitel
polustub
polustub
25. Prvobitni stubovi su bili od debla drveća. Imhotep konstruiše i prve kamene stubove,
ali čuva njihov biljni izgled: egipatski stub ima karakterističan biljni oblik (stabljika ili
veza stabljika papirusa, lotosa ili palme), dok im kapiteli imaju oblik cveta ili lišća.
26. serdab (tajna prostorija u kojoj se nalazi ka-statua pokojnika)
Umesto da koriste živima, mnogi elementi tog kompleksa služili su kao trajne kulise za
mrtvog kralja da bi on mogao u nedogled da obavlja kraljevske obrede-koji su
održavali red među živima. Faraonova prisutnost u pogrebnom kompleksu
obezbeđena je postavljanjem njegove sedeće statue u prirodnoj veličini u serdabu
istočno od pogrebnog hrama. Dve rupe u prednjem zidu serdaba omogućavale su da
njegov ka, koji počiva u statui, posmatra obrede u njegovu čast i da mu se kroz njih
prinose hrana i tamjan. Čitav kompleks je postavljen sever-jug, a kraljevska statua je
gledala prema zvezdama severnog neba. U prostoru stepenaste piramide koja
omogućuje izlazak kralja prema suncu, njegov ka će večno ostati živ i budan.
28. • Vrhunac u izgradnji piramida je dosegnut tokom IV dinastije
izgradnjom tri velike piramide kod Gize: Keopsove, Kefrenove i
Mikerinove.
• Izgradnja ove tri piramide označava vrhunac kako ove tradicije,
tako i moći faraona: ovakve poduhvate kasniji vladari neće
pokušati da ponove.
• Uz svaku se nalazi grobni hram dok ih rampe povezuju sa drugim
hramom u dolini Nila. U blizini hrama uz Kefrenovu piramidu je u
steni isklesana velika Sfinga: telo lava nosi Kefrenov portret.
34. •Figura faraona izgleda statično i moćno, kao da je egipatski
umetnik na dve strane kamenog bloka nacrtao faraona anfas
i iz profila (naizmenično frontalni stil), i potom klesao po
tim projekcijama dok se nisu sastale. I ovde bismo mogli
govoriti o hijeratičnosti predstave faraona.
profil
anfas
35. Mikerin i dve boginje
• Vrlo je slično i u predstavi
Mikerina sa dve boginje, vidimo
da se opet radi o pravilu
predstavljanja, dakle opet
možemo da govorimo o
hijeratičnosti.
• I ova grupa je planirana da se
gleda spreda, statue nisu sasvim
izdvojene iz kamena, pozadina
nije obrađena, ruke nisu sasvim
odvojene od tela niti noge jedna
od druge: ustvari se ne radi o
slobodnoj skulpturi, već o
visokom reljefu.
36. • Mikerin i njegova žena imaju više
zajedničkih crta.Skoro su iste
visine, oboje imaju ukočen
iskorak, s levom nogom napred.
Mikerinu su ruke opuštene uz telo,
pesnice su stisnute.
• Oboma je leva noga isturena
napred, kao u iskoraku, ali ipak ih
doživljavamo statično, nemamo
utisak kretanja. Predstava je
hijeratična.
• Grupa nije sasvim odvojena iz
kamene ploče u kojoj je isklesana,
pozadina nije obrađena:
predviđeno je da se posmatra
spreda ili blago iskosa. To
nazivamo pravilom frontaliteta.
Mikerin i njegova žena
37. • Pojedina skulptura je bojena.
Tako vidimo razliku u
predstavljanju muškog i
ženskog tela: muškarci su
golog torza i tamnije puti,
žene u dugačkim priljubljenim
haljinama, svetlije puti.
• Statue su izrađene frontalno u
ritualnom stavu.
Princ Rahotep i njegova žena Nofret
38. Osim stojećih i sedećih
predstava faraona, postoji i treća
poza, u kojoj ovde vidimo
prikazanog pisara.
Pisar je značajna osoba u
egipatskom društvu, njegov
položaj je takođe statičan,
simetričan, ali naravno manje
značajna od faraona: i telo i
portret mogu biti realistično
prikazani, individualizovani.
Pisar, sedeći portret
Idealizovan = ulepšan
Individualizovan = realistično prikazan
40. •Novo Carstvo predstavlja novo zlatno doba egipatske
umetnosti. Egipat je ponovo ujedinjen pod vlašću moćnih
faraona, nova prestonica je Teba.
•Faraon se ponovo smatra božanstvom, ali na drugi način:
on je niže božanstvo kojim vlada vrhunsko božanstvo Amon
(Râ).
•Glavna graditeljska delatnost ovog perioda nije izgradnja
monumentalnih grobnica za faraone, već izgradnja
hramova posvećenih bogovima.
•Grobnice su ukopane u stenovite planine oko Tebe, nove
prestonice.
NOVO CARSTVO
XVIII, XIX i XX dinastija
41. • Osnovna funkcija egipatskog hrama je da sačuva Mâat,
ravnotežu univerzuma, i održi životne cikluse:
svakodnevno smenjivanja dana i noći, godišnje
plavljenje Nila…
• Da se univerzum ne bi vratio u prvobitni haos, faraon
mora da gradi hramove i da u njima prinosi darove da bi
održao snagu i naklonost Bogova.
• Hram je stanište bogova: bog živi u statui koja mu je
napravljena i nalazi se u povučenoj odaji koja se zove
naos, i u koju ne ulazi niko osim sveštenika i faraona
• Razlikujemo dve vrste hramova: hram namenjen
Bogovima, i grobni hram posvećen kultu farona za
života i posmrtno.
Egipatski hram
42. Tipična osnova egipatskog hrama
Egipatski hram je konstruisan duž ose koju čine aleja sfingi (koje čuvaju hram) kroz
koju se dolazi do pilona, masivnih zidova trapezoidnog preseka koji formiraju ulaz. Na
ulazu se nalaze dva obeliska (simboli sunčevih zraka). Tako se dolazi do peristila,
četvrtastog dvorišta sa stubovima okolo, kroz koje se prolazilo dalje do hipostilne
dvorane (dvorane pod stubovima), iz koje se stizalo do svetilišta u koje su samo
faraon i sveštenici imali pristup (dvorana barke, dvorana darova, naos).
obelisk
43. Hram Amon-Mut-Konsuu u Luksoru
Pristupna aleja hrama Amon-Mut-Kensu u Luksoru : aleja sfingi,
obelisk, piloni. Dve kolasalne statue Ramzesa II uokviruju ulaz.
aleja sfingi
obelisk
piloni
44.
45. Pod hrama se iz prostorije u prostoriju uzdiže, a plafon spušta
tako da je svaka prostorija mračnija od prethodne. Svetilište
simbolički predstavlja susret neba i zemlje, i dnevnu putanju
sunca (od svetlosti dana do noćne tame).
Oblik egipatskog hrama je simboličan, on reprodukuje svet u
malom: teren na kome je sagrađen predstavlja Zemlju, prvobitni
breg dok su stubovi biljke koje rastu na hraniteljskoj zemlji.
Stubovi su u obliku stabla palme, cveta lotosa ili papirusa.
aleja sfingi
piloni hipostilna dvorana
peristil
soba s barkom svetilište
dvorana darova
46.
47.
48.
49.
50.
51. Da bi osa hrama pratila tok
Nila, osa kasnije dograđenog
peristilnog dvorišta i piloni
Ramzesa II odstupaju od ose
starijeg dela (kolonada i
peristilno dvorište Amenofisa
III.
Hram u Luksoru
Samo svetilište čini
niz kapela koje
čuvaju naos,
najsvetiji deo
hrama: prostoriju
kvadratne osnove
pod četiri stuba.
52. • Grobni hram kraljice Hatšepsut je najimpozantnija
građevina ranog perioda Novog carstva. Hram ima duplu
namenu, grobnu ali posvećen je i bogu Amonu.
• Hram se oslanja na stenovitu liticu, u čiji se reljef svojom
arhitekturom zadivljujuće uklapa. Tri velike terase su
povezane pristupnim rampama uokvirenim kolonadama
koje ponavljaju postojeći reljef litice.
Grobni hram kraljice Hatšepsut
53. Hram je zadivljujući primer uklapanja arhitekture u pejzaž.
Dvorišta koja se uzdižu jedno iznad drugog, a povezuju ih
široke rampe duž središnje ose, podražavaju horizontalne
obrise pustinje kao i vrh stene iznad sebe. Mnoštvo vertikalnih
crta koje nastaju promenom svetlosti i senki u kolonadama
podsećaju na procepe u steni.
54. Bilo je obilje skulptura kralja i bogova.
Kako je vladanje bio muški posao,
Hatšepsut je prikazana kao
kralj-muškarac: nosi lažnu bradu.
55. *Spomenuli smo da posle nestabilnog perioda Srednjeg carstva,
autoritet faraona biva ponovo konsolidovan u Novom carstvu, ali na
drugačiji način: vrhovni bog je sada Amon (Râ), Bog-Sunce, koji vlada
nad nižim božanstvima, u koje spada i faraon. Ova nova ideja, da je
božanska moć faraona ispod božanske moći glavnog božanstva
Amona, se negativno odražava na autoritet faraona: Amonovi
sveštenici se bogate i postaju toliko moćni da ugrožavaju faraonov
autoritet.
*Amenofis IV, najzanimljivija ličnost među faraonima XVIII dinastije,
pokušava da stane na put bogaćenju i rastućoj moći sveštenstva.
Usvaja novog Boga Atona, Sunčev disk, kao jedinog, i menja svoje
ime u Ehnaton (“onaj koji veruje u Atona”). Zatvara Amonove
hramove i seli prestonicu u El Amarnu, tako uspostavljajući prvu
monoteističku religiju u istoriji.
*Ehnatonov monoteizam ga neće nadživeti. Posle njegove smrti,
prestonica je vraćena u Tebu, a Ramzes II nastavlja gradnju
Amonovog hrama koji je u Luksoru započeo Amenofis III.
56. *Građevine iz
Ehnatonovog perioda
nisu sačuvane, ali su
nam ostali portreti
faraona i njegove
porodice koji ukazuju na
promene u stilu
skulpture ovog perioda.
Ehnatonov stil
57. Ehnatonovi portreti nam ponekad liče na karikature, ali u
njima vidimo želju da se izbegne hijeratičnost tradicionalnog
stila: linija je krivudava, lice izduženo, možemo govoriti o
novom idealu lepote.
58. U maloj skulpturalnoj grupi
međutim, i pored
tradicionalne poze,
kraljevski par je prikazan
realistično i u
nesavršenosti tela, i u
portretski rađenom licu, i u
spontanosti poze, nežno
se držeći za ruke. U ovom
periodu realizam dakle
postoji i u portretima
faraona.
60. U malom reljefu koji nam pokazuje kraljevski par u igri sa njihovim malim ćerkama,
dok Aton, Bog sunčevog diska na njih šalje svoje zrake (šačice na kraju zraka), linija
je krivudava, tela razigrana, sve je suprotno hijeratizmu tradicionalnog stila: uživamo
u spontanosti i svežini prikaza ove nežne porodične scene.
65. Tutankamon
Tutankamon, mladi,
sa osamnaest
godina preminuli
faraon, nam je
poznat zahvaljujući
činjenici da je
njegova grobnica
jedina ostala
netaknuta do
njenog ponovnog
otkrića 1922.
Skulptura i
slikarstvo u
grobnici su u
Ehnatonovom stilu.
