Rayvoj i znacaj kartografije Digitalna kartografija

1. УВОД У КАРТОГРАФИЈУ
- Бави се проучавањем карата, садржаја
карата, начина картографског
изражавања, израде, састављања и
коришћења карата.
- Издваја се као засебна наука зато што
има сопствени предмет истраживања и
систем метода
- Такође користи и методе других
просторних наука, као и опште научне
методе
- Има велики значај у географији јер
географска карта омогућује
свеобухватније проучавање географског
простора
Назив потиче од грчких речи (к)хартис, што
значи лист папира (папирус) и графеин, што
значи писати.

2. Шта је географска карта?
Карта је умањен графички приказ једног дела или целе Земљине површине
представљен на равној површини
ЕЛЕМЕНТИ КАРТЕ
- Математички
- Географски
- Допунски
Картографија је кроз историју пролазила
кроз различите фазе свог развоја. Стални
успон доживљава од периода великих
географских открићаКарта Новог света Мартина Валдземилера 1507. године

3. Развој картографије кроз историју
Прве представе човека о свету биле су сликовне. Ти сликовни записи подсећају на
карте
- Један од најстаријих сликовних записа је приказ планина, река и путева из
околине места Павлов у Чешкој од пре 25000 година
- Други на камену из Наваре у Шпаније од пре скоро 14000 година
- Код места Межирич у Украјини пронађена је мапа околине угравирана у кости
мамута старости 11000-12000 година
Камене мапе из
Данске- извор
Блиц
Слика на зиду пећине Ласко у Француској
12000 година пре Христа

4. Развој картографије у старом веку
Велики допринос дали су Египћани, Феничани, Вавилонци, Кинези, а касније и Грци и
Римљани
Торински папирус- Топографска карта
Египта из 7. века пре Христа. Чува се у
музеју у Торину.
Рађена је у размери 1:50000 а у неким
деловима 1:100000. Приказује насеље
радника, положаје каменолома и рудника
злата
Вавилонска карта света из 7.
века пре Христа- Извор НГ
Свилена карта из ране западне
династије Хан. Смер југа је
према врху карте. Приказује
јужни део Кине. Потиче из 2.века
пре Христа

5. Картографија у Античкој Грчкој
Из Античке Грчке потичу карте које су нацртали Анаксимандар, Хекатеј Милетски, Херодот,
Ератостен, Птоломеј, Хипарх и други
Могућ изглед
Анаксимандрове
мапе света 6.в.п.
н.е.- извор
Википедија
Карта света према казивању
Херодота око 450.г.п.н.е.
Најзначајнија је Ератостенова карта света из 3.в.п.
н.е. Полазећи од тога да је Земља лопта,
математичким методама је покушао да прикаже
тада познати свет уцртавајући мрежу упоредника
и подневака

6. Птоломејева карта света
из 2. века н.е. Он је
отишао корак даље јер је
поред картографске
мреже применио
перспективу у пројекцији
како би приказао сферну
површину на карти.
Кликом на линк можете видети и друге карте из тог периода. Сајт
Удружења историчара и студената историје Косовска Митровица

7. Раздобље Римског царства
Карте су израђиване под утицајем грчких географа. Поред њих израђивани су и бројни
ИТИНЕРЕРИ- путне карте. Најзначајнија је карта у боји, коју је нацртао Касторијус у 4.веку,
позната под називом Појтингерова карта.
Појтингерова табла, Римска п-утна карта света, Табула
Понтингеријана...

8. Арапска картографија
Иако је у Европи у средњем веку дошло до стагнације целокупне научне мисли, израда
карата се наставља захваљујући путовањима и истраживањима, пре свека арапских
географа.
Један од најпознатијих картографа у средњем веку био је Идризи, који је у 12. веку саставио две
карте света, једну округлу и једну четвороугаону која је имала 70 листова. На њима нема
координатне мреже, па самим тим ни математичке тачности
Касније се појављују такозване манастирске карте, настале под јаким утицајем библијских навода у
средњовековној хришћанској картографији. Картографи су одбацивали ранија учења античких
географа, па су карте израђиване на недовољно научно заснованим чињеницама

9. Картографија од друге половине 15.века
Из заборава се опет враћају достигнућа античких географа и развоја научне
мисли у целини па и картографије. Узор за израду нових карата постале су
Птоломејеве карте.
Мартин Бехајм је 1492.
конструисао први глобус
Карта Паола Тосканелија из
1474. године. Има значајну
улогу јер је податке за своје
прво путовање користио
Кристофер Колумбо Колумбова карта света из 1490. године

10. Картографија у епохи Великих географских открића
Потрага за новим трговачким путевима довела је до открића нових, неистражених земаља. То је
захтевало и нове и прецизније карте. Сва путовања према Новом свету пратили су и картографи.
- Карте израђене у 16., 17. и 18. веку одликује већа прецизност постигнута коришћењем
различитих пројекција
- Највећи допринос развоју картографије дали су Мартин Валдземилер и Герхард Меркатор
Валдземилерова карта света из 1507. год
Карта Винланда из
13. века. На овој
карти види се
Гренланд и Северна
Америка.
Кликом на линк прочитајте више о открићу
Амрике 500 година пре Колумба. За то је
заслужан Лајф Ериксон

11. Развој картографије као посебне научне дисциплине
Као засебна научна дисциплина картографија се први пут помиње 1839. године у
делима историчара географије М.Ф. де Сантарема
Развојем информатике и технологије савремена картографија добија нове димензије. За
разлику од прошлих времена и аналогне картографије, када су се карте цртале, данас
захваљујући дигиталној картографији карте се раде веома лако и прецизно. Применом
рачунара и рачунарског програма обрађују се подаци добијени са сателита и генеришу се
карте са великом прецизношћу, а поједини делови Земљине површине и у 3D технологији
Дигитална картографија се заснива на географском
информационом систему (ГИС). То је рачунарски
систем за прикупљање, складиштење, уређивање,
анализу и приказ географских информација и
садржаја.
Кликом на овај линк можете видети на примеру како
функционише ГИС- ГИС града Ниша