SlideShare a Scribd company logo
1 of 70
Download to read offline
Dojka je
sinonim
ženstvenosti i
materinstva
Dojka-bolesti
• Zapaljenja-
Akutna i hronična
• Fibrocistična bolest
(displazija, mastopatija) NAJČEŠĆE
• Tumori-
Benigni i maligni
Dojka-zapaljenja
Akutna (mastitis acuta)
• Izazvana bakterijama
• Najčešće-period dojenja-u prve tri nedelje
• Uzrok-oštećenja bradavice i areole tokom
sisanja i zastoj mleka u izvodnim kanalima
• dojka bolna uvećana čvrsta topla
• u tkivu infiltrati neutrofila
• posle nekroze prelaze u apscese
• kod izlečenja ožiljci u vidu čvorova
• Kratko traju
Dojka-zapaljenja
Hronična(MASTITIS CHRONICA)
• Izazvana mikroorganizmima i hemijskom
iritacijom
• Najčešće u periodu posle završetka
dojenja
• Dugo traju
• došlo je do bujanja nespecifičnog
granulocitnog tkiva
Plazma celularni mastitis
• prisutno mleko u intersticijuma žlezde
• stvaraju se čvorići sa nekrozom i infiltracijom
plazma ćelija
Dojka-fibrocistična bolest
(fibrocistična displazija)
Predstavlja promenu
oblika, veličine i strukture dojke
usled produžene hormonske stimulacije.
Postoje tri grupe promena:
• 1.Ciste i fibroza-najčešće
• 2.Epitelijalna hiperplazija
• -povećana sklonost ka malignoj alteraciji :
1,5-2x,
kod atipične epitelijalne hiperplazije taj rizik
je 5x veći.
• 3.Sklerozirajuća adenoza-bez sklonosti ka
malignoj alteraciji
FFi
FIbrocistična bolest
• stanje u dojkama koje opisujemo kao zrnasta ili
granulirana struktura dojki
• Ovo je najčešća benigna promena koja se javlja u
preko 50% žena
• Bolest se najčešce javlja u vidu osetljivosti i bola koji
se ciklično ponavlja.
• Menstrualni ciklusi kod ovih žena su vrlo često
umereno nepravilni
• ili su prisutni drugi znaci manjeg hormonalnog
disbalansa.
• Ovakve promene se često javljaju ispod ili oko areole,
kao i u spoljnje-gornjim kvadrantima dojke.
• u mlečnim kanalićima odigrava bujanje ćelija koje ih
oblažu sa unutrašnje strane.
• sužavanja ili zatvaranja mlečnih kanalića, što rezultira
stvaranjem cističnih formacija unutar kanalića.
• u režnjevima dolazi do adenoze ili sklerozirajuće
adenoze, što može davati sliku čvora u dojci.
•
• Tretman fibrocistične bolesti dojke
uključuje:
• - ishrana bogata voćem, povrćem i žitaricama, a
siromašna masnoćama životinjskog i veštačkog porekla,
• - smanjeni unos soli u organizam,
• - uzimanje vitamina E, B6 i drugih vitamina, nezasićenih
masnih kiselina ( Omega 3 )
• - nošenje čvrstih grudnjaka,
• - izbegavanje preteranog unosa kofeina.
• - uzimanje lekova samo po preporuci vašeg ginekologa.
•
Benigni tumori
• Ne urastaju u okolna tkiva
• Ne stvaraju kolonije u drugim delovima
organizma
• Većinom su dobro i jasno ograničeni od
okolnog tkiva formiranjem kapsule
• Ne ugrožavaju život
• Rastu sporije od malignih tumora, ali brže od
normalnih tkiva
• Pokazuju veliku sličnost
• (morfološku i funkcionalnu) sa tkivom iz
kojeg potiču
Maligni tumori
• Urastaju u okolna tkiva-infiltrativni rast
• Vrše destrukciju tkiva i organa u kojima se
razvijaju
• Stvaraju kolonije u drugim tkivima i
organima-metastaze
• Nisu jasno ograničeni
• Ugrožavaju život
• Rastu brže
• Pokazuju slabiju sličnost sa tkivom iz kojeg
potiču ili je uopšte ne pokazuju
TUMORI-Podela
Po potencijalnom kliničkom ponašanju
1. Benigni
2. Maligni
Po tkivu od koga potiču
1. Epitelni NAJČEŠĆI ADENOCARCINOM
2. Mezenhimni
KARCINOM DOJKE
Oboljevanje od raka dojke u Evropi
Izvor: Globocan 2008
Standardizovane stope (W) incidence na 100,000 žena, 2008
Belgija 109,2
Danska 101,1
Francuska 99,7
. . .
Hrvatska 64,0
Slovenija 64,9
Srbija 57,1
Bugarska 55,5
Makedonija 53,5
Rumunija 45,4
…
Moldavija 38,7
B & H 36,5
• Smatra se da u svetu 1 od 10
žena oboli od karcinoma dojke
• Svake godine od raka dojke u Srbiji
oboli 4 500 a umre 1600 žena
• Oboli svaka 12. žena
• Jedan od vodećih uzroka prevremene smrti
kod žena
Rak dojke u Srbiji
ŽENSKI POL
- svaka žena
može oboleti!
ŽENSKI POL
- svaka žena
može oboleti!
Prethodne
bolesti
dojke
Reproduktivni
faktori
Menstrualni
ciklusi
Nasledni
faktori
Zračenje
grudnog koša
Struktura
dojki
Faktori rizika
na koje ne možemo uticati
Godine
starosti
Nasledni faktori
Veća verovatnoca da se radi o naslednom raku dojke
ako se radi o...

bliskim srodnicima (majka, sestra)

većem broju slučajeva u porodici

tumorima nastalim u mladjoj životnoj dobi

obostranim tumorima dojki

tumorima dojke kod muškaraca
• Postojanje bolesti u porodici ne mora
podrazumevati (značajno) povećanje
rizika
• Nepostojanje bolesti u porodici ne znači
da žena nije pod rizikom!
Mutacija BRCA 1
i BRCA 2 gena
(BRCA: Breast Cancer Gene )
 oko 5 % svih slučajeva raka dojke
 rizik za rak dojke do 80%
 rizik za rak jajnika do 40%
 udruženost sa rakom debelog
creva...
Mere za osobe sa mutacijom:
 Poseban režim kontrola
 Hemoprevencija
 Profilaktičke operacije
King laboratory
at UC Berkeley in 1990
Hormonalno-reproduktivni faktori
Rana prva menstruacija (<12 g.)
Kasna menopauza (>50)
Neradjanje
Kasni prvi porodjaj (>30.g.)
Nedojenje
Rizik za rak dojke zavisi od kumulativne
ekspozicije ženskim polnim hormonima odnosno
broja ovulatornih ciklusa;
estrogen povećava stopu proliferacije epitelnih
ćelija dojke
Hormonska supstituciona terapija (HST)
u menopauzi
• 2000.g.: 15 miliona žena u SAD koristilo HRT
(30% > 50 god.)
• indikacije: menopauzne tegobe, preventiva oboljenja srca i krvnih
sudova i osteoporoze
Studija “Women’s Health Initiative” započeta 1991,
prekinuta 2002; praćeno oko 16 000 žena koje su uzimale HST ili
placebo,
Infarkt Šlog Venska
tromboza
Rak dojke Rak d.
creva Frakture
Placebo(8102) 147 107 76 185 72 896
HRT (E+P) (8506) 188 151 167 245 43 733
Na 10,000 korisnika za
1 godinu + 6 + 8 + 8 + 8 - 8 -5
Rezultati: HST povećava rizik za infarkt, šlog, trombozu, rak dojke
Posledica: polovina žena obustavila primenu HST!
Zdrav životni stil
Ne možemo sprečiti
nastanak raka dojke
ali možemo smanjiti rizik!
Smanjujemo rizik i za
brojne druge bolesti !
Faktori rizika
Benigne bolesti dojke
• Proliferativna displazija sa atipičnom
epitelnom hiperplazijom
NAJVAŽNIJE!!!
• Edukacija žena za sprovođenje
samopregleda
• Edukacija zdravstvenih radnika
• Skrining-mamografija
• Savremene metode lečenja
Zbog čega su
značajni
redovni pregledi ?
(sekundarna prevencija)
Redovni preglediRedovni pregledi
⇓⇓
Tumor otkriven u ranoj faziTumor otkriven u ranoj fazi
⇓⇓ adekvatno lečenjeadekvatno lečenje
Velika šansa za potpuno izlečenjeVelika šansa za potpuno izlečenje!!
Lečenje jednostavnije
Omogućene poštedne intervencijeOmogućene poštedne intervencije
⇓⇓
Manja smrtnostManja smrtnost
Manja invalidnostManja invalidnost
Nepalpabilna promena 3 %
Do 2cm 34 %
2 - 5cm 40 %
Preko 5cm 5 %
Veličina tumora dojke pri dijagnozi
Hospitalni registar Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije 2010
EVOLUCIJA KARCINOMA DOJKE
STADIJUM I
Bolest je ograničena samo
na dojku. Tumor je
promera manjeg od 2 cm.
Petogodišnje
preživljavanje u ovom
stadijumu je 80%.
STADIJUM II
Bolest obuhvata dojku i
pazuh.Tumor u dojci je
veličine 2-5 cm. Postoji
širenje tumora na limfne
čvorove u pazuhu.
Petogodišnje
preživljavanje je 65%.
STADIJUM III
Bolest obuhvata dojku,
pazuh i vrat. Tumor u
dojci je veći od 2cm.
Postoji širenje u limfne
čvorove pazuha i vrata.
Petogodišnje
preživljavanje je 40%.
STADIJUM IV
Bolest je proširena.
Tumor u dojci može biti
bilo koje veličine.
Postoji širenje u
udaljene organe: pluća,
jetra, kosti, mozak i dr.
Petogodišnje
preživljavanje je 10%.
Simptomi i znaci karcinoma dojke
• Izraslina ili zadebljanje u dojci, njenoj
okolini ili u pazuhu
• Promena veličine ili oblika dojke
• Promena boje kože
• Sekrecija iz dojke, najčešće krvava ili
izrazito tamna
• Obično bez bolova, ali nije pravilo
SRASTANJEM SA KOŽOM DAJE JOJ IZGLED POMORANDŽE
Dijagnoza
Postavlja je lekar specijalista za bolesti dojke
(Hirurg-onkolog, internista-onkolog, radiolog-
onkolog) na osnovu izvršenih pregleda
• Klinički pregled
• RTG mamografija
• Ultrazvuk
• MRI
• Biopsija sa patohistološkom potvrdom
bolesti
Dijagnoza
• U 80% slučajeva ovu promenu pronalazi
opipavanjem sama žena!!!
Lečenje
Lokalno
• Hirurško lečenje
• Radijaciona terapija-zračenje
Sistemsko
• Hemioterapija
• Hormonska terapija
• Imunoterapija
Samopregled
• ZAŠTO?
• KADA?
• GDE?
• KAKO?
SAMOPREGLED
ZAŠTO?
• Jednostavan
• Kratko traje- 10-15 min
• Ranije se uočavaju promene (koje ne moraju
biti i najčešće nisu karcinom)
• Ranije se odlazi lekaru
• Otkriva se karcinom u ranijem stadijumu
• Ranije se započinje lečenje
• Lečenje je uspešnije
Samopregled
• KADA?
Sa navršenih 20 godina života
1x MESEČNO, NAJBOLJE UVEK U ISTO
VREME (UJUTRO ili UVEČE)
Kod žena u reproduktivnom periodu najbolji
period je između 5. i 10. dana u menstrualnom
ciklusu računajući od 1.dana menstruacije.
Kod žena u postmenopauzi može biti bilo koji
dan u mesecu.
Samopregled
GDE?
Na ravnoj i čvrstoj podlozi u ležećem
položaju
Ispod tuša
Pred ogledalom
Samopregled
KAKO?
Najosetljivije na dodir su jagodice
prstiju ruke. Za pregled korisititi dva ili
više prstiju, a ne samo jedan. Nežno
prstima pritisnuti kožu i uveriti se da se
ona pomera.
Voditi računa da se dojka ne ubada
vrhovima prstiju ili noktima. Ova
greška je najčešća.
Samopregled
• Površina koja se pregleda
-prostire se od vrata (predeo
iznad ključne kosti) do
donjeg dela dojki (završetka
dojki na grudnom košu) i od
pazuha do grudne kosti
• Način pregleda
-posmatranje
-palpacija
Samopregled
KORAK 1
Skinuti se do pojasa i sa
rukama opuštenim niz telo
stati ispred ogledala pri
dobrom osvetljenju.
Ne žurite, pažljivo
posmatrajte dojke!!!
Samopregled
• KORAK 2
Podignite ruke visoko iznad
glave
i ovaj položaj će istaći svaku
razliku između dojki.
Ukoliko su grudi veće, treba
svaku dojku posebno podići
i pogledati.
Obratiti pažnju na sve
pomenuto iz prvog koraka.
Samopregled
• KORAK 3
Spustiti ruke u visini nosa.
Prisloniti dlanove jedan uz
drugi da bi se zategli grudni
mišići.
Proveriti da li postoji neka
promena koja ranije nije
bila zapažena.
Samopregled
KORAK 4
Staviti ruke na bokove,
zatim se polako okretati
polulevo i poludesno
i pri tom pažljivo promatrati
dojke sa naročitom pažnjom
na predeo ispod dojki.
Na kraju nežno iscediti svaku
bradavicu da bismo proverili
da li ima iscetka-krvav, crn,
braon, zelen, siv, beo, bistar.
Proveriti da li su nadlaktice ili
podlaktice otečene.
Samopregled
• KORAK 5
Sledeća faza pregleda
obavlja se pod tušem.
Podići jednu ruku iznad
glave. Drugu ruku koristiti
za pregled dojke i njene
okoline. Ruke je potrebno
pre pregleda nasapunati.
Samopregled
KORAK 6.
Prstima praviti lagane kružne pokrete u
smeru kazaljke na satu. Načiniti onoliko
krugova koliko je potrebno da se pregleda cela
dojka.
Samopregled
• KORAK 7
Leći na krevet ili ravnu,
čvrstu površinu. Pregled
dojki ponoviti na isti način
kao i pod tušem. Ruke
namazati kremom da bi
vrhovi prstiju bili osetljiviji.
Samopregled
• KORAK 8
Okrenuti se na jednu stranu,
staviti ruku savijenu u laktu iznad
glave te presavijen peškir ispod
ramena čime malo podižemo stranu
koju ispitujemo. Pažljivo ponoviti
ispitivanje cele dojke, obraćajući
pažnju na spoljašni deo, koji se u
ovom položaju može sigurnije
opipati. Na kraju pregledati na isti
način predeo pazuha. Isti postupak
ponoviti i sa druge strane.
KLINIČKI PREGLED
Preporuke
• Od 20-40. godine života- na tri godine
• Preko 40.godine života- svake godine ili
svake druge godine
Pregledi mogu biti i češći zavisno od
postojanja faktora rizika. Lekar će odlučiti
o režimu pregleda.
KLINIČKI PREGLED
• Opšte je pravilo da ukoliko je u porodici
bilo karcinoma dojke,
• potrebno se javiti lekaru najmanje 10
godina pre nego što se najmlađi član
porodice razboleo od karcinoma dojke.
RTG mamografija
• Sa 50 i više godina- svake dve godine
• Od 40-50. godine života kod postojanja
faktora rizika- svake dve godine
• Kod mlađih od 40 godina sa slučajevima
karcinoma dojke u porodici ili sa drugim
faktorima rizika odluku donosi lekar
• Kod mlađih od 40 godina ova
dijagnostička metoda se ređe koristi zbog
specifične žlezdane građe dojki
• Otkrivaju se promene manje od 1 cm
• Otkrivaju se promene koje se ne
primećuju kliničkim pregledom
Mamograf
Ultrazvuk dojke
• Sprovodi se kod svih uzrasta
• Nema ograničenja u broju pregleda
obzirom da nema štetnih zračenja
• Komplementarna je metoda RTG
mamografiji
• Kod mlađih od 40 godina je metoda
izbora
• Jeftina
Magnetna rezonanca
• Rutinski se ne sprovodi
• Sprovodi se za sada kod slučajeva gde se
RTG mamografijom i ultrazvukom dojke nije
moglo tačno utvrditi stanje dojki
• Kod žena sa visokim rizikom
• Naročito značajna kod osoba mlađe životne
dobi kod kojih mamografija ima malu
senzitivnost
• Nema jonizujućeg zračenja
• Skupa
Prvi organizovani skrining programi u Evropi
počeli su u periodu 1986-1989. godine u
skandinavskim zemljama i Velikoj Britaniji.
REZULTAT: SMANJENJE SMRTNOSTI ZA
OKO 30% U SKRINING GRUPAMA.
SKRINING PROGRAM
Danas se u Evropi organizovani skrining obavlja u
19 zemalja. Ciljna grupa su žene između 50-69
godina. Pozivi su uglavnom na 2 godine, a u
Velikoj Britaniji na 3 godine. U SAD ciljnu grupu
čine žene između 40-69 godina.
SRBIJA JOŠ UVEK NEMA SKRINING
PROGRAM ZA RANO OTKRIVANJE
KARCINOMA DOJKE.
SKRINING PROGRAM
HVALA NA PAŽNJI

More Related Content

What's hot

Ovarian tumors by mahmoud kareem
Ovarian tumors by mahmoud kareemOvarian tumors by mahmoud kareem
Ovarian tumors by mahmoud kareemmahmoud kareem
 
Current Diagnosis And Management Of Prostate Cancer
Current Diagnosis And Management Of Prostate CancerCurrent Diagnosis And Management Of Prostate Cancer
Current Diagnosis And Management Of Prostate Cancerfondas vakalis
 
Effects of life style and environment on male fertility
Effects of life style and environment on male fertilityEffects of life style and environment on male fertility
Effects of life style and environment on male fertilityPoonam Loomba
 
Carcinoma of endometrium
Carcinoma of endometriumCarcinoma of endometrium
Carcinoma of endometriumraj kumar
 
Management of carcinoma vulva
Management of carcinoma vulvaManagement of carcinoma vulva
Management of carcinoma vulvaumesh V
 
Endometrial cancer
Endometrial cancer Endometrial cancer
Endometrial cancer Shazia Iqbal
 
Benign lesion of the uterus
Benign lesion of the uterusBenign lesion of the uterus
Benign lesion of the uterussakinah43
 
Diagnosis of Female Genital TB
Diagnosis of Female Genital TBDiagnosis of Female Genital TB
Diagnosis of Female Genital TBAnuj Sharma
 
Isolated Axillary lymph nodal metastasis of unknown origin- Clinically unknow...
Isolated Axillary lymph nodal metastasis of unknown origin- Clinically unknow...Isolated Axillary lymph nodal metastasis of unknown origin- Clinically unknow...
Isolated Axillary lymph nodal metastasis of unknown origin- Clinically unknow...Dr.Bhavin Vadodariya
 
Addressing the counseling challenges in HPV vaccination
Addressing the counseling challenges in HPV vaccinationAddressing the counseling challenges in HPV vaccination
Addressing the counseling challenges in HPV vaccinationLifecare Centre
 
Laproscopy in gynecology oncology
Laproscopy in gynecology oncologyLaproscopy in gynecology oncology
Laproscopy in gynecology oncologyTariq Mohammed
 
Cervical cancer
Cervical cancerCervical cancer
Cervical cancerdrizsyed
 
PGD and PGS in India - the good, bad and ugly
PGD and PGS in India - the good, bad and uglyPGD and PGS in India - the good, bad and ugly
PGD and PGS in India - the good, bad and uglyDr Aniruddha Malpani
 
Approach to a patient of breast lump
Approach to a patient of breast lumpApproach to a patient of breast lump
Approach to a patient of breast lumpAnand Anand
 
High Grade Serous Ovarian Cancer
High Grade Serous Ovarian CancerHigh Grade Serous Ovarian Cancer
High Grade Serous Ovarian CancerJibran Mohsin
 
BRCA Bible
BRCA BibleBRCA Bible
BRCA BibleNHS
 

What's hot (20)

Ovarian tumors by mahmoud kareem
Ovarian tumors by mahmoud kareemOvarian tumors by mahmoud kareem
Ovarian tumors by mahmoud kareem
 
Current Diagnosis And Management Of Prostate Cancer
Current Diagnosis And Management Of Prostate CancerCurrent Diagnosis And Management Of Prostate Cancer
Current Diagnosis And Management Of Prostate Cancer
 
Effects of life style and environment on male fertility
Effects of life style and environment on male fertilityEffects of life style and environment on male fertility
Effects of life style and environment on male fertility
 
Carcinoma of endometrium
Carcinoma of endometriumCarcinoma of endometrium
Carcinoma of endometrium
 
Uterine sarcoma mine
Uterine sarcoma mineUterine sarcoma mine
Uterine sarcoma mine
 
Management of carcinoma vulva
Management of carcinoma vulvaManagement of carcinoma vulva
Management of carcinoma vulva
 
Endometrial cancer
Endometrial cancer Endometrial cancer
Endometrial cancer
 
Benign lesion of the uterus
Benign lesion of the uterusBenign lesion of the uterus
Benign lesion of the uterus
 
Diagnosis of Female Genital TB
Diagnosis of Female Genital TBDiagnosis of Female Genital TB
Diagnosis of Female Genital TB
 
Isolated Axillary lymph nodal metastasis of unknown origin- Clinically unknow...
Isolated Axillary lymph nodal metastasis of unknown origin- Clinically unknow...Isolated Axillary lymph nodal metastasis of unknown origin- Clinically unknow...
Isolated Axillary lymph nodal metastasis of unknown origin- Clinically unknow...
 
Addressing the counseling challenges in HPV vaccination
Addressing the counseling challenges in HPV vaccinationAddressing the counseling challenges in HPV vaccination
Addressing the counseling challenges in HPV vaccination
 
Laproscopy in gynecology oncology
Laproscopy in gynecology oncologyLaproscopy in gynecology oncology
Laproscopy in gynecology oncology
 
ENDOMETRIOSIS
ENDOMETRIOSISENDOMETRIOSIS
ENDOMETRIOSIS
 
Cervical cancer
Cervical cancerCervical cancer
Cervical cancer
 
Müllerian Duct Anomalies.pptx
Müllerian Duct Anomalies.pptxMüllerian Duct Anomalies.pptx
Müllerian Duct Anomalies.pptx
 
PGD and PGS in India - the good, bad and ugly
PGD and PGS in India - the good, bad and uglyPGD and PGS in India - the good, bad and ugly
PGD and PGS in India - the good, bad and ugly
 
Approach to a patient of breast lump
Approach to a patient of breast lumpApproach to a patient of breast lump
Approach to a patient of breast lump
 
Breast screening
Breast screeningBreast screening
Breast screening
 
High Grade Serous Ovarian Cancer
High Grade Serous Ovarian CancerHigh Grade Serous Ovarian Cancer
High Grade Serous Ovarian Cancer
 
BRCA Bible
BRCA BibleBRCA Bible
BRCA Bible
 

Viewers also liked

Radiološka dijagnostika minimalnog karcinoma dojke
Radiološka dijagnostika minimalnog  karcinoma dojkeRadiološka dijagnostika minimalnog  karcinoma dojke
Radiološka dijagnostika minimalnog karcinoma dojkeSvet Medicine
 
Markacija i hirurgija nepalpabilnih karcinoma dojke
Markacija i hirurgija nepalpabilnih karcinoma dojkeMarkacija i hirurgija nepalpabilnih karcinoma dojke
Markacija i hirurgija nepalpabilnih karcinoma dojkeSvet Medicine
 
Jovana Mijatovic
Jovana Mijatovic Jovana Mijatovic
Jovana Mijatovic dr Šarac
 
Oboljenja krvnog sistema, prva pomoć i reanimacija
Oboljenja krvnog sistema, prva pomoć i reanimacijaOboljenja krvnog sistema, prva pomoć i reanimacija
Oboljenja krvnog sistema, prva pomoć i reanimacijaIvana Damnjanović
 
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudova
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudovaOboljenja i povrede srca i krvnih sudova
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudovaEna Horvat
 
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.Ena Horvat
 
Dental Internet Marketing
 Dental Internet Marketing Dental Internet Marketing
Dental Internet Marketingdanneeledge
 
Diapositiva Microeconomía
Diapositiva MicroeconomíaDiapositiva Microeconomía
Diapositiva Microeconomíaevelin2013
 

Viewers also liked (20)

Radiološka dijagnostika minimalnog karcinoma dojke
Radiološka dijagnostika minimalnog  karcinoma dojkeRadiološka dijagnostika minimalnog  karcinoma dojke
Radiološka dijagnostika minimalnog karcinoma dojke
 
Markacija i hirurgija nepalpabilnih karcinoma dojke
Markacija i hirurgija nepalpabilnih karcinoma dojkeMarkacija i hirurgija nepalpabilnih karcinoma dojke
Markacija i hirurgija nepalpabilnih karcinoma dojke
 
Srce
SrceSrce
Srce
 
Jovana Mijatovic
Jovana Mijatovic Jovana Mijatovic
Jovana Mijatovic
 
Bolesti pluća
Bolesti plućaBolesti pluća
Bolesti pluća
 
Oboljenje organa za varenje
Oboljenje organa za varenjeOboljenje organa za varenje
Oboljenje organa za varenje
 
Oboljenja krvnog sistema, prva pomoć i reanimacija
Oboljenja krvnog sistema, prva pomoć i reanimacijaOboljenja krvnog sistema, prva pomoć i reanimacija
Oboljenja krvnog sistema, prva pomoć i reanimacija
 
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudova
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudovaOboljenja i povrede srca i krvnih sudova
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudova
 
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
 
Oboljenja nervnog sistema
Oboljenja nervnog sistemaOboljenja nervnog sistema
Oboljenja nervnog sistema
 
Gmizavci
GmizavciGmizavci
Gmizavci
 
1MyResume1
1MyResume11MyResume1
1MyResume1
 
Funda mental duties
Funda mental dutiesFunda mental duties
Funda mental duties
 
Initial ideas
Initial ideasInitial ideas
Initial ideas
 
Dental Internet Marketing
 Dental Internet Marketing Dental Internet Marketing
Dental Internet Marketing
 
Lisciviazione basic ita
Lisciviazione basic  itaLisciviazione basic  ita
Lisciviazione basic ita
 
Microbiologia high ita
Microbiologia high itaMicrobiologia high ita
Microbiologia high ita
 
Toms Resume
Toms ResumeToms Resume
Toms Resume
 
Diapositiva Microeconomía
Diapositiva MicroeconomíaDiapositiva Microeconomía
Diapositiva Microeconomía
 
Location scouting
Location scoutingLocation scouting
Location scouting
 

Similar to Bolesti dojke

Prevencija karcinoma grlica materice
Prevencija karcinoma grlica matericePrevencija karcinoma grlica materice
Prevencija karcinoma grlica matericezikidam
 
Kontracepcija
Kontracepcija Kontracepcija
Kontracepcija dr Šarac
 
Polno prenosive bolesti powerpoint
Polno prenosive bolesti powerpointPolno prenosive bolesti powerpoint
Polno prenosive bolesti powerpointzikidam
 
Hromozomopatija biologija
Hromozomopatija biologijaHromozomopatija biologija
Hromozomopatija biologijaLjubica Lalic
 
Вођење трудноће и порођај.pptx
Вођење трудноће и порођај.pptxВођење трудноће и порођај.pptx
Вођење трудноће и порођај.pptxKristinaAntanaskovi
 
Karciom grlica materice
Karciom grlica matericeKarciom grlica materice
Karciom grlica matericeMajaStupar1
 
Karcinom grlica i tijela materice
Karcinom grlica i tijela matericeKarcinom grlica i tijela materice
Karcinom grlica i tijela matericeMajaStupar1
 
Ct ovarijalnih masa
Ct ovarijalnih masaCt ovarijalnih masa
Ct ovarijalnih masadgsdg2websd
 
онкогенетика
онкогенетикаонкогенетика
онкогенетикаMaja Stojić
 
Njega babinjare sa patoloskim puerperijumom
Njega babinjare sa patoloskim puerperijumomNjega babinjare sa patoloskim puerperijumom
Njega babinjare sa patoloskim puerperijumomRadmila Vrancic
 
Kontracepcija
KontracepcijaKontracepcija
Kontracepcijasaculatac
 
Komplikacije u babinjama i na dojkama
Komplikacije u babinjama i na dojkamaKomplikacije u babinjama i na dojkama
Komplikacije u babinjama i na dojkamaMajaStupar1
 
Komplikacije u babinjama i na dojkama
Komplikacije u babinjama i na dojkamaKomplikacije u babinjama i na dojkama
Komplikacije u babinjama i na dojkamaMajaStupar1
 
Kontracepcija
KontracepcijaKontracepcija
Kontracepcijasaculatac
 

Similar to Bolesti dojke (20)

Bolesti dojke
Bolesti dojke Bolesti dojke
Bolesti dojke
 
Dojka
DojkaDojka
Dojka
 
Prevencija karcinoma grlica materice
Prevencija karcinoma grlica matericePrevencija karcinoma grlica materice
Prevencija karcinoma grlica materice
 
Kontracepcija
Kontracepcija Kontracepcija
Kontracepcija
 
Polno prenosive bolesti powerpoint
Polno prenosive bolesti powerpointPolno prenosive bolesti powerpoint
Polno prenosive bolesti powerpoint
 
Hromozomopatija biologija
Hromozomopatija biologijaHromozomopatija biologija
Hromozomopatija biologija
 
Вођење трудноће и порођај.pptx
Вођење трудноће и порођај.pptxВођење трудноће и порођај.pptx
Вођење трудноће и порођај.pptx
 
ONLINE DOCTOR.pptx
ONLINE DOCTOR.pptxONLINE DOCTOR.pptx
ONLINE DOCTOR.pptx
 
Reproduktivno zdravlje - Marija Vozar
Reproduktivno zdravlje - Marija VozarReproduktivno zdravlje - Marija Vozar
Reproduktivno zdravlje - Marija Vozar
 
Karciom grlica materice
Karciom grlica matericeKarciom grlica materice
Karciom grlica materice
 
Karcinom grlica i tijela materice
Karcinom grlica i tijela matericeKarcinom grlica i tijela materice
Karcinom grlica i tijela materice
 
Ct ovarijalnih masa
Ct ovarijalnih masaCt ovarijalnih masa
Ct ovarijalnih masa
 
Tumori jajnika
Tumori  jajnikaTumori  jajnika
Tumori jajnika
 
онкогенетика
онкогенетикаонкогенетика
онкогенетика
 
Njega babinjare sa patoloskim puerperijumom
Njega babinjare sa patoloskim puerperijumomNjega babinjare sa patoloskim puerperijumom
Njega babinjare sa patoloskim puerperijumom
 
Kontracepcija
KontracepcijaKontracepcija
Kontracepcija
 
Komplikacije u babinjama i na dojkama
Komplikacije u babinjama i na dojkamaKomplikacije u babinjama i na dojkama
Komplikacije u babinjama i na dojkama
 
Komplikacije u babinjama i na dojkama
Komplikacije u babinjama i na dojkamaKomplikacije u babinjama i na dojkama
Komplikacije u babinjama i na dojkama
 
Kontracepcija
KontracepcijaKontracepcija
Kontracepcija
 
Hromozomopatije
HromozomopatijeHromozomopatije
Hromozomopatije
 

More from Anatomija dr Šarac (20)

Vene
Vene Vene
Vene
 
gornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavenagornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavena
 
Aorta drugi deo
Aorta    drugi deoAorta    drugi deo
Aorta drugi deo
 
Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija
 
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
UnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganijUnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
 
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
 
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
 
Jetra
Jetra Jetra
Jetra
 
Digestivni sistem
Digestivni sistemDigestivni sistem
Digestivni sistem
 
Ishrana
Ishrana Ishrana
Ishrana
 
Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-
 
25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena
 
24.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata128957069024.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata1289570690
 
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
 
22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida
 
21.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana121.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana1
 
19.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 119.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 1
 
17.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja117.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja1
 
Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistem
 

Bolesti dojke

  • 1.
  • 3.
  • 4. Dojka-bolesti • Zapaljenja- Akutna i hronična • Fibrocistična bolest (displazija, mastopatija) NAJČEŠĆE • Tumori- Benigni i maligni
  • 5. Dojka-zapaljenja Akutna (mastitis acuta) • Izazvana bakterijama • Najčešće-period dojenja-u prve tri nedelje • Uzrok-oštećenja bradavice i areole tokom sisanja i zastoj mleka u izvodnim kanalima • dojka bolna uvećana čvrsta topla • u tkivu infiltrati neutrofila • posle nekroze prelaze u apscese • kod izlečenja ožiljci u vidu čvorova • Kratko traju
  • 6.
  • 7.
  • 8. Dojka-zapaljenja Hronična(MASTITIS CHRONICA) • Izazvana mikroorganizmima i hemijskom iritacijom • Najčešće u periodu posle završetka dojenja • Dugo traju • došlo je do bujanja nespecifičnog granulocitnog tkiva
  • 9.
  • 10. Plazma celularni mastitis • prisutno mleko u intersticijuma žlezde • stvaraju se čvorići sa nekrozom i infiltracijom plazma ćelija
  • 11. Dojka-fibrocistična bolest (fibrocistična displazija) Predstavlja promenu oblika, veličine i strukture dojke usled produžene hormonske stimulacije. Postoje tri grupe promena: • 1.Ciste i fibroza-najčešće • 2.Epitelijalna hiperplazija • -povećana sklonost ka malignoj alteraciji : 1,5-2x, kod atipične epitelijalne hiperplazije taj rizik je 5x veći. • 3.Sklerozirajuća adenoza-bez sklonosti ka malignoj alteraciji
  • 12.
  • 13. FFi FIbrocistična bolest • stanje u dojkama koje opisujemo kao zrnasta ili granulirana struktura dojki • Ovo je najčešća benigna promena koja se javlja u preko 50% žena • Bolest se najčešce javlja u vidu osetljivosti i bola koji se ciklično ponavlja. • Menstrualni ciklusi kod ovih žena su vrlo često umereno nepravilni • ili su prisutni drugi znaci manjeg hormonalnog disbalansa. • Ovakve promene se često javljaju ispod ili oko areole, kao i u spoljnje-gornjim kvadrantima dojke.
  • 14. • u mlečnim kanalićima odigrava bujanje ćelija koje ih oblažu sa unutrašnje strane. • sužavanja ili zatvaranja mlečnih kanalića, što rezultira stvaranjem cističnih formacija unutar kanalića. • u režnjevima dolazi do adenoze ili sklerozirajuće adenoze, što može davati sliku čvora u dojci. • • Tretman fibrocistične bolesti dojke uključuje: • - ishrana bogata voćem, povrćem i žitaricama, a siromašna masnoćama životinjskog i veštačkog porekla, • - smanjeni unos soli u organizam, • - uzimanje vitamina E, B6 i drugih vitamina, nezasićenih masnih kiselina ( Omega 3 ) • - nošenje čvrstih grudnjaka, • - izbegavanje preteranog unosa kofeina. • - uzimanje lekova samo po preporuci vašeg ginekologa. •
  • 15.
  • 16. Benigni tumori • Ne urastaju u okolna tkiva • Ne stvaraju kolonije u drugim delovima organizma • Većinom su dobro i jasno ograničeni od okolnog tkiva formiranjem kapsule • Ne ugrožavaju život • Rastu sporije od malignih tumora, ali brže od normalnih tkiva • Pokazuju veliku sličnost • (morfološku i funkcionalnu) sa tkivom iz kojeg potiču
  • 17. Maligni tumori • Urastaju u okolna tkiva-infiltrativni rast • Vrše destrukciju tkiva i organa u kojima se razvijaju • Stvaraju kolonije u drugim tkivima i organima-metastaze • Nisu jasno ograničeni • Ugrožavaju život • Rastu brže • Pokazuju slabiju sličnost sa tkivom iz kojeg potiču ili je uopšte ne pokazuju
  • 18. TUMORI-Podela Po potencijalnom kliničkom ponašanju 1. Benigni 2. Maligni Po tkivu od koga potiču 1. Epitelni NAJČEŠĆI ADENOCARCINOM 2. Mezenhimni
  • 20. Oboljevanje od raka dojke u Evropi Izvor: Globocan 2008 Standardizovane stope (W) incidence na 100,000 žena, 2008 Belgija 109,2 Danska 101,1 Francuska 99,7 . . . Hrvatska 64,0 Slovenija 64,9 Srbija 57,1 Bugarska 55,5 Makedonija 53,5 Rumunija 45,4 … Moldavija 38,7 B & H 36,5
  • 21. • Smatra se da u svetu 1 od 10 žena oboli od karcinoma dojke
  • 22. • Svake godine od raka dojke u Srbiji oboli 4 500 a umre 1600 žena • Oboli svaka 12. žena • Jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena Rak dojke u Srbiji
  • 23. ŽENSKI POL - svaka žena može oboleti! ŽENSKI POL - svaka žena može oboleti! Prethodne bolesti dojke Reproduktivni faktori Menstrualni ciklusi Nasledni faktori Zračenje grudnog koša Struktura dojki Faktori rizika na koje ne možemo uticati Godine starosti
  • 24. Nasledni faktori Veća verovatnoca da se radi o naslednom raku dojke ako se radi o...  bliskim srodnicima (majka, sestra)  većem broju slučajeva u porodici  tumorima nastalim u mladjoj životnoj dobi  obostranim tumorima dojki  tumorima dojke kod muškaraca • Postojanje bolesti u porodici ne mora podrazumevati (značajno) povećanje rizika • Nepostojanje bolesti u porodici ne znači da žena nije pod rizikom!
  • 25. Mutacija BRCA 1 i BRCA 2 gena (BRCA: Breast Cancer Gene )  oko 5 % svih slučajeva raka dojke  rizik za rak dojke do 80%  rizik za rak jajnika do 40%  udruženost sa rakom debelog creva... Mere za osobe sa mutacijom:  Poseban režim kontrola  Hemoprevencija  Profilaktičke operacije
  • 26. King laboratory at UC Berkeley in 1990
  • 27. Hormonalno-reproduktivni faktori Rana prva menstruacija (<12 g.) Kasna menopauza (>50) Neradjanje Kasni prvi porodjaj (>30.g.) Nedojenje Rizik za rak dojke zavisi od kumulativne ekspozicije ženskim polnim hormonima odnosno broja ovulatornih ciklusa; estrogen povećava stopu proliferacije epitelnih ćelija dojke
  • 28. Hormonska supstituciona terapija (HST) u menopauzi • 2000.g.: 15 miliona žena u SAD koristilo HRT (30% > 50 god.) • indikacije: menopauzne tegobe, preventiva oboljenja srca i krvnih sudova i osteoporoze Studija “Women’s Health Initiative” započeta 1991, prekinuta 2002; praćeno oko 16 000 žena koje su uzimale HST ili placebo, Infarkt Šlog Venska tromboza Rak dojke Rak d. creva Frakture Placebo(8102) 147 107 76 185 72 896 HRT (E+P) (8506) 188 151 167 245 43 733 Na 10,000 korisnika za 1 godinu + 6 + 8 + 8 + 8 - 8 -5 Rezultati: HST povećava rizik za infarkt, šlog, trombozu, rak dojke Posledica: polovina žena obustavila primenu HST!
  • 29. Zdrav životni stil Ne možemo sprečiti nastanak raka dojke ali možemo smanjiti rizik! Smanjujemo rizik i za brojne druge bolesti !
  • 30. Faktori rizika Benigne bolesti dojke • Proliferativna displazija sa atipičnom epitelnom hiperplazijom
  • 31. NAJVAŽNIJE!!! • Edukacija žena za sprovođenje samopregleda • Edukacija zdravstvenih radnika • Skrining-mamografija • Savremene metode lečenja
  • 32. Zbog čega su značajni redovni pregledi ? (sekundarna prevencija)
  • 33. Redovni preglediRedovni pregledi ⇓⇓ Tumor otkriven u ranoj faziTumor otkriven u ranoj fazi ⇓⇓ adekvatno lečenjeadekvatno lečenje Velika šansa za potpuno izlečenjeVelika šansa za potpuno izlečenje!! Lečenje jednostavnije Omogućene poštedne intervencijeOmogućene poštedne intervencije ⇓⇓ Manja smrtnostManja smrtnost Manja invalidnostManja invalidnost
  • 34. Nepalpabilna promena 3 % Do 2cm 34 % 2 - 5cm 40 % Preko 5cm 5 % Veličina tumora dojke pri dijagnozi Hospitalni registar Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije 2010
  • 35. EVOLUCIJA KARCINOMA DOJKE STADIJUM I Bolest je ograničena samo na dojku. Tumor je promera manjeg od 2 cm. Petogodišnje preživljavanje u ovom stadijumu je 80%.
  • 36. STADIJUM II Bolest obuhvata dojku i pazuh.Tumor u dojci je veličine 2-5 cm. Postoji širenje tumora na limfne čvorove u pazuhu. Petogodišnje preživljavanje je 65%.
  • 37. STADIJUM III Bolest obuhvata dojku, pazuh i vrat. Tumor u dojci je veći od 2cm. Postoji širenje u limfne čvorove pazuha i vrata. Petogodišnje preživljavanje je 40%.
  • 38. STADIJUM IV Bolest je proširena. Tumor u dojci može biti bilo koje veličine. Postoji širenje u udaljene organe: pluća, jetra, kosti, mozak i dr. Petogodišnje preživljavanje je 10%.
  • 39. Simptomi i znaci karcinoma dojke • Izraslina ili zadebljanje u dojci, njenoj okolini ili u pazuhu • Promena veličine ili oblika dojke • Promena boje kože • Sekrecija iz dojke, najčešće krvava ili izrazito tamna • Obično bez bolova, ali nije pravilo
  • 40.
  • 41. SRASTANJEM SA KOŽOM DAJE JOJ IZGLED POMORANDŽE
  • 42.
  • 43.
  • 44. Dijagnoza Postavlja je lekar specijalista za bolesti dojke (Hirurg-onkolog, internista-onkolog, radiolog- onkolog) na osnovu izvršenih pregleda • Klinički pregled • RTG mamografija • Ultrazvuk • MRI • Biopsija sa patohistološkom potvrdom bolesti
  • 45. Dijagnoza • U 80% slučajeva ovu promenu pronalazi opipavanjem sama žena!!!
  • 46. Lečenje Lokalno • Hirurško lečenje • Radijaciona terapija-zračenje Sistemsko • Hemioterapija • Hormonska terapija • Imunoterapija
  • 48. SAMOPREGLED ZAŠTO? • Jednostavan • Kratko traje- 10-15 min • Ranije se uočavaju promene (koje ne moraju biti i najčešće nisu karcinom) • Ranije se odlazi lekaru • Otkriva se karcinom u ranijem stadijumu • Ranije se započinje lečenje • Lečenje je uspešnije
  • 49. Samopregled • KADA? Sa navršenih 20 godina života 1x MESEČNO, NAJBOLJE UVEK U ISTO VREME (UJUTRO ili UVEČE) Kod žena u reproduktivnom periodu najbolji period je između 5. i 10. dana u menstrualnom ciklusu računajući od 1.dana menstruacije. Kod žena u postmenopauzi može biti bilo koji dan u mesecu.
  • 50. Samopregled GDE? Na ravnoj i čvrstoj podlozi u ležećem položaju Ispod tuša Pred ogledalom
  • 51. Samopregled KAKO? Najosetljivije na dodir su jagodice prstiju ruke. Za pregled korisititi dva ili više prstiju, a ne samo jedan. Nežno prstima pritisnuti kožu i uveriti se da se ona pomera. Voditi računa da se dojka ne ubada vrhovima prstiju ili noktima. Ova greška je najčešća.
  • 52. Samopregled • Površina koja se pregleda -prostire se od vrata (predeo iznad ključne kosti) do donjeg dela dojki (završetka dojki na grudnom košu) i od pazuha do grudne kosti • Način pregleda -posmatranje -palpacija
  • 53. Samopregled KORAK 1 Skinuti se do pojasa i sa rukama opuštenim niz telo stati ispred ogledala pri dobrom osvetljenju. Ne žurite, pažljivo posmatrajte dojke!!!
  • 54. Samopregled • KORAK 2 Podignite ruke visoko iznad glave i ovaj položaj će istaći svaku razliku između dojki. Ukoliko su grudi veće, treba svaku dojku posebno podići i pogledati. Obratiti pažnju na sve pomenuto iz prvog koraka.
  • 55. Samopregled • KORAK 3 Spustiti ruke u visini nosa. Prisloniti dlanove jedan uz drugi da bi se zategli grudni mišići. Proveriti da li postoji neka promena koja ranije nije bila zapažena.
  • 56. Samopregled KORAK 4 Staviti ruke na bokove, zatim se polako okretati polulevo i poludesno i pri tom pažljivo promatrati dojke sa naročitom pažnjom na predeo ispod dojki. Na kraju nežno iscediti svaku bradavicu da bismo proverili da li ima iscetka-krvav, crn, braon, zelen, siv, beo, bistar. Proveriti da li su nadlaktice ili podlaktice otečene.
  • 57. Samopregled • KORAK 5 Sledeća faza pregleda obavlja se pod tušem. Podići jednu ruku iznad glave. Drugu ruku koristiti za pregled dojke i njene okoline. Ruke je potrebno pre pregleda nasapunati.
  • 58. Samopregled KORAK 6. Prstima praviti lagane kružne pokrete u smeru kazaljke na satu. Načiniti onoliko krugova koliko je potrebno da se pregleda cela dojka.
  • 59. Samopregled • KORAK 7 Leći na krevet ili ravnu, čvrstu površinu. Pregled dojki ponoviti na isti način kao i pod tušem. Ruke namazati kremom da bi vrhovi prstiju bili osetljiviji.
  • 60. Samopregled • KORAK 8 Okrenuti se na jednu stranu, staviti ruku savijenu u laktu iznad glave te presavijen peškir ispod ramena čime malo podižemo stranu koju ispitujemo. Pažljivo ponoviti ispitivanje cele dojke, obraćajući pažnju na spoljašni deo, koji se u ovom položaju može sigurnije opipati. Na kraju pregledati na isti način predeo pazuha. Isti postupak ponoviti i sa druge strane.
  • 61. KLINIČKI PREGLED Preporuke • Od 20-40. godine života- na tri godine • Preko 40.godine života- svake godine ili svake druge godine Pregledi mogu biti i češći zavisno od postojanja faktora rizika. Lekar će odlučiti o režimu pregleda.
  • 62. KLINIČKI PREGLED • Opšte je pravilo da ukoliko je u porodici bilo karcinoma dojke, • potrebno se javiti lekaru najmanje 10 godina pre nego što se najmlađi član porodice razboleo od karcinoma dojke.
  • 63. RTG mamografija • Sa 50 i više godina- svake dve godine • Od 40-50. godine života kod postojanja faktora rizika- svake dve godine • Kod mlađih od 40 godina sa slučajevima karcinoma dojke u porodici ili sa drugim faktorima rizika odluku donosi lekar • Kod mlađih od 40 godina ova dijagnostička metoda se ređe koristi zbog specifične žlezdane građe dojki
  • 64. • Otkrivaju se promene manje od 1 cm • Otkrivaju se promene koje se ne primećuju kliničkim pregledom Mamograf
  • 65. Ultrazvuk dojke • Sprovodi se kod svih uzrasta • Nema ograničenja u broju pregleda obzirom da nema štetnih zračenja • Komplementarna je metoda RTG mamografiji • Kod mlađih od 40 godina je metoda izbora • Jeftina
  • 66. Magnetna rezonanca • Rutinski se ne sprovodi • Sprovodi se za sada kod slučajeva gde se RTG mamografijom i ultrazvukom dojke nije moglo tačno utvrditi stanje dojki • Kod žena sa visokim rizikom • Naročito značajna kod osoba mlađe životne dobi kod kojih mamografija ima malu senzitivnost • Nema jonizujućeg zračenja • Skupa
  • 67. Prvi organizovani skrining programi u Evropi počeli su u periodu 1986-1989. godine u skandinavskim zemljama i Velikoj Britaniji. REZULTAT: SMANJENJE SMRTNOSTI ZA OKO 30% U SKRINING GRUPAMA. SKRINING PROGRAM
  • 68. Danas se u Evropi organizovani skrining obavlja u 19 zemalja. Ciljna grupa su žene između 50-69 godina. Pozivi su uglavnom na 2 godine, a u Velikoj Britaniji na 3 godine. U SAD ciljnu grupu čine žene između 40-69 godina. SRBIJA JOŠ UVEK NEMA SKRINING PROGRAM ZA RANO OTKRIVANJE KARCINOMA DOJKE. SKRINING PROGRAM
  • 69.