sejn

3. üggggmMsa
i l ü *
D2EK SLEJD
STMH VUUM
fiRíZONOM
Kî**^j<R>î-î
N IŠ R O F O R U M - O O U R M A R K E T P R ÏhiT ^

4. EDICIJA VESTERN ROMANA
S E J N
Broj: 31
Glavni i odgovorni urednik:
Svetozar TOMIC
Urednik:
Zorka ClRlC
Naslov originala:
Jack Slade
The Great robbery
Recenzija:
Tomislav KETIG
Prevod i adaptacija:
Tomislav KETIG
Lektor:
Zorka CIRIC
Tehnički uredndk:
Ferenc BARAT
Naslovna strana:
Ferenc BARAT
Korektori:
Erika KOCiS-HORVAT
Agota VIRAG-BOGNAR
Štampa! 26. X I 1981.
Tržište; 16. X II 1981.
Izdaje i štampa NiSRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi
Sad, Vojvode Mišića 1. Glavni i odgovorili urednik: Svetozar TO-
MIĆ. Urednik; Zorka CiRiC. Naslov originala: Jack Slade — The
Great robbery. Copyright: 1976. by Towe Publications INC, prema
ugovoru sa GPA iz Minhena.
Oslobođeno osnovnog poreza na promet, mišljenjem Pokrajinskog
sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvodine broj
-M3-12/79 od 28. II 1979. godine.

5. Sejn spoji tri šipke dinamita u jedan svežanj i veza ih kož-
noju poče da ko|ja rukama između šina tvi'do,
•s))i*.ouo pusUnjsko tlo, tako da mu jo krv išla iz prstiju, i stavi
cK.-;pioziv u načinjenu jamu. Voz iz Ejmosa očekivao je vatro-
intL
i"ladio je veoma pažljivo. Morao je po svaku cenu da spreči
da nciio bude povreaen. Nimalo lak zadatak pri ovakvom poslu
kada se on obavlja zajedno sa beskrupuloznim banditima.
ii'enri O’Rurke bio je od sve četvorice ubica još nejpodnoš-
Ijiviji. On je bio prosto čovek izbačen iz kolosaka, jer, posle
otpujtanja iz armije nije mogao da pronađe svoj put u civll-
iiojii životu. I u njemu se još skrivao i zrno čovečnosti.
Za ostalu trojicu se to uopšte nijo moglo reći, jer su Fred
Kolum, Ves Logan i Porter Dikson bili tipovi koje je sana đavo
li jao izbacio na zemlju, poši.o su mu izgledali suviše loši čak
1 za paiiao.
Sejn se nije ni najmanje prijatno osečao u svojoj koži. Ti-
jiovi nisu zamislili za ovu priliku nikakav slabiji eksploziv od
dinamita da se stavi pod šino. Za ove šipke zapadnjak je pri­
čvrstio fitilj. U njegovim pokretima opažalo ."e da to ne čini
prvi put. U gorkim godinama svog života, dok ga je „Vels ^ar-
i^o” besomucno progonio, naučio je mnogo toga što mu je i sada,
na strani zakona koristilo.
A kao pripadnik „Brigade sedam” stajao je čvrsto na toj
strani. Glas koji je stekao u borbi sa „Vels Fargoom” uvek mu
i-' koristio kod onih koji nisu znali uzroke tog sukoba i koji su
mislili: Sejn je protiv „Vels Fargoa”. Vels Fargo štiti zakon.
Dakle, Sejn je protiv zakona.
Tako je i ovaj put bez većih teškoća uspeo đa se uvuče
u bniidu koja je terorisala granični kraj izir..<::’u Arizone i južne
Ivalifornije, a čijeg pravog, tajnog vođu niko nije poznavao,
.‘^’ojnov zadatali je, pre svega, bio da tog gulikožu strpa iza
rc3ctaka.
Sejn je stručnjački polagao fitilj.
Nosio je svetlu kožnu odeću. Lspod pazuha, jakna mu je
bila skroz promočena znojem. Šešir s uskim obodom nabio je
4uboko na čalo. Sunce je pržilo kao da želi sienje oko njega

6. S E J N -kifit
da pretvori u žar. Visoki, prašnjavi kaktusi stajali su kao ske­
leti.
Sejn otpljunu u pesak kada je bio gotov. l'oLreban mu je
bio samo jos jedan cii;arj.ios da u iorvom i._*jnuUi.u njc,jovirn za­
paljenim krajem doairne završelaic tiuija. i onda ce morati
aavoiski dobro da se zakloni.
Fred Kolum, Ves Logan i Porter Dik:iO[i bili su bezdušne
ubice. Moraće da veoma veiiLo deluje ako nc da ustreie
nekog od putnika.
Izviđao je džepni sat i pritisnuo pol'-lopac.
Bilo je tek jedanaest.
Imao je još puno vremena. Najmanje jedan čas.
Iznad Sijeic titrao je vazduu. '
U
Taikva jara lebd^'a je i nad Sokoom, bi.'diiiin ;;;nczdom, na
obronku južnih Co;;u ¡jlanina, na pola puta i/.nii'.iU podnožja
i vrha," na peskovituj /,;u-aviii. iNtkolilij oicjnulili kvovinjara i
korala, to je bio ceo ooi:o. Mesto u kome su piće i kocka bili
jedine razonode.
Džoselin Vebster nije bilo ni do jodnog ni do drugog. Ona
je bila sita života u Soi-.ou. Više puta se puala zasLo sc uopjl.e
toliko dugo ovde zadržala. Pune tri godine. Tri godine pakla
sa jednim muakatceni koga već dugo viiie nije volela, i koji je
s njom postupao kako je hteo.
Džoselin izađe napolje. Na konopcu je visilo, izbledelo, is­
prano rublje koje je hteia da skine. Stajala je ipak na razda­
ljini na kojoj je mogla cia čuje šla se događa u kući u kojoj je
stanovala sa svojim mužem. Kao jedina žena u Sokou.
Plava kosa bila joj je krta i više nije sijala na suncu. Oči
su joi postale prazne i ispijene i iz njih se izgubilo pređašnje
plavetnilo. U uglovima usana bile su joj useeene bore kojo su
odavale gorčinu, i ona skloni pogled s ogledala koje je visilo
na zidu i služilo njenom mužu Grantu za brijanje.
Grant je okupio oko sebe hordu surovih tipova: kradlji-
vaca stoke i otpadnike. Ali, oni sami nisu krali. Grant VebGl’jr
ih je specijalizovao za privlačniji i bezopasniji, tako reći posred­
nički posao. Gore, još više u brdima nalazila se jedna pogodna
uvala. Sa svojim izvorima i sočnom, zelenom travom mogla je
predstavljati raj. Ali, služila je, umesto toga, kao stcčbite krda
goveda koja su drugi banditi dalje gore na severu krali. Grant
je kupovao često od svakog samo po malo stoke, i kad bi je
skupio, oterao bi je sa svojom šestoricom momaka dole, u Mek-

7. 'k'k'kŠEJN 'kic'k
Kiko, onaj koji je preuzimao, nije postavljao nikakva ne-
/;'odua. Pisanja o poieKtu stoke.
Džoselin se slagala sa tim ljudima kao što se lotosov cvet
slaže sa gomilom đuoreta. Ispalo je sve to sasvim drukčije nego
Slo je zamišljala. Prirodno da joj se nisu dopadali požudni po-
gioai Granloviii bandita.
iN'ajgori cd njih bio je Skati, tip koji se rado zadržavao s
Grantom u kući. On je bio Grantova desna ruka od kako mu je
jodnom spasao život. Jedan nevaspitan, kosmati tip kome lai
najboije pristajao nadimak „tvor”. Crna kosa bila mu je umaš­
ćena, a iz usta sa propaiira zubima bazdilo mu je na pokvarena
jaja. Kos kao u plice grabljivice između staklastih očiju za koje
čovek nikada nije pouzdano mogao znati kuda ciljaju.
Kada j>e Džoselin s osušenim rubljem pod miškom ponovo
ušla u kuću, ona je to ipak znala. Skati je bio dovoljno besti­
dan da je i u prisustvu njenog muža meri pogledom. Otvoreno
je zurio u njene duge noge i oble bokove koji su se ocrtavali
pod grubom tkaninom njone suknje, a onda je podigao pogled
ka njenim grudima. Džoselin Vebster se ukoči.
Oba muškarca su, uprkos lome što je još bilo prepodne, već
dobro povukla, i Džoselin je znala da će Skati ubrzo ponovo
preći na svoju omiljenu temu. On stvarno nije dozvolio da t-2
na to čeka dugo.
— Hej, Grante — počeo je promuklim, grlenim glasom —
tvoja žena danas opet izgleda jako lepo. Zar ne misliš i ti tako?
Odgovor Granta Vebstera sastojao .'■•2 od dugog roktanja.
On je na ovakve pi’imedbe o Džoselin već bio navikao.
— Zaista je tako — nastavljao je Skati, a u očima mu se
svetlucala neobuzdana požuda. Bocu sa rr.kijom dodao je po­
novo Grantu i nad’anicom obrisao usta, posmatrajući Džoselin
kako raspoređuje i sJa?>;> rublje na svolu.
— Žar nismo već dovoljno često razgovarali o tome? —■
upita Vebster preko volje. — Ona je, konačno, moja žena a ne
tvoj a.
— A ja sam tvoj najbolii čovek, Grante. I neću da se oka
toga raspravljam s tobom. Uostalom, sigur'no da ti s»; mnogo
dopadala kad si je pre tri godine izvu'cao iz onog bordela.
Džoselinino lice zacrvenelo od s-ama. Pogledala je u
svoje izrađene i ispucale ruke koje su skoro automatski obav­
ljale posao. Tako otvoreno, Skati još niJcada ni>: saop.štavao
svoje namere. Mora da je računao da mu Grant u ovakvom
stanju neće mnogo oponirati.
Jasno — oba muškarca bila su pijana. loak, nije bilo ni­
kakvog izvinjenja za ovnko njihovo poiia“an;e, Đ ' o - ;? u
tim trenucima požčl-':a da i'Goc^A»-', ali Dija mogla. Koga su

8. ■k'k'k S E J N iT'k'k
joj bile teške kao olovo. Dah joj je zastr.o. U slepoočnlcnma joj
je udaralo kao maljem. Morala je da sluša ¿ta .su ov. civ-oiica
pričala.
— Treba da budeš zadovoljan, Skati — mrmljao je Grant
Vebster i povukao još j*2dan snažan gutljaj iz boce. — M i ži­
vimo sasvim dobro.
— Ti možda. Kada se noću vrati.5 u svoju kuću krevet ti
je ugrejan. Ali, ja se smrzavam. Noći su proklrio liiadne ovde,
Grante. Suviše hladne, a tebi ostaje da m ui;roji;'> sa rakijom.
Zar mi nismo prijatelji, Grante? Zar ti r.l'^arn vi'o jodnom spa­
sao život? BUo je to ipak požrtvovanje kada sam pri tom dobio
parče olova u rame.
— Ne moraš svake nedelje bar ->'dnom na In da mo pod-
sećaš — odvrati Grant Vebster Ijuiito. Bio je to muš­
karac već oćelavio koji je zaista u nasLupo x"ljublicnosti izvu­
kao Džoselin iz jednofi lokala za nabavu u Scnt Ivittsu. Sa čvrs­
tom odlukom da s njom zaista počne nov ;>ivot, .'Ml, hio j»,' pre­
slab za to. Oduvek jo bio lup-JŽ i varalj.-a i ostao Ji- to. Bio je
čovek bez istrajnosli i čvrstine. On onih koji rado kužu ,,da”
nego ,,nc”.
Do đavola io3 jednom! On je mrzeo probleme — 7.n.^či li mu
n j r c i o n a uopitc još no.^to?
A';o jo nekada i voleo to se sada pretvorilo u potpunu rav­
nodušnost.
— Ipak morom — nastavljao je Skati da jia pritiska. —
Ja ipsk nisam šlep. Ti jedva još i da gov^oriš s njom. A uprkos
tome, nećeš da je deliS. .Te Ii to fer, pitam te ja?
Džoselin jo izpočntka slušala sa beskrajnim čuđenjem, a
onda je u njoj počeo da raste užas. Videla je da Grant jedva
još pruža neki otpor.
Nekoliko trenutaka, trajala je potpuna tiSina.
— Treba malo da izađeš, Džoselin — reče Grant V'‘h‘j’>'r
uveren da mu ona neće pružiti nikakav otpor, jer jo poslod-
njih godina često prebijao, a pri tom nije poznavao granice.
Ali, sada j»2 zaista bio prešao svaku granicu.
Kao rukom odneseno, nestalo je olovo a Džoselininim no­
gama. Hladan gnev žario joj se u očima.
— Grante! — Glas joj se pretvorio u krik. — Grante!
Umukni odmah i l i .,.
Vebster se s naporom okrete ka svojoj “•'Tii. Oči su rau bilo
podlivene krvlju. Gledao je kao stranca, — I l i . _. — Zar ti ni­
sam rekao da treba da se gubiš? — L.ako ?e nagnuo. U levoj
ruci držao je oborenu Dolupanu bocu. — Tebi noću dozvoliti
da mi zapušavaš usta! Sta si bila pre nego što sam te izvukao
iz jazbine? Jevtina drolja. Žena za pet dolara. A ovde u So-

9. ■kick s B J N -k'k'k
kou je dobro. Imamo sve što nam treba. Ne izigravaj zbog toga
tiLVioa. S!iati ima pravo. S nama dvoma već dugo stvari nisu
u reda, .la . . .
D pJ:o nije stigao.
Džoselin je skočila kao tigrica. Noktima mu je zaparala H-
cc i ostEvila za r.obom krvave brazde. Vebster se izbezumio i
potpuno izgubio kontrolu nad sobom. On bi tada postajao više
ir.L'dved nego čovek, i porod svog pijanstva imao reflekse div­
lje zveri. Boca od rakije tresnu o pod. On zari prste u Džose-
Jininu kosu i odguniu je od sebe. U istom trenutku, snažno je
udar¿ nadlaniconi.
Žena polpte kroz prostoriju i tresnu o daSčani zid. Onda
se sroza niz njega, i prevrnu očima.
— Vidi ti samo! — čudio se Grant Vebster i trljao bo1n<»
('.'rr.-íboíine. — Da se u njoj skriva takva mala furija, to još
tiitioin znao. Tebi neće biti lako s njom, Skati.
Vebsterov kompanjon se cerio uplašeno. Bio je iznenađen
nastalom situacijom, i lutao pogledom od Džoselin do Granta.
— Ipak, dobila jo sasvim lepu lekciju — procedi posle iz-
r-ncg vremena. Grlo mu je bilo iznenada suvo kao da se nagu^-
tao peska. — Nadam se da je nisi ubio.
Vebster je zurio u razbijenu bocu.
— Sleta sa rakiju — reč ožalošćeno. — A za. Džoselin se
Ri"ía ne brini. V>;ć će ona st,".ti na noge. Uvek je ustajala. Ži­
lava je drolja, ta moja Džoselin. Za nekoliko minuta će se os-
vcštiti. I onda će ku.iovati. Samo jo pusti. S vremena na vre-
rue, potrebna joj je lekcija.
I Skati je bio tvrd tip- Ipa'k, u ovim S9kit.nrl.ama uvidoo je
i sam da je Grant u njihovoj hordi neprikosnoveni vođa. Nije
i;nao nikakvih skrupula.
— Dogovoreno je dogovoreno — nsstavi Veb.ster, a oči su
mvi svetlucals podrugljivo. — Možeš je pri prvoj sledećoj prilici
mslo preuzeti. Neće joj ništa škoditi đa ponovo por-tane tako
mala kao što ja bila. Naduvene žene su mi mi:.ike. Ponov-; če
moi-ati da shvati dokle mo;'o da ide. Je li mi gadno udesila
lice?
— Pa tako — odvrati Skati neodređeno. — U svakom s!u-
čaj’j, neće ostati ožiljci.
— Njena sreća — procedi Grant Vebster. Za njega je time
.'îluîaj bio okončan. — Doći će ona sama k sebi. Ostavi jo da
leii u svom ćo,šku. A nas dvojica ćemo sada odjahati u uvalu
ka ostalima. Prošle noid je ponovo stiglo nekoliko goveda. Mo-
ih KsisastL
y

10. 'k'k'kSEJN 'k'k'k
Džoselin se polako budila iz polunesvesiice u kojoj se na­
lazila kada je čula topot dva konja koji se udaljavao. U svest
joj fji vratila svaka reč koja je 1u bila ii;;jovort na.
S tim mora jednom biti kraj! Nij..‘ htela vi.št' ovde da se
zadržava ni minuta duže nego što je potrebno, /'.ok-la je da po­
begne iz ovog kaveza da, pobogne od svog muža koji .sc pretvo­
rio u pravog tiranina, i sada je praklično ponudio svom čoveku.
Ne, Grante! Nisi baš mnogo poznavao svoju ženu! Ona neće da
ide od ruke do ruke. Toliko samopoštovanja jo ipak sačuvala
u ovom paklu, kroz koji je poslednje godir;*,- prola/ila. Granica
Džoselinine izdržljivosti bila je sada dosegnuta. Nije više mogla
da trpi, a nije više ni htela.' Grant Vebster je prekardaSio sva­
ku meru.
Ovom svojom odlukom, htela io da spere sa sobe svu pr-
Ijavštinu dosada.šnjeg života i sve mrlje prošlosti. Ovcie više niš­
ta dobro nije mogla da očekuje. I stoga je, čim jo utihnuo topot
kopita, počela da kupi svoje stvari.
Mnogo toga nije imala da pakuje. Njena imovina jedva da
je bila vredna pomena. Jedno j.?h?xe odelo, dve haljine, nešto
jevtinog nakita od kojeg jedva da bi mogla da živi nedelju da­
na kada bi ga prodala.
Grant je imao novca. Zapravo dosta, kada je bolje lazmis-
lila, ali, nije znala gde ga je sakrio. Uostalom, ona taj novac
nije ni želela. Zelela je ponovo svoju slobodu.
Skinula j».’ suknju i bluzu, nemajući vremena d i promeni
i donji veš, već je samo navukla jahaće odelo i /.ače.^ljrila po-
ludugu kosu na potiljku u konjski rep i podvukla je pod še­
šir. Za trenutak je ponovo pomislila na svog muža.
Da će ona da odmagli sigurno mu nije bilo ni na kraj pa­
meti. Zar nije do sada sve trpela ćutko kao umorno pseto, po­
mireno sa sudbinom. Njemu je očigledno izgledalo normalno
da je kao jedinu ženu u Sokou deli sa svojim ljudima. Takav
stepen pokvarenosti bio j*» i njoj nezamisliv. Džoselin se sti-
dela kao nikada do sada u svom životu.
Tridesetogodišnja žena želela je da iskoristi poslednju šan­
su koju joj je još život pružao. Danas je bio četvrtak, a svakog
čtvrtka išao je voz iz Ejmosa za Jumu. Voz koji je prolazio
j/ustinjskim predelom južno od Sokoa. Mogla je da ga zaustavi
i da se poveze.
Niko je nije zaustavio dok je izvodila iz korala jednog ša­
renog ždrepca. Svi ljudi su bili gore u uvali.
Džoselin obesi svoju putnu torbu o rog sedla i poj aha. Za
jedan čas morala je stići dole u pustinju.

11. -k'k'k S E J N-k-kir
A tamo je bila spremna i da legne na Sine, samo da se
konačno ratosilja Sokoa i svog muža, Njena prednost nije bila
!i,»ročiio velika. Rano popodne Grantova banda će se sigurno
rat ili, ali, dotle bi Džoselin Vebster već trebalo da bude u
•himi i izvan opasnosti.
Biia je to računica koj?_ nije mogla da u^mo u obzir da j-?
jf'dan muškarac, po imenu Sejn, postavio fitilj i tri šipke dina-
i.Ti!a pod .iine . ..
III
Stanična zgrada u Ejmosu bila je obična čatrlja ođ dasaka,
koje sti se držale zahvaljujući zarđalim kimovima zabijenim
u njih. Prva sledeća peščana oluja će i*) zbrisati, i ljudi ćs na
njen’.m ruševinama opet sklepati nešto slično.
Lokomotiva je već puckala, založena -i pod parom.. Tam.ni
koliitovi dima crnili su se prem.a ažurnom nebu. Zadrža'i'i'r'e
u Ejmosu bilo kratko Preko jedne na brzinu položene dr.'-ke
vukli su ljudi četiri oseđlana konja u stočni vagon. Kao i u-^’ek
dresina iz Jume za Koačelu malo je kasnila. Jodnom doenMs,
žcleznička trasa treba da se završi u Los Andielesu, al: ka'^a,
to niko nije znao. Sine su se okorčavale između pla­
nina i oblas^'i San Goronto, usred kaktusnog polja, žbunova
l;rr-070ta i "đa^fom.’-klih stena. Grupa od preko četiri stotine
radnika, većinom Kineza, nalazila .se tamo, i o njoj se m'->^ilo
l)rinuti, a od zarade na železničkoj liniji i od novca koji bi
od radnika ponovo prikupio putem nrodaje namirnic3 i drugih
potrepština, kupovala bi se nova građa za ž'''Vznicu.
To je bio posao mister Flata Rubersa. Zbog toga ie on d"n-?s
išao u .Tumu. Niie brš rado nosio sa sobom za ooia"om
.sume novca jer jo video m.noge ljude koji su um-1’ kada im
jo otim.ana »nnogo manja suma nego što je on sada imao kod
.sebe.
Nešto više od tri hiljade dolara.
Fiat Rv'bers bio je danas vrlo nervozan i znojio se v'še ne­
go obično. S njim u ličnom vagonu sedela su još četiri čoveka
iz železničke kompanije, kao i tri precvetale, postariie devojke,
čiji je zanat bio najstariji na svetu, i koie su pratile svaku
grupu želpzničkih radnika kao mušice svetiljku. Sve su stenja­
le od vrućine. Nesnosna toplota prodirala je kroz otvo^rene pro­
zore i otežavala disanje.
Pi.ubers utasde kašljući i pogleda napolje. Smat'-ao da
■/.ništa prenšs zadržavaju u ovom vašljivom gnezdu. Jedva da
je bio visok ne.što preko sto šezdeset, ali je po težini uveliko

12. •k'k'k S E JN irir-k
premašio sto Mila. Bio je debeo kao krmak. Ijjutito je mKsnatim
prstima polcuSavao da skine čađ sa lica.
— Koliko će dugo još ovo trajati? — povika kroz prozor,
a da nije dobio niltakav odgovor. Odjednom je o-pazi-o da Ben
Krauli, jedan od direktora železničke kompanije, staji sasvim
naipred i razgovara sa vozovođom, dajući mu neki dSi'/k srednje
veličine. Do .sada se Krauli u oivom kraju nije pojavljivao. Sta
bi to raog'lo da btrde?
Sledeći oblak dima natera Flata Ruber.«'a da .se povuče u
imuirsSnjost vagona. Kada je svojom bolom m:iTa.mic':m obri­
sao čelo koje mu se sijalo, bila je ona siva i ni'pdiiobljiva. Ru-
bera više nije mislio na Bena Kraulija. D(.'))f'o pojas i još deblji
trbuh predstavljali su mu sadn najveći problem.
,IoS dva m;intita, i lokom.otiva je koiuičtio kr-^nuln. Hukćući
i piišteći, prešla je prve metre prnf;e zvi Jumu. Niji- vrcdclo vi­
še gledati kroz prozor. Više od d'-’a časa prola7:ilo .‘a; kroz isti
pejsaž: smeđi pesak i nebo, nebo i smeđi pc^iak. Fiat Rubors
se okrenuo da pogleda saputnike.
Catiri osobe bile su novodošle i sva četvorica nui se uopšte
nisu dopadala. Četiri praSnjave orilike koje su .sa sohiim vukle
nevolje kao svoju senku. Fiat Rubers ih nije prv/.navao. Nije
želeo ni da ih upozna.
Bar ako ne mora. U ovakvim slučajevlmij. )>o1.rnba za go­
lim održavanjem nalajrala je U7xlržljivost. Ijjiidi to pravilo na­
uče ranije ili kasnije. Ovakvi se tipovi često pojavljMin i u kan­
celariji kompanije, da bi za nju obavili one poslove.
Na prlm.er, da urazume nekog ranćera koji nije bio voljan da
svoju zemlju proda kompaniji. Takvi ljudi su bili spi'cijalisti
da ga „ubede” i da ga nateraju da zaćuti zauvek.
Fiat Rubers je bio srećan Sto ne mora da im.i Do.sla sa tak­
vim U ovom trenutku, bio je srećan i zboi.; loga što
je samo jedan običan nabavljaS.
S obzirom na takvo n.jogovo mišljenje, nije bilo či.’do što
mu se krvni pritisak naglo popeo kada mu jo jedan od tih spo­
doba iznen'ada prišla.
— Hej, mister! — zvučalo je to kao „gubi so”. Flatii R'.v
bersu okovratnik odjednom postade tesan. Debeljko se skupio
kolilio god je mogao, i okrenuo okruglu glavu na masnom
vratu.
Pridošlica je bio visok preko sto osamdeset i imao jo veo­
ma široka ramena. A oči su mu svetlucale prijateli.ski kao u
razjarenog bika. Na crnu kosu nabio je klopavi .?e5ir. Dok se
cerio, pokazivao je dva reda .snažnih, žutih zuba, ali. taj osmeh
nije izmenio pogled njegovih duboko usađenih očiju.
10

13. ir-k -k š E J N 'k 'k 'k
Fiat Rubers ie hteo odmah da skoči, ali su mu noge ot-
iMzale. O'stao je da sedi na klupi kao prikovan.
— Sta... šta niogu da učinim za vas, sor? — promucao.
Pogled mu je počivao na velikom .»peterson koltu”. koji je stra­
nac nosio duboko usnđpn u futroli.
Osmeh Henrija O Rurkca postao je za d’aku prijate-ljskiji,
kad je shvatio da ;e ovaj debeljko spreman da mu iziđe u sus­
ret. Nastavio je ljubavno.
— Rado bih sa vama menjao mesto, mister. Nemate ništa
protiv tof'a, zar ne?
— Pa naravno! Zaista ne. Ovde sam ionako na kraiu va­
gona. A rado bih so ponakao malo r*ri'ma sredini.
— Vrlo pametno od vas — podruftnu se Honri O’Rurke. —
I iznad svega pažljivo. Ja sam vam zaista zahvalan, ser.
Bandit zauze mesto Flata Rubersa. Odavde je mogao naj­
bolje da drži na oku sve oko sebe. Kada je Rubers već hteo da
sedne, o^n ga odostrag uhvati za kaput. Nabavljač se užasnuto
okrede oko -sopstvene ose.
— Nisam hteo da vas uplašim — nrimeti O’R ’.irke. — Ali,
moj sat je stao. Da li biste mi morali reći ...
— Sa najvećim zadovoJistvom, — odahnu Rubers očevidno
pre.sreća;n što nije bilo nešto drugo posredi. On bez oklovania
izvuče zlatan ćasovnik iz dSet>a. Kada je poklopac odskočio,
zazvučala je melodija valcera ,,£ula ruža iz Teksasa”.
— Tačno je jedanaest i četrdeset, mister.
Henri O'Rurke klimnu zadovoljno glavom. Taj časovnik će
takođe dopasti njegovih šapa. O’Rurke je voleo sentim''n^^inu
muziku. To mu je ostalo još iz vremena provedenog u ar-
IV
Skoro u isto vreme pogledao je Sejn prema suncu. One 's
oribližavalo svojoj najvišoj tački u zenitu. Sada više ne može
dugo potraja.ti dok se pojavi voz iz Ejmosa, iak i uz ol.-avczno
zakašnjenje.
Mrlje od znoja pod pazuhom po.itale su mu ’oš tfm iii’e.
.'5ejn utasde. Svog sivca bio ie vezao za jedan kakais. Konj se
držao klonulo. Kad m.u je Zapadnjak prijateljski pristupio i po-
tap.šao ga po plećim.a, ovaj podiže njušku.
— Mora da si žedan — promrmlja Sejn i s’^ide r>ve
boce visile su o rogu sedla — jedna veća i jeri'',? manja. Iz ve­
će uli on vodu u znojem impregniran šešir od i'ilca i podnese
ga sivcu po'd njušku.
— To je baš dobro, zar ne? Ali, ne mogu ti dati više.

14. •k-kir Š E J N -k-kir
O’RuT-ke, taj đavo, ž&leće bez oklevatija da krene pustinjom ka
jugu. Đavo će ga znati zašto. Da li hoće da odiaie di­
rektno svom gazdi? MisHm da ćsmo to uskoro .saznati. Moguće
je da OTi s:voje zadatke dobija od nokog IMok'-ilcancn. Sve kom­
binacije dolaze u obzir. Ali, ostavimo da sivari same odvi­
jaju pred nama, sivče.
Šešir je bio ispražnjen. Sejn ga .stavi ponovo na glavu.
Haga u filcu mu je prijala i rashailivaka ga. Bar dok se pod
sunčevim nemilosrdnim zracima 2r>.ši.r p!;novo no 5v>tpari.
Ostavio je konja tu da stoji. Između ovog mosta i /oieznič-
ke pruge uzdizala se kupasta u^^viV.ca pokrivena tu i tamo su-
vom travom koja je ličila na čiiporke kose.
Mesto je za ovaj posao bilo 7a'''tri rlobro. 0'T?nrkr> se bez
sumnje razumeo u svoj posao. Ni Sejn n<' l>i tno''an za ovaj
plan da ¡?misii bolje. Zeleznička pruga prot'':^nl' ne od .'■■evoro-
zapada kroz predeo ravan kao DOgača. Pre'’’l''(!no';t jn Ni^a ide­
alna i niko ne bi mogao neopažen da prid'v Ondn sl^-cMo ne­
koliko. poluvisokih dina, taman tolikih đa .so koTil niih ne­
smetano sakrije, a onda, prema jugu opet ravnk-n .ive lamo do
dalelrih Imperijal m?.siva, koje su se sa mosta gde |f Sr^jn sta­
jao impozantno dizale ka nebu, sa svojih dvf h'l'n'li' in^lara
visine.
Zapadnjak ponovo pomisli na pvoj zadatak, koji mu se ođ
poJelka činio bezuman i nedzvodiv. Očekuju li ljudi „Br-igade
sedam” .čudo O'd njega?
Haranje bande u ovom kraju o'djeknulo je i'ak rio Va^^ng-
tona. Sejnu je u međuvremenu postalo jasno da jo t O’Rurke
relativno mala riba u velikom jatu. Ipak, način nn koji je
smi.^ljen ovaj prepad, pokazivao mu je đa je scvi na pravog
konja. O’Ruriie mora da je svog naredbodavca lii'Tio poTinnvao i
očevidno je ovaj voz nosio nešto Sto je tom njego^'o'm nared­
bodavcu bilo posebno vredno. Inače ne bi ovako pažljivo pri­
premao celu stvar. Sejn nije bez osnova verovao đa je bivši
pripadnik armije jedan od njego<vih produženih ruku.
Misliti je u svakoj situaciji korisno. MaStati je uglavnom
loše.
Sejn je pustio mašti na volju.
— Vi čekate na voz, mister?
Covek ne bi mogao od prve da glas E>žo<!elin Vebster idem-
tifik’'’o kao ženski, jer joj je bio dosta dubok, a i O'd života u
Sent luisu promukao.
Cak ni samu Džoselin ne bi pri prvom pogledu smatrao za
žensko, jer je njen jahaći kostim bio iskrojen po muSki. A i
svoju ..karabimku spensericu” držala je muški upererou u Za­
padnjaka.
12

15. •k ick S E J N 'k 'k ir
— Hr-jde, ustanite već jednom — nastavila je. — Pasmat
rnla sam vas već prilično vremena. Videla sam i fitilj koji vo-
lii pod ;;ine. Planirate li prepad? Al:o jo tako, onda od toga ne­
ma ništa, jer ću vam pre toga prosvirati iiuglu kroz glavu.
Ja, naime, moram neodložno za Jumu, samo đa znate.
Henri O’P.urke nije imao oči za nepreglednu ravnicu, niti
uši za monotonu lupu točkova, ni za huktanje mašine. Do Ju ­
mo više nije bilo nijedne stanice. Nijednog većeg sela na potezu
od o?r,mdeset kilometara. Ovde je bilo pusto kao na Mesecu.
Posmatrao je nekoliko putnika i proce.njivao ih. Ijjudi iz
železničke kompanije bili su bez sumnje svi naoružani, ali su
on, Fred Kolum, Ves Logan i Porter Dikson zauzeli sve važne
strategijske tačke,. Stajali su i sedeli tako da ni u kom slučaju
ne bi doSli u nečiju metu, ali i tako da kontrolišu sve drur;e.
Bandit je poznavao svoje partnere dovoljno dugo, ali ih
nije naročito cenio. Bile su to primitivne ubilačke prirode sa
instinktom divlje mačke.
Fred Kelum bio je najmlađi među njima. Nije imao jo.? ni
dvadeset pet ,godina, ali je već bio dovolino pokvaren da ia
sigui-no imao obezbeđeno mesto u paklu. Plava kosa boje pcs-
k.a bila mu je duža nego obično. Lice mu je bilo usko. nos prav,
a vodnjikave oči bile su usađene sasvim nablizu. Duboki urezi
u uglovima njegovi'ii usana činili su ga starijim nego što je bio.
Po visini nije do'stizao O’Rurkea, a i ramena su m;i bila L^'ka.
2'nak da se u životu ni oko. čega nije naroč'to trudio. Sa od-
vratno.šću je pomislio na njegov mlitav stisak ruke.
I te njegove koštunjave ruke bile su jedino na ovom čo­
veku što je vredelo, ako se izuzmu vojni pištolji koje je resio
duboko usađene za pojasom. Kolum je bio revolverás koji je
podjednako do’oro pucao sa obe ruke.
Ves Logan je, nasuprot, im.ao crnu kosu. Taman ten nie-
gove kože i nabori oko očiju pokazivali su da mu u venama
teče dosta indijanske krvi. Veoma proračunat i uglavnoni ć'' —
liiv čovek od svojih tridesetak srodina k.oieg ni sam 0 'R '”'ke
nije umeo uvek tačno da proceni. Covek nikada nije tačno zna'' .šta
se zbiva iza njegovog niskog čela sa ispupučenim lukovi.ma p^d
obrvama. Kosa mu je bila podeljcna po sredini. Ves Logan Je
bio surov. Surov čak i prema samom sebi.
Porter Dikson zavalio se o'nako debeo i lenj na svojoj klu­
pi i zurio bez zazora devojkaroa u izreze njil'iovih putnih ko.s-
tima. Bio je još krupnijih' formi od tih ,,dama” i njegov dobro-
13

16. ★★-ár Š E J N 'k 'k 'k
éudni o&meh bi manoge prevario. Ali, ispod te maske, bio je naj­
gori pripadnik svoje vrste.
Vođa bandita je prezrivo povio nadóle ufjlove usana. Nije
baš bio ponosan na svoju eldpu. Još manje je bio ponosan na
samog sebe. U životu je prokockao sve što .'¡e prokockati može.
Kratko pred penzionisanje, bio je otpušten iz armije i tako je
ostao bez zaslužene crkavice za starost. Morao je da se probija
kroz život i posto ništa sem ubijanja nije umeo, nastavio je da­
lje da ubija. Ovag pnit za veće pare. Ipak, ubijao je samo zato
jer niiiakav drugi izlaz nije video.
Pomislio je na čoveka koga je pre tri dana vrbovao u Ju ­
mi. Imponovao mu je što nije nikada pripndno nijednoj bandi, i
U'Vek je sam sopstvenim pesnicama sebi krčio put.
Slegnuo je ramenima. Nije hteo da ra7.I>ii,i f^lavu zhas. no­
vajlije. Dobri ljudi su mu bili potrebni, a taj je bio dobar.
Vođa bande se i nehotice nasmeSio, pom iilivíj kako im se
taj visoki muškarac pridružio. Ta.j usprJir^nko Ko!um ie u jed­
noj krčmi u Jum i ponovo napravio jjužvii. St'jn je bravu-
rozno sredio, a i Vesa Logana priđe kadn, .«ie umošao. Z-?to se
on Kolumu i Loganu i nije dopao. Verovatno su c’n zbor; toi»a i
mrzeli. Henriju O’Rurkeu ie to bilo svojed.no, doRod je sivoje
zadatke ispunjavao. U ekipi kao što je njegoiva, uvok ima su-
revnjivosti. To jednoistavno nije trebalo uzimati o'/.biljno. V.aSno
je bila samo da on svoj posao obavi i to dobro. Njegov nalo­
godavac jedino nije trpeo greške. A ovaj put ih nije bilo.
O’Rurke se naže kroz prozor. Pruga je vijugala u blagim,
razvučenim krivinama kroz jednu suvu dolinu. Zatim se prote­
zala dalje kao crta.
Mogao je da počne. Nemarnim, skoro nevidljivim pokre­
tom uhvatio je za svoj „peterson kolt”. To je bio anak. I ostali
posegoše za svojim oružjem. Ako bi došlo do potrebe, bili su
spremni i na krvoproliće.
Sejn sitade kao skameiijen.
— Podignite ruke — naredio je glas iza njegovih leđa
Sejn pomisli da ima žutokljunca iza sebe. Ali, i žutoMjunac
je bio opasan ako je cev njegove puške u nekoga cilajla. Za­
padnjak se lagano okrete. Zaslepljen jarkim sunčevim svetlom
ugledao je vitku priliku na šarenom ždrepcu. Prst joj je ležao
na obaraču. U senci oboda šešira nije mogao da razazma lice.
Samo oblu, mekanu bradu.
Lagano je podigao ruke. Do visine ramema.
14

17. * ir k S £ 'J N -k 'k 'k
— Još više! — naređivao je glas oštar kao nož. — I bez
trikova! Ja ne umem samo da pretim. Umem i da gađam.
Sejn u to nije ni sumnjao. Imao je osećaj kao da mu se jež
vrti po želucu. Svakog trenutka, mogao je da se pojavi voz.
Ali, po'slušao je. Sunce ga je pržilo po rukama i iz pora su mu
izbijale graške znoja. Hteo je nešto da kaže, ali je jahač zavr­
teo glavom.
— Štedite reči, čoveče. Ne morate mi ništa objašnjavati.
Imam oči u glavi. Ali, na neko-liko pitanja biste mi mogli od­
govoriti. Jeste li sami ovde? I želite li zaista sam da izvršite
prepad?
Sejnu su se misli kovitlale po glavi. — Da — reče zatim.
— Meni nije potreban nikakav partner. Pruga će otići u vaz­
duh kad lokomotiva bude prolazila preko nje. A sa nekoliko
uplašenih i ranjenih, mogu i sam đa izađem na kraj.
— Ništa neće otići u vazduh — reče stranac hladno. —
Sem toga, naravno, ako ne budete činili ono što vam kažem.
Okrenite se!
Sejnu nije ostalo ništa drugo nego da posluša naređenje.
Napunjena „spenserica” bila je argument na koji se nije moglo
odgovoriti nikakvim protiv argumentom.
Cuo je kako je prilika iza njega kliznula iz sedla i laga­
nim korakom se približila. Dva tri škrLpava koraka po peska.
Tada oseti vreli dah na svom vratu. Trenutak kasnije, bio mu
je izvučen „remington” iz futrole. Sejn poverova da je osetio
miris parfema. U svakom slučaju, nije bio u pitanju jevtin, obi­
čan sapun.
I taj glas ... Kada je shvatio da ima posla sa jednom že­
nom bilo je već prekasno za predigru koju bi iskusan borac,
kao on, inače primenio protiv žene. Iako je iz prethodnih pri-
mera znao da žsne uglavnom ne šalju tako brzo kuglu iz cevi.
A sa nekakvom gangsterskom prirodom, ionako nije imao pos­
la. Najradije bi sam sebi izvukao uši. U igri je bilo daleko više
od male čarke sa jednom ženom kojoj se jako putovalo i koja
je u n.ici držala pušku „spensericu”.
Voz! Sejnu se već činilo kao da u daljini čuje n.jegovo mr­
morenje. Kao tutnjava koja se približavala iza bregova.
— Ler.ite! — naredi glas.
Zapadnjak u sebi odahnu. Očigledno se nije radilo o profe-
sionalki. Ona se ne bi tako dugo zamajavala, već bi ga k-anoa-
kom ili drškom „kolta” odalamila po potiljku. Zbog toga nije ni
nameravao još i to naređenje da posluša. Bilo mu ie potrebno
samo nešto vremena. Prokleto malo vremena pri poinisU na
voz koji se neumoljivo približavao. Sada je Sejn već sasvim
razgovetno čuo njegovo pućkanje.

18. 'k 'k 'k S E J N 'k 'k 'k
— Slušajte, madam — reče. — Ne smatram naročito pa­
metnim ono što vi ovde preduzimate.
— Ostavite meni da to odlučim. Dovoljno sam dugo čekala
na ovaj trenutak. Neću dozvoliti da me neki lutajući bandit
sprečava u tome. Ja moram dalje odavde, razumete li?
— Jeste li u bekstvu, madam?
— Ne bih rekla da vas se to tiče.
— Ja sam vas lagao, madam — ns''tavi Zapadnjak, stojeći
i dalje. — Prepad ne vršim sam. Imam joiš nekoliko prijatelja
u vozu, a sem toga, neću ni dići lokomotivu u vazduh. Nama
je važno samo da voz neko vreme ostane ovde. Zbog naše pred­
nosti, razumete? Ali, krajnja stanica je ovde tako i tako. Tre­
balo bi da promenite vaš plan putovanja, madam. Odavde vas
više neće odvesti nikakav voz.
Zena iza njega se zagrcnula. — Vi lažete! — Glas joj je
zvučao razočarano. — Vi mora da lažete!
Sejn sleže ramenima.
— Izabrali ste prokleto laš trenutak za vaS odlazak, ma­
dam. I prokleto loše mesto. Uzmite vašeg konja i odjašite dok
još imate vremena za to. Odavde nije daleko do Meksika. Ako
morate da se skrijete, onda nestanite. Bolji savet vam ne mogu
dati.
Zena iza njega iznenada zajeca. Sejn se okrete ka njoj. Cev
„karabinke” se klatila kao kravlji rep. Zapadnjakova desna
noga se brzo podiže i udari cev. „Karabin” ispade ženi iz
ruke.
— Oprostite, madam — reče Sejn i pogodi je pesnicom.
Prihvatio je kad je klonula.
Onda se uspravio, popeo na vrh dine i pogledao u svim
mogućim pravcima. Nigde traga njenim goniocima. Ali, mora
da je tako kao što je i slutio: Progonjena. Na kraju snaga. Sa
jedva malo nade, ali ipak odlučna da od nečega konačno po­
begne. Šta sad on s njom da počne? I to baš sada!
Nije znao odgovore na svoja pitanja. Nije ni mogao sad
da ih traži. Ugledao je prvi oblačić dima koji je ispustila lo­
komotiva.
Henri O’Rurke je vladao sobom. Ali, živci su mu bili na­
pregnuti. Ipak, činilo mu se da nema posla s ozbiljnim protiv­
nicima. Tv mu je nešto olakšalo posao. Nije on ipak od svoje
volje postao bandit. Ta psihološka uteha bila mu je potrebna
da se ne bi osećao kao poslednje kopile kad mu proradi savest.
Ali, bio je poslednje kopile, slutio je to negde duboko u sebi,
16

19. ★★★S E J N ★★★
samo nije hteo to da prizna. Uvek je to odbacivao od sebe.
Sada je stajao tu raskrečenih nogu. Glas mu je bio zvonak
1 snažan. Lako je nadjačao žamor u vagonu.
— Slušajte svi! — povika. — Opominjem vas da svi osta­
nete mirni i aišta vam se neće desiti. Ovo je prepad!
Sva lica se trgoše i pogledaše ka njemu. Oči su zurile u
prateću tamnu cev njegovog „petersom kolta”. Tri droljice za-
Kreštaše. Fiat Rubers je izgledao kao balon kofli se potpuno
izdavao. Vilica mu se opustila i samo je dvostm ki podvaJjaJt
zadržao. U očima su mu se čitali strah i užas.
Sada su već stajali svi — Henri O’Rurke, Ves Logan, Fred
Kolum i Porter Diiksoin. I svi su imali pucaljke uperene u put­
nike.
Porter Dikson se smejao i još požudnije gledao u punaćka
„dame” iz logora želeaničkih radnika. Prosto su ga opsedale.
Njegove misli mogao je svako da pročita.
O’Rurke stidnu oči i uperi upozoravajući pogled na debe­
log bandita, ali ga ovaj nije primećivao.
— Portere! procedi konačno O’Rurke oštro. — Ofciuzdaj sel
Ovde se neće ništa dogoditi što ja izričito ne narediiim.
Dikson nerado pogleda u pravcu O’Rurkea. Onda ipak
Idimnu glavom, jer O ’Rurkeov pc>gled nije obećavao ništa
dobro.
— U redu je, gazda. — Glas mu je boo piskav kao u eu­
nuha. Ali, Porter Dikson nije bio evaiub. — Sve će se dogoditi
lako kao što si ti rekao, samo ako novajlija bude tačan,
— On će uraditi svoj posao — odvrati O’Rurke. — Brigu
o njemu možete prepustiti meni. A sad počnite. Debeljkov ča»*
sovnik pripada meni. Jasno? j
Fiat Rubers se sav zgrči i postao je još m anji i otoruglidi.
— Možete ga odmah imati, ser — promuca i poseže u svo­
ju jaknu. O ’Rurke mu više nije poklanjao nikakvu pažnju. Imao
je šta drugo da radi. Ako su obaveštenja njegovog nalogodavca
bila tačna, onda su vozovođa pa i ložač bili u ovim prilikama
posebno traženi ljudi i do zuba naoružani. Nj,ih je morao da iz-
baoi iz stroja. Konduktera nije bilo. Sa svojim ljudima nije mo­
rao više da se sporaaomeva. Oni su znali šta treba da čine.
Bandit je stajao otkrenut leđima pravcu vožnje. PutničM
vagon bio je zakačen kao poisledmji u kompoziciji. O’Rurke se
okrete i otvori vrata. Vreli vetar zastruja unutra i smače mu
šešir sa glave. Ali, vezica ga je držala čvrsto na vratu.
Napolju je bila mala, zarđala platforma. Vođa bande za­
žmiri.
Lokomotiva je vukla osam vagona. Sedam je još ležalo
pred njim. Prvih šest bili su ravni, široki transportni vagoni u
* Sejn 31 17

20. ★★★S E J N ★★★
kojima je trebalo đa bude dovučena građa iz Jume. Sada u
njima nije bilo ničega. Nigde nikakvog zaklona. Ipak, dok je
pruga išla ravno, ni vozovođa ni ložač nisu ga mogli videti, jer
je između njega i lokomotive bio prikoipcan i vagon za konje,
i u njemu su se nalazili konji bandita.
O’Rurke odmeri razmak između vagona i skoči. On se elas­
tično dočeka na sve četiri i tako sagnut krenu napred, ne žu-
reći previše da ne bi ostao bez daha. Sledeći skokovi bili su
m u bolji, a posleđnja dva izveo je sa takvom sigurnošću kao
da je celog života preskakao iz vagona u vagon. Obična šetnja.
Ništa više.
Vagon za konje imao je visoku ogradu. Jodna o<l životinja
zanjišta. Bio je to baš O’Rurkeov ždrebac. Njegov nemir pređe
i na ostale. O’Rurke se skupi koliko god je mogao držeći se
čvrsto rukama za ogradu, i pripremajući se za sledeći skok.
Stezao je zube. Konji se ponovo umariše i nisu se 'naročito uz­
nemirili kad se našao u njihovom vagonu.
Dalje više nije smeo da se usudi. Kada je riztkovao jedan
pogled napred, ugledao je lavo od nasipa kako .se pojavljuje
nekoliko dina. Uhvatio se još jače za ogradu. K.nda vozovođa
pritisne na kočnice mije želeo da se nađe pod točko vi ma.
VI
Sejn je još jednom proikontrolisao veze nepo/.nalo. Omotao
joj je ruke na leđima vezicom od šešira. Disala je mimo. Pro-
budiće se samo sa teškom glavom. Drugo joj se ni';la noće do­
goditi. Biće joj zaista gadno ako je opet uhvate oni ljudi od
' ojih je oćigledno pobegla.
Bacio je još jed an pK>gled u njenu otrcanu ijul.nu torbu.
Nešto u brzini nabacanih stvari. Nikakva šminka. Samo u mas­
ni papir umotan sapun prijatnog mirisa.
2ena nije bila ružna. Sačuvala je i svoju figuru.
Onesvešćena, izgledala je lepša nego ranije. Nekako opušte­
na i malo srećnija. Sejnu bi žao nepoznate.
Bilo mu je žao i sebe, jer je znao da nije spreman da tu
ženu prepusti njenoj sudbini. O’Rurke bi bio sve pre nego sre-
ćan zbog „prinove’ u ekipi. Nasuprot njegovim ljudima, kojima
dame sigurno nisu smetale.
Huktanje voza koji se brzo približavao, prenu naglo Zapad­
njaka iz njegovih misli. Odmah se pokrenuo. Sagnuo se pored
kraja fitilja i proceruio rastojanje. Od crne tačke polako je
postajao crni člankoviti crv, rastući u veličinu zmije. Odmeriv-
1«

21. ★★★3 E J N ★★★
ši sve pojedinosti i ocenivši da je pravi trenu/tak, Sejn zapali
fitilj.
Plamičak pojuri, nevidljiv na sunčevoj svetlosti, ka kolo-
•seku. Na putu plamena prskale su male varnic^. Užarena zmi-
juljica je napredovala.
Šejn se baci u zaklon i položi ruke za vrat. I žemiu je po­
ložio tako da joj eksplozija ne m>ože naškoiditi. Njen šareni
ždrebac stajao je sada kraj njegO'vO'g sivca. Oba konja S'U isto­
vremeno podigla njuške.
Još pet sekundi... još četiri... jož trd .. •
Sejn pritisnu šakama usne školjke, stisnu oia i jako otvori
usta. Zabio je lice duboko u pesak.
Iako ništa nije mogao da vidi, bljesak plamena prodro mu
je kroz kapke. Žbunje trave prodetelo mu je kraj ušiju. I onda
je odjednom sve bilo prošlo.
Eksplozija dinamita podigla je šine uvis kao dve spirale.
Tamo gde je još do malo čas bilo ravno tlo, zjapila je povelik*
rupa.
Šejn skoči na noge. Kao sam od sebe, stvorio miu se teški
,.remington’ u ruci. Crno čudovište od loko'motive sitenjalo je, a
čelik škripao u dodiru sa peskom od sažnog kočenja. To'čko'vd su
blokirali, snažne klipnjače su stale. Voz je klizio i dailje. Kiša
varnica sipala je i levo i desno od nasipa, ali, ovde nije niogla
da načini nikakvu štetu. Poneke kaktiise i žbunove kreozota
nije zahvatila vatra. Para je šištala besno kroz ispusni ventiL
I onda voz stade. Jedva desetak metara O'd raskidamih kra­
jeva šina. Šejn je trebalo da svoj zadatak ispuni u potpunosti,
a i da obavi deo zajedničkoig posla. Henri O’Rurke je samo to
tražio O'd njega i ništa drugo.
Zapadnjak ugleda krupnog banidita kaiko se spretnošču i
Ijrzinom majmuna penje preko ograde stočnog vagona. Zaklo­
njen ko'njskim telima iščezao mu je za kratko iz vidinog polja,
^.ivotinje su se u divljoj panici sudarale među sobom. I^žač,
crn u licu kao odžačar, posegnu za puškom koja je visila na
jednom držaču u kabini lokomotive. Vozovođa se još petljao sa
svojim komandama i točkićima, vrteći ih. Sišteći, ispusta kotao
poslednju paru.
Šejn nanišani pažljivo ispružene ruke. Pucanj grmnu.
Pun pogodak!
Cev puške puče tačno ispred kundaka. Bila je saninskana.
Iz te puške se više neće pucati.
Ložač se još nije oporavio od iznenađenja, a Segn se već
u nekoliko skokova našao kraj vozovođe.
It

22. • k 'k 'k S E JN 'k 'k 'k
— Budite pametni, ljudi! — povika. — Onda će grobar
još nekoliko godina da počeka na vas!
Vozovođa je bio crnac širokih leđa sa nesvakidašnjim ose-
ćajijem odgovornosti. Možda baš zato što su ga bele kolege
posmatrale sa visine zbog njegove boje kože trudio se da što
bolje obavlja svoj posao. Zbog toga je on, Džošua Braun, po­
kušavao i nemoguće. Kaibdina lokomotive ličila je na arsenal
oružja. Nije tu samo bila puška ložača. Džošua Braun zavuče
ruku uprkos Setjinovom upozorenju pod svoj ogrtać.
Zapadnjak je sada morao da puca, jer je crnac pripadao
onoj vrsti ljudi koji nikada ne odstupaju. Ali, nije pucao.
Umesto toga, tražio je lakše rešenje. Skačući na lokomotivu,
udario je kolenom o rešetkastu zarđalu stepenicu, ali so uzdr­
žao da ne krikne od bola i posegao levicom da dohvati nogu
vozovođe.
Onda je snažno povuiče. Džoštua Braun i:^ubi ravnotežu,
posrnu i udari glavom o otvoorana vrata ložiSta. I^jjubiviši svest,
ispruži se po podu.
I ložač se Sipleo. Nije odmah došao na to da posegne za
«rvojim „kodtom”, koji je nosio za pojasom.
Uprkos bolu u koleniu, uspuza se Sejn gore I uhvati se
čvrsto za ložačeve pamtaloine. Ložač je tek sada pokušao da iz­
vuče „kolt” iz pojasa, ali je Sejn već bio na nogama. Prislo-
nao je „remington” čoveku u trbuh.
— Sada možeš da pucaš — reče zadihano. — U tom slu­
čaju, srušiićemo se obojica dole. Ali, možeš i da se okaineS. On­
da ćemo obojica imati još po jednu šansu.
Obojica su držala prat na obaraču i trebalo je samo da
pritisau. Rat nerava! Znoj i čađ pomešali su se na čelu ložača
u musavu skrairou. Onda je čovek, izgled da ostane u žiivoitu,
pretpostavio sigurnoj smirtli. Onda skloni cev „kolta” sa Sej-
novih rebara. Možda i zato što je verovao da u Zapadnjako-
vim očima čita odlučnost da ostane kod zadate reči.
Sejn mu uze revolver, okrete ga i udari ga po potiljku.
Zatim ga je pridržao, dok se ovaj s dubokim uzdahom srozao
ka podu. Raskrečenih nogu, stajao je između oba onesvešćena,
dok se konačno O’Rurkeovo lice nije pojavilo preko ivice ten-
dera.
Bandit je na prvi pogled video šta je Zapadnjak uradio.
— Te proklete životinje su skakale kao šašave i upola me
zgnječile — reče.
Sejn odmahnu ru.kom.
— To je moglo i meni da se desi.
O’Rurke ga pogleda u nedoumici.
SO

23. ★★★S E J N ★★★
— Ti si preuzeo i moj deo posla. Imam neki osećaj da si
m i spasao život. ,
— Zaboravi to — odvrati Zapadnjak.
Sasvim nazad, u poslednjem vatgomu, gde su boli puibnici.
prasnu hitac.
Kada je O’Rurke napustio taj vagon, preuzeo je Fred Ko­
lum komandu.
— Treba svi da slušate — reče. — Ovo je prepad. Portere!
SMoaii odmah šape sa dama!
Pod-ter Dikson je već O’Rurkeov poziv na akciju shvatix>
kao poziv na pljačkanje. U izvasnom smislu, tako je i bilo. Ali,
to nije značEo da svu pažnju posveti droljicama,
Dikson promirmlja zbunjeno.
— Samo sam se šalio.
Jedna od žeina pokušala je da pridrži rukama p>oderaini
mider.
Ves Logan je hladnokrvno osmatrao situaciju. Oledao j«
netremice četvoricu pripadnika želeaničke kompanije i pokazao
revolverskom cevi na njih. Rasprava između Koluma i Diksona
ni je ga se ticala. Njih dvojica su često upadali u čarfce. Ve*
Logan se držao izvan toga. On nije hio svađalica.
Samo taj novajlija, njemu je prvom zgodnom prilikom
hteo da vrati milo za drago. Jer, Ves Logan je bio zlopamtilo.
Pod jezikom je osećao da mu se jedan zub posle one gi^ve u
Jum i rasklimao. Još dva dama ako ga bude tako dodirivao, i
moči će ga ispljunuti.
Fred Kolum je bio u svom elementu. Obratio se cdom
vagonu.
— Opustite se, ljudi. To je samo jedan uobičajeni prepad.
Sigurno ste svi o tome već nešto čitali u novinama. Onda si­
gurno mora i da poznajete pravila. Naš debeljko će sada kre­
nuti prolazom između klupa i uzeti vam sve što mu se učini
vredno. Prstenje, novčanike, narukvice i nadam se još mnogo
dragocenosti. Sačuvajte mir. Ako neko od vas čezne za rakom,
treba odmah to da kaže. Dobiće kuglu, i imaće zauvek svo.j
mir. Imate li neku primedbu? Ne? Onda želim da vas zamolim
da izručite sve što bi nam moglo biti potrebno. Mi ćemo još
prokontrolisati. Ali, prvo hoćemo oružje. Ako docnije nađemo
kod nekog pucaljku, taj će gristi travu. Jesam li sve tačno ob-
jSSDiO?
V k>m j>ade jedna od logorskih droljica u ne-
U

24. •k'k'k S E J N k k k
svest. Njene koleginice se pobrinuše oko nje. Skupile su se jed­
na uz drugu i očajno zveraie.
Porter Dikson je počeo svoj pohod između klupa. Ljudi su
znali kako da se ponašaju u ovoj situaciji. Samo se jedan od
ljudi sa železnice vidljivo trzao. Bio je to visok, vitak muška­
rac sa tamno osenčenom bradom i gornjom usnom.
Kolum je na njega obratio posebnu pažnju. Uvek se nađe
neko ko stvara teškoće. Ali, sada i taj čovok piedadc svoj re­
volver, jedan divno izrađen specijal kalibra četrdeset jedan,
optočen srebrom i sa drškom od sedefa. Na njemu se, međutim,
videlo da nije nov, već da je imao duži radni vok. Sedef je mes-
timično bio požuteo, jedan deo srebrnog ukrasa se otro, i šara
na pojedinim mestima izbledela.
Porter Dikson je svoj pohod završio za minut. Nemarno je
bacio pokupljeno oružje na slobodno sedi.ite pored Koluma.
Skoro u istom trenutku začula se tuinjava detonacije.
Tri bandita bila su spremna na to. RaskreCenlli nogu, dr­
žali su se čvrsto. Ostali međutim nisu ni slutili da ću se tako
nešto dogoditi. Krici iznenađenja i uzvici bola irie.Sali su se sa
škripom blokiranih točkova. Ljudi su se .sudarili |edan s dru­
gim, i rušili jedan preko drugog. Onesvešćena devojka odmah
je došla k sebi i vrisnula glasnije od ostalih.
Metež je trajao samo nekoliko sekundi. Fred Kolum, Ves
Logan i Porter Dikson stajali su kao i ranije, držeći revolvere
u rukama i gospodaneći situacijom.
— Sada možemo da pređemo na drugi, prijatniji deo zaba­
ve — objasni Kolum dobro raspoložen. — Ustanite svi ponovo,
narode, i dajte nam naš novac i naš nakit. Da, dobro ste čulL
Naš, jer više nije vaš. Budite srećni i zadovoljni ako vam os­
tavimo i donji veš.
— I haltere — umeša se Dikson i coknu zadovoljno jezi-
som. — Možda — dodade dvosmisleno.
Kolum začu pucanj napred na lokomotivi 1 čekao ie na
drugi, jer nije bilo predviđeno da vozovođa i ložač prežive na­
pad. Ali, drugog pucnja nije bilo. Kolum, međutim, nije dalje
razmišljao o tome. To je bio zadatak O’Rurkeov. On i novajlija
ć e SV O J posao već obaviti. Iako tog Šejna nije podnosio, morao
j e da prizna da je on čovek kome može poveriti posao. A
ništa se drugo od njega nije ni očekivalo.
Ljudsko klupko sasvim napred u vagonu se raspetljalo.
Pojavila su se uplašena lica iz poderanih tkanina.
— Ustajte, ustajte — bodrio ih je Kolum. — Gužva je
prošla.
Oklevajući, počele su da se pomaljaju ljudske prilike iznad
klupa. Među njima i onaj muškarac koji je tako preko volje
22

25. ★★★ S £ J N -k -k ie
predao svoj divno izrađeni revolver. Samo što je ovaj put nje­
gova desna ruka bila produžena komadom cevi. Fred Kolum to
opazi.
— Kopile! — kriknu uzrujano i pre nego što je taj čovek
iz železničke kompanije mogao da povuče obarač svog „derin-
gera” bandit opali.
Njegov metak udari visokog muškarca u rame. On posrnu
ka vratima, ma.§ući bespomoćno zdravom rukom, mrtvački bled
u licu, uprkos jake brade.
Kolumovo lice se iskrivi u besnu grimasu.
— Zar te nisam pr*3thodno upozorio, ti, pseto? I sad sara
ti podneo račun.
„Deringer” je ležao mali i izgubljen na tlu. Sitna stvarčica
s kojom bi čovek mogao jedva na dvadeset metara da dobaci.
A da sigurno pogodi u svakom slučaju ne na većem rastojanju
od pet metara. Pošto je između tog hrabrog čoveka i bandita
bio čitav vagon rastojanje, Kolum ni trenutka nije bio u stvar­
noj opasnosti.
Izobličenog lica, bandit udari čoveka.
Sejn stiže prvi do poslednjeg vagona. Popeo se na platfor­
mu, gurnuo nogom vrata i pogledao tačno u cev Kolumovog
revolvera. Prst bandita bio je zgrčen na obaraču. Sejn se baci
napp3d. Tresnu u jednog čoveka i povuče ga sa sobom na pod.
Oštro fijuknu kugla iznad njegovih leđa, tako da je osetio njen
.smrtonosni vreli dah. Sejn još nije tačno znao šta se ovde
(>digrava.
Kolum mu je to razjasnio
— U stranu, ti, idiote! Zar ne shvataš šta se događa?
Zapadnjak u deliću sekunde shvati situaciju. Pri padu nrsti
mu s>3 okvasiše u barici krvi. Kraj njega kao kreda belo lice i
prevrnute oči. Pošto je ugledao i „deringer” nije više oklevao.
I on opali. Šešir Freda Koluma zajedrio je prema plafonu,
a onda se kao pijani leptir za’olujao i spustio na klupu. Jedva
da je bilo prošlo tri sekunde od kako je Sejn ušao u vagon.
— Skloni to svoje prokleto gvožđe! — naredi Zapadnjak
Kolimiu. — I neka ti više nikada ne padne na pamet da ga
up»2riš na mene! Sklanjaj ga!
— Hej ...
— Zaveži labrnju! — Sejn je morao ovog tipa odmah da
«redi. — Sa b m Io soU u glavi mogao si da pcuuisliš da to do­
23

26. ★ ★ ★ S E J /V * * *
lazimo ili O’Rurke ili ja. Ne možeš tako da se raspomamiš kako
ti padne na pamet. Idiot si ti sam.
Porter Dikson je zurio, povukavši se malu u stranu. Ves
Logan nije promenio svoj mirni izraz lica, ali plamičci u očima
crnokosog, govorili su Zapanjaku više nego hiljadu reči. Lo-
fan ga je prozreo. Njega nije mogao da blefira. Slutio je da je
ejn došao saifto zato da spreči ubistvo. Ponovo se igrao jezikom
sa svojim rasklimanim zubom. A izgledao je kao da ga se sve
to uopšte ne tiče.
Zapadnjakova neočekivana akcija ugasila je u Fredu Ko­
lumu žeđ za ubijanjem. U tom se još pojavio i O'Rurke. Ni nje­
m u nije bilo potrebno mnogo objašnjavati.
— Zar ti nisam rekao? — zareža vođa bandita. — Nikakvih
nepotrebnih mrtvaca.
Kolum je mislio da treba da se opravda i pokaza na „de­
ringer”. O’Rurke podiže malo oružje.
— I zbog toga si, dakle, ti napunio gaće, a? — reče podrug­
ljivo. — Sledeći put ćemo ti staviti pelene kad budemo krenuli
u akciju.
Porter Dikson prasnu u smeh, ali odmah umuče, jer mu se
niko nije pridružio.
O’Rurke se nakašlja.
— Nećemo večno ovde stajati, Portere! Izađi 1 obori tele­
grafski stub.
— Nije više potrebno — umeša re Sejn. — Eksplozija je
jedan uništila. Odavde više niko neće telegrafisati.
O’Rurke mu dobaci pogled iskosa.
— Dobro je. Onda idi napred, Diksone, i pobrini .se za vo-
2ovođu i ložača. Ostavi ih u životu, ako može. Imam snažan
utisak da naš novi prijatelj nije naročito krvoločno raspoložen.
Sejn se suvo osmehnu i sleže ramenima.
— Svaki po svom ukusu. Pljačka voza staje do dvadeset
godina robije. Ali, za ubistvo sleduje konopac. Ne osećam se
još dovoljno starim za vešala. Ali, šta je sad? Hoćemo li ovde
da pustimo korenje?
Henri O’Rurke ne odgovori ništa. Samo je oštro pogledao
svog novog saradnika u bandi.
— Razgovaraćemo kasnije — reče zatim.
Nastavili su sa pl.iačkanjem putnika i pri tom je Sejn opet
bio u prilici da uverljivo igra svoju igru. Njegovom pogledu
nije promakao ni najmanji broš, i 0,Rurke se nekoliko puta uz
put osmehnuo. Zapadnjak je otkrio i pojas sa novcem Flata Ru­
bersa.
Uzeo mu je taj pojas, i vešto listao placem svežanj bankno­
ta, zviždujući značajno, a onda je taj pojas dobacio O’Rurkeu.
24

27. -kif-k S E J N ic k k
Nepoverenje iščeze iz glave banditskog vođe. Samo je lice Vesa
Logana ostalo neprozirno, i kao prevučeno maskom.
Nije bilo teško brzo vezati putnike. Sejn se pobrinuo i za
to da se konji iz stočnog vagona istovare na južnoj strani, 'er
je na suprotnoj još ležala nepoznata žena. Verovatno je ona u
međuvremenu došla svesti. Ali, bila je dovoljno mudra da ostane
mirno. Zato je još nisu ni otkrili.
Ves Logan je povezao konje jednog za drugog dok je O’Rur­
ke u lokomotivi besneo kao vandal. Pre nego što ta mašina bude
doživela generalnu popravku neće je više ni đavo pokrenuti.
Putnici će se nasedeti u pustinji. Banditi će steći značajnu pred­
nost. Računali su bar na pola dana i na zaštitu sledeće noći.
Razmišljanja Henrija O’Rurkea imala su samo jednu greš-
čicu. Nije računao i ženu iza dina. A ni njene gonioce, o ko­
jima ni Sejn nije znao ništa ...
v n
Glad je poterala ljude Granta Vebstera nazad u Soko. Pod­
ne je prošlo, i Džos*?lin je u međuvremenu za sve trebalo da
skuva ručak.
Ali, ovaj put se dimnjak nije pušio dok su se približavali
oronulom naselju i nakakav prijatan miris nije im dolazio u
susret.
Grant Vebster natera konja u snažan galop. Imao je oči
kao ris. Nije mu promaklo da u koralu nema šarenog ždrepca.
Od psovke koju je izustio pocrveneo bi i kam^n. Njegovi ljudi
nisu. I Skati mamuznu svog konja u slabine. Životinje se nisu
ioš čestito ni zaustavile, kad ljudi poskakaše iz sedla.
Posvuda nered, Grantu Vebsteru drht,?,la je vilica.
— Ta prokleta drolja me je prevarila. Skati,
Njegov predvodnik se nije uzbuđivao. Covek je imao prava
da besni na svoju ženu.
— Platiće ona meni to! — siktao je Vebster.
— Hm. Sve mi se čini da je ona zdimila — primpti sada
Skati. — Ali. daleko nije mogla da stigne. Mi smo bili iedva
dva časa odsutni.
— To ti kažeš — režao je Vebster i dodao. — Bojim se da
će te proći svaka želja za njom kad mi ponovo dopadne šaka.
Iseći ću je na komadiće, ne zvao se ja Grant Vebster. To mi ioš
nijedna žena nije priredila. Te svrake su dobre samo ako ti
jedu iz ruke i kušuju.
— Očigledno joj više nije prijalo da ti jede iz ruke — od-
25

28. 'k 'k 'k S E J N k k k
vrati Skati ne razmišljajući, i požali to još u istom trenutku,
jer Grant Vebster široko zamahnu i udari ga. Skati zabatrga
kroz otvorena vrata i preko verande u prašnjavo dvorište gde
se preturi.
Ostali banditi su ćutali. Njihov gazda bio je opasan kad
se razbesni. Svaki od njih je to bar po jednom osetio. I prošla
bi ga volja da se nastavlja.
Skati ustade stenjući. Ni on nije pomišljao na otpor.
Grant Vebster nije samo lajao. On je i ujedao.
Izašao jo iz kuće i uperi prst u daljinu. — Zbor! — riaredi
kratko. — Ona je mogla da odjaše samo na jug. Dole ka pruzi.
— Onda mu se razvuče lice. — Prokletstvo, zar danas nije čet­
vrtak?
Odgovor nije morao da sačeka. Mislio je na voz iz Ejmosa.
On je sam nekoliko puta njime putovao, kada je morno da ide
za Jumu. Iznenada ga je zahvatila grozničava užurbanost. Raz­
mišljao je dok su njegovi ljudi već kretali. Vebster jli dozva
nazad.
— Čekajte! — povika. — Znam gde možemo da jo nađemo
Onda ih okupi radi objašnjenja. Voz iz Ejmosa bio poznat
po svojoj netačnosti. Nije bilo isključeno da on još nij(- prošao
i da Džoselin još čeka na nasipu. Šansa je bila sasvim mala. ali,
S druge strano, Vebster nije hteo da je ne okuša.
Njegovi ljudi ponovo uzjahaše. Pojahali su ka jugu kao da
ih đavoli gone.
— Gotovo! — grmnu Henri O’Rurke. — Kidajmo!
Bandit se dobro „snabdeo”. On se u sebi kratko preraču­
nao. Zajedno sa nakitom, koji može da pretvori u novac, zara­
dio” je okruglo šest hiljada dolara i ovaj deo plena nameravao
je da zadrži za sebe. Ali, time niie bilo sve završeno.
U međuvremenu su putnike i pratioce voza vezali i kraj
kompozicije koja je stajala položili na zemlju. Konji iz stočnog
vagona stajali su spremni, povezani svi na jedan konopac. Ču­
vao ih je Por'>^r Dikson.
Sejn priđe vođi bande.
— Zar to treba da bude sve? — upita. — Prepad na voz
zbog tričavih šest hiljada dolara?
O’Rurke se iskezi najprijateljski što je iimeo i namignu
Zapadnjaku.
— Naravno da nije To je, prirodno, samo dodatak. Glavni
■plen je daleko veći.
26

29. 'k'k'tc S e j n ★•A'-At
— Izazivaš moju radoznalost.
— Onda pođi sa mnom.
Sejn je pratio bandita dok su se ostala trojica već okupili.
Kolum. Logan i Dikson zurili su u njih.
O ’Rurke se pope na tender s ugljem. zaroni obema rukama
unutra i izvuče sa trijumfalnim izrazom na licu jednu vrećicu.
Nije bila jako velika Možda pola dužine ruke. Ali. sadržina ie
izgledala teška. Sejn opazi da je vreća bila zatvorena plombom.
Bandit je slomi i istrese delić sadržaja vreće na svoj prljavi
dlan.
Sejnu se osušilo grlo. Okovratnik mu ie postao *esan
— Ali ... ali to je čitavo imanje — skoro se zagrcnuo.
O’Rurke se široko cerio.
— Vol»»o bih da je to moje. Ali, od toga ništanije naše.
Samo, zbog toga ćemo biti kneževski plaćeni. Doći ćemo već
na svoj račun. Ne brini ništa.
— Mogu li još malo da pogledam? — upita Zapadnjak.
O’Rurke brzo sakri kamenje ponovo u vreću.
— Ne vi.še. Ne mogu dozvoliti da i iedan komad nf'';tane.
Covek za koga radimo, zna prokleto dobro sadržaj vreće. On
uvek zna sve.
— On zna takođe i odsklp to kamenje potiče’
— To ti ipak mogu reći Tc nije n^-k-^kva tnina U pus+inii
Kolorado nema samo peska i stenja Želo/nička komnaTiia
morala je da probije jedan brežuliak. inače bi trasa bila daleko
skuplja. T pri tom su načinili jedno lepo otkriće Sloievi stena
sadržavali .su poludrago kamenie. Uglavnom tirki? ’ ahat. a ta-
kođe i ametist. Ovo o v d e ... — On izd're vrećicu vi<=oko iznad
plave — , . iskopano ie tamo Cenim da će ov* kamenčić? vre-
deti svih sto bili^da d'^lara kada budu obrađeni A onda mo-
žf'mo, svi u Meksiko A l’ sada smo se već dovoljno zadi-ž^li.
Gde si <^'tavio tvog sivca’
— Na drugoi strani. Iza dina.
— Onda ffa dovedi.
Henr’’’ O’Rurke oc+av’ ^eina da c*nii ' ok'''’tp co "'d'"Uf^e
do svog t-onja i polož’ ^rroću sa poludraffi’r« VnTnpniorn r>r>p’'"ko
prpVn Sein ie 7 P n^i^ ' s;^ 7Vi'~VnTiiw)
o odnosu na nepor^^atu z^ dinama Bio ie onslof^riii f-rpnijItiV 7a
niei?a i7misl' nr’i^n
Voiu b! O’Rurke tek tako progutao Tai tip ie b^o nippo-
verli’’’-'' kao ■'mk.
Ali tu kisel'i ip ioip ipak morao da rasrizp Olov-
on flo ’nnV n'^Vromirv
raširenih TT nrHof^ to

30. 'k 'k 'k S E U N k - k k
da se držala mimo, i nije glasno vrištala. Uprkos strahu koji je
vidljivo obuzeo, svetlucao je i plamičak nade u njenim očima.
I jedna neizgovorena molba: „Ne ostavi me ovde samu,
stranče”.
— Dosad ste bili razumni — reče joj Zapadnjak tiho. — I
dobro je tako. Inače vam ne bih mogao pomoći Sada me slušaj­
te i ne prekidajte mo. Nemamo mnogo vremena. Odsada ću
vas predstavljati kao svoju ženu. Ah, da! Vaše ime?
— Džoselin ...
— Ja se zovem Sejn.
— Ali, vi niste nikakav bandit!
Sejn napravi grimasu kao da ga boli zub.
— Privremeno izigravam jednog. O tome no troba da pos­
tavljate nikakva pitanja. Biće ionako dovoljno teSko da vas
vučem sa sobom. Zar ne biste rađe okrenuli natrag?
Zena tako snažno zavrte glavom da joj se kosa. zavezana u
konjski rep rasplela i rasula po ramonima
— Rađe ću umreti!
— Toga sam se i bojao. — Sejn joj popusti voze. 7,ena bi
se i sopstvenom snagom oslobodila. Čvorovi nisu bili stegnuti.
Ali, ona to nije učinila. Još jedan znak da joj je vnrla bila do
grla. Zapadnjak joj pomože da ustanp. — Najbolj»' da ni.ita ne
govorite. Ostavite meni da pričam. Molite se rađe rla nađem
prave reči. Vi i ne znate u šta se upuštate jašući sa mnom.
— Ne mo'o mi se više ništa gore desiti.
— Sejne! — začu se O’Rurkeov preteći bas. — Gde si se
toliko zadržao, do đavola? Hoćeš li da se odrekneS svoga tala?
— Poznajete li tog čoveka? — upita Sejn ženu.
— N»’. Pos'lednje tri godine živela sam među svinjama.
Zapadnjak se gorko osmehnu.
— Onda ste, bojim se, iz kiše upali u pljusak. Ali dođite.
Moramo da vidimo što će se dogoditi. I ne zaboravite: Cutite
dogod možete. Izigravajte glupaču i prepustite stvar m»"ni. Ako
imate i malo glumačke krvi u svojim žilama, onda se potrudite
po svaku cenu da je iskoristite i pokažete. Nadajmo se da se to
neće previše otegnuti. Ne brinite. I za to ću se ja pobrinuti
Ja sam već dosta posla imao s banditima, ali. ja to nisam.
Džoselin Vebster ga pogleda ozbiljno.
— To sam već primetila — reče i skoro protiv svoje volje
Izdiže se na prste i pritisnu mu topao poljubac na obraz. — Ja
vam verujom.
Spjn je bio ne malo iznenađen. Dodir njenih usana ga je
1 dalje žario.
— Do đavola još jednom/ Imamo još dobar komad puta pred
nama! — razlegao se opet O’Rurkeov bas.
2t

31. ★ ★ ★ S E J / V * * *
Sejn odgovori otegnutim.
— Evo . . Već dolazim.
Stigli su do svojih konja. Džoselin se lako vinu u sedlo.
Sejn je vrteo glavom. Henri O’Rurke je bio bandit, ali, nije bio
glupak. Kad bolje razmisli, neće ga moći dugo varati.
Osvrnuo se.
Još ni traga ni glasa od Džoselininih progonitelja.
Ali, mora ih biti. Šejn se u sve na svetu mogao zakleti u to.
Fred Kolum, Ves Logan i Porter Dikson su zajedno sa
konjima bili još samo sitne tačke na horizontu. Senke su po­
čele da se izdužuju. Među njima i ona O’Rurkea, koja se pru­
žala preko iskidanog koloseka. Vođa bande ostao je da sačeka.
On iskaza svoje iznenađenje pljunuvši snažno kroz vazduh
tačno pred kopita Sejnovog sivca.
Sejn mahnu sa svom nemarnošću za koju je bio sposoban.
— Štedi svoju pljuvačku, Henri. Nisam došao sam.
— To vidim. Ali, tako se nismo dogovorili.
Njegovi prsti se opasno približiše dršci „kolta”. Sejn osta­
de miran.
— Ne pokušavaj ništa, Henri. Ja sam brži od tebe.
O’Rurke se trže, razvuče lice u zbunjeni osmeh i preko
volje raširi prste.
— Neću da tražim od tebe da to dokažoš — primeti. —
Ali, ovo nije trebalo da učiniš. Šta ćeš sa ženom u našoj grupi?
Zar nemamo ionako već dosta teškoća na vratu?
— Džoselin neće smetati. Ona je morala da se izgubi iz
Jume. I tako sam je poveo sa sobom dok ste vi otišli za Ejmos.
Poznajem je dobro.
— Ipak, nije trebalo da je povedeš sa sobom.
— Stvarno ne? — Ovaj put je Sejn opustio ruku blizu svog
,,remin,gtona”. — Vrati se samo u mislima nekoliko minuta
unazad, Henri. Cini mi se kao da si nešto pomenuo o tome da
sam u ovom prepadu preuzeo i tvoj deo posla.
— Tačno. I rekao si: zaboravi to. I ja sam zaboravio Šta
znači onda ovo podsećanje? Mi nismo jedan drugom ništa duž­
ni.
— To nisam ni hteo đa kažem. Pogrešno si me shvatio, Hen­
ri. Meni je stalo do toga da ona pođe sa nama. Ne mora ceo
put. Kad budemo prešli meksičku granicu i ona će biti u sigur­
nosti.
— Je li nešto uradila?
29

32. 'k 'k 'k S E J N k 'k 'k
— Moglo bi se tako reći — nastavio je Sejn da laže kao iz
nflcava. — Možda za tebe ništa ne znači ako ti neko produži
život. Ja mislim o tome drukčije.
Honri O’Rurke pogleda Zapadnjaka ne shvatajući. Džoselin
Vebster je držala oboren pogled i zurila je u vrh svoga sedla,
kao da se tamo nalazi centar sveta. Držala se dogovora sa Sej­
nom.
— Vi ste već bili otišli iz Jume — terao je Sejn priču dalje.
— I te sam večeri dozvolio sebi igricu sa nekoliko paprenih ti­
pova. Džoselin je delila karte. Ja sam je prethodno podmitio.
I onda je jedan trik pošao loše, pa sam se nasukao. Hteli su da
me ubiju čoveče, i moja glava više ne bi vred>'la ni centa, da
ljudi nisu morali ostavljati oružje'u predsoblju. To jo bila neka
otmena šupa. Ali, Džoselin je imala nož sa sobom. Poturila mi
gn je ispod stola, pa sam mogao da se odbranim. Uspeo sam
čak i da pokupim novac i da zdimim. To sve mogu da zahvalim
njoj. — Sejn pokaza palcem preko ramena — Ali. njen nož
ostao je u jednoj od tih budala i zato je morala hitno da pro­
meni klimu. Kad saberemo dva i dva, možemo ssmo njoj da
zahvalimo da sam danas uopšte i mogao da završim zadatak
i dignem voz u vazduh. Ide li to u tvoju ćupu? Josi li već ne­
kada čuo nešto o zahvalnosti? Bez Džoselin bio bi i ti sada mr­
tav, Henri O’Rurke! Možda sada shvataš.
Na licu vođe bande videlo se da razmišlja. Prošao je čitav
minut pre nego što je odgovorio. Govorio je pažljivo.
— Ništa mi se ne dopada to što si mi rekao. No pitaj me
zašto. To je samo jedno osećanje. Starom vojniku so ni.šta ne
može lako poturiti. Ali, trenutno mi ne ostaje ništa drugo ne^o
da ti verujem. Samo te upozoravam: 'ako igraš sa mnom neku
prevarantsiku igru, nećeš se tako jevtino izvući kao što .■se prošao
u Jumi. Može da jaše s nama. Ali, u prvom gnezdu preko gra­
nice morećeš se odvojiti od nje. Dakle, najdalje za dva dana.
— Dogovoreno, Henri!
Sejn snažno i muški stisnu O’Rurkeovu šaku. Iako bi ga ta
ruka nemilosrdno ubila ako bi O’Rurke otkrio stvar.
Pristigli su Koluma i ostale. O’Rurkeu je bilo potr«3bno
mnoi^o manje reči da bi objasnio novu situaciju. Kod njega je
sve bilo kao na panju.
Ves Logan je i dalje klatio jezikom svoj rasklimani zub.
V III
Osmorica jahača sa Grantom Vebsterom na čelu naiđoše
na zaustavljeni voz. Vođa kradljivaca stoke shvatio je vrlo
brzo da se moralo dogoditi nešto nepredviđeno. Dovoljno je go­
30

33. ★★★S e j n ★★★
vorila slika koja im se ukazala. Devet prilika ležalo je vezano
na zemlji, i pokušavalo da se oslobodi. Nijednom to do sada
nije bilo pošlo za rukom Grant Vebster je bio ne malo iznena­
đen. Ali, nije mogao da pročita stvar do kraja.
Na voz je bio izvršen prepad. Ali gde je, u tri đavolova
imena, bila onda njegova žena? On je otiske njenog šarenog
ždrepca lako pratio kroz pesak dovdo. Ali, ovde je naišao samo
na vezicu od šešira. To mu ipak nije moglo mnogo da kaže.
On i Skati oslobodiše vezane, ali iz zbrke glasova nisu mog­
li da razumeju ništa što bi jedno s drugim imalo blage veze.
Razabirali su samo to da je voz napadnut, ali, to su već i sami
vidoli.
Vebster odluči da obuzda svoju nestrpljivost dok se ne na­
pravi malo reda, i ljudi koji su govorili svi uglas i gestikulira­
li rukama, malo se ne smire. Takođe je ukopčao da ovde nema
više ništa da se opljačka. Ljudi pre njih su očigledno obavili
posao do kraja.
Polako se stišavala graja i Grant Vobster se zaustavi kod
jednog debeljka, koji je požurio da se obuče čim je bio oslobo­
đen. Glasno je cvokotao. Grant Vebster stade pred njega ras-
koračen.
Deboljku su iz usta odjednom potekle reči.
— Dajte to malo polaganije, mister — prekide ga Vebster.
— Kada pričate kao vodopad, ja vas ništa ne razumem. A ako
su vam uzeli tri hiljade dolara, to recite vašem osiguravajućem
društvu a ne m<'‘ni. Od mene nećete dobiti nijednog cen^a.
Fiat Rubers uvređeno zaćuta. Očigledno je bilo uzaludno
da se ovome jada. Krupan i koščat muškarac pred njim iako bi
dobro pistajao ostalim banditima. Ali, to je Rubers zadržao za
sebe. Njegovo poverenje u međuljudske odnose bilo je pokopano
za večna vremena. Zato odluči da ćutke učini ono što ovaj bik
od čoveka bude tražio od njega. Jer i taj je bio istesan od istog
drveta kao i prethodno bagra. A te sorte je njemu bilo do grla.
Važno mu je IdiIo da ga skine s vrata.
— Stojim vam na službi — uvijao je, vezujući pantalone.
— Naravno, biće mi drago da vam pružim svako obaveStenje.
— To već zvuči mnogo bolje — zabrunda Grant Vebster.
— Da ste opljačkani, to sam shvatio. Ali, mene interesuje još
nešto drugo: jesite li videli jednu ženu? Na šarenom ždrepcu?
Ona mora da je bila O'vde u isto vreme kad i banditi. Ona je
plava i nosila je sigurno stari jahaći kostim.
Flatu Ruber.-iu je bilo drago da može ovom grmalju da ba­
ci neki podatak u ralje, da bi ga se što pre otarasio.
— Da — potvrdi samouvereno. —■Takvu jednu sam video.
— I tada ispriča dosta verno šta su Sejn i O’Rurke razgovarali
31

34. 'k 'k 'k Š E J N k 'k k r
među sobom, pomenuvSi takođe i njihova imena. Grant Vebster
je lupao glavu, ali debeljka nije shvatio. Počešao se iza uha i
pokušao da napravi red u svojim mislima. Malo toga je mogao
da poveže. Njegova žena treba da je bila varalica na kartama
u Jumi? Ona treba da je nekakvom kopiletu, po imenu Sejn,
spasla život, dodavši mu tajno nož ispod stola?
Grant Vebster još jednom opisa svoju ženu. Fiat Rubers
potvrdi taj opis u svim pojedinostima. Onda Vebster opisa ko­
nja na kome je Džoselin pobegla. O njemu je znao više detalja.
Onda je ipak čvrsto zaključio da se kod te „varalice na kar­
tama” može raditi samo o Džoselin. Taj Sajn je samo napravio
jednu veliku predstavu.
Ali zašto?
Grant Vebster nije umeo da odgovori na svojo pitanje. Ali,
dobiće ga već čim bude imao tog Sejna pred svojim revolve­
rom. Vebster je razmišljao prosto i pravolinijski, no kompliku-
juči sebi život. Probleme, koje u ovom trenutku nije mogao da
reši odgurnuo bi od sebe dok ne dođe pravi trenutak.
Banditi su ostavili za sobom tragove koje jo bilo nemo-
gućno prevideti. Oni nisu bili stari. Jedva jedan ča.s.
Grant Vebster zapucketa člancima prstiju. Osi'ć.io jo u sebi
neopisivo zadovoljstvo koje je morao pred nekim da pokaže.
Ipak, savladao se.
Vebster uvide da ne može tek tako, bez ikakvih drugih
mera, prosto da nastavi gonjenje. I u Ejmosu i u Jumi postoji
šerif. U Juimi čak ima i jak policijski odred, samo je donde put
bio nešto duži. On pozva Skatija da dođe k njemu.
— Da, šefe?
— Ti si ukapirao kakva se svinjarija ovde dogodila?
— Tako nekako.
— No, onda! Vini se na svog konja i odjaši što brže možeš
n Ejmos. Reci, tamo šta se ovde dogodilo. Šerif treba da orga-
nizuje poteru i da što pre može dođe ovamo. Zapravo, mogao
bi da pošalje i jednu lokomotivu i nekoliko vagona. Treba da
ponese sobom i hranu. Mi je nemamo sa sobom.
— A šta ćeš ti u međuvremenu raditi, gazda?
— Ja ću da gonim tu kopilad. Sta bih inače? Kilometar i
po Južno, više neće moći brzo da napreduju. Tamo je pesak
vrlo dubok. Jedan gadan kraj. Mi ćemo zbog toga, u svakom
slučaju načiniti luk. Ako tako uradimo, uhvatićemo ih pre gra­
nice. To će interesovati i šerifa iz Ejmosa. Po mom, on bi tre­
balo da se drži istočnog pravca. Tako će im preseći put. Dogo­
vori se o tome s njim. A o putnicima bi trebalo da se pobrine
i železnička kompanija.
Razroki Skati se nakašlja.
32

35. ★★★ S E J N 'k 'k 'k
— Jesi li zaboravio da šerif iz Ejmosa ništa dobro za nas
ne bi mogao da kaže?
— Aii, šta! — odmahnu Vebster Ijutito. — Sta može da
nam dokaže?
Skati se nakašlja po drugi put.
— Čekaj malo! Ti prodaješ svoju stoku jedinom veoma uti-
cajnom i moćnom čoveku negde u oblasti Hairdaka. Ja sam
ćesto išao na taj put. Ali, ja tog čoveka ne poznajem. Samo,
zar se ne može pretpoistaviti da taj Henri O’Ruirke radi po nje­
govom nalogiu? U poslednje vreme, izveden je ovde veliki broj
prepada.
Grant Vebster teško da je mogao da odbaci Skatijev pri­
govor. U ovom kraju jedva da se desilo nešto protuzakonito u
čemu nije imao prste i onaj čovek kome je Vebsrteir prodavao
'iloku. I znao ga. Naravno ne lično. Samo po imenu. Ali je 2mao
/a ogroman uticaj tog navodnog Meksikanca. Skatijevo raz­
mišljanje ga je mučilo. Nije bolo isključeno da razroki kobac
ma pravo. To saznanje nije, međutim, njegov problem činilo
lakšim.
Ipak, opredelio se za nekakvu odluku.
— O tom O’Rurkeu sam već slušao — reče. — Zaista bi
ono što bi pogodilo njega moglo da dokači i tebe. — Ali, tada
provali iz njega. — Ipak, ja hoću da ponovo imam svoju ženu!
I tog Šejna s kojim mora da je pod jednom kabanixx)m! Njih
dvoje neće današnji dan preživeti! Sa O’Rurkeom 6u stvar raz­
jasniti kad dođe vreme za to. Postoje tajni znaci raspoznavamja
pomoću kojih se ljudi tog Meksikanca među sobom raspozna­
vaju. Ja ih znam. A ako je O’Rurke u istoj bačvi, orbda ih i oai
7,na. Ja hoću samo tog Šejna. I Džoselin. Gubi se konačno,
Skati! Jaši za i^jmos.
IX
Henri O’Rurke je gadno psovao. Pri svakctm koraku zapa-
:’.ali su im l<anji do članaka u pesak. Mogli su samo lagano
napred, ali, njihova prednost je još bila dovoljno velika. I na-
(iali su se još uvek da če se iz ove nevolje izvući što pre. Na
jugu, videle su se kroz izmaglicu ljubičaste konture Hardi pla­
nina. Vazduh je postao malo svežiji. Sunce je postalo bleđe, ru­
žičasto i pojavila se dugačka pruga oblaka.
— Moramo da ostanemo jedan iza drugog — objasni
O’Rurke. — Sem mene, niko ne zna tačno put. Ov’de ima polja
živo.g peska. Ako ujašimo u njih, izgubljeni smo.
Ljudi poslušaše. Šejn usmeri svoga sivca iza DžoseJininog
iarenog židrepca. Njihovi pogledi se susretoše. Zapadnjak klim-
3 Sejn 31 39

36. •kick S E J N -k-kir
nu ženi ohrabrujuće glavom. Ona mu se zauzvrat osmehnu, ne­
odlučno i bojažljivo, ali je to ipak bio osmejak. Šejn shvati da
ga njeno lice o-pčinjava i da omekšava njegov"u tvrdoću.
Po prvi put od njihovog susreta, pogledao je tu ženu oči­
ma muškarca. Uprkos naporima poslednjih časova, sedela je
ona uspravno na konju. Držala se hrabro. Kosa joj se talasala
na lakom strujanju vazduha koje se pojavilo pre nekoliko mi­
nuta. Koso sunce pravilo je odsjajem svojih zraka skoro kao
neki oreol oko njene glave. I Sejn oseti da mu baš ne bi bilo
jako mrsko da je njegova izmišljena priča istinita. Cak ni uzi­
majući u obzir O’Rurkeove pretnje ...
Ves Logan i Parter Dikson jahali su iza Sejna, dok je
Kolum jahao odmah iza O’Rurkea. Logan je još uvek vukao ži­
votinje iz stočnog vagona, koje su im bile višak, ali su imale
dobra sedla koja banditi nisu hteli da ostave, jer su mogli dob­
ro da Ü1 unovče. A ovako ih je bilo najlakše transportovali.
Potere se nisu plašili. Inače, O’Rurke sigurno ne bi preduzeo
bekstvo kroz živi pesak kroz koji se najsporije napreduje, lako
je tuda put bio kraći.
Pustinja se protegía u beskonačnost. Udaljenost od H:irdi
planina se nije simainjivala. Jedva da će do mraka stići. O’Kurice
je govorio o jednom mestu sa vodom kraj kojeg će logorovati.
Samo, tamo će moći da napoje konje i napune čuture, da se
malo odmore i odspavaju. Zatim će ih čekati još deo puta kroz.
suve predele, dugačak skoro sedarndeset kilometara.
Sejna je peklo nepce. Uzeo je nekoliko gutljaja, zadržava-
joići nekoliko trenutaka vodiu jezikom. Kada je u pustinji, on
nilkada ne potroši vodu. Uvek ostavlja zlatnu rezervu za svak;
nepredviđeni sluičaj.
Nekoliko puita se oisvrnuo, kao da hoće da pogleda Lof^ana
ili Diksona. Ali, u stvari, dosezao je njegov pogled mnogo da­
lje. Pretraživao je horizont. Konji bi morali podići toliko pra­
šine da bi to opaznio. Njegov nemir je ipak rastao. Morao je
neodložno da izmeni nekoliko reči sa Džoselin.
Priterao je svOig sivca blizu žene. Okolnosti su bile povolj­
ne. Logan i Porter su sa ukradenim konjima bili zaositali, dok
su 0,R«rke i Kolum, idući brže, isprednjačild.
— Ipak smemo samo da šapućemo — izusti Zapadnjak kra­
jičkom usana. — Ja sam ubeđen da taj O’Rurke ima oči i na
leđima, a uši kao ris. Budi zato tiha kada odgovaraš.
Džoselim Vebster je prihvatila ovo oslo'vljavanje sa ,.ti”. Od
njihovog polaska, n ^u među sobom izmenili nijednu reč. __
Paziću, Sejne. — Njen glas bio je samo dašak, a ipak se iz
njega razabirala zahvalnost.
— Koilifcu prednost veruješ da si imala?

37. ★★★S E J N ★★★
— Jedan čas. Možda čak i dva.
— Oh, proklelstvo! To nije niJta. Koliko ljudi?
— Sigurno svi. Svih O 'S a m .
— Hej! — Odmali posie tog uzvika iznenađenja, Sejn po­
novo spusti glas, pogledavši ipak i napred i nazad, ali banditi,
kako mu se činilo, nisu pokazivaJi nikakvu reakciju. — Osmo­
rica?
Džoselin Vebster klim nu glavom. I tada je pokazala da
shvata ozbiljnost njihovog položaja. Ispričala je Šejau tele­
grafski kratko ono što je svakako morao da zna. Šejmi je i
to bilo previše. Imao je na sve spremne ljude i jednu divlju
hordu na vratu. Grubi momci koji se svojim pucaljkama sliiže
kao ručnim alatom.
I još jedno mu je postalo kristalno jasno: i taj Graiut
Vebster radio je, po svim izgledima s istim čovekom, kojeg je
on po nalogu „Brigade sedam” trebalo da traža, nađe i učini
neškoidljivim.
Osetio je_ nevidljivi konopac oko svog vrata i kako se taj
konopac zateže. Bio mu je očevidno potreban još mali guitlljaj.
Prineo je čuturu ustima ne pazeći na svoju bližu okolinu,
kad jedan iznenadan krik zapara tišinu. Imao je još toliko pri­
sustva duha da poklopac čuture zavrne, d>a se ne bi prosula
dragocena tečnost.
Džoselin Vebster je posle njihovog kratkog razgovora zao­
stala pozadi. Njen ždrebac skrenuo je u stranu. Odjednom su
se njegove prednje noge našle u pesku do trbuha na jednoj
peščanoj zaravni glatkoj kao ogledalo. I tonufle su sive dublje i
dublje.
Živi pesak!
Negde duboko pod zemljom nalazila se .šupljina u kojiu je,
bez pomeranja na površini, curio pesaJk kao kroz uzani otvor
peščainog sata. Nezadrživo i vukući sve sa sobom. Na glatkoj
površini, primećivalo se samo malo udu- -.jenje. Konj je iz­
bezumljeno njištao. Velike oči još su 'mu se v^še raširille. Fena
mu je išla na uista, i letela kao pahulje oko njega.
Truplo konja bilo je teško.' Tonuio js vrlo brzo. I sve više
ukoliko je ždrebac pokušavao da pod inOijama nađe čvrsto tlo.
Time je samo ubrzavao svoj kraj. Nijedna sila na svetu više
nije mogla spasti ždrepca.
Džoselin je visila ulkoao u sedlu. Jedna noga joj se bespo­
moćno klatila u vazduhu. Druga joj se izgubila u pesku kao
U'sisana. Ruka i rame su je pratili. Ona razjapi usta koliko god
je mogla i kriiknu.
— Zakačena sam čvrsto u uzengiji! Nebes(a! Ja itonem!

38. ★★★s £ J W★★★
Druga ruka, pola gornjeg delà tela i glava još su joj se
videli. Sve se odvijalo neverovatno brzo.
Od konja se još videla samo razjapena gubica, obavljena
penom i žuti zubi koji su počeli da žvaću pesak. Žclrcbac vi.šc
nije mogao ni da njišti.
Šejn povuče omotani konopac sa kuike, nemajući vremena
da zavitla laso iznad' glave.
Konopac se zmiljujasto odmotavao i pao.
— Hvataj ga! — viknu Zapadnjali. — Drži ga čvrsto!
Laso se nije sasvim odmotalo, pa su omča i još nekoliko
metara konopca ležali knaj onog dela Džoael'lninog tcJa koji
se više nije video.
Sejn se trže. Džoselin je tonula sve duiblje. Još .su joj pra­
menovi kose i rulka virili iz peska. I ta ruka ščepula je uže.
Uže se zateglo.
— Tako više ne ide — reče jedan dubok glas iza Scj'novih
leđa. — Pusti malo mene.
Bio je to O’Rurke. Bez ikakvog daljeg^ objašnjonja omota
svoj laso oko z»apadnjak0V0'g tela i izibaci Sejna iz soJla. Ovaj
se prizemlji tik kraj Džoselinine ruike i oseti odmah u.'li' koje je
i njega povuklo u dubinu. O’Ruikeovo laso se, med uIi'n, već
bolno zateglo. Sejn steže prstima Džoselininu ruiku. 1 i)orilo je
aije puâtao, prenese se ta snaga i na žanu.
Oslobađanje je išlo polako. Taj Henri O’Ru-nke mora da je
imao medvedu snagu. Džoselinino rame pojavi se po¡iovo iz
peska, a onda i lice. Bila je bleda i usta su joj' bila puna. Kaš­
lj ala je i kijala. A li je još mogla da diše i samo to je bilo
važno.
Šejnii je bila potrebna sva njegova snaga da ne pusti ž.enu,
ali je on smogao. Još dva-tri min-uita i oboje su ponovo oselili
čvrsto tlo pod nogama. Ždrebac je iščezao ‘kao da ga nükad nije
ni bilo.
O’Rurke skide laso sa Šejnovoj tela, omota ga ponovo i
reče.
— Pa. amigo! Sada više ništa jedan drugom ne duigujtM-no.
Kotnačno smo kv it
Sejn je disao duboko. Džoselin je još uvek kašljala i iste-
rivala pesak iz grla.
— Izgleda tako — odvrati Zapadnjak. — Najbolje da za­
boravimo sve.
— Nadam se samo da se nećeš nastavljati.
Henri O’Rurke se naglo oikrete,.
Jabalí su dalje. Džoselin je dobila drugog konja, I'¿gubili
su na vremenu, i Henri O’Rurke nije video nikakvog razloga
da se dalje ophodi sa posebnim obzirom prema strancu. On .se

39. revanširao. Sejn je sa nejasnim -osećanjima gledao u susret
budućnosti. Nije više uopSte verovao u to da će ih Grant Veb-
sher goniti direktno 'kroz živi pesak.
Grant Vabster će izabrati brži i bezopasnija put koji se za­
vršava kod logorišta i vode.
Nalazište vode neodoljivo je ličilo na blatnjavu briju. Tu
i tamo, dezali su se mehurovi po površini i zvi-čno 'S-e raisprska;-
vali. I miris te čorbe bio je neugodan, a bila je žu6k>asitonieđa.
A ipak su 'SVi žudeli za njom. Pre svega zato što je to bila je­
dina „brlja” pretko šezdeset kilometara u krug. Ona nikada
nije presušila, jer joj dno nije bilo porozno. Na ovoj poluviso-
koj zaravni nije bilo vegetacije. Samo su ivice jaruga bile
pur^e oštrih stenjiaka koji su ličili na zube aabljas,tO'g tigra.
Odavde se pogled pružao samo na sever, jer su ostale strane
zaklanjali strmi brdaki prevoji.
Petorica od šestorice Apača punila su vodom mešine od
kozje kože, dok je šesti zurio napregnuto ka severu da bi ugle­
dao eventualne neprijatelje. U svetlosfti zalazećeg sunca, nje­
govo telo jedva da se odvajalo od stene o koju je bio osilonjen.
U ruci je držao lu)k, a u bobolcu na leđim.a nalazile su se sitrele.
Pera su virila iz njega za širinu šake.
Ljudi njihovog kova morali su uvelk da buldu oprezni. Oni
više nisu pripadali velikom plemenu, a u oskudne rezervate
nisu hteli. Živali siu od plj^ačke 1 krađe, vukli se po nenaselje­
noj zemlji i izbegavali veća naselja. Bio je to kulkavni život
koji su vodili, ali su istrajali. Sve je za njih bilo bolje od osta­
janja u nekom rezervatu gde su s njima postupali kao s decom,
i gde tu bili izloženi na milost i neimiiost agentima za brdgu
o Indijancima. Iako je njihova sloboda bila sve drugo nego to,
jer u stvari nisu bili slobodni. Imali siu slobodu isključenih sa
kojima niko nije hteo da ima nikakva posla. Nevoljene lutalice
po S ije ri. ..
Kalpak, čovek na ivici klanca, vodio je tu m alu grupu.
Njegova, maslacein od kobiljeg mflcka naimazana Kosa, visila
mu je unlelena u pert'rn do krsta. Ramena i grudni Ikoš bili su
mu široki i mišićavi, iako su mu se rebra providela kroz kožu.
Znaci neredovne ishrane, koj'a se graničila s izgladrnilošću. Ce­
sto su gladovali. Posiledniji put su se dočepali plena pre nede-
Iju dana. Sada je ponovo zavijao kurjak u njihovim crevima.
Covek ne može da preživi na gušterima i korenju.
Apač pusti kratak zov ptice, kada je opazio u daljini gtuib
a» ^seesm j^ijdliž^&o. Dote ljudi posie^oše za svojim
37

40. s
•kir* S E J N -k-kir
oružjem: strele i lukovi i četiri beznadežno prestarele puške iz
španako-ameriokog rata.
Indijanac se hitro spuza niz stenu. Sa netkoliko grleno iz­
govorenih reči, on uzbuđeno saopšti šta je video i izda nare­
đenja.
Već posle jednog m inuta nije se više mo.glo reći da je ovde
malo. pre logorovalo šest Indijianaca. Cak su i tragovi njihovih
raga bili izbrisani. Tiha i mirna, ležala je liokrva šireći svoj
zadah. Pomrčina se spuštala nad kraj. Ali, tišina nije trajala
dugo. Kalpaik se opet, po ko zna koji put, čudio zašto pojava
belih Ij'Uidi mora da bude povezana sia tolikom galamom. Pra­
vili au veću buku nego celo apačko pLeme, iaJto ih je bilo samo
sedmorica. Jedan -krupan tip sa četvrtastom, proćelavom gla­
vom ih je predvodio.
— Napravili smo posao, ljudi — povika Grant Vebster
trij.umfoim. — Stigli smo ovamo pre njih. Sto mu gromova,
biće to vreo doček za tog Sejna i onu drolju. Da li je iboko od
vas već otkrio neki trag od njih?
Niko od bandita nije odgovorio. Oni ništa nisiu p^ed^^zima^i
sami od sebe. BiU su izvršioci naređenja, bez mozga u glavi.
Grantu Vebsteru je sada ned'ostajao Škati, koji je pošao po
šerifa iz Ejmosa. Ali, amatrao je da mu on sada i nije potre­
ban. Nalazište vode bilo je idealno za zasedu. Trebalo je samo
da ae popnu uz ivice klanca i da se povuku nešto dublje u ka­
njon. Vebster je dobro poznavao ovo me<sto. Klamac se zavr­
šava slepo. Savršena klopka.
Mislio je saimo o ljudim a sa, kojima taj Sejn i nj'egova žena
jašu. Njegova slutnja da prepad na voz može da ima veze sa
njegovim poslodavcem pretvorila se za vreme vratolomnog ja­
hanja u izvesnost. Način na koji je sve izvedeno odavao je
rukopis glave koja ume da miisM. Tome je pridodao i činjenicu
da se ti ljudi okreoiuli prema jugu i sasvim očevidno hteli
dole u Meksiko.
Samo, oni će morati svoj put da nastave bez Džoselin i sa
tim Sejnom kao lešom. Grant Vebster pregleda svoje oružje,
pažljivo oduva finu prašinu s>a mehaničkih delova, i onda se
oamehinu zadovoljmo. Samo neka dođu. Ako vođa te bande ima
veze sa tajanstvenim Meiksikancem, onda će se to ustanoviti
vrlo brzo.
Vebster zavrte glavom.
U jednoj kodkarnici da je taj Sejn upoznao njegovu ženu!
Kakva presna laž! Džoselin je poslednji put bila u Jum i pre
godinu dana.
Njegovi ljudi ga pogledaše s iščekivanjem. Vebster ponovo
pobesni.

41. •kiKit S E J N -k ic k
— Sto mu gromova još jednom! Ne blejite u nebo, nego
napojite konje. Napijte se i vi i povucite se diDblje u klanac da
vas niko ne može videti. Zatim se raspodielite tamo gore, po
ivicama klanca. Pucačete tek kad dobijete znak od mene. Ovde
neće biti jadinoatavno. I pazite da u pucnjavi ne pogodite nji­
hove konje. Za n jih možemo dobiti dobru ceinu. Jeate li sve
razuimel'i?
Banditi klimnuše glavom i krenuše da izvnše naređenje,
dok se iz pustinje još niko nije pojavio.
Um-osuo Vebstera, neko drugi je dao znak za mapad. Kao
bronzana statua pojavilo se popraje indijanskog vođe Kalpaika,
iznad deane ivice klanca. Lukovi su se zategli. I tada već po­
lete prva strela.
Podođen, jedan koščati, prljavi bandit pade na kolena u
neposrednoj blizini svog vođe. Eazjapio je usta, ali ni'ka;kav
glas niye prešao preko njegovih usana. Smrt mu je bila brža
od misli. Oči su mu -se ugasile još dok je padao ničice na pe-
siak. Između plećki virila mu je strela. Pera su zavibrirala kar-
da je pao na tlo.
Grant Vebster zaoirla. Osetio je pakleni bol u kuiku, a onda
j'oš jedan gore, u levom ramenu.
Ali, on nijie izgubio svest. Morao je da gleda kako njegove
ljude pogađaju strele. Nijedan od njih nije uspeo da ispali mi
metka, a ni Vebster nije mogao nigde da O'ljfcrije njihove pro­
tivnike.
Ali, prepoznao je pera njjihovih strela. Pripadali su Lipan
Apačima od kojih su neki još uvek u grupama kao luitajući
vuci krstarili Sijerom.
S tim saznanjem, Grant Vebster više nije mogao ništa na­
ročito da počne. Onesvestio se.
I tek tada, razlegao se ratni poklič Indijanaca. Slavili su
i vrištali i bili rneobično ponosni na sebe. Kao bez duše, ii'tpraz-
nili su mrtvim banditima džepove i pri tom su se njihova lica
sve više razvlačila u grimasu. Razočarenje ste ogledalo u njiho­
vim crnim očima.
Sam oružja i municije, banditi nisu imali kod sebe, mnogo
onog što bi za Lipan Apače bilo vredno. Malo diivana i novca.
Sve nekakav sitiniš.
I kod tovarnog konja ostali s<u Apači kratkih ruikava. Sta
k su samo te bele budale radile u pustinji? Bez hrane? Bez
ičega što inače vuku sia sobom uveik, kao što su topla ćebad i
nekoliko čutura vatrene vode? Ni jedne jedine kapljice nisu
našli i to ih je učinilo neraspoloženim i besinim. Oni -upeiriše
ak>voline poglede u svog vođu.

42. ★★★ SEJN-k-k-k
Kalpak je razumeo nešto engleski. Ali, nije shvatio sve šta
je vođa belih rekao. Samo da čei<aju na nekog i da ne pucaju
odmah na njih.
Indijanac nije delio razočaranje svojih ljudi.
— Sada imamo daleko bolje konje — reče. — Zadobili sxno
i mnogo bolje oružje.
— To nam neće utoliti glad — primeti jedan od njegovih
saplemenika. Kalpak ga ošinu pogledom.
— Doći će još belih ljudi na ovu vodu. I to vrlo brzo. To
sam saznao. I tada ćemo opet imati sreće. Tako vam govori
Kalpak, vaš vođa. Slušajte šta vam budem naredio i imaćemo
veliki plen.
Po'slednje senke sumraka razliše se kanjonom i odnese dan.
Nebo je plamtelo, crveno kao krv, koja, je ovde bila prolivena.
Jasno i kristalno svetlele su zvezde odozgo. Događaj sa
Džoselin stajao ih je vremena. Ljudi su bili umorni i zlovoljni.
2eleli su da se ispruže pre nego što sledećeg dana nastave pre­
ma jugu.
Peščana pustinja pretvorila se u kamenu. Sejn se stalno
osvrtao. Uzalud. Džoselinin muž mora da je odabrao drugi put,
jer, Henri O’Rurke nije naročito požurivao ljude. Konačno se
silueta Hardi planina pojavi skoro ispred njih. Još jedva dese­
tak minuta, i stići će na cilj. Zemljište se uspinjalo.
Henri O’Rurke nije napuštao čelo kolone. Za njim .su išli
Sejn i Džoselin, dok su ostala trojica zaostala s konjima. Za­
padnjak potera svog sivca do O’Rurkeovog konja.
— Šta hoćeš od mene? — zareža vođa bande. — Bilo bi
zdravije za tebe da mi se sklanjaš s puta. Ja u tvoju prokletu
priču verujem sve manje.
Sejn sleže ramenima.
— Ja nemam drugu. Koliko je daleko još do izvora?
O’Rurke se nasmeja neprijazno.
— Rekao si: izvor? Još ćeš se začuditi. Ne verujem da će
tvoja tobožnja gradska devojka piti odande. Naš ,,izvor” je jed­
na prljava bara.
— Džoselin nije izbirljiva.
— Drago mi je što mogu da ti dam za pravo. Mogao sam
da vidim njene ruke dok sam vas oboje izvlačio iz živog peska.
Grube su kao šmirgl papir. — O’Rurke se zlobno nasmeja.
Uvek sam tako sebi predstavljao ruke jedne kockarke.

43. ★★★S e j n ★★★
Sejn se za p a n ji. O’Rurkeova moć zapažanja bila je zaista
izuzeuna. Voda uaude bio je suviše luliav da bi se tek tako dao
obmanuti. Jaisno je bilo, po njegovoj sopstvenoj izjavi, da mu
ne veruje više n i reči. Sejn je razmišljao šta da preduzme. A ko
in zaLsta kod nalazišta v'ode već očekuju, odnosno ako se Graint
Veoster zaisia već tamo nalazi, onda ga oćeKuje ne samo sukoo
sa Džoselininim mužem, već i sa samim O'HurKeom.
Zapadnjak se opet vrati u stvarnost. Posie ovog otkrića,
O ’Rui’iie sigurno samo čeka povou-nu priliku da zgraoi dršku
svog ,,kolta” i da ga sravni sa zemljom. Meduum, samo preko
O’Rurnea mogao je Sejn da dopre do tajanstvenog nalogodavca.
Situacija je bila očajna, i sve se više zaoštravala sto su bili bli­
že toj vodi. Sejn oseti iiladan znoj na okovratniku svoje košu­
lje. Grozničavo je tražio izlaz.
— Imam nekakav komičan osećaj u želucu — reče, trudeći
se da mu glas bude čvrst. — Zar ćeš zaista slobodno da jašeš
ka toj vodi.^
O’Rurke odvrati protivpitanjem.
— Jesli li zaista uvek tako plašljiv?
— Nisam — progunđa Zapadnjak. — Samo predostrožan.
Imam šesto čulo za opasnost ili već kako hoćeš. Jednostavno,
osetim kad nešto nije onako kako bi trebalo da bude.
— Slutnja, a?
— Tako je.
— Do đavola! Izgleda da si me s tim svojim slutnjama već
zarazio. Sad se iznenada i ja osečam tako.
Šejn spusti bradu na grudi i naceri se potajno u senci obo­
da svog šešira. Slučajno je doveo O’Rujrkea u stanje koje je
želeo.
— I Sta predlažeš? — upita.
O R’urke zaustavi konja. Ostali ljudi su se vukli daleko
nazad.
— Pokazaćeš mi šta te to muči — odbrusi. — Mi ćemo os­
tati ovde. dok se ti ili vratiš ili začujemo pucnje pred sobom.
Jasno?
Sejn zažmiri. To je bio zaista gadan predlog. Ako zaista
neko u brdima vreba, onda ih je taj već davno opazio. Tada
će se lako obračunati s jednim jedinim čovekom koji se bude
privlačio. Morao bi da se pretvori u guštera da bi se neopažen
privukao vodi.
A li, on je rekao ,,A”, a O.Rurke ,,B”. Nije više bilo uzmi­
canja.
— Pazi na Džoselin — promrmlja i kliznu iz sedla svoga
sivca.
i]

44. 'k 'k 'k S E J N 'k ie ir
— I hoćemo! — odvrati O’Rurke, iscerivši se. — Svi ćem
se z^edno pobrinuti za nju, ako se ne vratiš za četvrt sata.
Sejn oseti kako mu se još jače zažarilo pod petama. Džose-
ILn nije morao ništa da objašnjava. Ona je jedina znala šta se
stvarno dešava u njemu. Krenuo je na svoj teški put.
Preteći crni, uzdizali su se masivi pred njim. Mesečina nije
dopirala u useke između njih. Šejnu se kosa na potiljku naje­
žila kada se približio crnom useku kanjona na do-mašaj ,,vin-
česterke” i to potpuno vicjljiv. Držao je pušku u lovoj ruci.
Sagnuo se i tako se šunjao da bi predstavljao što munju metu,
skakuouoi kao prerijski zec i čudeći se pomalo kako je uopšte
stigao tako daleko.
Onda se izmenada našao blizu tog mesta. Bilo je toplije ne­
go napolju u stepi, jer su stenoviti zidovi još isijavali dnevnu
vrućinu. Bio je sam među senkama, i nije se više micao.
Mogao je da vidi mutnu vodu, da čuje šištanje mehurića
gasa i ništa više.
To ga je učinilo još predostrožndjim. Svaka noć ima svoje
šumove. Tako i noć u pustinji. Ali, ovde nije mogao da 'olkrije
ni jedan jedini trag života. Ni tihi lepet krila noćne ptice Grab­
ljivice, ni šuškanje životinjica po pesku. Sada je na vodi mo­
ralo da bude živo od životinja. Ali, životinje su umukle. Sejno-
ve slutnje su bili istinite. Nije bio sam u kanj'onu.
Polako su mu se oči navikle na pomrčinu i počeo je da na­
zire u tami. Više je slutio nego video žbunove trave oko ste-
novite uvale u kojoj je voda podrigivala kao vino u trbuhu
koji se prejeo. Sejn je tiho disao, uveren da banditi mogu da
čuju i otkucaje njegovog srca. Ipak, znao je da je to samo ob­
mana. Sasvim polako, ponovo se smirio.
Može li da se povuče kao što je došao?
Ne, ti koji ga vrebaju ne bi ga više pustili. Ko jednom
upozna zakone pustinje, mora da zna i zakone ponašanja u
pustinji.
Ta apsolutna tišina!
Šejnova šaka steže se čvršće oko kundaka njegove ..viriScs-
terke”. Kada je repetirao oružje, zvuk mu se učinio toliko jak
da mu je zaglunuo uši. Sačekao je, ne pokazujući ni naimanji
znak da želi đa ponovo napusti kanjon. S druge strane nije že­
leo ni da ovde čuči satima Moralo se nešto dogoditi.
Izvukao je šibicu iz džepa. To što je namera.vao da pred­
uzme bilo je opasno d o život, a ipak se na to odbičio.
Povukao je fosforom preko rapave stene. Uz puckf'tnl^ie
pojavi se plamen i .?ejn se u istom trenutku baci, kao da je
umočio prste u sonu kiselinu.
Ni trenutak ranije nego što je očekivao prasak revolvera.
42

45. ★★★S E J N ★★★
Šibica ostade da leži na tlu, goreči i dalje i osvetdi strelu
koja je sevnula i slomila šiljak o stenu, tačno na mestna gde je
Zapadnjak do malo pre stajao. Sejn vide još nešto.
To je bila strela Lipan Apača.
Onda ga zasu kiša strela. Bilo je to zujanje u vazduhu, kao
da je neko u daljini zatezao i otpuštao žice na harfi. Ćuli su se
tupi udarci i praskanje šiljaka koji su se lomili o kamen. I In ­
dijanci SIU morali biti iznenađeni. Samo je tako mogao Sejn
sebi da objasni činjenicu da nije bio pogođen. Bilo je svega
nekoliko metara rastojanja između njega i šibice koja se
gasila.
Tek sada zatutaja rezak stakato pucnje-va. Držao je puškiu
prema gore gde su izrezuckani vrhovi stena odvičavali nebo.
Svaka izbočina mogla je biti Indijanac. Bilo je svejedno kuda
puca. Apači su te eksplozije i blesak iz cevi uzimali kao orijen­
tir kuda treba da gađaju, ali, Sejn naravno, više nije bio tamo.
Pokušavao je da se dokopa izlaza. Kad je već bio tamo, začuo
je jedan krik.
Pogodak?
On je imao u tom trenutku sasvim druge brige. Pošto mu
je „vinčesterka” bila prazna, izvukao je ,,remington” iz futrole
i uperio ga levo, gde se između dve stene pojavila pukotina.
Cetiri-pet puta poslao je olovo ka ivicama stena, a onda su
počeli i O’Rurke i ostali da pucaju, ne računajući na to da će
njihove kugle pronaći cilj.
Sada je buka bila paklena.
Nije doletela više nijedna strela. Teško dišući, ostao je
Sejn da leži, puneći već u sledećem trenutku svoju „vinčester-
ku”. Dvanaest novih metaka našlo se u magaoinu i oružje je
ponovo bilo spremno za gađanje.
Ali, više nije morao da je upotrebi. Začuo je šum nekih
mokasina preko stenovitog tla, zatim nekoliko grleno izgovore­
nih reči i odmah potom prigušeni topot kopita. Lipan Apači
mora da su ostavili svoje konje izvan klanca. Oni su uvek ra­
čunali sa svim, ti plemenski otpadnici. Samo nisu računali sa
Sejnovom iznenadnom akcijom.
Znao je da se još jednom izvukao.
Koliko dugo?
X
Još neko je čuo pucnje. Taj jasni zvuk, koji tutnjao i
odjekivao u njegovoj glavi probudio ga je iz duboke: nesvesti.
Grant Vebster je još živeo, osećajući težinu tela svoga čo-
43

46. •k'k'k S E'J N ■k'k'tc
veka preko sebe. Lipan Apači su sve belce koje su naSli bacili
na gomilu na kraju klanca i ostavili ih da leže. Vebster zaste-
nja. On nije znao šta se tamo, dalje napolju, iza sledeće krivine
kanjona događa, ali, znao je da je još živ. Osećaj u njegovim
grudima govorio mu je da ovo stanje neće trajati dugo. Koščati
prsti ismrti stajali soi blizu. Ostali su mu još samo minuti. Mož­
da dese^. A možda još samo jedan jedini.
Bo-lovi su malo po*»ustild i njegov duh se vratio u proš­
lost. Sve se pono'vo odmotavalo pred njim. Neočekivani pre­
pad Indijanaca, njegova žena koja mu je pobegla i koju je želeo
ponovo da uhvati, da je kazni. I taj muškarac, po imenu Sejn,
koji je morao imati nešto sa njenim iznenadnim bekstvom. Pre­
pad na voz.
Stenjanje Granta Vebstera postade glasnije. Hteo je da po­
krene ruke, da se oslobodi, ali težina mrtvaca na njemu bila je
prevelika. Bol ga je paralizovao. Odjednom, više nije osečao
ništa. Samo jedno osećanje ga je obuzelo; osećanje beskrajne
lakoće. Skoro da poleti.
On je o tom osećaju već slušao. To treba neposredno da
prethodi smrti.
Vebster sakupi još jednom svu životnu snagu s kojom je
još raspolagao. Zelja za osvetom ga je preplavila.
Sejn izađe iz zaklona stena i koraknu ka O’Rurkeu, koji ie
jurio ovamo, s uzdignutom rukom. Covek je mogao o tom vođi
bandi sve da kaže, ali, kukavica on nije bio. Kolum, Logan i
Porter Dikson pratili su ga u jednakim razmacima.
— Došao si prekasno, O’Rurke! — grmnu Zapadnjak, nad­
jačavajući tutanj kopita. — Pobegli su.
Tik pred Sejnom, zaustavi bandit svoga belca koji se svet-
lucao na meseoini. Konj se prope na zadnje noge, a onda za-
skakuta, dočekavši se opet na sve četiri. O’Rurke kliznu iz
sedla.
— Sta je bilo? — upita, ne skidajući pogled s ivice stena.
— Lipani.
— O, prokletstvo! Onda si zaista imao pravo. Jesi li si­
guran?
— Umeš li da razlikuješ strele od metaka?
— Dobro, dobro. Mi smo, znači, tim prokletim crvenokoš-
cima jurili pravo pred strele. — Onda je sledila jedna od uobi­
čajenih O’Rurkeovih psovki, koja je trajala bar pola minuta. —
Ko'Mko si ih izbrojao?