strip

1. CENA 20 DINARA
VANREDNA SERIJA
ZELEZNICA U PLAMENU

3. Teks Gordon
II EPIZODA
ZELEZNICA
U PLAMENU

4. SERIJA
BUĆ KASI Dl l SANDENS KÍD
Teks Gordon
II EPIZODA
ZELEZNICA U PLAMENU
Copyright © by Bones and DEN PRESS
World rights reserved
Lektor
M11orcid Stevanovic
Recenzija
Borivoje Losic
Korektura
Foioslog NIRO Decje no vine
Gornji Mi1anc)vac
PONY WEST - BUĆ KASID I I KID - VANRED NO IZDANJE - BROJ 2
Oktobar 1981. godine. Cena 20 dinara, izdaje MIRO »Dečje novine« 32300
Gornji Mila novac, Tihomira Matijevića 4, Glavni i odgovorni urednik Ne­
vena Knežević. Telefoni: uredništvo 032 711-549 i prodaja 711-073. Teleks:
13731. Fotosiog i automatski prelom Euro caí 200, NIRO »Dečje novine«.
Štampa »SloVŠ« Kraljevo.

5. Teks Gordon BUC KASIDI I KID
II EPIZODA
ŽELEZNICA
U PLAMENU
GLAVA PRVA
Mladi ćovek po imenu Džordž
Parker napustio je svoj dom zbog
neslaganja sa ocem i otisnuo se u
svet. Već posle nekoliko nedelja
potucanja po gradićima Divljeg za­
pada Parker sreće starog odmetni­
ka Majka Kasidija, koji ga uvlači u
jednu pljačku i tako mladić otpoči­
nje svoj odmetnički put, koji će se,
mnogo godina kasnije, završiti u
dalekoj Boliviji. Stari Majk Kasidi
»krsti« Džordža Parkera u svog na­
vodnog sinovca Buča Kasidija i
pod tim imenom mladi odmetnik
postaje slavan. U mnogobrojnim
podvizima i avanturama Buča Ka­
sidija postaje legendarna ličnost
kao sto su bili Džesi Dzems, Dok
Holidej, Vajat Erp, Bili Kid i mnogi
drimi.
Prilikom bekstva stari Majk Ka­
sidi gine, Grizli Džini, takođe is­
kusni odmetnik, odvodi Buča Ka­
sidija u čuveno razbojničko sklo­
nište zvano »Rupa u zidu«. Tamo
upoznaje revolveraša Sandensa
Kida, sa kojim će uskoro postati
nerazdvojni partner i prijatelj i
samo će ih smrt rastaviti.
Njih dvojica sa ostalim odmetni­
cima iz skloništa odlaze u novu
pljačku i tom prilikom Sandens
Kid biva ranjen, ali uz Bučovu po­
moć uspeva da se dokopa »Rupe u
zidu«. Tu se oni odmaraju od pro­
teklih poduhvata, ali Buč je zabri­
nut jer u skloništu nije zatekao raz­
bojnika Ezru, sa kojim se zakačio

6. 4
i
Pony West - Buč Kasidi i Kid 2
još ranije i na koga sumnja da je
namerno iskomplikovao njihovu
akciju u gradu Montičclu.
Šest nedelja je prošlo od pljačke
u Montičelu. Proleće je došlo u Ju-
tah isto onako naglo kao što i zim­
ski vetrovi donose sneg. Sve je bu­
jalo, pa su čak i gole kamenite viso­
ravni postale zelene. Samo su još
daleki vrhovi planine Abahu bili
pokriveni snegOm.
Bilo je podne i na vrelom suncu
razbojničko sk rov ište kao da je
dremalo. Samo se iz borovog šu­
marka, iza korala, čula ravnomer-
na revolverska pucnjava. To je Kid
i dalje poučavao Buča Kasidija u
rukovanju koltom, Kicoš je ležao
na jednoj ravnoj steni i uživao u
toplim zracima sunca. S vremena
na vreme dobacivao bi primedbe i
uputstva Buču, koji je, obliven zno­
jem, po bogzna koji put trzao re­
volver iz futrole i gađao konzerveo
udaljene pedesetak metara.
Sada je već uspevao da od šest
metaka tri pošalje u konzervu i da
je bar sa dva održi u vazduhu. Kid
je sa odobravanjem klimao gla­
vom i pohvalama ulivao novu vo­
lju svom učeniku.
Kidova rana bila je potpuno za­
rasla, jer je baba Grant uspela da
svojim indijanskim melemima za­
ustavi infekciju. Kako povreda nije
bila duboka, mladost i čelično
zdravlje učinili su ostalo. Tom i
Džordž Makarti takođe su prebole-
li rane i sada se čitava družina uve-
če skupljala u trpezariji, ^iije bilo
nikakvih akcija, jer je Bari strogo
naredio da se družina pritaji i
samo je mršavi Džons odlazio na
svoje tajanstvene misije, sa kojih se
vraćao donoseći nove podatke za
buduće akcije.
Jedino se Ezra Rud nije pojavlji­
vao. Još od prve večeri, kada su se
okupili da podele plen iz Montiče-
la, Buč je jasno rekao da je Ezra od-
maglio sa parama. Obzirom da su
on i Kid u vrećicama iz Nacionalne
banke doneli preko osam hiljada
dolara, onda je i suma koja je osta­
la kod Ezre bila bar tolika, ako ne
i veća. Bari tada ništa nije rekao, a
Harver i Radborn su se smesta
usprotivili Bučovoj tvrdnji, govo­
reći da je Ezra možda poginuo.
Džons sa svojih obilazaka Juta-
ha, Kolo rada i Arizone nije dono­
sio nikakve vesti o Ezri niti o nje­
govoj pogibiji, pa sil ostali polako
prihvatali Bućovu tvrdnju.
- On sada negde u Meksiku troši
naše pare - odlučno je izjavio Kid
čim je prvi put mogao da prisust­
vuje sedeljkama u trpezariji.
Posle završene obuke, Kid i Buč
uputiše se u trpezariju. Tamo je
već sedeo Bari sa svojom braćom,
a i ostali su dolazili na ručak. Baba
Grant je, sva zajapurena, poslovala
oko velikog ognjišta i prijatni miris
mesa divljači, sa meksikanskim za­
činima, širio se po prostoriji.
Buč ležerno sede pored Grizlija,

7. Pony West - Buč Kasidi i Kid 2 5,
dok Kid zauze svoje uobičajeno
mesto u začelju stola. Razbojnici
su delovali pomalo pospano. Oči­
gledno su se dosađivali. Vrelo pro-
lećno vreme izazivalo je u njima
potrebu za kretanjem i akcijom.
Kao iskusni vođa, Bari je to oda­
vno primetio i smatrao je da treba
nešto učiniti kako se družina ne bi
osula. Ezrino bekstvo sa parama
moglo je da izazove razne misli u
glavama desperadosa. Sačekao je
da se svi okupe i onda rekao:
- Dosta je bilo zimskog sna. Na-
čmavali ste se, rane su zalečene, a
naša kasa je prilično prazna.
Buč je u sebi ovo odobravao, jer
je svoj deo od osam stotina dolara,
koji mu je pripao od pljačke u
Montičelu, dobrim delom potro­
šio na novu odeču i municiju za re­
volver, koju je nemilosrdno uništa­
vao.
- Imam jedan predlog - nastavio
je Bari. - Banke ćemo za sada os­
taviti na miru., Koliko je Džons mo­
gao da utvrdi, skoro svaka banka,
u prečniku od pet stotina milja, do­
bro je čuvana, a pinkertonovci i sa­
vezni šerifi razmileli su se na sve
strane. Međutim, niko ne obraća
pažnju na železnicu.
- Dabome - reče Grizli i rukom
pljesnu po stolii. - Sve pare koje
banke dobijaju ili šalju sada idu že-
leznicom za Denver ili iz njega ova­
mo.
- Tačno - reče Bari. - Sada se za­
vršava deo pruge Union Pacilika
između Denvera i Ganisona, a oda­
tle preko Delte za Grand Džankšn.
Tu ima na hiljade radnika i nedelj-
no se isplaćuju desetine hiljada do­
lara. Poštanski vagoni su krcati pa­
rama.
- 1 šta predlažeš? - upita Kid. -
Voz ne može tek tako da se napad­
ne. Otkud znamo da u nekom ima
para ili ne?
- U vozu bar znaš gde su pare -
progunđa Grizli, a Klig i Džordž
Makarti klimnuše glavama. - Kasa
je u poštanskom vagonu i nju obič­
no čuvaju jedan ili dva čoveka. To
su birokrati koji ne znaju s koje
strane revolver puca.
- I kase u vozu su slabe - stručno
primeti Klif Makarti. - Znam kada
smo napali voz od Glenvuda. Kasu
u vagonu mogao si nogom da raz­
vališ.
- Već sam poslao Džonsa prema
Denveru - reče Bari. - On tamo
ima jednog čoveka koji radi u
kompaniji. Ako ga dobro podrži­
mo, saznaćemo ono što nas zani­
ma. Ipak, Džons ne može sve sam.
Neko bi trebalo da izvidi situaciju
u Džankšnu i Ganisonu.
Rekavši ovo, on pogleda u Kida,
pa nastavi:
- Na primer, ti, Sandense. Posle
ovolikog izležavanja, potrebno ti je
malo kretanja. Povedi sa sobom
koga hoćeš.
- Idemo ja i Buč - smesta reče
Kid, čije su oči gorele nestrpljivom
vatrom. On namignu mladiću i do-
dade: - Uz put ćemo gledati da se
malo proveselimo, a, momče? Do­

8. 6 Pony West - Buč Kasidi i Kid 2
dijalo mi je već da stalno gledam
vaša idiotska lica. Kuda prolazi
voz, tu ima i žena.
Razgovor je na ovome bio zavr­
šen, a onda su Buč i Kid imali po­
seban sastanak sa Barijem. Tri
dana kasnije, oni napustiše skro-
vište. Ovoga puta nisu išli preko
kanjona Prljavog đavola, već na za­
pad, stazom koja je bila poznata
samo razbojnicima i spuštala se do
reke Kolorado.
Izbegavali su naselja i usamljene
ranceve. Sa sobom su vukli dosta
hrane, tako da su brzo putovali i
posle dve nedelje jahanja oni se na­
đoše u blizini Ganisona.
Te, 1883. godine Ganison je bio
čitav grad od petnaestak hiljada
stanovnika. Tu je trebalo dodati i
nekoliko hiljada radnika sa grad­
nje železničke pruge, koji su svake
subote i nedelje prosto plavili grad
i ta dva dana neograničeno vladali
njim. Reka dolara se slivala u mno­
gobrojne salune i kockarnice, a
javne kuće cvetale su na svakom
uglu.
Subota i nedelja bili su opsadni
dani za prave žitelje Ganisona. Ni­
jedna pristojna žena i dete nisu se
tada pojavljivali na ulici, a škole su
prestajale sa radom još u petak.
Tek u ponedeljak ljudi bi odahnuli
i izašli na ulice prekrivene razbije­
nim staklom, otpacima i svakoja­
kim đubretom koje je ostajalo po­
sle terevenki i nasilja. Dva gradska
šerifa su tada sa svojim pomoćnici­
ma praznili prepune zatvorske će­
lije i radnici su se opet vraćali na
posao da bi se ista stvar ponavljala
u sledeću subotu.
Mada je bio četvrtak kada su
Kid i Buč ujahali u Ganison, pro­
met na ulicama prosto je zaprepas­
tio mladog kauboja iz Jutaha. ¿ve­
rao je na sve strane, a od šarenila
ženskih sukanja i suncobrana sko­
ro su ga oči zabolele. Tada je prvi
put video i radnje sa ženskim šeši­
rima i to ga je potpuno dotuklo.
Kid, koji je dosta vremena pro­
vodio u Denveru i drugim velikim
gradovima, uživao je u Bučovom
zaprepašćenju i sa osmehom od­
govarao na njegova bezbrojna pi­
tanja.
Pošto su prokrstarili Glavnom
ulicom sjednog kraja na drugi, Kid
se zaustavi kod jednog restorana.
- Mogli bismo nešto čestito da
pojedemo - predložio je. - Za ove
dve nedelje suvo meso i dvopek
popeli su mi se na vrh glave.
Buč smesta sjaha i njih dvojica
privezaše konje, pa se popeše u
restoran. U velikoj gužvi osećali su
se sasvim bezbedno. Među ljudi­
ma koji su došli sa svih strana pro­
strane Amerike, dosta njih je sluša­
lo priče o bandi iz »Rupe na zidu«,
ali, sem šerifa koji su sa nejasnih
fotografija na poternicama even­
tualno mogli da prepoznaju nekog
od razbojnika, niko nije imao poj­
ma kako oni izgledaju.
Buč i Kid se udobno smestiše za
jednim stolom u uglu, sa koga su
se tek podigli gosti. Revolveraš je

9. Pony West - Buč Kasidi i Kid 2 7
uvek pazio da mu iza leđa bude
samo zid i ništa više i Buč je pola­
ko primao tu naviku.
Posle odličnog ručka izašli su u
šetnju. Buč je zastajao kod svakog
izloga i vukao za rukav svog prija­
telja, a ovaj se zaštitnički osmehi-
vao. Cak i ovde, skoro tri stotine
milja daleko od razbojničkog skro-
višta, nailazili su na poternice za
njihovom bandom, izlepljene ne
samo na tablama pred šerifovom
kancelarijom, nego i na stubovima
ispred svakog saluna. Gledajući
ove poternice, Buč oseti neki pro­
fesionalni ponos, ali smesta ga ra­
žalosti činjenica da se njegovo ime
nigde nije pominjalo.
- Idiote - reče mu Kid kada se
glasno požalio. - Dobro je dok za­
kon ne zna za tebe. Davno su pro­
šla vremena kada sam uživao gle­
dajući svoje ime na poternicama.
Dok su njih dvojica ovako rasp­
ravljali, nisu hi primetili jedan par
užagrenih očiju kako ih je posmat-
rao sa trotoara s druge strane uli­
ce.
Zaklonjen iza stuba verande
pred salunom »Potkovica«, stajao
je niko drugi do Ezra Rud.
Bio je to jedan sasvim novi Ezra
Rud. Glatko obrijan, u novom, do­
bro skrojenom odelu, u kome je
čak i njegovo masivno telo izgleda­
lo vitko. Skupoceni šešir od meka­
nog filca pokrivao mu je uredno
podšišanu kosu, a na čizmama ruč­
ne izrade bile su pričvršćene sre­
brne mamuze. Novac opljačkan iz
Montičela Ezra je očigledno prvo
trošio na sebe.
I on je ručao u restoranu pred
kojim je stajao i maločas je izašao
da na miru popuši debelu cigaru.
Dok je pripaljivao mirisnu havanu,
pogled mu je rasejano odlutao pre­
ko ulice. Cigara mu umalo ne ispa­
de iz usta. Pred jednim izlogom sa
šarenim trakama i ženskim šeširi­
ma stajali su Buč Kasidi i Kid.
U prvi mah Ezra se ponadao da
se prevario. Ali, kada Kid pomeri
glavu i kada mu kosa blesnu na
suncu, više nije mogao da se zava­
rava. Možda tragaju za mnom, pro-
lete razbojniku kroz glavu. Šta će
oni ovde? Kolorado nije za ban­
d u ...
Dok je razbijao glavu da pogodi
pravi cilj dolaska članova svoje
bivše bande, Ezra je istovremeno i
pomišljao da što pre umakne iz
Ganisona. Ali, onda mu jedna nova
ideja pade na um. Mada je baš
ovde zauvek mogao da se otrese
neprijatnih kolega. Mladi Buč mu
je ostao dužan još od one tuče, a i
sa Kidom se nikada nije slagao.
Kada su mladići produžili niz
ulicu, u glavi Ezre Ruda već je bio
skovan podmukao plan. I on je po­
šao trotoarom, pazeći da ih ne iz­
gubi u gomili.
Buč i Kid su nastavili šetnju i
onda nestali u jednoj berbernici.
Ezra se zaustavi tačno preko puta,
pripali novu cigaretu i, zaklonjen
kaubojima koji su sedeli na ogradi
verande, poče strpljivo da čeka.

10. Ponv West - Buč Kasidi i Kid 2•/
U berbemici su brijali Kida i
podšišivali Buča, koji je tek posle
mnogo nagovaranja pristao da mu
berberin skine ono malo malja sa
lica.
Kada su bili gotovi, Kid ustade i
priđe izlogu radnje gde se nalazio
čiviluk. Uzeo je šešir i kicoški ga
nakrivio na glavi, a onda je iz džepa
izvadio tanku cigaru i pripalio je.
Buč još nije bio ustao, jer mu je
berberin obilno parfemom kvasio
kosu. « '•
Tada Ezra Rud učini nešto što je
moglo skupo da ga košta. Nervo­
zan zbog tolikog čekanja, on priđe
ogradi i pokuša da kroz izlog ber-
bemice vidi šta se unutra događa.
Primetio je berberina kako posluje
oko neke mušterije, ali nije spazio
Kida koga je zaklanjao čiviluk sa
šeširima. Međutim, revoiveraševe
oštre oči primetile su jedno pozna­
to lice. Kid žmimu. Sačekao je da
mu Buč priđe i, dok je mladić stav­
ljao šešir na glavu, on mu reče kroz
zube:
- Nismo baš stranci u Gani§onu. ;
Nemoj slučajno da pogledaš pre-
koputa, jer kod onog restorana
stoji Ezra Rud.
- Misliš li da nas je video? - tiho
odvrati mladić.
- Sigurno. Izaći ćemo napolje i
produžiti sa šetnjom. Ako bude
krenuo za nama, onda znamo na
čemu smo.
Kid plati za obojicu i oni izađoše
iz berbemice. Kao da se ništa nije
dogodilo, veselo su razgovarali i
opet zastajkivali pred izlozima.
Krajičkom oka Kid je motrio na
drugu stranu ulice. Izabrao je mes*
to gde će se zaustaviti. Bio je to iz­
log jedne bakalnice. Na suprot­
nom trotoaru, gde se nalazila veli­
ka zgrada sa nekakvim magacini-
ma, nije bilo nastrešnice i sunce je
obasjavalo čitavu tu stranu.
Oni stadoše pred izlogom kao da
razgledaju robu i Kid vide u ogle­
dalu Ezru kako prolazi pored ma-
gacina i, zaklonjen nekolicinom
prolaznika, nastavlja do sledeće
nastrešnice. Tu se zaustavio i po­
vukao u senku.
- Prati nas - kratko reče Kid. -
Kopka me da saznam šta se u toj
podmukloj glavi sada kuva.
- Pa, šta bi mogao da nam napa­
kosti? - promrmlja Buč. - I on.se
krije od zakpna kao i mi.
- To ćemo videti. Za svaki slučaj,
preduzećemo sve mere predost-
rožnosti, momče. Dok se ne otrese-
mo Ezre, nema ništa od našeg za­
datka.
~ Sta ćemo sada? - upita Buč,
koga je već počela da hvata grozni­
ca uzbuđenja.
- Prvo ćemo da pronađemo ho­
tel koji nam odgovara - reče Kid. -
Čini mi se da znam jedan takav.
Okrenuli su se i vratili istim pu­
tem. Tek negde kod četvrtog Ugla
Kid skrete u jednu pobočnu ulicu.
U drugoj kući od ugla nalazio se
hotel. Revolveraš se više nije tm-
dio da proveri da li ih Ezra prati,
jer je bio siguran u razbojnikovo

11. Pony West - Buć Kasidi i Kid 2
9
prisustvo. Ezra ih je video kako
ulaze u hotel i samo je sačekao da
proveri hoće li se oni tamo zadrža­
ti, pa je onda još više namakao še­
šir na čelo i odlučnim koracima
požurio niz ulicu.
U samom ulazu hotela Kid reče
Buču:
- Pazi sada. Mi se ovde ne pozna­
jemo. Ja ću ući prvi i uzeti jednu
sobu na spratu. Već sam ranije no­
ćio u ovom hotelu i znam raspored
soba. Sačekaj ovde i kada se vra­
tim, reći ću ti broj sobe koju sam
uzeo. Onda ti uđi unutra i zatraži
sobu koja ima bar deset brojeva
više od moje sobe. Prijavi se pod
kojim hoćeš imenom, ali pazi da
soba bude jednokrevetna.
Još uvek ne shvatajući Kiđov
plan, Buč je nervozno cupkao is­
pod staklenih vrata i posmatrao
Kida kako razgovara sa portirom.
Najzad se revolveraš upisao u knji­
gu gostiju, uzeo ključ svoje sobe i
velikodušno bacio na pult srebrni
dolar. Portirovo naborano lice raz-
vuče se u zadovoljan osmeh.
Trenutak kasnije, Kid je bio
pred Bučom.
-M oja soba je broj 101. Odmah
je na početku hodnika. Prijavio
sam trgovca Džonsona i njegovog
prijatelja. Slušaj dobro. Dok sam
se upisivao u knjigu gostiju, video
sam na tabli ključeve slobodnih
soba. Ima jedna sasvim na kraju
hodnika; blizu sporednih stepeni­
ca koje vode u dvorište. To je broj
112. Uzmi nju. Sačekaću te napo­
lju.
GLAVA DRUGA
Buč proguta pljuvačku i onda
gurnu vrata. Portir za pultom je
nešto pisao i sada podiže glavu.
Odmerio je došljaka i, videvši daje
pristojno obučen, lice mu dobi iz­
raz profesionalne ljubaznosti.
- Hoću jednu sobu - promrmlja
Buč.
- Dobićete je - odvrati portir i
okrete se ka tabli sa ključevima iza
sebe.
- Ja sam ranije već odsedao
ovde - drsko produži Buč. - Bio
sam u sobi 112. Da li je možda slo­
bodna? Dopala mi se jer je povuče­
na od ostalih i mirna.
- Tako mlad čovek, pa želi mir?!
- iznenadi se portir. - Da, soba je
slobodna - on skide ključ sa table:
- Samo, ovo je dvokrevetna soba, a
vi ste sami.
- Svejedno - odvrati Buč prokli-
njući u sebi Kida što mu nije rekao
za ovo.
-T o će vas koštati dva dolara
dnevno - reče portir. - Zašto ne uz­
mete jednokrevetnu?
Buč izvadi iz džepa novčanicu
od deset dolara i spusti je pred
portira.
- Plaćam za pet dana unapred.
Moj prijatelj će doći sutra ili pre­
kosutra.
- Da, u pravu ste - složi se portir.
- Subotom i nedeljom sve su nam
sobe zauzete. Bolje da se unapred

12. Pony West - Buč Kasidi i Kid 2
obezbedite.
Buč strpa ključ u džep i uputi se
ka izlazu.
-A prtljag? - viknu portir za
njim.
- Doneću ga kasnije - odvratio
je Buč preko ramena i izašao na
ulicu.
Nešto dalje ugledao je Kida
kako ležerno odbija dimove iz tan­
ke cigare i drsko gleda sve devojke
koje su prolazile pored njega.
- U redu je - reče mu Buč kada
se približio. - Jesi li negde prime-
tio Ezru?
- Nema ga nigde - odvrati Kid. -
Ali, siguran sam daje video kako
smo ušli u hotel. Sada ćemo se po­
brinuti za konje.
Požurili su do restorana, gde su
još u podne ostavili vezane konje i
odjahali na njima do gradske štale.
Starcu koji je primio mušterije Kid
tutnu u ruku srebrni dolar i reče:
-D obro ih nahranite i napojte.
Neka ih neko od momaka istimari.
Pazi, stari! Čim se smrkne, hoću da
osedlaš oba konja, tako da budu
spremni za jahanje.
Kada su izašli iz dvorišta štale,
Kid primeti da se ova nalazi samo
jedan blok kuća iza njihovog hote­
la. Tako su imali osigurano bek-
stvo. Grickajući cigaru u zubima,
Kid je polako govorio:
- Možda se Ezra uplašio i pobe-
gao iz Ganisona. U svakom slučaju,
izbegavaće susret s nama.
-Č em u onda ovolika predost-
rožnost? - progunđa Buč. - Bacili
'smo pare na dve sobe, a možda
neće biti nikakve opasnosti.
Da je Buč Kasidi znao šta u
ovom trenutku čini Ezra Rud,
možda bi smesta povukao Kida na­
trag u štalu, pojahao konja i najve­
ćom brzinom napustio Ganison.
A Ezra Rud je baš otvorio vrata
šerifove kancelarije na Glavnoj uli­
ci.
U kancelariji je bilo nekoliko lju­
di koji su šerifu iznosili svoje pri­
tužbe i Ezra strpljivo sačeka da oni
izađu: Krupni šerif, kome se košu­
lja zatezala na trbuhu, vidno oda-
hnu posle odlaska onih građana,
ali mu se lice ponovo smrče kada
ugleda Ezru kod vrata.
- Šta želite, mister? - upitao je
dosta učtivo, s obzirom na Ezrino
elegantno odelo.
Razbojnik važno izvadi cigaru iz
usta, priđe stolu i spusti se na sto­
licu koja se tu nalazila. Izvadi i dru­
gu cigaru iz malog džepa na grudi­
ma i pruži je šerifu. Onda reče:
- Pušite? Ja sam Semjuel Hardi.
Ovde sam radi nekih poslova sa že-
lezničkom kompanijom.
- Šerif Robinson - predstavi se
čuvar zakona i prihvati ponuđenu
cigaru. Ezra mu je pripali i, pošto
je povukao prvi dim, šerif zado­
voljno klimnu glavom i produži: -
Šta želite, gospodine Hardi?
- Želim da pomognem zakonu -
važno reče Ezra. - Znate, ja često
poslovno putujem. Pri tome sam
svašta doživljavao. Na primer i na­
pad razbojnika na voz. Tom prili­

13. Pony West - Buč Kasidi i Kid 2
kom su mi hulje iz bande bjraće
Makarti uzele novčanik sa nekoli­
ko stotina dolara i zlatni sat.
- Pa? - nezainteresovano promr­
mlja šerif.
- Danas sam u vašem gradu vi­
deo jednog člana te bande - odvra­
ti Ezra. - U stvari, dvojicu, ali drugi
nije toliko važan.
Šerif prestade da povlači dimo­
ve i izvadi cigaru A* usta.
- Koga ste to videli, gospodine
Hardi?
- Izvesnog Sandensa Kida, ako
vam je to ime poznato? - izjavi
Ezra.
- Sandensa Kida! - zagrcnu se
šerif. - On u Ganisonu?!
- Da. Dobro sam ga zapamtio po
onoj njegovoj plavoj kosi - reče
Ezra. - I zbog novčanika koji mi je
lično oduzeo. Možda je moj sat još
uvek kod njega - dodao je da bi mu
priča izgledala ubedljivija.
-- Gde su oni sada? - reče šerif
ustajući. Okrenuo se zidu, gde je na
kuki visio pojas sa revolverom.
- Polako, šerife - osmehnu se
Ezra. - Hulja vam neće pobeći,
možda i nagrada za njegovu glavu.
Video sam na poternicama da je
ucenjen na pet hiljada dolara. Pra­
tio sam Kida i njegovog druga i ut­
vrdio da su uzeli sobu u hotelu
»Rajski odmor«.
- Jeste li sigurni? - uzbudi se še­
rif.
- Sačeko sam da uđu u hotel.
Tamo su se dovoljno dugo zadrža­
li, a ja sam požurio da vas obaves-
11
tim.
- Pokupiću ljude i odmah idemo
tamo - odlučno izjavi šerif Robin-
son i poče da pripasuje pojas sa re­
volverom.
- Pitanje je da li su razbojnici
.sada u hotelu - reče lažni Hardi. -
Zar nije bolje da sačekate noć, še­
rife? Kid je isuviše opasan revolve­
rás. Mogao bi neko od vaših ljudi
da nastrada, a možda i vi. Šta vam
onda vredi nagrada ...
- U pravu ste - reče šerif. - Nego,
i vi dobro razmišljate. Da niste ne­
kada imali veze sa zakonom?
- Imao sam izvesne veze - pro­
mrmlja Ezra. - Otvoreno govoreći,
skoro uvek sam bio u vezi sa zako­
nom. Ja bih sačekao noć i uhvatio
ih na legalu.
- Tako je - reče šerif i onda vik­
nu preko ramena: - Džime!
Kroz vrata koja su vodila u ode-
ljenje sa ćelijama pojavi se jedan
mladi čovek, koji je na prsluku
imao značku šerifovog pomoćni­
ka.
- Skini tu značku - reče mu šerif
Robinson.' - Iz ovih stopa idi u ho­
tel »Rajski odmor« i pitaj portira
da lije tamo odseo jedan plavokosi
čovek. Sobu je uzeo pre neki mi­
nut. Odmah se vrati i javi šta je
bilo.
Pomoćnik Džim bez .reci skide
značku sa prsluka, uze šešir i nes­
tade iz kancelarije.
Ezra i šerif Robinson prijatno su
ćaskali kada se pomoćnik desetak
minuta kasnije vratio. On stade

14. 12 Ponv West - Buč Kasidi i Kid 2" /
pred šerifa i reče:
- Jedan čovek plave kose je zais­
ta pre pola sata uzeo dvokrevetnu
sobu na spratu, šerife. To je broj
101. Rekao je da će njegov prijatelj
kasnije doći.
Ezra trijumfalno pogleda u šeri­
fa i reče:
- Bio sam u pravu. Hulja će pre­
noćiti u tom hotelu. Na vama je
sada, šerife, da učinite ostalo.
- To prepustite meni - izjavi Ro-
binson, - Samo, savetovao bih vam
da se ne udaljavate iz grada.
- Svakako ću sačekati rezultat
vaše akcije, šerife - izjavi Ezra, koji
je već bio odlučio da iste noći po-
begne iz Ganisona.
Rukovao se sa šerifom i izašao
napolje, a Robinson izvadi iz fioke
na stolu hrpu poternica i poče da
ih prelistava. Onda je izdvojio jed­
nu i spustio je na sto ispred sebe.
Bila je to poternica za Sandensom
Kidom, zbog tuceta pljački, ubista-
va, pa čak i paljevina. Nagrada je
glasila na pet hiljada dolara, a nju
je plaćala blagajna države Jutah.
Dakle, pare su bile sigurne. Šerif se
okrete pomoćniku Džimu, koji je
još uvek stajao blizu stola, i reče:
- U gradu je i pomoćnik savez­
nog šerifa Robinsona. Reci mu da
dođe ovamo, a uz put obavesti i os­
tale pomoćnike. Noćas idemo u
veliki lov.
GLAVA TREĆA
Veče se spustilo nad Ganisonom
i hiljade svetiljki blesnula je po
gradu. Lokali, koji su dotle bili po-
luprazni, ispuniše se gostima, koji
su žurili da čašama viskija izbrišu
uspomenu na. mučni rad protek­
log dana, brige i probleme.
Buč Kasidi i Sandens Kid bili su
za večerom u istom restoranu gde
su i ručali. Posle obeda uputili su
se do najvećeg saluna u Ganisonu,
koji je pored kocke i pića nudio
svojim posetiocima program »naj­
bolje baletske trupe na svetu«.
Izabrali su sto sa strane male
bine i pijuckali viski, uživajući u
kankanu koji je izvodila grupa pri­
lično umornih dama, jako našmin­
kanog lica i telesnih dimenzija
koje se nisu baš slagale sa njiho­
vim baletskim pozivom.
No, gosti iz saluna »Srebrni me­
tak« bili su zadovoljni kao da pred
sobom imaju neku čuvenu brod-
vejsku trupu. U zadimljenoj atmos­
feri punoj povika i kreštave muzi­
ke raštimovanog klavira, bendža i
basa, Buč Kasidi se osećao veoma
prijatno. Prvi put je prisustvovao
ovako veličanstvenom čudu i nje­
govo još nevino mladićko srce isk­
reno se radovalo.
Da im prisustvo Ezre Ruda da­
nas nije pokvarilo raspoloženje,
Buč bi odobravao Kidove pokuša­
je da uspostavi vezu sa nekim da­
mama koje su sedele za obližnjim
stolom. Ovako, mnogo je ozbiljnije
od svog druga shvatio opasnost, a
one pripreme u hotelu ispunjavale
su mu grudi zebnjom.

15. Pony West - Buč Kasidi i Kid 2 13
Kidu nije promaklo da se Buč
svaki čas osvrće i gleda po sali i
zato mu u jednom trenutku reče:
- Ovde nema čega da se plašiš,
Buče. Ja se najsigurnije osećam u
gužvi. Nijedan predstavnik zakona
ne bi bio toliko lud da pokuša neš­
to kada svaki metak može da pogo­
di nedužne ljude. To bi takvog še­
rifa moglo da košta sledećih izbo­
ra' i mesta. Najopasnije dolazi tek
noćas kada se vratimo u hotel.
- Lako je tebi da pričaš kada si
toliko puta bio po hotelima - odv­
rati Buč - Ja skoro nikada ne
mogu da spavam kada me zatvore
u hotelskoj sobi.
Propustio je da kaže Kidu kako
je samo jednom u životu spavao u
sobi hotela i to sa Majkom Kasidi-
jem.
- Odbaci brige i uživaj, sinko -
poučno mu reče Kid. - Kada si već
postao bandit, onda znaj da su ti
dani izbrojarii. Za sutrašnjicu se ne
brini.
Rekavši ovo, Kid ponovo napuni
njihove čaše i poče urnebesno da
pljeska, pošto su goluždrave devoj-
ke na bini završile svoju tačku.
Negde pred ponoć, već dobro
zagrejani i zaboravivši na Ezru
Ruda, prijatelji napustiše salun i
krenuše ulicom ka hotelu. Gani-
son je i dalje živeo punim tempom.
Samo, ovoga puta pijanci su na
ulici smenili građane, a lake dami-
ce pristojne domaćice i njihove
kćerke. Ovakva promena dopada­
la se Buču Kasidiju, koji je sa uro­
đenim gađenjem mrzeo lažnu pri-
tvorenost i neiskreni moral »pri­
stojnih« građana.
Bunio se kada gaje Kid povukao
prema hotelu i, tek kada mu drug
reče da ih sutra čeka naporan dan
oko prikupljanja podataka o vozo­
vima, pristade da pođe.
-T i ćeš sada sam dalje - reče mu
Kid. - Ući ćeš u hotel i otići pravo
u svoju sobu. Nemoj da ležeš, već
me sačekaj. Ja ću doći kroz jedno
pola sata. Bolje da nas niko ne vidi
zajedno u blizini hotela.
Buč klimnu glavom i poče da se
probija između prolaznika, a Kid
se povuče u senku jedne nastrešni-
ce. Tek pošto je bio siguran da
niko ne prati Buča, on pripali ciga­
retu.
Popušio je tri cigare i tek onda
krenuo polako ka hotelu. Uz put je
svratio u još dva saluna i, dok je
pio za šankom, pažljivo je motrio
na ogledalo ispred sebe.
Ništa sumnjivo. Ni jedno lice
koje je možda dva puta video iste
večeri, a Kid je dobro pamtio lica.
Izmoren, pođe pravo prema ho­
telu »Rajski mir«. Po svemu sude­
ći, trebalo je da provedu mirnu
noć. Da se on nalazio na mestu
Ezre Ruda, svakako bi već odavno
napustio Ganison i tako sačuvao
sebe od neprijatnosti novog susre­
ta sa članovima bande.
Bez ikakvih incidenata Kid stiže
pred hotel i, praveći se da pripalju­
je cigaru, zastade kod ulaza. Ispod
oboda šešira dobro je osmatrao

16. 14 Pony West - Buč Kasidi i Kid 2
ulicu. Tek onda je ušao u hol.
Za portirskim pultom i dalje je
bio onaj čovek izboranog lica, koji
klimnu glavom Kidu i ljubazno se
osmehu. Revolveraš ga pozdravi
dodirnuvši ovlaš prstima obod še­
šira i pođe uz stepenice koje su vo­
dile na sprat.
Nije se osvrtao, ali je imao neo­
bično osećanje da ga porti rov po­
gled prosto bode u leđa. Ipak, kada
se pojavio u hodniku gde su se na­
lazile sobe, Kid to već zaboravi. Iz­
vadio je ključ iz džepa i otvorio
vrata sobe 101. Zatim, ne ulazeći
unutra, on ih zalupi i ponovo okre­
te ključ.
Posle toga na prstima je pošao
niz hodnik i na njegovom kraju za­
ustavio se kod sobe 112. Pritisnuo
je kvaku na vratima i ova se otvo-
riše. Kid šmugnu unutra.
Dole u holu, izborana glava onog
portira virila je preko ploče pulta.
Portir je napregnuto osluškivao.
Čuo je čegrtanje ključa u bravi.
Onda su se vrata zalupila i opet se
čuo ključ.
Portir klimnu glavom, hitro ski-
de kaput sa kuke iza sebe, obuče
ga i požuri prema izlazu. ¿Na ulici je
pošao levo od hotela i zaustavio se
kod niske ograde koja je zatvarala
dvorište iza zgrade. Iz mraka se po­
javi jedna tamna prilika.
- Šta ima novo? - začu se prigu­
šeni glas pridošlice.
- Otišao je u sobu - raportira po­
rtir. - Čuo sam kako je zaključao
vrata. Soba broj 101, na početku
hodnika...
- Znam, znam - nestrpljivo odv­
rati čovek iz mraka. Bio je to šerif
Robinson. - Sada treba samo čeka­
ti. - Nego, kažeš da je bio sam?
-R ekao je da će njegov drug
doći danas ili sutra - reče portir.
Kada je uzimao sobu ... Pazite,
neću nikakvu štetu u hotelu. Prošli
put opština nije htela da mi plati
polupane prozore.
- Ako smaknemo Sandensa
Kida, onda ću ti ja platiti svu štetu
- zareza šerif Robinson. - Sada se
vraćaj nazad i gledaj da ne zaspiš.
Hulja je danas svraćala po saluni-
ma i verovatno je zagrejan viski­
jem. Za jedan sat će sigurno čvrsto
spavati.
Portir se bez reći okrete i vrati u
hotel. U holu je smanjio plamen u
lampama na zidu. Onda se povu­
kao u sobicu iza portirske lože i
tamo zaključao. Videlo se da ne
želi ništa da rizikuje.
Gore u sobi 112, Buč Kasidi i Kid
su ležali na krevetima i tiho razuo-
varali.
-J a bih spavao - najzad reče
Buč. - Sva ova glupa predostrož-
nost nije potrebna. Ezra je već neg-
de u vozu za Denver.
- Ako želiš, možeš da spavaš -
reče Kid. - Gužve u hotelima obič­
no počinju pred zoru. Ljudi tada
najčvršće spavaju i lako ih je izne­
naditi. Prvo spavaj ti, a onda ću te
probuditi. Meni nikada nije po­
trebno mnogo spavanja.
Buč otkopča pojas sa revolve-

17. Pony West - Buč Kasidi i Kid 2 15
rom i okači ga o uzglavlje postelje,
skide čizme i zadovoljno se promr-
školji na krevetu. Minut kasnije,
već je čvrsto spavao.
Kid ustade i priđe prozoru koji
je gledao u dvorište. Zaista mu se
nije spavalo. Dok je tako stajao i
buljio u mrak, oči mu se polako
privikoše na pomrčinu i on poče
da razaznaje predmete u dvorištu.
Mahinalno je izvadio iz džepa tan­
ku cigaru i stavio je u usta, a onda
se mašio kutije sa fosfatnim šibica­
ma, od koje se nikada nije razdva­
jao. Već je hteo da kresne šibicu,
kada mu se učini kako nešto cr­
venkasto zasvetluca u dvorištu.
Zaustavio je dah i počeo netre­
mice da posmatra prostor ispod
prozora. Prekoputa se videla drve­
na zgrada hotelske štale sa veli­
kom nastrešnicom. Noć je bila bez
mesečine, a ispod nastrešnice vla­
dao je mrkli mrak. Odjednom, neg-
de na sredini,"ponovo blesnu jedna
crvena tačka.
Žar cigarete, prolete Kidu kroz
glavu. Neko stoji ispod nastrešnice
i puši. Ko može da dežura u ovo
doba noći, pitao se revolverás.
Neki gost koji je obišao svog konja
ili štalski momak? Odlučio je da
sačeka.
Nekoliko minuta kasnije, nepoz­
nati baci cigaretu na zemlju i crve­
na tačkica u večikom luku polete
preko dvorišta. Ali, ni posle gaše­
nja cigarete, tajanstvena osoba se
nije pojavljivala ispod nastrešnice.
Kid je i dalje netremice posmat-
rao dvorište. Tada se od ograde od­
voji jedna tamna prilika i pođe
prema nastrešnici. Čovek je bio
krupan i visok i malo se gegao u
hodu. On nestade ispod nastrešni­
ce. Kid ponovo ništa nije video. Iza
njega je dopiralo Bučovo nemirno
disanje.
Šta li sve ovo znači, mislio je re-
volveraš, ali su mu već sva čula
bila napeta i spremna za akciju.
Najzad, posle podužeg čekanja,
ispod nastrešnice se pojaviše dva
čoveka. Kid prepoznade onog
krupnog koji je tamo kasnije do­
šao. Iza njega je išao čovek koji je
u ruci držao spremnu pušku.
Više nije bilo sumnje. U hotelu
se nešto spremalo, a to je moglo da
se tiče samo njih dvojice. Nepozna­
ti priđoše zgradi hotela i K¿d više
nije mogao da ih vidi, jer mu je
smetala nastrešnica.
Prišao je krevetu i počeo da dr­
musa Buča.
- Diži se!
- Šta je? Šta je? - poče bunovni
Buč.
- Izgleda da će predstava početi
ranije nego što sam mislio. Dobro
je što nisam legao. Došli su po nas,
čini mi se.
Čuvši ovo, Buč đipi iz kreveta
kao oparen. Odmah se mašio poja­
sa sa revolverom i žurno počeo da
ga prikopčava.
Kid prvo otvori prozor i ostavi
ga sa podignutim oknom, ali zato
navuče zavesu preko njega.
Onda je tiho prišao vratima, otk­

18. Poriv West - Buč Kasicli i Kid 2
ljučao ih i malo odškrinuo. Kada je
provirio u hodnik, tamo nije bilo
nikoga. Sasvim na kraju, kod ste­
penica, gorela je lampa na zidu, ali
njena svetlost nije dopirala čak
ovamo.
Onda se negde iz hola začu škri­
pa vrata. Kid načulji uši. Učinilo
mu se da čuje i prigušene glasove,
ali nije bio siguran. Ostao je nepo­
mičan.
Sekundi su sporo prolazili. Poza­
di, u sobi,’Buč se nestrpljivo meš-
koljio.
Onda drvene stepenice zaškri-
paše pod pritiskom više nogu. Kid
je sačekao da se prva pridošlica
pojavi na odmorištu ispred hodni­
ka. Bio je to onaj krupni čovek
koga je maločas video dole u dvo­
rištu. Na njegovom prsluku videla
se šerifska zvezda.
Kid više nije oklevao. Zatvorio je
vrata što je mogao tiše i onda ispod
kvake podmetnuo naslon jedne
stolice. To je bilo sigurnije od sva­
ke hotelske brave, koje su obično
popuštale pri prvom udarcu čiz­
me.
On i Buč priđoše prozoru. Kid
razmače zavesu. U dvorištu je sve
izgledalo mirno. *
- Verovatno sada dole nema ni­
koga - promrmlja Kid. - Misle da
sam u onoj sobi sa ulice i stražari
su postavljeni u holu i pred ula­
zom.
-Jesu li se popeli? - upita Buč.
- Sada ćeš čuti.
Samo što je Kid ovo izgovorio,
kada nešto strahovito lupi u hod­
niku. Vrata na sobi broj 101 izlete-
še iz šarki, a bat teških čizama, pra­
ćen povicima: »U ime zakona«, po­
trese čitavu zgradu.
- Za mnom! - prosikta Kid.
Prekoračio je prozor i spustio se
na nastrešnicu. Buč skliznu pored
njega.
Od nastrešnice do dvorišta bilo
je dobrih pet metara i njih dvojica
malo neodlučno zastadoše na ivici.
Tada se u hodniku začu paljba
nekoliko revolvera.
- Skoči! - reče Kid i otisnu se u
dubinu. Buč za trenutak zatvori
oči i polete kroz vazduh.
Pali su na meku zemlju u dvoriš­
tu i, pošto su se nekoliko puta pre­
vrnuli, istovremeno su skočili na
noge. Kid potrča ka ogradi, pre­
skoči je u zaletu, a Buč to isto uči­
ni.
Dok su trčali uzanim sokače-
tom, iz hotela je dopirala paklena
graja. Čuli su se povici. Kod prvog
ugla Kid zavi ulevo. Sada se hotel
nalazio već stotinak metara iza
njih.
Još jedna ograda, pa batrganje
preko neravnih dvorišta i onda se
nađoše u sokaku gde se nalazila
štala u kojoj su ostavili konje. Fe­
njer pred ulazom u štalu mirno je
goreo, a vrata su bila otvorena. Kid
uspori korake i njih dvojica u laga­
nom hodu dospeše do štale. Do
sada ih niko nije primetio.
Morali su da bude starca koji je
primio njihove konje i ovaj ih od-

19. Pony West - Buc Kasidi i Kid 2 17

20. «...
18 Pony West - Buč Kasidi i Kid 2
vede do boksova gde su životinje
stajale potpuno spremne za jaha­
nje.
Kid potapša čovečuljka po ra­
menu i tutnu mu u ruku još neko­
liko srebrnih dolara. Izveli su ko­
nje iz štale i, ne penjući se u sedla,
izveli ih kroz mračne uličice dalje
od centra Ganisona.
Tek kada se gradske kuće prore-
diše, a prazni prostori između njih
postadoše česti, Buč i Kid se pope-
še u sedla. Čuo se lavež pasa, ali to
ih nije uznemiravalo.
Kid punim plućima udahnu sve-
ži vazduh koji je strujao sa prostra­
ne prerije i donosio miris poljskog
cveća. Malo zatim rekao je drugu:
- Prokleti Ezra! Nisam se nadao
da će nas cinkariti šerifu. Obodi
tog konja, momče!
Mamuznuli su životinje i jurnuli
u noć. Buč je sa uživanjem osećao
kako mu vetar hladi lice i noćašnja
avantura sada mu je ličila na neku
dečju igru. Ovaj život je zaista uz­
budljiv, zaključio je.
Malo kasnije, kada su usporili
brzinu, on upita Kida:
- A sada?
- Vraćamo se - reče ovaj. - Šerif
će sigurno poslati telegrame duž
cele pruge i svi će motriti na nas.
Ezra mu je verovatno dao tačan
opis.
- Znači, vraćamo se praznih
šaka - nezadovoljno progunđa
Buč.
-U nion Pacifik će nas čekati,
momče - nasmeja se Kid. - Ta pru­
ga je tu da je mi pljačkamo. Čuće
oni još za Sandensa Kida... a i za
Buča Kasidija.
GLAVA ČETVRTA*
Toplo junsko veče spustilo se
nad skrovištem bande. U trpezariji
jazbine bila je na okupu cela druži­
na iz »Rupe na zidu«. Večera je
odavno završena, kafa popijena, a
sada je baba Grant služila viski. U
začelju je, kao i obično, sedeo Bari
Makarti. Na drugom kraju stola
Kid. Levo od njega, oslonjen lakto-
vima, bio je Buč Kasidi.
Niko skoro ništa nije govorio i
čekalo se da Bari otpočne dogo­
vor. On se nešto sašaptavao sa m r­
šavim Džonsonom, koji je negde
oko poslepodneva stigao u skro-
vište. Džonsov konj, pokriven pra­
šinom i na ivici snage, bio je reciti
dokaz da je njegov gospodar pre­
valio dugačak put i da je pri tom
žurio. I zaista, čovek u crnom ode-
lu imao je razloga za žurbu. Nosio
je važne vesti. Banda je sada čekala
da to Bari saopšti svima.
Vođa bande prelete pogledom
po prisutnima i onda bez uvoda
reče:
-Im am o dobre vesti, momci.
Džons je prevalio mnogo milja i
potrošio dosta para da bi nam do-
neo važne podatke. Union Pacifik
počinje uskoro da transportuje no-
vootvorenom prugom i novčane
pošiljke za banke na usputnim sta­
nicama.

21. Pony W est- Buč Kasidi i Kid 2 19
- To je dobra vest - zareža Grizli
Džim. - Već sam se ucrvljao od
ovolikog čekanja. Da nije Džonsa,
ko zna šta bismo sada preduzeli.
Možda bismo ponovo počeli da
pljačkamo stoku.
Rekavši ovo, ljudeskara pogleda
u Buča i Kida, koji su ćutali i rav­
nodušno gledali prisutne.
- Da nam slučajno nešto ne pre­
bacuješ? - odazva se Kid. - Lako je
Džonsu da špijunira kada niko
nema pojma da je on član naše
bande. Pogotovu ljudi sa željezni­
ce.
Džons se nakašlja i svojim tihim,
promuklim glasom reče svima:
- Neka vas ne zavarava nada da
su železničari naivni. Svaki voz
ima pratnju, a ekspresni vagon, u
kome se nalazi pošta i kasa sa pa­
rama, potpuno je odvojen od osta­
le kompozicije. U njega može da se
uđe samo pomoću dinamita ili ako
blagajnik otvori malo vrata da se
nadiše vazduha.
- To je zanimljiv podatak - pro­
mrmlja Buč. - Niko ne može večito
da sedi u zatvorenom vagonu i da
udiše dim lokomotive koji mu do­
lazi kroz ventilator na krovu.
-T o nas ne zanima - prekide
raspravu Bari Makarti. - Naš po­
sao je čist. Zaustavićemo voz koji
nosi pare, miniraćemo vrata i
onda blagajnik ima da otvori kasu.
- A ako neće? - upita Buč.
- Sleduje mu metak u glavu - za­
reža dugački Harver.
- Onda ja ne učestvujem - mirno
reče Buč. - Da ubijem čoveka zato
što neće da otvori kasu. To je malo
suviše za moje shvatanje.
- Gle, gle! - pršte u smeh Harver.
- Pa mi ovde imamo anđelka. Ba-
lavac je postao razbojnik, a nije
spreman da puca.
- Čovek ponekad mora i da ubi­
je - mirno reče Bari Makarti. - Ja
sam protiv nepotrebnih ubistava,
ali...
- A šta misliš gde bi ti bio sada
da Majk Kasidi nije ubio šerifa i
njegovog pomoćnika? - javi se
Grizli.
- On je spasavao i svoju kožu -
odvrati Buč. - Ja nikoga neću da
nosim na savesti.
- Ostavite moralne rasprave -
prasnu sada Sandens Kid. - Puca-
ćemo prema prilikama. Ako Buču
savest ne da mira, ja preuzimam
njegove grehe na sebe.
Tada Bari Makarti izvadi iz dže­
pa jednu geografsku kartu na kojoj
su bile ucrtane površine saveznih
država Jutah, Kolorado i Vajo-
ming. On spusti svoj dugački kaži­
prst na mesto gde je pisalo »Den-
ver« i reče:
- U ovom gradu su najveće ban­
ke. Naravno, ne pada mi na pamet
da vam predložim pljačku tih ba­
naka. Njihove kase ne bi ni tone di­
namita razbile, a čuva ih' prava voj­
ska detektiva. Međutim, banke
moraju da šalju pare svojim filija­
lama. Nekada se to radilo poštan­
skim kolima, ali, od kako je Union
Pacifik probio prugu kroz kanjo­

22. 20 Pony West - Buč Kasidi i Kid 2
ne, sada pare idu vozom. I do sada
smo napadali vozove, ali je sve to
bila sitna para. Poneka kesa sa
novcem, hrpa ćovcka koje ne smeš
da unovčiš i ono malo što se poku­
pi od putnika. Treba misliti i na
budućnost, momci.
On ućuta i pogleda po članovi­
ma bande. Nešto kasnije nastavi:
- Sem ona dva mladića na kraju
stola, svi smo mi već matori. Zato,
nekoliko ovakih velikih pljački i
onda se razilazimo. Možete da ku­
pite farme negđe u Kanadi, a pro­
kockate pare u Meksiku ili da čini­
te što god želite. Samo, banda se
rastura.
- To važi za penzionere - odvrati
Kid. - Meni i Buču je još rano da se
smirimo.
- Amerika je velika - javi se Buč.
- Ako nam postane vruće ovde,
idemo dalje.
Bari ih samo pogleda, a onda
produži:
- Džons je saznao da pare obič­
no idu ekspresnim vozom broj
302. On vozi direktno iz Denvera za
raskrsnicu Grant Džankšn. Pare se
ovde predaju ili druge preuzimaju
i vraćaju u Denver. Ekspresni va­
gon se uključuje u kompoziciju u
suprotnom smeru čim se novac
utovari.
- Dobro sam proučio red vožnje
-javi se Džons. - On stiže u Grant
Džankšn negde oko deset uveče, a
polazi natrag već u ponoć. Neki
put i ranije, što zavisi od kašnjenja.
Vozovi još imaju teškoća oko snab-
devanja vodom za lokomotivu.
- Pruga još nije uhodana - pro­
mrmlja Bari. - U svakom slučaju,
Union Pacifiku je stalo da opravda
svoj glas i da privuče sve novčane
pošiljke na svoju liniju. Oni vero-
vatno i ne očekuju napade tako
brzo, jer denverski ekspres saobra­
ća tek dve nedelje. Zato je naša
šansa da to iskoristimo. Posle pr­
vih pljački, verujem daće utovariti
u voz bataljon vojske.
- Dobro, dobro - nestrpljivo
reče Kid. - Kakav je plan?
- Plan je da napadnemo ekspres
i u odlasku i u povratku - pobedo-
nosno izjavi Bari. - Oni neće očeki­
vati da voz bude dvaput opljačkan
iste noći i to na istom mestu. Čak
ni sam Pinkerton ne bi prokljuvio
tako nešto.
- Nije loše - promrmlja Grizli.
- Ja sam za to! - izjavi Harver i
sav se ozari od uzbuđenja.
- E, pa,sevo detalja - reče Bari,
vukući prstom duž ucrtane pruge
od Denvera do Grant Džankšna. -
Napašćemo voz na oko dvadeset
milja od Džankšna. To je dovoljno
daleko od grada da bi potera mog­
la da se umesa u našu akciju, a,
opet, blizu kanjona kroz koji može­
mo da od maglimo prema našem
skrovištu na visoravni Grin River.
- Znači, ne vraćamo se ovamo? -
upita Kid. - Ovo mi se sviđa. Posle
bi Buč i ja mogli sa parama da
skoknemo do Denvera i da se
malo proveselimo.
- Vas dvojica imate poseban za­

23. Pony West - Buč Kasidi i Kid 2 21
datak - reče Bari. - Prvi pljačku iz-
vršićete vi.
- Samo nas dvojica? - trže se
Buč. - Ali, kako? Vagon je blindi­
ran, unutra je bar jedan naoružani
stražar, toliki putnici...
Kid mu krišom namignu i onda
brzo reče:
- Prihvatamo, Bari, ali pod jed­
nim uslovom. Opljačkani novac
deli se na tri dela. Ja i Buč uzima­
mo dve trećine, a jedna ide bandi.
Ako učestvujemo i u drugoj pljač­
ki, onda se pare dele na ravne de-
love.
- U redu - Bari klimnu glavom,
mada su ostali nezadovoljno gun­
đali. - Drugi napad će biti izvršen
kod Belog grebena. Tu pruga ima
uspon i ekspres ne ide brže od dva­
desetak kilometara na čas. Voz za­
ustavljamo u klasičnom stilu. To
će biti negde oko jedan posle po­
noći, kada se ekspres broj 302
bude vraćao iz Džankšna.
- A ako ne bude para u njemu? -
upita Klif Makarti.
- Biće - javi se Džons. - Banke u
Grant Džartkšnu su krcate dolari­
ma koje su rančeri uložili od pro­
date stoke železnici. Jedna moja
veza me je obavestila da novac
mora biti isporučen u toku ove ne-
delje.
- Onda nam je potreban tačan
datum - reče Bari.
- Saznaćete ga - tajanstveno
odvrati Džons - Ja ovde samo no­
ćim i ujutru se vraćam u Džankšn.
Za neki dan doznaćete tačan da­
tum.
- Mi polazimo odmah za tobom,
Džonse - reče Bari. - Sastanak će
biti u šlepom kanjonu, iznad Delta.
Odande do Džankšna nema više
od pedeset milja i ti ćeš moći na
vreme da nas obavestiš.
Još neko vreme se vodio razgo­
vor o nevažnim stvarima, a onda se
svi povukoše na spavanje. Kao i
pred svaku veliku akciju, ljude je
obuzela neka napetost i samo su
Buč Kasidi i Sandens Kid pravili
viceve, ali su se i sami njima srne-
jali.
GLAVA PETA
Osvanuo je dan akcije. Bilo je to
12. juna. Od samoga jutra sunce je
nemilosrdno peklo zemlju i stari
ljudi su vrteli glavama, predviđaju­
ći veoma sušno leto. Putevi su bili
prekriveni debelim slojevima pra­
šine i nijedan konjanik nije polazio
na put a da ne bi preko lica pričv­
rstio vratnu maramu i tako spasao
pluća od alkalne prašine koja je
nagrizala grlo. Tako je svaki jahač
ličio na maskiranog razbojnika, a
po malim gradovima duž pruge ži­
vot bi preko dana potpuno zamro
i budio se tek uveče sa zalaskom
sunca. Jedino bi prolazak voza
unosio malo živosti. No, čim bi po-
slednji pisak lokomotive iščezao u
daljini, naselja bi ponovo zamirala.
Gradić Rok Springs nalazio se
nekih sto pedeset milja daleko od
raskrsnice u Džankšnu. Stanična

24. 22 Pouv West - Buć Kasidi i Kid 2
zgrada bila je tek nedavno završe­
na, a drveni peron potpuno nov.
Na žalost, nije bilo nastrešnice
koja bi putnike štitila od sunca i
većina njih bi se sklanjala iza zgra­
de ili bi polegala ispod velikog re­
zervoara za vodu koji se nalazio
pored same pruge. Ovaj rezervoar
za vodu bio je jedini razlog zbog
koga je ekspres iz Denvera zasta-
jao u Rok Springsu. Odatle, pa sve
do Džankšna, lokomo.tive nisu
mogle da obnove zalihe vode, jer
usputni rezervoari nisu na vreme
završeni, mada je Džon Harimen,
predsednik kompanije Union Paci­
fika, ulagao svoj lićni autoritet da
se rezervoari što pre završe.
To je bio jedan od nedostataka
nove železničke linije o kome je
Bari Makarti govorio na sastanku
družine i koji je, takođe, trebalo is­
koristiti.
Iz kancelarije šefa stanice, gde se
ujedno nalazio i telegraf, pojavi se
sredovečan čovek. On žmirnu oči­
ma prema jakom suncu, zatim ski-
de plavu kapu sa širitom i marami­
com obrisa ozno jeno čelo. Bio je to
lično šef stanice, koji je maločas
primio telegram da je ekspres broj
302 prošao pored postaje Dže-
nkins i produžio prema Rok
Springsu, Između ove postaje i
Rok Springsa nije bilo više od de­
setak milja, pa je uskoro mogla da
se očekuje pojava dima na hori­
zontu.
Šef stanice vrati kapu na glavu i
pogleda duž tračnica koje su se gu-
/
bile u užarenoj ravnici. Vazduh je
treperio od jare, ali od dima
lokomotive ni traga. Pogled šefa
stanice rasejano skrete ka džino­
vskom rezervoaru za vodu i ne za­
ustavi se na dvojici mladih kaubo-
ja koji su leškarili u njegovoj senci.
Sem njih, ispred stanice se niko
nije video. Nekoliko putnika koji
su čekali na voz dremali su u os­
kudnoj senci s druge strane zgra­
de. Šef stanice se vrati u hladovinu
svoje kancelarije, gde je telegrafski
aparat nastavio ravnomerno da
kuca uobičajene poruke.
Međutim, ona dvojica ispred re­
zervoara pažljivo su posjnatrala
svaki pokret šefa stanice. Čim je
on ušao u kancelariju, jedan od
njih, mlađi čovek, sa gustom, pla­
vom kosom, koja mu je padala sko­
ro do ramena, zabaci šešir na poti­
ljak i grickajući neku travku pola­
ko reče:
- Sigurno su najavili dolazak ek-
spresa, Buče. Debeljko je izašao da
proveri da li je na stanici sve u
redu.
- Jedva čekam da uđem u voz,
Kide - odvrati njegov sagovornik,
takođe mlad čovek, pepeljaste
kose i pomalo pegavog, rumenog
lica. - Držaču glavu na prozoru sve,
dok mi se malo ne ohladi.
- De, valjda ćeš izdržati toliko -
progunđa Kid. - Dva dana smo ja-
hali po prašini do Rok Springsa, a
banda je leškarila na svežem pove-
tarcu ispod Belog grebena. Samo,
sumnjam da je u vagonima svežije

25. Pony West - Buč Kasidi i Kid 2 23
nego ovde.
Kid podiže glavu, a nekoliko
kapi koje su se slivale sa rezervo­
ara pade mu na lice. Međutim,
voda je bila skoro sasvim topla i on
se nezadovoljno namršti.
- Mašinovođa neće morati uop-
šte da zagreva ovu vodu kada njom
napuni kotlove - dodao je nešto
kasnije. - Čovek bi mogao smesta
da skuva čaj od nje.
- Zanima me kako izgleda taj ek­
spresni vagon sa poštom i parama
- mrmljao je Buč. - Da li ćemo
uopšte uspeti da se prebacimo sa
vagona na vagon? Ljudi pričaju da
ekspres juri brzinom od šezdeset
kilometara na sat.
- Zaboravio si uspon kod Belog
grebena - opomenu ga Kid. -
Tamo lokomotiva mora da uspori
i čovek skoro može da seta pored
voza. Ispod grebena se kopa tunel,
ali on neće biti gotovo još za godi­
nu dana. Dotle ćemo dobro da na­
škodimo Union Pacifiku.
- Oduvek sam mrzeo železnicu -
nastavio je Buč glasno da razmiš­
lja. - Taj prokleti progres uništiće
konje, a nema ništa lepše od puto­
vanja na dobrom konju.
Kid se osmehnu. On je bio veleg­
radsko dete iz Nju Džersija i za nje­
ga je Zapad dugo predstavljao
zemlju iz bajki. Voleo je konje i ja­
hanje, ali je po ovakvoj vrućini više
voleo da putuje železnicom.
- Izgleda daje Džons dobro oba­
vio posao - posle kraće pauze reče
Kid. - Saznao je da u ekspresu iz
Denvera ima novčanih pošiljki, ali
da glavna para treba da se pošalje
iz Džankšna.
- Ipak ne verujem da će Union
Pacifik posle prve pljačke ponovo
da pošalje pare istim vozom - pri-
meti Buč.
- Do sada se nikada nije desilo
da isti voz bude dvaput opljačkan
u toku jednog dana ili noći - od­
vrati Kid. - Sve bande obično uh­
vate maglu čim se dočepaju nekog
plena i gledaju da železničku pru­
gu što dalje ostave iza sebe.
Daleki pisak lokomotive preki­
de njegov razgovor. Ekspres je sti­
zao. Na zaspaloj stanici odjednom
se sve prenu. Debeli šef stanice iz­
ađe iz svoje kancelarije, nekoliko
putnika, koji su dotle čekali iza
zgrade, pojaviše se sada na peronu,
a Kid i Buč izađoše iz senke rezer­
voara.
Novi pisak, ovoga puta jači, i u
vazduhu se ukazaše oblaci crnog
dima koji je izbacivala lokomotiva.
Zatim gvozdene tračnice zabru-
jaše od treperenja stotina točkova
kompozicije »Leteći voz«, kako je
kompanija od milošte nazivala ek­
spres iz Denvera, u punom sjaju
poče da se približava stanici.
Uz dahtanje lokomotive, sjajne i
crne od ulja, i oblake bele pare,
kompozicija stiže u stanicu.
Buč Kasidi je zadivljeno posmat-
rao voz. To je bio njegov prvi sus­
ret sa ovakvim čudom tehnike i
potpuno je smetnuo s uma radi
čega su njih dvojica došli ovamo.

26. ___*__—__ ___________________________ ______ —--
Kid ga munu laktom u rebra i
reče:
- Gledaj, prvi vagon iza lokomo­
tive je ekspresni vagon.
Buč skrete pogled sa lokomoti­
ve i vide dug, crveno obojen vagon
koji je imao male prozore sa rešet­
kama i vrata na sredini. Iza njega
se protezala kompozicija od šest
putničkih vagona, obojenih dreča­
vom žutom bojom. Na svakom va­
gonu krupnim slovima bilo je ispi­
sano »UNION PACIFIK«. Svi pro­
zori na vagonima bili su otvoreni i
načičkani glavama radoznalih put­
nika, kojima je ovaj zastanak voza
dobrodošao da protegnu ukočene
udove i da osmotre mali gradić iz­
gubljen u preriji.
Uskoro se na peronu izmešaše
putnici iz voza i oni koji su se spre­
mali da uđu. Međutim, usijano
sunce brzo pokvari želju putnika
za šetnjom i oni počeše da se vra­
ćaju u vagone.
Kid i Bič su ocenjivali gde je naj­
bolje da se smeste. Najzad odlučiše
da uđu u prvi vagon iza ekspresnih
kola. U vagonu je još bilo mesta i
oni se čak smestiše pored otvore­
nog prozora. Onda lokomotiva pis­
nu i cela se kompozicija pomeri
malo napred, tako daje mašina do­
šla do rezerv oara za vodu.
Mašinovođa i njegov pomoćnik
otkačiše debelu cev i spustiše je u
otvor rezervoara iza lokomotive.
Voda pokulja svom snagom, a ma­
šinovođa i pomoćnik poturiše gla­
ve i ruke ispod mlaza.
24 Pony West - Buč Kasidi i Kid 2
Dok je ova operacija trajala, u
vagonima koji su od ranog jutra
bili izloženi suncu postade neizdr­
živo toplo. Više nije bilo one blage
promaje od kretanja voza koja je
donekle rashlađivala putnike i
neki već počeše da protestuju tra­
žeći da voz krene.
Srećom, punjenje rezervoara
nije dugo trajalo i sa perona odjek­
nu pištaljka šefa stanice. Mašino­
vođa povuče dršku parne sirene i
čitava prerija odjeknu od veselih
tonova.
• Točkovi lokomotive se okretoše
brzo u mestu, onda kao da se pri-
ljubiše uz tračnice i voz krete.
Kid i Buč odahnuše. Šeširima su
hladili oznojena lica i svaki čas iz­
virivali iza prozora da bi se malo
osvežili.
Kada je ekspres postigao punu
brzinu, u vagonu se pojavi konduk­
ter i novi putnici počeše da plaćaju
karte.
- Do Džankšna - reče Kid kon­
dukteru.
- Dve karte pet dolara - odgovo­
ri ovaj, cepajući iz bloka zelene
karte za ekspres.
Zatim kondukter, jedan postariji
čovek, ode do kraja vagona i otvori
vrata koja su vodila na malu plat­
formu. Kid se okrete i vide da on
stoji pored ograde i uživa u struja­
nju vazduha. Odmah do platforme
videla se zadnja strana ekspresnog
vagona. Ekspresni vagon je na toj
strani imao mala vrata, ali bez plat­
forme, što je značilo da je putnici­

27. Ponv West - Buč Kasidi i Kid 2 25
ma iz običnih vagona zabranjen
prelaz na tu stranu.
Kondukter se vrati do platforme
i zatvori vrata. Produžio je kroz va­
gon i izašao na suprotnu stranu da
nastavi obilazak cele kompozicije.
Samo što se kondukter izgubio,
Buč i Kid ustadoše sa svojih mesta
i odoše do platforme. Vrata su os­
tavili odškrinuta, ali ih drmusanje
vagona ubrzo zatvori.
Kid pogleda prema ulazu u ek­
spresni vagon. Oči mu smesta ra­
dosno zasvetlucaše. Masivna gvoz­
dena vrata bila su malo odškrinu­
ta. Blagajniku i njegovom pratiocu
u vagonu sigurno je bilo suviše
toplo.
- Rekao sam ti da će se oni kuva-
ti u toj plehanoj konzervi - promr­
mlja Kid.
- Nisu se pojavljivali ni kada je
voz bio u stanici - reče Buč. - Ve-
rovatno im je zabranjeno da otva­
raju vrata dok voz stoji i sada ko­
riste priliku da se malo rashlade.
Šta da radimo?
- Ništa - odvrati Kid. - Čak i
kada bismo .upali u vagon i poku­
pili pare, ne bismo mogli daleko
da pobegnemo bez konja. Moraće-
mo da čekamo do Belog grebena.
-Ali, oni će zatvoriti vrata čim
sunce zađe i postane svežije - bu­
nio se Buč. - Koja je sledeća stani­
ca? .
Kid izvadi iz džepa kartu koju je
malopre kupio od konduktera. Na
poleđini svake karte bio je odš­
tampan plan železničke linije sa
svim stanicama između Denvera i
Džankšna.
- Sledeća stanica je Silver
Spring, a to ti je dobrih sto milja
odavde.
-O n d a nije loše po naš plan -
reče Buč. - Beli greben je još pede­
set milja dalje, a za to vreme mora­
li bismo da obavimo posao.
Da ne bi ispali sumnjivi, vratiše
se u vagon i zauzeše svoja mesta.
Namakli su šešire na čela i pravili
se da spavaju. Na dvojicu mladih
kauboja niko nije obraćao pažnju.
Na prevoju iznad Belog grebena
bilo je daleko svežije nego dole u
preriji. U jednoj dubokoj jaruzi,
oko dva kilometra daleko od želez­
ničke pruge, zauzela je busiju ban­
da iz »Rupe na zidu«. Razbojnički
konji bili su sputani i pušteni da
pasu retku travu, a njihovi gospo­
dari leškarili su u hladovini jaruge,
dremali, pušili ili se kockali.
Banda je ovde bila već puna da
dana i čekanje je počelo da utiče
na raspoloženje ljudi. Brecali su
se, svaki čas bi izbijala svađa i Bari
Makarti morao je neprekidno da
interveniše.
- Samo bi još falilo da ona dva
kicoša propuste voz - gunđao je
Grizli Džim. - Poludeću od čeka­
nja.
- Ne brini ti za Buča i Kida -
odvrati Bari, pa izvadi iz džepa ma­
sivni časovnik i baci pogled na nje­
ga. - Sada je već pet. Njih dvojica
su morali da uđu u ekspres negde
oko tri sata. Očekujem da će biti u

28. 26 Pony West - Buč Kasidi i Kid 2
blizini Belog grebena tek oko se­
dam.
- Onda već počinje i sumrak -
primeti Tom Makarti, koji je utu-
cavao vreme čisteći svoje koltove.
- Oni treba da upadnu u vagon
čim lokomotiva zviždanjem oglasi
da počinje uspon uz greben - od­
vrati Bari. - Džons tvrdi da pone­
kad mašina ne može da izvuče
kompoziciju uz greben, pa se čak i
zaustavlja. Prema tome, Kidu i
Buču neć^ biti teško da napuste
voz.
- Ja još uvek ne verujem da će
ekspres na povratku nositi pare -
progunđa Harver. - Bankari će se
uplašiti kada čuju za pljačku i
odustaće od pošiljke.
- A kako misliš da taj novac stig­
ne u Denver? - odvrati Bari. - Po­
štanska linija je ukinuta čim je pru­
ga proradila, a novac mora da na
vreme bude u denverskim banka­
ma. Siguran sam da ćemo imati
bogat plen.
Dok se ovaj razgovor odvijao u
jaruzi na Belom grebenu, naša dva
putnika, udobno zavaljena na pli-
šanim sedištima, odbijala su dimo­
ve iz tankih cigara. Buč je tek od­
nedavna počeo da puši, ali pod Ki-
dovim stručnim nadzorom brzo je
napredovao u ovoj veštini. Pone­
kad bi mladići uhvatili zaintereso-
vani pogled putnica koje su sedele
sa svojim debelim muževima i do­
sađivale se. Na žalost, sada nije bio
trenutak za romantiku.
Vreme je užasno sporo prolazilo
i Buču se činilo da će najzad skoči­
ti od nestrpljenja sa sedišta i izlete-
ti na platformu, kada odjeknu pi­
sak lokomotive i u vagonima opet
nastade živost. Mašinovođa je na­
javljivao približavanje sledeće sta­
nice.
Bio je to Silver Spring.
Čim je voz ušao u stanicu, svi na­
vališe napolje da bi se osvežili, jer
je Silver Spring imao pravu stani­
cu, sa malim restoranom. Na pero­
nu se videla gvozdena pumpa sa
pijacom vodom.
Lažni kauboji takođe izađoše.
Prvo se umiše na pumpi, a onda
pođoše u šetnju duž perona. Ispod
oboda šešira bacali su poglede na
vagon.
I ovoga puta vrata na vagonu os­
tala su zatvorena i jedino su mali
prozorčići iza gvozdenih rešetki
bili odškrinuti. Buč primeti da su
ona vrata prema platformi putnič­
kog vagona sada zatvorena i za-
bravljena.
Posle dvadesetak minuta zadr­
žavanja, šef stanice u Silver Sprin-
gu stavi pištaljku u usta i zviznu.
Onda njegov prodorni glas odjek­
nu peronom:
- Svi putnici u kola!
Buč takođe izvadi svoj časovnik
zadovoljno klimnu glavom, pa
reče drugu:
- Dobro je. Za pola sata sunce će
sasvim zaći i onda počinje sumrak.
Čim sunce zađe, moramo nešto da
preduzmemo.
Ušli su u vagon i voz krenu. Bilo

29. Pony West - Buč Kasidi i Kid 2 27
je novih putnika i kondukter pro-
dade nekoliko karata. Buč primeti
da starac nosi sa sobom i nekoliko
boca piva. Kada je izašao na plat­
formu iz vagona, kondukter zatvo­
ri vrata za sobom.
Pet minuta kasnije se vratio, ali
sada bez onih boca. Prošao je kroz
vagon i nestao na suprotnoj strani.
- Sigurno je odneo pivo onima u
ekspresnom vagonu - promrmlja
Buč. - Jadnici, mora da crkavaju
od žeđi.
- To mi dade jednu ideju - reče
Kid. - Sačekaj me malo.
Kid ustade i izađe na platformu.
Ni on se nije dugo zadržao tamo.
Uskoro je ponovo seo pored Buča.
Onda je tiho rekao drugaru:
-V rata ekspresnog vagona su
zaključana, ali one boce će nam
pomoći. Samo da nas kondukter
ne preduhitri.
Sledećih pola časa proteklo je u
nervoznom iščekivanju. Bacali su
poglede prema vagonu, ali kon­
dukter se nije pojavljivao. Sunce je
polako tonulo prema zapadu i nje­
govi rumeni zraci bojili su preriju
duginim bojama. I pored svega,
Buč nije mogao a da ne uživa u le-
poti veličanstvene prirode kojom
su prolazili. Ona poetska žica u nje­
mu činila je da i u ovakvim pljač­
kaškim avanturama vidi samo
nove doživljaje i život koji je treba­
lo iskoristiti do kraja.
Najzad mu Kid steže ruku i pro­
mrmlja:
- Idemo. Za pola časa mašinovo­
đa će već videti Beli greben i daće
signal za početak uspona.
Prvo je izašao Kid, a malo zatim
pridružio mu se i Buč. Vrata su os­
tavili odškrinuta i Buč je ostao po­
red njih motreći na unutrašnjost
vagona ne bi li ugledao dolazak
starog konduktera.
Minut ili dva čulo se samo klo-
paranje točkova. Onda Kid klimnu
glavom Buču. Mladić zatvori vrata
platforme, spusti nogu na prag is­
pred vrata ekspresnog vagona i
onda se uhvati za gvozdenu preča-
gu pomoću koje se pelo na krov
vagona. Nalazio se desno od vrata,
na strani gde su se ona otvarala.
Klaćenje vagona smetalo je
Kidu da se slobodnije kreće, ali on
uskoro uhvati ritam voza i oslobo­
di levu ruku. Desnom je izvadio
kolt iz futrole i drškom revolvera
pokucao po vratima. Iznutra se
ništa nije čulo.
Onda jedan prigušeni glas upita:
- Ko je?
Kid namignu Buču i, trudeći se
da mu glas podseća na promuklog
starog konduktera, reče:
- Došao sam po boce.
- Dobro, dobro - odgovorili su
iznutra. - Nisi morao toliko da žu­
riš, Ripe. Tek što smo popili pivo.
Onda se začu škljocanje brave i
vrata ekspresnog vagona polako
se otvoriše. Pojavila se jedna ćela­
va glava sa zelenim širitom. To je
bio, očigledno, blagajnik. Čovek je
imao šareni prsluk, ali je kravatu
raskopčao, boreći se protiv vrući­

30. 28 Pony West - Buč Kasidi i Kid 2
ne u vagonu. U obema rukama dr­
žao je boce ispred sebe. On ih sada
mahinalno pruži prema platformi
gde se nalazio Buč.
- Drži... - blagajnikov glas
smesta umuče, jer je u njega bila
uperena cev mladićevog kolta. -
Šta?
Istog trenutka Kid, koji je u me­
đuvremenu vratio revolver u fut­
rolu, uhvati blagajnika za ruke i
povuče ga napred. Ovaj ispusti
boce, koje nestađoše ispod zahuk­
talog voza i pade pravo Buču u na­
ručje. Blagajnikove noge su ostale
na pragu vrata, a on je visio razapet
između platforme i svog vagona.
Kid ga hladno prekorači i upade
u vagon. Za ovih nekoliko trenuta­
ka nije bila izgovorena nijedna reč.
Kidzatrepta očima, jer je u vagonu
vladao polumrak. Onda je u uglu
ugledao sto sa lampom, iza koga su
se nalazile drvene pregrade pune
pisama. Levo od stola, pričvršćena
za zid vagona, bila je velika, gvoz­
dena kasa. Pored same kase, zava­
ljen u stolici, nalazio se jedan čo-
vek, koji je u rukama držao novine.
Pratilac novčane pošiljke, sevnu
Kidu kroz glavu. Stražar sada spus­
ti novine i na licu mu se pojavi iz­
raz zaprepašćenja. Desna ruka ma­
hinalno polete ka futroli sa revol­
verom, ali onda zastade na pola
puta. Kid je već u rukama držao
uperen kolt.
- Polao, prijatelju! - reče Kid. -
Nemam nameru da neku ženu na­
činim udovicom.
Stražarevo brkato lice snuždeno
se opusti. Kid se povuče natraške
prema vratima, hitro premesti
kolt iz leve u desnu ruku i onda, ne
ispuštajući stražara sa oka, zgrabi
blagajnika za pojas pantalona i
snažnim trzajem ubaci ga u vagon.
Čovek se otkotrlja do stola sa
lampom.
- Upadaj, Buče - reče Kid preko
ramena.
Odmah zatim mladić se stvori
iza njega i zatvori vrata vagona.
Onda su namakli rezu.
GLAVA ŠESTA
Kid mahnu glavom prema stra-
žaru i Buč mu priđe sa strane, pa
hitro izvuče revolver iz futrole.
Onda je gurnuo stražara u ugao va­
gona dalje od kase. Za to vreme se
blagajnik polako digao sa poda.
Njegove prestravljene oči kolutale
su čas na jednog čas na drugog na­
padača.
- Tako - nasmeši se Kid. - A
sada da vidimo šta ima u kasi. Bla­
gajnice, budite ljubazni da je otvo­
rite.
Ćelavko ostade nepomičan. Nje­
gov pogled skliznu ka stolu. Na po­
vršini stola ništa se nije videlo, sem
naslaganih hartija sa zvaničnim za­
glavljima i nekoliko pečata.
Kid mahnu revolverom i blagaj­
nik uplašeno odskoči u stranu, gde
je stao pored zida i digao ruke.
Tada revolveraš priđe stolu i otvo­
ri glavnu fioku. Odmah je spazio

31. Pony West - Buč Kasidi i Kid 2 29
svežanj ključeva, od kojih su oni
mali sigurno bili od kase. Uzeo je
ključeve iz fioke i pružio ih blagaj­
niku rekavši:
- Ti si veštiji od mene.
Čovek preuze ključeve i drhta­
vim prstima poče da prebira po
svežnju. Izdvojio je jedan i uvukao
ga u gornji otvor na vratima kase.
Brava jedva čujno škljocnu.
Onda je izabrao drugi ključ i ot­
vorio bravu sa donje strane vrata.
Tek kada je počeo da okreće
brojčanik sa šifrom, stražaru je, iz­
gleda, sinulo kroz glavu kako bi
trebalo nešto da učini i opravda
svoju platu. Odbacio se od zida va­
gona i svom snagom gurnuo bla­
gajnika prema Buču.
Kidova pažnja bila je usredsre-
đena na blagajnikove radnje oko
kase i to stražaru nije promaklo.
Ćelavko pade na Buča i poklopi ga
svojim telom. Za trenutak, mladić
je bio onemogućen da bilo šta ura­
di. Međutim, potpuno instinktiv­
no, on isto tako odgurnu blagajni­
ka od sebe i ovaj se kao lopta odbi
nazad, pa nalete na stražara koji se
baš spremao da skoči na Kida.
U zatvorenom vagonu, pucanj
kolta odjeknu kao grom. Buč je
već bio spreman da vidi okrvavlje­
no telo, ali odmah zatim odahnu.
Metak se zario u limeni zid vagona
i tamo načinio udubljen je. Ali, zato
je pucanj i zvižduk zrna imao veli­
ko dejstvo na službenike kompani­
ja
Blagajnik i stražar se skameniše
u vazduhu i onda kao po komandi
podigoše ruke.
- Obojica u ćošak! - naredi Kid.
- Tako, sada kleknite tamo.
Blagajnik i stražar su teško disa­
li i polako dolazili sebi.
- Jeste li se povratili, a, momci?
- upita ih Kid osmehujući se. - Ti,
ćelavko, nastavi sa poslom. Idući
put gađam u meso!
Pogledi mladića se sretoše i ob­
ojica se u isti mah osmehnuše. Ovo
je zabavni je nego što sam se nadao,
pomisli Buč. Čak je i ova gužva do­
brodošla. Mislio sam da će sve biti
jednoličnije.
Blagajnik je nekoliko trenutaka
okretao točak na vratima kase, a
onda ga uhvati rukama i vrata po­
vuče sebi. Pred dvojicom mladića
zinu mračna unutrašnjost kase.
Blagajnik se pokorno vrati na
svoje mesto i kleče pored zida. Ki-
dov revolver je ostao uperen u
njih, a Buč priđe kasi i zavuče slo­
bodnu ruku unutra. Na prvoj poli^
ci napipao je samo neke hartije.
Nigde svežnjeva novčanica. Onda
je povio glavu i pogledao unutra.
I na drugoj strani se nisu videli
svežnjevi. Tek na trećoj bilo je ne­
koliko svežnjeva naslaganih u uglu
i jedna platnena vrećica.
Buč pogleda preko ramena i
progunđa:
- Mršavo.
Izvadio je svežnjeve iz kase i po­
kazao ih drugu. Bile su to novčani­
ce od dvadeset dolara i, sve u sve­
mu, tu jedva da je iznosilo oko dve

32. Poriv West - Buč Kasicli i Kid 2
hiljade dolara. Razočarenje ga je
čekalo i kada je otvorio vrećicu sa
metalnim novcem. Umesto zlatni­
ka, unutra su se mutno presijavali
srebrnjaci od jednog dolara.
- Zato je ovaj tako poslušno ot­
vorio kasu - progunđa Kid. - Ipak,
nismo džabe putovali ovim vozom.
Buč strpa novčanice u unutraš­
nje džepove kaputa i sadržinu vre­
ćice podeli na dva dela i njome na­
puni džepove pantalona.
- Veži ih - reče Kid i okrete se
zarobljenicima. - Vas dvojica, ski­
dajte kaiševe!
Nekoliko trenutaka kasnije, bla­
gajnik i stražar ležali su potrbuške
vagona, a ruke su im bile vezane na
leđima.
Kid i Buč vratiše koltove u futro­
le. Revolveraš nadlanicom obrisa
oznojeno lice i taman zausti nešto
da kaže, kada se na vratima vagona
prema susednoj platformi začu ku­
canje i poznati glas konduktera do­
pre do njih:
- Otvarajte! - Ja sam, Rip.
Kid i Buč se zgledaše. Zaroblje­
nici na podu takođe izmenjaše po­
glede puni nade.
Ne oklevajući ni trenutka, Buč
prilete blagajniku, podiže ga svo­
jim snažnim rukama na noge i
onda mu od veza ruke. Gurnuo ga
je do vrata i stao po strani.jOnda je
trgao kolt iz futrole i oroz preteći
škljocnu. Kid je sa zanimanjem po-
smatrao akciju svog prijatelja. U
njegovim očima videlo se odobra­
vanje.
-Odškrini vrata i razgovaraj sa
kondukterom - naredi Buč, a kolt
se podiže koji santimetar tako da
je cev sada bila uperena pravo pre­
ma slepoočnici prebledelog bla­
gajnika.
- Šta hoćeš, Ripe? - drhtavim
glasom promuca razbojnik.
- Jeste li popili pivo? - čulo se s
druge strane vrata. Kontukter je
vikao da bi nadjačao kloparanje
točko va.
- Reci mu da niste - prosikta
Buč blagajniku. -- Neka dođe kas­
nije po boce.
- Nismo još - odazva se blagaj­
nik. - Ne brini za boce, Rip... Do-
bićeš ih kasnije.
Kondukter progunđa nešto ne-
razgovetno i u sledećem trenutku
čulo se kako je zalupio vrata na
putničkom vagonu.
Buč odahnu. Ponovo je vezao
blagajnika i položio ga na pod va­
gona, ovoga puta dalje od strazara.
Kondukter Rip, koji ništa nije
sumnjao, vrati se u vagon i raseja-
no krete prolazom između sedišta.
Njegovom iskusnom oku, među­
tim, ne promače prazna sedišta po­
red prozora. Prisetio se da su tu se-
dela dva kauboja i da ih je video
posle zadnje stanice kada je nosio
pivo službenicima u ekspresnom
vagonu. Možda su prešli u drugi
vagon, zaključi kondukter i produ­
ži dalje.
Idući iz vagona, on je pažljivo
gledao putnike, ne bi li među nji­
ma spazio kauboje. Kada se našao

33. Ponv West - Buč Kasidi i Kid 2 31
u pretposlednjem vagonu, začu se
zvižduk lokomotive. To je mašino-
vođa najavljivao približavanje us­
pona kod Belog grebena i konduk­
ter za trenutak zaboravi mlade
putnike.
Ubrzo zatim voz poče da sma­
njuje brzinu, mada se i dalje čulo
naporno brek tanje lokomotive.
Napolju je sumrak već uveliko ov­
ladao i putnici su se zabavljali po-
smatrajući kroz prozor proletanje
crvenih varnica koje su suktale iz
dimnjaka lokomotive.
U ekspresnom vagonu Kid i Buč
su takođe čuli signal mašinovođe i
primetili usporavanje voza.
- Sada je vreme da kidamo -
reče Kid i još jednom se obazre
oko sebe.
Blagajnik i stražar i dalje su ne­
pomično ležali na podu i mračno
ih posmatrali.
Mladići vratiše revolvere u fut­
role. Prišli su vratima vagona i če­
kali. Lokomotiva, od koje nisu bili
daleko, očigledno je ulagala svu
snagu u svojim čeličnim grudima
da savlada uspon. Brujanje njenih
klipova prenosio se na čitavu kom­
poziciju voza.
Brzina se još smanji. Kid otvori
vrata i virnu napolje. Platforma
putničkog voza bila je prazna. Sa
obe strane videlo se kako svetlost
sa prozora kompozicije poigravaju
na nemirnom tlu oko sina.
Kid širom otvori vrata, ispruži
ruke i uhvati se za ogradu platfor­
me prekoputa. Onda se u jednom
skoku prebaci preko nje.
Buča je čekao teži zadatak. On je
morao da zatvori vrata ekspresnog
vagona za sobom i da se sa malog,
gvozdenog praga odbaci prema
platformi. To mu je pošlo za ru­
kom i on se nađe pored druga.
Sada su se razdvojili i svaki se
spustio na poslednji stepenik sa
obe strane platforme.
Buč pogleda ispred sebe. Og­
romna masa grebena uzdizala se
pred njima i činilo se kao da loko­
motiva proseca sebi put kroz bele
krećnjačke stene, zbog kojih je gre­
ben i dobio to ime.
- Sačekaćemo da stignemo do
vrha uspona - dobaci mu Kid, a
strujanje vazduha, pojačano večer­
njim po'vetare em, odnese njegove
reći.
Buč samo klimnu glavom.
Minuti su sporo prolazili. Kon­
dukter Rip baš je prešao u posled­
nji vagon kompozicije i sa čuđe­
njem utvrdio da mladih kauboja
nema ni tamo. Nešto nije bilo u
redu. Voz se nije zaustavljao od Sil-
ver Springa i kauboji su ili ispali
svojom neopreznošću iz voza ili se
nešto drugo dogodilo.
Podstaknut nejasnim sumnja­
ma, stari kondukter požuri prema
lokomotivi. Negde na polovini
voza on skoro potrča između se-
d išta.
Kompozicija je sada savlađivala
poslednjih stotinak metara uspo­
na i mašinovođa je koristio priti­
sak pare u koti u da bi ga savladao,

34. 32
dok je njegov pomoćnik neprekid­
no ubacivao u ložište lopate uglja
jednu za drugom.
Najzad prednji deo lokomotive
izbi na vrli uspona i mašinovođa
objavi po bed u svoje mašine pro­
dornim piskom. Istog trenutka
kondukter Rip spusti ruku na bra­
vu vrata poslednjeg putničkog va­
gona.
Kada je otvorio vrata i mlaz svet-
losti iz vagona obasjao platformu,
Buć Kasidi i Sandesn Kid istovre­
meno skočiše sa stepenica.
Dočekali su se na noge i skoro
smesta uleteli u žbunje koje je ras­
lo sa obe strane useka.
‘U magnovenju, Buć je samo vi­
deo priliku konduktera kako se
ocrtava na osvetijenom pravou-
gaoniku vrata i onda te slike nesta­
de.
Lokomotiva i tender su već pre­
šli uspon i sada je čitava masa teš­
ke mašine, zajedno sa tonama ug­
lja u tenderu i vode u rezervoaru,
jurnula niz padinu, povlačeći vago­
ne za sobom. Čitava kompozicija
iznenada dobi veliko ubrzanje.
Taj potres umalo ne obori kon­
duktera Ripa sa platforme i on se
grčevito uhvati za ogradu kako bi
se zadržao. Čula se škripa kočnica
i ispod točkova lokomotive jurnu-
še mlazevi varnica, dok se čelik gri­
zao o čelik.
Čim je zadnji vagon nestao iza
uspona, Kid i Buč nađoše se na že-
lezničkim šinama. Stegli su jedan
drugom ruku zbog dobro obavlje­
Pouv West — Buč Kasidi i K id 2
nog posla i onda Kid reče:
- Naši su šimirno negde u blizini.
Sačekao je da se tutnjava voza iz­
gubi u noći i onda stavio skloplje­
ne ruke na usta, pa tri puta buknuo
kao sova.
Ponovio je signal nekoliko puta,
a onda mu se negđe iz daljine oda-
zva slično hukanje.
- Odande se čuje - reče Buč, po­
kazujući rukom levo od njih.
Sišli su sa pruge i počeli da se pe­
nju uz usek. Izgrebanog lica i pri­
lično oštećenog odela, oni se naj­
zad prebaciše s druge strane padi­
ne, odakle je moglo lakše da se na­
preduje.
Iza jedne poveće stene pojavi se
čovećja senka i jasno se čulo škl jo-
canje oroza na puški. Buč i Kid sta­
doše kao ukopani, a onda do njih
dopre jedan hrapavi glas:
-Jeste li to i, balavci?
Prepoznali su glas bradatog
Mića, koji je, kao i uvek, najviše vo-
leo da stražari. Prišli su mu i Mič
spusti oružje. Onda ih radoznalo
upita:
- Video sam da je voz skoro za­
stao u useku, ali nisam primetio da
ste iskočili. Neko je stajao na plat-
lormi prvog vagona.
- To je bio kondukter -- reče
Buć. - Gde su ostali?
- Jedno sto metara dalje odavde
- odgovori Mie. - Dosađuju se u ja­
ruzi. Da se niste pojavili, većina bi
bila za odustajanje od napada.
Mič pijunu, a Buč oseti poznati
miris duvana za žvakanje i viskija

35. Ponv Wcsi - Buć Kas idi i K id 2
koji se širio od starog razbojnika.
Potapšali su Miča po leđima i kre­
nuli u označenom pravcu.
Ujaruzi ih članovi družine sines -
ta opkoliše i obasuše pitanjima.
Bari Makarti je morao da usposta­
vi neki red i on preuze na sebe is­
pitivanje.
Međutim, Kid ga preduhitri i
reče:
- Sve je bilo u redu, samo plen je
mršav. Jedva hiljađu-dve dolara i
nešto srebrnog sitniša.
- To znači da je Džons bio u pra­
vu - reče Bari. - Glavna pošiljka
para ide noćas iz Džankšna za Den-
ver.
- Ne znam da li će pare ići noćas
kada se sazna za naš napad - pri-
meti Buć.
- Da li su vas prepoznali? - upita
Bari.
- Ne bih rekao - odvrati Kid. -
Nismo imali mnogo muke sa bla-
gajnikom i stražarorn, ali sledeci
put ekspresni vagon će biti pun na­
oružanih ljudi. Možda će i u put­
ničkim vagonima sedeti preobuče­
ni st raža ri.
- Pogotovu ako su u pitanju veli­
ke pare - izjavi Buć.
Dok su drugi razbojnici poricali
ovakve sumnje, dva mladica, Bari
i Tom Makarti su se nešto tiho do­
govarali. Zatim Bari reče:
' - Dosta raspravljanja. Mladići
su, izgleda, u pravu. Pare će sigur­
no biti bolje čuvane nego što je
sada bio slučaj.
-Znači, nema ništa od zaustav­
33
ljanja voza? -- progunđa Harver.
- Kako misliš da upadneš u ek­
spresni vagon kada iz njega štrče
puške? - javi se Kl if Makarti.
- Ima i tome leka - reče Bari. -
Samo, potreban nam je alat.
- Zašto alat? - pobuni se njegov
brat Džorđž, koji je, izgleda, bio
protivnik svakoga rada.
-A ko budemo zaustavljali voz
kao što je uobičajeno, može se de­
siti da ekspresni vagon ostane za­
tvoren za nas - poče Bari da objaš­
njava. - Osim toga, mnogi bi mož­
da nastradali ako pratnja otvori
paljbu. Treba ih iznenadili.
- Kako? - začu se sa mnogih
strana.
- Postavicemo im klopku na pa­
dini useka, sa suprotne strane.
Kada ekspres bude dolazio iz
Džankšna, on će početi da poveća­
va brzinu čim pređe uspon. E, na
tom mestu ćemo skinuti šine i ma­
šina će se zabiti u pragove. Takav
potres iznenadiće sve, a na nama je
da iskoristimo gužvu.<w.
- A alat? - upita Džordž Makarti.
- Znate da se dole, ispod grebe­
na, probija tunel - reče Bari. - Rad­
nici sa teretnim vagonima otišli su
večeras za Džankšn i vratice se tek
ujutru. Alat je u nekoj od šupa. Tre­
ba nam nekoliko pijuka i dva-tri
ključa za odvrtan je šral ova.
- U redu. Ja i Kl ii ćemo otići po
alat - ponudi se Tom Makarti.
- Požurite, jer neće biti mnogo
vremena za rušenje pruge - opo­
menu ih Kid. - Ekspres je sada vec

36. 34
stigao blizu Džankšna i, ako ne
bude veeih zakašnjenja, za dva sata
ponovo je ovde.
Tom i Klil se izgubiše u mraku,
a družina poseda u mraku. Buć iz­
vadi svežnje ve novčanica iz kapu­
ta. Kid ih preuze od njega i, pošto
je novac podeiio na dve polovine,
on jednu privuče sebi, a drugu gur­
nu prema Bariju.
- Kao što je dogovoreno, pola
para je naše - reče Kid ne obraća­
jući pažnju na Harverovo i Griziije-
vo mrmljanje. - Uostalom, valjda
nam ne zavidi te na ovom sitnišu?
- Te pare jedva ako nam pokriju
troškove - reče Bari Makarti. - U
koliko se ne dočepamo glavne po­
šiljke, onda nas čeka oskudica.
Kid i Buć se izvališe na prostr­
tim ćebadima i, umorni od uzbu­
đenja proteklog dana, zadremaše.
Probudio ih je dolazak Toma i K1i-
Ia. Bili su natovaren i alatkama.
GLAVA SEDMA
Onaj trzaj voza posle prelaska
uspona učinio je da stari konduk­
ter Rip izgubi volju za daljim traga­
njem oko ncstalih kauboja. Povu­
kao se sa platforme i zatvorio vra­
ta. Voz samo što nije stigao u
Džankšn, zaključi kondukter u
sebi. Onda bih mogao da prijavim
njihov nestanak šefu slanice.
Tako je napad na ekspresni Na­
gon ostao neotkriven sve dok voz
nije došao u vdiku žeie/ničku ras­
krsnicu -iia.nl Džankšn. Uz bučno
I)>iy li csi - Buč Kasi¿li i Kid 2
huk tanje izvuk zvona na prednjem
delu lokomotive, ekspres se zaus­
tavi pored dugačkog perona, gde
je već stajalo mnoštvo sveta. Čuli
su se pozdravi, ruke su mlatarale
po vazduhu i,, uopšte, atmosfera je
bila svečana.
I dok su se putnici mešali sa sve-
tinom na peronu, četiri čoveka u
tamnim, jednobraznim odelima,
kojima su na kukovima odskakale
futrole sa teškim koltovima, priđo-
še jednom vagonu i jedan od njih
pokuca rukom na pokretna vrata.
iznutra se niko nije javljao. Co-
vek u crnom odelu malo se namr-
šti i onda udari jače pesnicom.
Opet ništa.
Ljudi se zgledaše. Uto se kroz go­
milu putnika probi kondukter Rip.
Starac vide da nešto nije u redu, a
čovek koji je kucao okrenu se nje­
mu i reče:
- Šta se unutra događa? Da nisu
ona dvojica zaspala?
Rip zausti da kaže kako je blagaj­
niku i stražaru donco pivo, ali se
priseti da je to kršenje propisa i
samo cutke sleže ramenima.
Visoki čovek u crnom Hari
Krom, bio set detektiva žeieznićke
kompanije na ovom sektoru pru­
ge, pođe sada ka kraju ekspresnog
vagona i preko odbojnika se pope
do zadnjih vrata. Samo što je ruku
stavio na kvaku, vrata popusiiše
pod njegovim pritiskom. Otvorio
ih je i ugledao blagajnika i stražara
kako leže na podu vagona.
Pola časa kasnije, uzbuđeni bla­

37. Pony West - Buć Kasidi i Kid 2 35
gajnik i stražar nala/ili su se u dru­
gom vagonu. Taj vagon je bio na
sporednom koloseku stanice i veo­
ma se ra/likovao od ostalih. Bio je
znatno duži, spol ja lakiran, a na bo­
kovima, ispod natpisa »Union Pa­
cifik«, videla se još jedna reč:
PREDSEDNIK.
Bio je to specijalni vagon Zahari-
ja Harimena, predsednika kompa­
nije Union Pacifik, koji je tog jutra
stigao u Džankšn radi obilaska ra­
dova na nastavku pruge zapadno
od ovog mesta.
Harimen je čitav dan vodio žuč­
ne diskusije sa inženjerima i osta­
lim graditeljima i bio je umoran i
neraspoložen. Sedeo je u svojim
prijatnim prostorijama, koje su za­
uzimale više od polovine vagona i
po luksuznoj opremi i nameštaju
podsećale na apartman nekog sku­
pog hotela u Njujorku. Predsednik
je taman završav ao večeru kada su
mu javili da je ekspres iz Denvera
opljačkan.
Harimen tresnu nož i viljušku u
tanjir, strže salvet sa vrata i sa za­
divljujućom hitrinom za svoje ma­
sivno i gojazno telo, izlete kroz vra­
ta u prednji deo vagona, gde se na­
lazila njegova kancelarija i prosto­
rija za konferencije. Tamo je već
stajao detektiv Krom, a pored nje­
ga pokunjeni blagajnik, stražar i
kondukter Rip.
Harimen se spusti u široku, kož­
nu fotelju pozadi stola, mračno od-
meri ljude pred sobom i onda izba­
ci kratko pitanje:
- Dakle?
Blagajnik i stražar počeše uglas
da govore, ali ih Harimen ućutka
pokretom ruke. Pokazao je prstom
u blagajnika i ovaj sam poče:
- Znate, danas je bila užasna vru­
ćina, pa smo se ja i Miler prosto ku-
vali u vagonu. Zamolili smo kon-
duktera da nam donese nešto za
osveže nje.
- Kakve to veze ima sa pljač­
kom? - prasnu Harimen. - Brže na
stvar. Možda bi još mogla da se or-
ganizuje potera za razbojnicima.
- Pa, to je baš važno, gospodine
predsedniče - reče blagajnik i ubr­
za svoje pričanje. - Kondukter
nam je doneo nekoliko boca piva i
dao nam ih dok je voz bio u pokre­
tu. Malo kasnije, čuli smo kucanje
na vratima i kao da je Rip pitao da
li smo ispraznili boce. Otvorio sam
vrata da mu ih predam i onda me
je taj razbojnik zgrabio. Sledeće
što se secam, to je da sam se našao
pored Milera na podu, adve mlade
hulje su se cerile i držale koltove
uperene u nas. Morao sam da otk­
ljučam kasu... Srećom, nije bilo
više od dve hiljade dolara...
- Ja sam pokušao da ih napad­
nem - javi se sada i stražar Miler. -
Umalo nisam dobio metak u glavu.
Pucao je onaj tip sa dugom, pla­
vom kosom.
- Kako je izgledao taj napadač? -
javi se detektiv Kron. Kada mu
stražar bolje opisa Kida, detektiv
samo klimnu glavom i r e č e :- lo je
Sandens Kid. Znači daje u pljačku

38. Ponv Wcst - B uč Kas idi i K id 2
umcšana banda iz »Rupe na zidu«.
- Zaroni čak ovdc? - iznenadi se
Harimen. - Mislio sam da operišu
po Jutahu i donjem delu Kolorada.
- Izgleda da su proširili delok-
rug svog rada - odvrati Krom i
poče da ispituje blagajnika o dru­
gom napadaču. Kada ih je saslu­
šao, detektiv izjavi: - Ovaj drugi mi
je nepoznat. Verovatno neki novi
član bande. Braća Makarti izgleda
da podmlađuju svoju družinu.
Ipak, ima nešto čudno u tome. Ka­
žete da su se samo njih dvojica po­
javili?
-Ušli su u voz u Rok Springu -
javi se kondukter Rip. - Mislio sam
od njih da su obični kauboji koji
putuju za Džankšn radi posla. U
blizini uspona kod Belog grebena
primetio sam da su nestali i/ Nago­
na, ali nije mi bilo ni na kraj pame­
ti da pomislim da su pljačkaši i
d a ...
- Dosta! - prekide ga predsednik
Harimen. - Tek što smo otvorili
prugu, a banda je vec bacila oko na
naše vozove. - On pogleda u detek­
tiva Kroma. - To treba odmah sa-
seći. Od ovog trenutka, u svakom
ekspresnom vagonu biće po četiri
stražara. i još nešto - on se okrete
svom sekretaru: - Ima li slobodnih
lokomotiva u Džankšnu, Pitere?
- Sigurno da ih ima - reče sekre­
tar. - Ne znam samo da li su pod
parom, ali to bi moglo brzo da se
uredi.
Harimen dade znak Kromu da
izvede blagajnika, sira/ara i kon­
duktera i, kada se detektiv vratio,
produži da izlaže svoj plan:
- Ne verujem da ćemo ovih dana
ponovo biti uznemireni, ali meni
izgleda čudno da su napad izvršila
samo dva čoveka. Šta je sa njiho­
vom bandom? Da to om nisu izveli
na svoju ruku?
- Ne verujem - odvrati Krom. -
Banda iz »Rupe na zidu« je pozna­
ta po svojoj disciplini. Kod njih se
svaka neposlušnost kažnjava met­
kom u glavu. Zašto ste tražili onu
lokomotivu, gospodine Harime-
ne?
- Ekspres polazi nazad za Den-
ver kroz dva sata, zar ne? - reče
Harimen kao da glasno razmišlja.
- Kao što sam rekao, u vagonu sa
parama biće četiri naoružana co-
veka - on podiže jednu hartiju sa
svog stola, pogleda je i produži: -
noćašnja pošiljka za Denver iznosi
ni manje ni više nego osamdeset
hiljada dolara. Zato želim da se niš­
ta ne rizi kuje. Jedna lokomotiva će
prihvatiti teretni vagon za tran­
sport konja i dvadeset minuta po­
sle polaska ekspresa iz Džankšna
poći cc za njim. U onom vagonu
biće deset do zuba naoružanih ko­
njanika.
-Ali, sada razumem - promr­
mlja Krom. - Želite da postavite za-
sedu eventualnim napadačima.
-T ačno - klimnu glavom Hari-V..
men. - Lokomotiva će se kretati
bez svetlosti i paziti da ne izgubi
ekspres sa vidika. U onoj rav nici
do Denvera svetlosti voza mogu dac

39. Pony West - Buč Kasidi i Kid 2 37
se primete desetak milja daleko.
Ako dođe do prepada, pratnja iz
ovog vagona uvek će moći da pri-
tekne u pomoć ekspresu. Odaberi­
te ljude, Krome, i neka budu
spremni za ukrcavanje kroz jedan
sat. Pazite da dobiju najbolje i naj­
brže konje.
Krom klimnu glavom i požuri iz
vagona, a Harimen izdade uput-
stva svom sekretaru da se pobrine
oko lokomotive i vagona koji će
poći za ekspresom.
Jedan čas kasnije, posle ovog sa­
stanka u specijalnom vagonu
predsednika Harimena, ekspres za
Denver stajao je spreman na stani­
ci. Lokomotiva je bila promenjena
i njom su upravljali novi mašino-
vođa i njegov pomoćnik. Ispod
svojih plavih kombinezona oboji­
ca su imali revolvere. I ekspresni
vagon je bio drugi. U njemu se na­
lazila velika, čelična kasa, daleko
teža za otvaranje od one koju su
Bič i Kid opljačkali. Pored blagaj­
nika, jednog mlađeg čoveka odluč­
nog lica koji je oko struka imao po­
jas sa revolverom, u vagonu se na­
lazio šef detektiv a Krom i njegova
tri čoveka koja su dočekali voz. Po­
red revolvera, oni su u rukama
imali i puške. Krom i jedan detek­
tiv sedeli su na drv enoj klupi pre­
ko puta glavnih ulaznih vrata vago­
na, dok su druga dva čoveka zauz­
ela busiju kod sporednih vrata
koja su vodila prema ostalim vago­
nima kompozicije.
Nešto pre toga, pod specijalnom
pratnjom, u vagon je doneto osam­
deset hiljada dolara, uredno spa-
kovanih u kožnim torbama, koje je
blagajnik primio i zatim svežnjeve
prebacio u kasu. Masivna vrata su
sada bila zaključana i blagajnik str­
pa ključeve u džep. Pri tom je zna­
čajno potapšao veliki kolt u futroli
za pojasom.
Ali, umesto sedam putničkih va­
gona, noćni ekspres za Denver
imao je samo tri. Zvanični razlog
za ov o bio je smanjeni broj putnika
koji je išao iz Džankšna do Denve-
ra, a, u stvari, Harimen i Krom su
želeli da kraća kompozicija ima
veću brzinu i pokretljivost.
I dok su se putnici ukrcavali u
vagone i na peronu vladala uobiča­
jena gužva koja prati polaske vozo­
va, oko đve stotine metara dalje
niz prugu, izvan domašaja svetlosti
sa stanice, dahtala je velika loko­
motiva i izbacivala u mračno nebo
oblake dima i pare.
U kabini lokomotive ložač i ma-
šinovođa su neprekidno ubacivali
lopate u ložište i mašinovođa bi
svaki čas bacao pogled na mano­
metar kontrolišući napon pare.
Iza lokomotive video se tender
krcat ugljeni i drvima, a pozadi du­
gačak vagon za transport konja, na
čijim je vratima pisalo da mu je ka­
pacitet petnaest konja.
Iz ovog vagona čulo se trupkanje
kopita i prigušeni razgovor ljudi.
Kroz otvorena vrata mogao se vi-
deti žar cigareta. Ljudi u vagonu
su, izgleda, bili nervozni i dosta su

40. 38 Pony West - Buč Kasidi i Kid 2
pušili.
Tada iz mraka iskrsnu jedna vi­
soka prilika i priđe vagonu. Nepoz­
nati upita prigušenim glasom:
- Je li svako proverio oružje i op­
remu na konju?
- Jesmo, Džoe - odazva se nečiji
glas iz vagona. - Imamo i po kutiju
municije u džepovima.
- Čemu ovolika uzbuna? - javi se
drugi čovek iz mračnog vagona.
Visoki, koji je stajao napolju, sle-
že ramenima i odvrati:
-Verovatno je u pitanju veća
novčana pošiljka i gospodin Hari-
men želi da se osigura od svakog
iznenađenja. Nego, polazak je za
manje od jednog sata. Mašinovođa
ima zadatak da ekspres ne ispušta
sa očiju, ali ne sme da mu se toliko
približi da bi nas jasno čuli.
Visoki čovek se okrete od vago­
na i pogleda prema stanici, gde se
ekspres spremao za polazak. On
onda izvadi dugačku cigaru iz dže­
pa, odgrize joj vrh i kresnu šibicu
da pripali. Plamen šibice osvetli
jedno energično lice srednjih godi­
na, malo punačko, ali glatko izbri­
jano i čistih crta. Svetlost šibice je
obasjavala još nešto neobično na
ovom čoveku. Bio je to beli šešir
od slame, širokog oboda, koji je
dugajliji davao pomalo kicoški iz­
gled. Svi koji su čuli Džoa Leforsa,
čuvenog šerifa iz Vajominga, isto
su tako čuli i za njegov beli, stame­
ni šešir od koda se nikada nije od­
vajao.
Ovakav šešir predstavljao je iz­
uzetnu novost na Zapadu, gde ga
skoro niko nije nosio i samo bi po­
neki zalutali putnik sa Istoka u
prolazu pokazivalo ovaj modni no-
vitet zapanjenim kaubojima, koji
osim poznatim šeširom »stetson«
ničim drugim nisu zaklanjali svoje
glave od sunca i kiše.
Sa stanice se ču zviždanje loko­
motive ekspresa i Džo Lefors izva­
di časovnik iz džepa na prsluku.
Povukao je dim iz svoje cigare i pri
rumenoj svetlosti njenog užarenog
vrha utvrdio koliko je sati.
Lokomotiva još jednom pisnu i
onda ekspres pođe iz Džankšna.
Lefors sačeka da se voz izgubi u
daljini i onda se pope na lokomo­
tivu svoje kompozicije. Mašinovo­
đa i ložač ga upitno pogledaše.
- Još pet minuta, pa onda kreće­
mo i mi - reče im šerif. - Zviznuću
vam iz vagona.
On se vrati nazad i pope u vagon.
Pet minuta kasnije, lokomotiva
bez ikakvog signala pođe lagano
napred. Ne smanjujući brzinu, ona
prođe kroz stanicu i izgubi se u
mraku.
Na prozoru specijalnog vagona
kompanije stajao je Zaharije Hari-
men. On otprati lokomotivu i njen
usamljeni vagon i onda spusti za-
vesu na prozoru.
Baš je dobro što mi se pri ruci
našao Džo Lefors, razmišljao je Ha-
rimen. Pozvao sam ga da mi orga-
nizuje stražarsku službu duž pruge
i baš me zanima kako će se poka­
zati na ovom novom zadatku.

41. Pony West - Buč Kasidi i Kid 2 39
GLAVA OSMA
Ostavili su Miča da pazi na konje
i onda se svi spustili do pruge. Bari
i Tom pređoše preko vrha uspona
i stotinak m etara ispod izabraše
mesto gde je trebalo skinuti tračni­
ce.
Uz mnogo psovki i gunđanja,
razbojnici, nevični alatkama i
radu, jedva nekako poskidaše šra-
fove koji su držali tračnice vezane
jedna za drugu, a onda uz pomoć
pijuka olabaviše klinove.
Zatim Bari posla Klifa po Miča i
ovi se vratiše vodeći konje za so­
bom. Naredio im je da vežu četvo-
rostruko uvrnuti laso za krajeve
olabavljenih šina. Onda su priveli
konje i vezali im krajeve konopaca
za sedla. Na dati znak životinje po-
vukoše konopce.
Jedna šina se izvi i odskoči sa
pragova. To isto su učinili i sa dru­
ge strane i sada je pruga bila preki­
nuta.
Oznojeni od napora, razbojnici
posedaše u usek da se odmore.
Bari posla Miča gore na greben da
pazi na dolazak ekspresa, a on pri­
kupi ljude oko sebe i izloži im po-
slednje detalje izmenjenog plana
za napad:
-A ko sam dobro proračunao,
lokomotiva će sleteti sa šina i zari-
će se u mekanu zemlju nasipa. Ne
može da se prevrne, jer su zidovi
useka sasvim blizu, ali će imati do­
voljan zamah da povuče čitavu
kompoziciju.
- Važno je da i ekspresni vagon
izleti iz šina - reče Tom Makarti.
- U svakom slučaju, potres će
biti dovoljno jak da stražari izgube
prisebnost i da nastane panika. To
moramo da iskoristimo - javi se
Kid.
- Ovoga puta neće ti pomoći trik
sa bocama - progunđa Grizli.
Kid ništa ne reče, ali se videlo da
je atmosfera naelektrisana i da je
dovoljna samo jedna vamica da
dođe do eksplozije. Banditi su za-
videli dvojici mladića što su onako
lako opljačkali voz i, mada suma
nije bila velika, najveći deo je pri­
pao njima. Znali su da ih sada oče­
kuje daleko teži posao i da bi neko
od njih mogao i da nastrada.
Nije preostajalo ništa drugo no
da se čeka. Bari je često vadio svoj
časovnik i paleći šibicu kontroli-
sao vreme. U jednom trenutku on
promrmlja:
-A ko ekspres ide po redu vož­
nje, onda bi za dvadesetak minuta
trebalo da ga vidimo u daljini. Mič
će sigurno primetiti farove loko­
motive.
Ostali su ćutalL Jedino su Buč i
Kid ponovo osećali ono poznato
uzbuđenje pred avant ru i, za razli­
ku od svojih mračnih kolega, jedva
su čekali da dođe do akcije.
Minuti su se otegli. S vremena
na vreme, zavijanje kojota iz preri­
je i tužno cviljenje neke noćne
grabljivice remetili su tišinu.
Tom Makarti ustade i spusti se

42. 40 Pony West - Buč Kasidi i Kid 2
do pruge. Tamo je kleknuo i prilju­
bio uvo uz gvozdenu šinu. Skoro
odmah je podigao glavu i dovik­
nuo drugovima:
- Oseća se brujanje. To je sigur­
no ekspres. Ali, mora da je još da­
leko. Šine jedva da trepere.
On se vrati družini, a baš u tom
trenutku sa vrha grebena odjeknu
otegnuti zvižduk. To se javljao Mič.
Nekoliko minuta kasnije, bradati
razbojnik se došulja u usek i zadi­
hano saopšti:
- U daljini se vide svetlosti loko­
motive. To je sigurno ekspres.
Bari klimnu glavom i poče da
raspoređuje ljude. Izračunao je ko­
liko će lokomotivi biti potrebno
prostora kada sklizne sa šina i sa
obe strane postavio je po dva čove-
ka. Trojica su imala da drže na oku
putnike u vagonima, a Kid, Buč,
Tom i sam Bari uzeli su na sebe ek­
spresni vagon.
- Imam jednu ideju - javi se Buč.
Svi ga pomalo iznenađeno po­
gledaše, a Harver poče da gunđa,
jer mu se nije sviđalo da najmlađi
član bande bude tako originalan i
pun inicijative.
- Vidite onu izbočinu u useku? -
produži Buč i pokaza rukom na
krečnjački zid, otprilike pedesetak
metara niže od mesta gde su šine
bile demontirane. - Mogao bih da
se popnem gore i kada se voz zaus­
tavi, skočim na krov ekspresnog
vagona. Jedan revolver sa te strane
mogao bi mnogo da znači.
Bari je kratko razmišljao i onda
reče:
- U redu. Skoči na vagon, a posle
toga postupak prema situaciji. Ni
ja ne znam šta će se sve dogoditi
kada voz izleti sa šina.
Pisak lokomotive dolete kroz
mrklu noć.
- Najavljuju približavanje uspo­
na - reče Tom. - Mogli bismo da se
rasporedimo.
Harver, Grizli i Klif pođoše na-
pred, a Bari i Tom, zajedno sa Ki-
dom, polegaše jedno desetak me­
tara iskliznuća. Buč skide kaput i,
pošto je preskočio šine, priđe sup­
rotnom zidu useka, pa kao mačka
poče da se vere uz trošnu stenu.
Nekoliko puta je gubio oslonac i
klizao, ali mu na kraju pođe za ru­
kom da se dohvati izbočine i jed­
nim trzajem mišića da se izvuče na
niu-
Tu je jedva bilo mesta da čučne
i da u tom neugodnom položaju sa­
čeka voz.
Sada su svi razbojnici ležali na
svojim mestima. Jedino je*Mič od­
veo konje na padinu ispod ulaza u
usek i, držeći uzde u rukama, če­
kao svoj trenutak.
Uskoro se čulo huktanje loko­
motive koja je savlađivala uspon.
Minut, dva, tri i onda reflektor sa
lokomotive obasja vrh grebena. Je­
dan trenutak činilo se kao da će lo­
komotiva zastati na vrhu, ali se od­
mah zatim teška mašina sjuri niz
padinu.
Pedeset, trideset, deset metara i
točkovi lokomotive izgubiše šine i

43. Pony West - Buć Kasidi i Kid 2 41
zariše se u drvene pragove na nasi­
pu.
Začu se strahovita škripa gvoz­
da, praćena lomljavom stakla i lo­
komotiva skrenu sa nasipa. Oštre
ivice njenih točkova zabrazdaše
meku zemlju. Produžila je tako do­
brih dvadesetak metara i onda se
zarila u zid useka, a cela kompozi­
cija, poneta zaletom, nasede na lo­
komotivu i njen tender.
Pri tom je najgore prošao eksp­
resni vagon. Od silnog udarca, vra­
ta na vagonu izleteše iz okvira i
spadoše sa ležišta. Oblaci pare za­
vise čitav prizor i, dok je iz putnič­
kog vagona dopirao metež, krici i
povici za pomoć, banda iz »Rupe
na zidu« krete u napad.
Sa izbočine u useku Buč Kasidi
se vinu kroz vazduh i u divovskom
skoku pade na krov ekspresnog
vagona. Bari, Tom i Kid uleteše
kroz razvaljena vrata.
Unutra ih je čekao neobičan pri­
zor. Dve razbijene gasne lampe le­
žale su na podu i proliveni petrolej
već je goreo. Ujednom uglu, pritis­
nut stolom, nalazio se blagajnik, a
četvorica stražara, na čelu sa Kro­
mom, još uvek su se valjala po va­
gonu.
Za tren oka razbojnici su bili
gospodari situacije. Krom je bio
razoružan, a onda mu se pridruži-
še i ostali. Kid odiže sto i pomože
blagajniku da ustane. Izvukao je či­
novniku kolt iz futrole i gurnuo ga
prema masivnoj kasi. Sa krova va­
gona pojavi se Bučova glava i on
upita:
- Treba li vam pomoć?
- Sve je u redu, dečko - odvrati
Makarti i pruži ruku Grizliju da bi
mu pomogao da se popne.
Buč se uspravi i potrča preko
krova vagona ka ostalom delu
kompozicije. Tamo su drugi člano­
vi bande već upali u vagone i otpo­
čeli pretres putnika.
Kada se Buč spustio sa krova i
skočio na platformu vagona, situa­
cije je već bila potpuno u rukama
bande.
Zatekao je Klifa i Harvera kako
kupe novčanike od putnika. Klif
priđe jednoj uplašenoj, starijoj
ženi i zareža:
- Pare, gospođo!
Žena čvrsto priljubi svoju torbi­
cu uz telo. Razbojnik pruži koščatu
ruku i otrže torbicu. Viknuo je:
- Ovamo, gospođo! Nama su
pare potrebnije nego vama.
Jedna snažna ruka uhvati raz­
bojnika za šaku.
- Vrati to dami! - odjeknu Bu-
čov glas.
Klif zgranuto pogleda u mladića.
- Šta! - zagrcnuo se od besa. -
Šta se mešaš, mali?
Buč bez reči otrže torbicu raz­
bojniku iz ruke i vrati je prestrav­
ljenoj ženi. Onda se okrete svom
drugu i reče:
- Ne volim kada se grubo postu­
pa sa damama, Klife!
Razbojnikova ruka pođe ka kol-
tu, ali jedan pogled na odlučno Bu-
čovo lice i on se predomisli. Pro­