domaci iz informatike tema : INTERNET PROTOKOLI

1. INTERNET
PROTOKOLI

2. INTERNET PROTOKOLI
• IP (internet protokol) je protokol trećeg sloja mreže. Sadrži informacije
o adresiranju, čime se postiže da svaki mrežni uređaj (računar, server, radna
stanica, interfejs rutera) koji je povezan na internet ima jedinstvenu adresu i
može se lako identifikovati u celoj internet mreži, a isto tako sadrži kontrolne
informacije koje omogućuju paketima da budu prosleđeni (rutirani) na
osnovu poznatih IP adresa.
• IP ne zahteva prethodno upostavljanje veze u trenutku slanja podatka, već
računar koji šalje podatke pokušava sve dok ne prosledi poruku (best effort)
model, prenos podataka je relativno nepouzdan, što znači da nema gotovo
nikave garancije da će poslati paket zaista i doći do odredišta nakon što je
poslat.

3. INTERNET PROTOKOL KAO MREŽNI
PROTOKOL
• Protokol – termin koji koristimo, predstavlja konvenciju, standard ili set
pravila koje treba poštovati da bismo uspešno uspostavili i kontrolisali
komunikaciju (razmenu podataka). Jednostavnije rečeno, protokoli
predstavljaju pravila kojima su definisani sintaksa, semantika i sinhronizacija
komunikacije. Nazivamo ih još mrežnim ili internet protokolima. Postoje
različiti mrežni protokoli, pri čemu svaki ima posebno mesto i vrši svoju
ulogu. Par koji sačinjavaju internet protokol IP i protokol za kontrolu prenosa
TCP su najbitniji od mrežnih protokola i termin TCP/IP protokol stek
označava skup najkorišćenijih od njih.

4. FUNKCIJE INTERNET PROTOKOLA
• IP ima tri primarne funkcije:
1. Adresiranje (definiše način dodele internet adresa), internet moduli koriste
adrese koje paketi nose u IP zaglavlju kako bi ih prosledili dalje ka destinaciji.
2. Rutiranje,određivanje putanje za prenos podataka sa jednog računara na
drugi bez prethodnog uspostavljanja veze, po modelu.
3. Fragmentaciju i ponovno sastavljanje paketa kada je potrebno kako bi se
preneli kroz mrežu koja ima manji MTU.

5. VRSTE PROTOKOLA
• IPV4 :
Ova verzija internet protokola je aktuelna, definisana je u dokumentu RFC
791, septembra 1981. godine.
• IPV5 :
Ono što bi se moglo nazvati IPv5 protokolom je postojalo samo kao
eksperimentalni protokol u realnom vremenu nazvan ST2, ne-IP protokol i
opisan je u RFC 1819. Ovaj protokol je napušten u korist RSVPa.
• IPV6 :
Proširen adresni prostor: IPv6 koristi 128-bitne adrese umesto 32-bitnih adresa
koje je koristio IPv4.
Unapređen mehanizam opcija.
Povećana fleksibilnost adresiranja.