2. Upravljanje treba da obezbedi pravilno funkcionisanje
sistema, njegovu reprodukciju, razvoj i promene u skladu
sa kriterijumima cilja (efikasnosti i efektivnosti).
Upravljanje je informacioni proces stvaranja odraza realne
stvarnosti, a zatim se pomocu logickih operacija
informacije dalje obraduju i analiziraju.
Mogucnosti delotvornijeg uticaja na ostvarivanje vece
efikasnosti tehnološkog sistema povecane su savremenim
tehnologijama. Tehnološki sistemi, zahvaljujuci
informacionim tehnologijama, postaju precizniji, brži,
efikasniji u ostvarivanju osnovnih funkcija i
transparentniji u odnosu na mogucnosti pracenja i kontrole
svih njegovih delova.
3. Jedan fizicki sistem može se predstaviti na slici, na kojoj
x(t) predstavlja ulaz, a y(t) je izlaz ili odziv sistema.
Sistemi upravljanja mogu se klasifikovati prema nekim
opštim kriterijumima.
Prema prirodi informacionog toka koji postoji u sistemu,
na primer, razlikuju se otvoreni i zatvoreni sistem
upravljanja.
Osnova za razlikovanje ova dva tipa sistema upravljanja je
ostvarivanje ili ne povratne sprege informacija ili kola
povratnog dejstva u sistemu upravljanja.
5. A. Sistemi upravljanja u otvorenoj sprezi
To je najjednostavniji oblik upravljanja.
Na prostom primeru može se sagledati suština takvog sistema
upravljauja.
Slika pokazuje jednostavan sistem upravljanja kolicinom
tecnosti u sudu.
Cilj je da nivo tecnosti uXGXEXG QDR U denom stalnom
H GH
nivou h, da se krece u okviru usvojene granice, iako je isticanje
tecnosti kroz ventil V1 promenljiv, i sasvim nepredvidiv. Taj
željeni nivo se može održavati neujednacenim otvaranjem i
zatvaranjem ventila V2 preko slavine.
8. B. Zatvoreni sistemi upravljanja
Znacajna karakteristika je izvesnost u upravljanju preko
ulaznih uticaja na osnovu poredenja željenog i stvarnog stanja
putem povratne sprege.
Detektor greške proizvodi signal N LH R U R D D U L
M SU SR FL Q OQ D]OFL
M
izmedu ulaza i izlaza. D]ON L H du stvarnog i željenog izlaza
L H ]P
se mogu automatski ispraviti u zatvorenom sistemu
upravljanja.
Na je ilustrovan je primer održavanja stalnog nivoa tecnosti u
sudu, preko zatvorenog, automatskng sistema upravljanja
visinom tecnosti.
19. Kombinovani kriterijum hijerarhijske strukture
Na osnovu izložene analize hijerarhijskih sistema upravljanja,
postaje jasno da se sistem može u više iteracija hijerarhijski
struktuirati, s tim što se u svakoj iteraciji koristi razliciti
kriterijum po kome sistem razdvaja na podsisteme.
Mogucnosti su razlicite, a jedno moguce rešenje kombinovane
hijerasrhijske strukture sa tri iteracije je predstavljeno
primerom:
20. 1) u prvoj iteraciji se primenjuje kriterijum hijerarhijske
strukture tehnološkog sistema prema nivoima opisa ili
apstrakcijc , uocavamo nivo obrada informacija i upravljanje
koji nas posebno interesuje kao jedan od aspekata proucavanja
proizvodnog tehnološkog procesa.
2) Druga iteracija obuhvata primenu kriterijuma
organizacione hijerarhije, tj. odredivanje jedinica odlucivanja
na razlicitim hiJerarhijskim nivoima.
3) Treca iteracija se odnosi na struktuiranje prema kriterijumu
cilja koji treba ispuniti. Prema tom kriterijumu posmatrani
nivoi organizacione hijerarhije se dalje rašclanjuju na
podnivoe.
23. Prema nacinu proizvodnje moguca je podela nacina
upravljanja proizvodnim tehnološkim procesom na:
1) upravljanje tehnološkim procesom jedinicne proizvodnje;
2) upravijanje mehanizovanim tehnološkim procesom;
3) upravljanje automatizovanim tehnološkim procesom.
24. 4.4 Racunarski integrisana proizvodnja (CIM)
Kompjuter je integrišuca komponenta u sledecim funkcionalnim
oblastima:
* projektovanje delova (komponenti) i proizvoda;
* projektovanje alata i opreme;
* planiranje procesa;
* programiranje numericki kontrolisanih mašina (NC);
* sistem unutrašnjeg transporta;
* planiranje proizvodnje;
25. * mašinska obrada;
* sklapanje, montaža;
* održavanje;
* kontrola kvaliteta;
* kontrola;
* skladištenje i narudžbine sa skladišta.
U navedenim oblastima, primena kompjuterske tehnologije
uslovila je i
26. 5. Fleksibilni proizvodni sistemi
5. Fleksibilni proizvodni sistemi
Za pojam fleksibilne proizvodnje vezuje se koncept totalnog
upravljanja kvalitetom (TQM - engl. Total Quality
Management), JIT proizvodnje i participativnosti zaposlenih
u kreiranju odgovarajuce organizacione klime.
Koncept totalne kontrole kvaliteta predstavlja odredeni
kocept, posebnu filozofiju upravljanja (menadžmenta) koja
obuhvata:
1) totalnu spremnost (privrženost) svih organizacionih nivoa
da se ostvari savršen kvalitet u svim aktivnostima, i
2) potrebu da se osigura da proizvodi i/ili usluge
zadovoljavaju zahteve kupaca.
27. Proizvodnja JIT (engl. Just-In-Time)
proizvodnja upravo na vreme, posebna je filozofija
menadžmenta koja obuhvata:
1) stalne napore za poboljšanje svih performansi, i
2) eliminisanje svih gubitaka (tj. radi samo onaj posao koji
dodaje vrednost proizvodu).
28. Participativni menadžment
ukljucivanje radnika i predstavlja posebnu filozofiju
menadžmenta koja podrazumeva:
1) korišcenje neogranicenog inovativnog potencijala i energije
zaposlenih kroz njihovu involviranost, i
2) kontinualno poboljšanje preformansi na nivou cele
organizacije (fabrike) putem porasta sposobnosti zaposlenih.
Participativnost zaposlenih, EI (engl. Employee involvement)
se smatra filozofijom koja može da dovede do potpunog
uspeha preduzeca.
29. Kanban
je blizak pojam pojmu JIT proizvodnje. Prvobitno je razvijen
za korišcenje u Tojotinim linijama za montažu. KANBAN se
tumaci i kao informacioni sistem koji je skrojen tako da
kontroliše proizvodne zalihe u svakom koraku proizvodnog
procesa.
Delovanje KANBAN sistema je relativno jednostavno, kao što
se može videti iz sledeceg citata:
30. U Japanu Kanban znaci karticu.
Kanban je sistem povlacenja koji znaci da radni centri
kojima su potrebni delovi, podsklopovi ili sklopovi iz
drugih proizvodnih radnih centara, izvlace, povlace ih
prema svojoj potrebi.
Na taj nacin, D WY]DP D H LD L DV D Y P
KH L W MO
U P XV V L
precizno odredeni. Za neometano dovijanje Kanban
sistema, mora se ispuniti odgovarajuci plan. Sistem
koristi tromesecni planski horizont, a mesecni planski
ciklus.
31. Glavni proizvodni plan (na engl. master production
schedule–MPS) je zamrznut u periodu od 2–4 nedelje,
a mesecni zahtevi se razbijaju u dnevne zahteve.
MPS se razbija da bi se dobila lista delova za dnevnu
proizvodnju. Lista delova se šalje odeljenjima u obliku
Kanbana.
Kada se MPS promeni, novi skup kartica se unosi u
sistem.”
32. Kartice se koriste sa dva cilja:
1. da se delovi transportuju s jednog mesta na drugo,
ili
2. da se ovlasti proizvodnja delova, podsklopova ili
sklopova. Prvo se naziva transportni kanban (TK),
a drugo je proizvodni kanban(PK).
34. 5.3 Nova tehnologija ii FPS
5.3 Nova tehnologija FPS
FPS (fleksibilni proizvodni sistem) se u literaturi mogu naci
pod razlicitim nazivima: kompjuterski proizvodni sistemi,
promenljivi proizvodni sistemi, fleksibilni automatizovani
proizvodni sistemi, itd.
Pri tom se misli na potpuno automatizovani, NP SM H V
XWU NL
vodeni proizvodni sistem sa specificnim karakteristikama.
FPS ima znacajnu ulogu objedinjavanja razlicitih
organizacionih i tehnoloških oblika u jedinstveni
automatizovani proizvodni sistem.
35. Kao osnovni elementi FPS mogli bi se navesti sledeci:
1. fleksibilna automatizacija;
2. grupna tehnologija;
3. CNC mašine;
4. automatizovani unutrašnji transport;
5. kompjuterska kontrola mašina i unutrašnjeg transporta.
36. Integrisanost FPS sa sistemom zaliha iisa CAD
Integrisanost FPS sa sistemom zaliha sa CAD
37. Prema tom kriterijumu FPS su podeljeni u sledecih pet
klasa:
1. fleksibilni proizvodni modul (FPM);
2. fleksibilna proizvodna celija (FP]);
3. fleksibilna proizvodna grupa (FPG);
4. fleksibilni produkcioni sistem (FPS);
5. fleksibilna proizvodna linija (FPL).
38. (1) Fleksibilni proizvodni modul predstavlja najprostiju
proizvodnu strukturu i sastoji se iz numericki kontrolisane
mašine uz odgovarajucu automatizaciju obrade, kretanja
delova, izmene alata, i sl.
(2) FP] sadrži više FPM i može se defnisati u zavisnosti od
konstrukcije i zahteva proizvoda ili u skladu sa
karakteristikama samog tehnološkog procesa.
(3) FPG je zbir FP] i FPM u istoj oblasti (misli se na oblast
zanatske obrade, mašinske obrade ili montaže) kojima se
pridružuje sistem unutrašnjeg transporta i odgovarajuci
kompjuterski sistem.
39. (4) FPS se sastoji od FPG koji se nalaze u razlicitim
proizvodnim oblastima, zanatskoj obradi, mašinskoj obradi ili
montaži.
(5) FPL se definiše kao skup odgovarajucih mašina radilica
koje su medusobno povezane.
Postoji više tipova FPL:
1. automatski dirigovano vozilo;
2. robot;
3. konvejer;
4. vuca;
5. pokretno vozilo.
40. 5.6 Ocena fleksibilnosti tehnologije
Ocena fleksibilnosti postaje složenija imajuci uvidu cinjenicu
da za razliku od drugih proizvodnih ciljeva, kao što su
produktivnost i kvalitet, fleksibilnost ustvari predstavlja meru
potencijalnih mogucnosti koje sistem poseduje.
U vezi sa razlicitim oblicima i vrstama fleksibilnosti, razlikuju
se sledeci znacajni tipovi.
(1) Fleksibilnost proizvodnog miksa - koja se odnosi na broj
razlicitih delova koji se mogu proizvesti u odredenom preseku
vremena.
41. (2) Fleksibilnost opusa proizvoda u bliskoj je vezi sa
prethodnim tipom fleksibilnosti, a odnosi se na opus
razlicitih proizvoda koje je sistem u stanju da proizvede.
(3) Fleksibilnost mašina odražava lakocu kojom se menja
proizvodni proces da bi se proizveo razlicit skup delova.
Sa fleksibilnošcu mašina, organizacije mogu da smanje
zalihe a da istovremeno budu konkurentne skracivanjem
vremena pripreme.
4) Fleksibilnost modifikacije predstavlja sposobnost
procesa da prihvati izmenjenu konstrukciju proizvoda.
Time se omogucava da standardni proizvodi mogu da se
modifikuju prema zahtevima kupaca.
42. (5) Fleksibilnost toka materijala omogucava da
proizvodni sistem može da menja sekvencu rada na
mašinama na kojima seR DMM G H dene operacije.
E OD XR U
(6) Fleksibilnost ekspanzije odnosi se na mogucnost da se
obavi ekspanzija velicine sistema, ukoliko je to potrebno,
na jednostavan nacin i modularno.
(7) Fleksibilnost inovacija odražava lakocu i brzinu sa
kojom se uvode novi proizvodi u proizvodni proces.
43. (8) Fleksibilnost obima odnosi se na mogucnost da se
sistem upotrebi efikasno i profitabilno na razlicitim
nivoima obima proizvodnje za razlicite delove.
(9) Fleksibilnost materijala predstavlja sposobnost
proizvodnog procesa da prihvati varijacije osnovnog
materijala i sirovina ( kao i alata) koji se nalaze na ulazu
u proizvodni sistem.
