Mtr 8
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Like this? Share it with your network

Share

Mtr 8

on

  • 543 views

d

d

Statistics

Views

Total Views
543
Views on SlideShare
543
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
3
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Mtr 8 Presentation Transcript

  • 1. Upravljanje tehnološkim sistemima1. Ciljevi2. Nacini upravljanja3. Hijerarhija4. Fleksibilne tehnologije
  • 2. Upravljanje treba da obezbedi pravilno funkcionisanjesistema, njegovu reprodukciju, razvoj i promene u skladusa kriterijumima cilja (efikasnosti i efektivnosti).Upravljanje je informacioni proces stvaranja odraza realnestvarnosti, a zatim se pomocu logickih operacijainformacije dalje obraduju i analiziraju.Mogucnosti delotvornijeg uticaja na ostvarivanje veceefikasnosti tehnološkog sistema povecane su savremenimtehnologijama. Tehnološki sistemi, zahvaljujuciinformacionim tehnologijama, postaju precizniji, brži,efikasniji u ostvarivanju osnovnih funkcija itransparentniji u odnosu na mogucnosti pracenja i kontrolesvih njegovih delova.
  • 3. Jedan fizicki sistem može se predstaviti na slici, na kojojx(t) predstavlja ulaz, a y(t) je izlaz ili odziv sistema.Sistemi upravljanja mogu se klasifikovati prema nekimopštim kriterijumima.Prema prirodi informacionog toka koji postoji u sistemu,na primer, razlikuju se otvoreni i zatvoreni sistemupravljanja.Osnova za razlikovanje ova dva tipa sistema upravljanja jeostvarivanje ili ne povratne sprege informacija ili kolapovratnog dejstva u sistemu upravljanja.
  • 4. Šema fizickog sistema --blok dijagramŠema fizickog sistema blok dijagram
  • 5. A. Sistemi upravljanja u otvorenoj spreziTo je najjednostavniji oblik upravljanja.Na prostom primeru može se sagledati suština takvog sistemaupravljauja.Slika pokazuje jednostavan sistem upravljanja kolicinomtecnosti u sudu.Cilj je da nivo tecnosti uXGXEXG QDR U denom stalnom H GHnivou h, da se krece u okviru usvojene granice, iako je isticanjetecnosti kroz ventil V1 promenljiv, i sasvim nepredvidiv. Tajželjeni nivo se može održavati neujednacenim otvaranjem izatvaranjem ventila V2 preko slavine.
  • 6. Otvoreni sistem upravljanja nivoom tecnostiOtvoreni sistem upravljanja nivoom tecnosti
  • 7. Otvoreni sistem upravljanja nivoom tecnostiOtvoreni sistem upravljanja nivoom tecnosti
  • 8. B. Zatvoreni sistemi upravljanjaZnacajna karakteristika je izvesnost u upravljanju prekoulaznih uticaja na osnovu poredenja željenog i stvarnog stanjaputem povratne sprege.Detektor greške proizvodi signal N LH R U R D D U L M SU SR FL Q OQ D]OFL Mizmedu ulaza i izlaza. D]ON L H du stvarnog i željenog izlaza L H ]Pse mogu automatski ispraviti u zatvorenom sistemuupravljanja.Na je ilustrovan je primer održavanja stalnog nivoa tecnosti usudu, preko zatvorenog, automatskng sistema upravljanjavisinom tecnosti.
  • 9. Zatvoreni sistem upravljanja tecnošcuZatvoreni sistem upravljanja tecnošcu
  • 10. Zatvoreni sistem upravljanja --blok dijagramZatvoreni sistem upravljanja blok dijagram
  • 11. Zatvoreni sistem upravljanjaZatvoreni sistem upravljanja
  • 12. 4. 2 Hijerarhijski pristup 4. 2 Hijerarhijski pristup upravljanju tehnološkim sistemom upravljanju tehnološkim sistemomJedinstveni sistemi upravljanja sprovode se kaoautomatizovani i automatski sistemi upravljanja ciji jekrajnji cilj:- maksimizirati dohodak;- povecati efikasnost rada;- smanjiti troškove rada.
  • 13. FunkcionalnaFunkcionalna hijerarhijskahijerarhijska strukturastruktura sistemasistema upravljanjaupravljanja
  • 14. Hijerarhija ss Hijerarhija obzirom naobzirom na razliciterazlicite aspekteaspekte
  • 15. Vreme kao kriterijum hijerarhijske strukture
  • 16. Hijerarhija ss Hijerarhija obzirom naobzirom na ciljeveciljeve upravljanjaupravljanja
  • 17. HijerarhijskiHijerarhijski sistemsistem upravljanjaupravljanja proizvodnjomproizvodnjom celikacelika
  • 18. Organizaciona hijerarhijska striktura
  • 19. Kombinovani kriterijum hijerarhijske struktureNa osnovu izložene analize hijerarhijskih sistema upravljanja,postaje jasno da se sistem može u više iteracija hijerarhijskistruktuirati, s tim što se u svakoj iteraciji koristi razlicitikriterijum po kome sistem razdvaja na podsisteme.Mogucnosti su razlicite, a jedno moguce rešenje kombinovanehijerasrhijske strukture sa tri iteracije je predstavljenoprimerom:
  • 20. 1) u prvoj iteraciji se primenjuje kriterijum hijerarhijskestrukture tehnološkog sistema prema nivoima opisa iliapstrakcijc , uocavamo nivo obrada informacija i upravljanjekoji nas posebno interesuje kao jedan od aspekata proucavanjaproizvodnog tehnološkog procesa.2) Druga iteracija obuhvata primenu kriterijumaorganizacione hijerarhije, tj. odredivanje jedinica odlucivanjana razlicitim hiJerarhijskim nivoima.3) Treca iteracija se odnosi na struktuiranje prema kriterijumucilja koji treba ispuniti. Prema tom kriterijumu posmatraninivoi organizacione hijerarhije se dalje rašclanjuju napodnivoe.
  • 21. Primer hijerarhijske strukturePrimer hijerarhijske strukture uz kombinovani kriterijum uz kombinovani kriterijum
  • 22. 3. Nacini upravljanja tehnološkim sistemomNacini upravljanja proizvodnim tehnološkim procesimarazlikuju se prema:* nacinu proizvodnje;* velicini serija;* karakteru proizvodnje;* opremljenosti rada.
  • 23. Prema nacinu proizvodnje moguca je podela nacinaupravljanja proizvodnim tehnološkim procesom na:1) upravljanje tehnološkim procesom jedinicne proizvodnje;2) upravijanje mehanizovanim tehnološkim procesom;3) upravljanje automatizovanim tehnološkim procesom.
  • 24. 4.4 Racunarski integrisana proizvodnja (CIM)Kompjuter je integrišuca komponenta u sledecim funkcionalnimoblastima:* projektovanje delova (komponenti) i proizvoda;* projektovanje alata i opreme;* planiranje procesa;* programiranje numericki kontrolisanih mašina (NC);* sistem unutrašnjeg transporta;* planiranje proizvodnje;
  • 25. * mašinska obrada;* sklapanje, montaža;* održavanje;* kontrola kvaliteta;* kontrola;* skladištenje i narudžbine sa skladišta.U navedenim oblastima, primena kompjuterske tehnologijeuslovila je i
  • 26. 5. Fleksibilni proizvodni sistemi 5. Fleksibilni proizvodni sistemiZa pojam fleksibilne proizvodnje vezuje se koncept totalnogupravljanja kvalitetom (TQM - engl. Total QualityManagement), JIT proizvodnje i participativnosti zaposlenihu kreiranju odgovarajuce organizacione klime.Koncept totalne kontrole kvaliteta predstavlja odredenikocept, posebnu filozofiju upravljanja (menadžmenta) kojaobuhvata:1) totalnu spremnost (privrženost) svih organizacionih nivoada se ostvari savršen kvalitet u svim aktivnostima, i2) potrebu da se osigura da proizvodi i/ili uslugezadovoljavaju zahteve kupaca.
  • 27. Proizvodnja JIT (engl. Just-In-Time)proizvodnja upravo na vreme, posebna je filozofijamenadžmenta koja obuhvata:1) stalne napore za poboljšanje svih performansi, i2) eliminisanje svih gubitaka (tj. radi samo onaj posao kojidodaje vrednost proizvodu).
  • 28. Participativni menadžmentukljucivanje radnika i predstavlja posebnu filozofijumenadžmenta koja podrazumeva:1) korišcenje neogranicenog inovativnog potencijala i energijezaposlenih kroz njihovu involviranost, i2) kontinualno poboljšanje preformansi na nivou celeorganizacije (fabrike) putem porasta sposobnosti zaposlenih.Participativnost zaposlenih, EI (engl. Employee involvement)se smatra filozofijom koja može da dovede do potpunoguspeha preduzeca.
  • 29. Kanbanje blizak pojam pojmu JIT proizvodnje. Prvobitno je razvijenza korišcenje u Tojotinim linijama za montažu. KANBAN setumaci i kao informacioni sistem koji je skrojen tako dakontroliše proizvodne zalihe u svakom koraku proizvodnogprocesa.Delovanje KANBAN sistema je relativno jednostavno, kao štose može videti iz sledeceg citata:
  • 30. U Japanu Kanban znaci karticu.Kanban je sistem povlacenja koji znaci da radni centrikojima su potrebni delovi, podsklopovi ili sklopovi izdrugih proizvodnih radnih centara, izvlace, povlace ihprema svojoj potrebi.Na taj nacin, D WY]DP D H LD L DV D Y P KH L W MO U P XV V Lprecizno odredeni. Za neometano dovijanje Kanbansistema, mora se ispuniti odgovarajuci plan. Sistemkoristi tromesecni planski horizont, a mesecni planskiciklus.
  • 31. Glavni proizvodni plan (na engl. master productionschedule–MPS) je zamrznut u periodu od 2–4 nedelje,a mesecni zahtevi se razbijaju u dnevne zahteve.MPS se razbija da bi se dobila lista delova za dnevnuproizvodnju. Lista delova se šalje odeljenjima u oblikuKanbana.Kada se MPS promeni, novi skup kartica se unosi usistem.”
  • 32. Kartice se koriste sa dva cilja:1. da se delovi transportuju s jednog mesta na drugo, ili2. da se ovlasti proizvodnja delova, podsklopova ili sklopova. Prvo se naziva transportni kanban (TK), a drugo je proizvodni kanban(PK).
  • 33. Kanban sistem karticaKanban sistem kartica
  • 34. 5.3 Nova tehnologija ii FPS 5.3 Nova tehnologija FPSFPS (fleksibilni proizvodni sistem) se u literaturi mogu nacipod razlicitim nazivima: kompjuterski proizvodni sistemi,promenljivi proizvodni sistemi, fleksibilni automatizovaniproizvodni sistemi, itd.Pri tom se misli na potpuno automatizovani, NP SM H V XWU NLvodeni proizvodni sistem sa specificnim karakteristikama.FPS ima znacajnu ulogu objedinjavanja razlicitihorganizacionih i tehnoloških oblika u jedinstveniautomatizovani proizvodni sistem.
  • 35. Kao osnovni elementi FPS mogli bi se navesti sledeci:1. fleksibilna automatizacija;2. grupna tehnologija;3. CNC mašine;4. automatizovani unutrašnji transport;5. kompjuterska kontrola mašina i unutrašnjeg transporta.
  • 36. Integrisanost FPS sa sistemom zaliha iisa CAD Integrisanost FPS sa sistemom zaliha sa CAD
  • 37. Prema tom kriterijumu FPS su podeljeni u sledecih petklasa:1. fleksibilni proizvodni modul (FPM);2. fleksibilna proizvodna celija (FP]);3. fleksibilna proizvodna grupa (FPG);4. fleksibilni produkcioni sistem (FPS);5. fleksibilna proizvodna linija (FPL).
  • 38. (1) Fleksibilni proizvodni modul predstavlja najprostijuproizvodnu strukturu i sastoji se iz numericki kontrolisanemašine uz odgovarajucu automatizaciju obrade, kretanjadelova, izmene alata, i sl.(2) FP] sadrži više FPM i može se defnisati u zavisnosti odkonstrukcije i zahteva proizvoda ili u skladu sakarakteristikama samog tehnološkog procesa.(3) FPG je zbir FP] i FPM u istoj oblasti (misli se na oblastzanatske obrade, mašinske obrade ili montaže) kojima sepridružuje sistem unutrašnjeg transporta i odgovarajucikompjuterski sistem.
  • 39. (4) FPS se sastoji od FPG koji se nalaze u razlicitimproizvodnim oblastima, zanatskoj obradi, mašinskoj obradi ilimontaži.(5) FPL se definiše kao skup odgovarajucih mašina radilicakoje su medusobno povezane.Postoji više tipova FPL:1. automatski dirigovano vozilo;2. robot;3. konvejer;4. vuca;5. pokretno vozilo.
  • 40. 5.6 Ocena fleksibilnosti tehnologijeOcena fleksibilnosti postaje složenija imajuci uvidu cinjenicuda za razliku od drugih proizvodnih ciljeva, kao što suproduktivnost i kvalitet, fleksibilnost ustvari predstavlja merupotencijalnih mogucnosti koje sistem poseduje.U vezi sa razlicitim oblicima i vrstama fleksibilnosti, razlikujuse sledeci znacajni tipovi.(1) Fleksibilnost proizvodnog miksa - koja se odnosi na brojrazlicitih delova koji se mogu proizvesti u odredenom presekuvremena.
  • 41. (2) Fleksibilnost opusa proizvoda u bliskoj je vezi saprethodnim tipom fleksibilnosti, a odnosi se na opusrazlicitih proizvoda koje je sistem u stanju da proizvede.(3) Fleksibilnost mašina odražava lakocu kojom se menjaproizvodni proces da bi se proizveo razlicit skup delova.Sa fleksibilnošcu mašina, organizacije mogu da smanjezalihe a da istovremeno budu konkurentne skracivanjemvremena pripreme.4) Fleksibilnost modifikacije predstavlja sposobnostprocesa da prihvati izmenjenu konstrukciju proizvoda.Time se omogucava da standardni proizvodi mogu da semodifikuju prema zahtevima kupaca.
  • 42. (5) Fleksibilnost toka materijala omogucava daproizvodni sistem može da menja sekvencu rada namašinama na kojima seR DMM G H dene operacije. E OD XR U(6) Fleksibilnost ekspanzije odnosi se na mogucnost da seobavi ekspanzija velicine sistema, ukoliko je to potrebno,na jednostavan nacin i modularno.(7) Fleksibilnost inovacija odražava lakocu i brzinu sakojom se uvode novi proizvodi u proizvodni proces.
  • 43. (8) Fleksibilnost obima odnosi se na mogucnost da sesistem upotrebi efikasno i profitabilno na razlicitimnivoima obima proizvodnje za razlicite delove.(9) Fleksibilnost materijala predstavlja sposobnostproizvodnog procesa da prihvati varijacije osnovnogmaterijala i sirovina ( kao i alata) koji se nalaze na ulazuu proizvodni sistem.