2. GLAVA CILINDRA
Glava cilindra nosi istovremeno bregasto vratilo,ventile
sa pripadajucim vodicama, opruge, uljne zastitnike,
podizace ventila itd. I po svojoj konstrukciji vrlo je
slozena.
U ekspolataciji glava ne zahteva neku posebnu negu,
medjutim, kao I niz drugih vaznih organa motora treba je
cuvati od pregrejavanja. Kod pregrejavanja motora
dolazi do abnormalnih dilatacija, sto za posledicu ima
propustanje raznih stegnutih spojeva, tako da moze doci
do pregorevanja zaptivke glave cilindra. Pri skidanju i
namestanju glave cilindra more se uvek voditi racuna o
tome da se ne ostete naslone povrsine I na taj nacin
stvore preduslovi za probijanje za hladjenje, ulja i sl.
3. GLAVA CILINDRA
Takodje je od vaznosti ravnost glave na naslonoj
strain. Dobro zaptivanje se moze postici jedino ako
se upotrebi odgovarajuca zaptivka glave cilindra
motora i primeni propisani tretman pri zatezanju
vijaka.
4. GLAVA CILINDRA
Sl. 3.9 – Veze koje treba odvojiti pre skidanja glave cilindra. 1 – cev
odvoda topple vode ka grejacu, 2- komadna poluga leptira, 3- komandno
uze uredjaja za pokretanja hladnog motora, 4- cev za dovod goriva, 5-
povratna cev viska goriva.
7. Odvojiti provodnik davaca temperature.
8. Na glavi motora odvojiti cev odvodne toplote vode ka grejacu
unutrasnjosti vozila (1, sl. 3.9).
9. Od prikljucaka ne kucistu termostata treba odvojiti: cev za dovod vode
u hladnjaku (2, sl. 3.10), cev za dovod vode iz termostata u pumpu za
vodu.
10. Skinuti drzac (6) I odvojiti izduvnu cev od izduvnog kolektora.
NAPOMENA: Izduvna cev je za izduvni kolektor pricvrscena sa cetiri
uvrtnja i navrtke, posto je rec o spajanju pomocu prirubnica. Izmedju ovih
prirubnica je umetnuta zaptivka koju treba svaki put promeniti kada se
prirubnice razdvajaju. Izduvni kolektor se zavrsava sa dva otvora na koje
se nastavlja dvostruka izduvna cev. Ovo resenje je primenjeno radi
boljeg ispiranja i punjenja cilindara.
Da bi se mogao skinuti poklopac pogona bregastog vratila I zupcasti
kais potreno je najpre sa donje strane ukloniti zastitni lim sa vozila, kako
bi svi vijci poklopaca bili pristupacni.
6. GLAVA CILINDRA
Posto smo skinuli glavu komplet sa motora
potrebno je ceo sklop postaviti na radni sto, a zatim
skinuti poklopac ventila, karburator, usisni I izduvni
kolektor I kuciste termostata sa termostatom.
Pomocu specijalnog alata sabijati redom opruge
ventila izvaditi polukonusne osigurace I skinuti
sesirice i opruge.
7. GLAVA CILINDRA
Sl. 3.12 – Izgradjivanje ventila iz glave cilindara pomocu specijalnog
alata
Kontrola i ravnjanje glave cilindara I brusenje sedista ventila
Ukoliko je u toku eksploatacije doslo do pregrevanja motora,
preteranih mehanickih i termickih naprezanja moze se dogoditi da dodje
do deformacije glave cilindara. Ove deformacije se najcesce manifestuje
kao iskrivljenost i neravnost naslone povrsine glave cilindara, koja se
priljubljuje uz gornju stranu bloka. Neravna glava cilindara moze dovesti
do ``pregorevanja`` zaptivke glave cilindara. Kontrola se izvodi na taj
nacin sto se ravna kontrolna ploca lako nagaravi, a zatim preko nje
prevuce glava cilindara.
Naslona povrsina glave mora biti ravnomerno nagaravljena. Ako to
nije slucaj vec postoje svetla ``ostrva`` glavu treba poravnati
mehanickom obradom, skidajuci sto je moguce manje materijala, kako
se ne bi ugrozila kompresionog prostora. Obicno se prilikom
poravnavanja glave cilindara obrade i sedista ventila, tako da mogu da
se ugrade novi ventili koji ce dobro zaptivati.
8. GLAVA CILINDRA
Zaptivka se postavi na blok motora sa slovnom
oznakom okrenutom nagore (obicno pise ``gore``,
``alto``, ``ober`` ili ``top`` - u zavisnosti od proizvodjaca).
Vijci, uvrtnji I navrtke treba da budu podmazani retkim
uljem I ostavljeni da se dobro ocede – oko 30 minuta.
Zatim se prema redosledu (sl. 3.17) izvrsi predhodno
pritezanje vijaka I navrtki dinamometarskim kljucem,
momentum od 40 Nm.
Obeleziti obojenom tackicom svaku glavu vijka, odnosno
navrtku, a zatim, kljucem, po istom redosledu, zaviti sve
vijke I navrtke za novih 90 stepeni
9. GLAVA CILINDRA
Sl. 3.17 – Redosled pritezanja vijaka I navrtki
Po zavrsetku predhodne operacije, po istom
redosledu, zaviti vijke i navrtke za novih 90 stepeni.
Time je pritezanje glave cilindara zavrseno I nije
potrebno nikakvo naknadno pritezanje .
Sto se tice pritezanja glave cilindara stare
varijante sa vijcima, odnosno uvrtnjima precnika 12
mm vazi isi redosled pritezanja vijaka i navrtki, kao i
propis o postavljanju zaptivke sa slovnom
oznakom okrenutom nagore.
10. GLAVA CILINDRA
Razlika je, medjutim ste se vijci i navrtke pritezu u dve
faze I to:
Prva faza: stezanje vijana i navrtke momentum od 39,2
Nm.
Druga faza: stezanje vijaka i navrtki momentum od 83,3
Nm.
Ne smemo zaboraviti da ovaj tip zaptivke treba
pritegnuti prilikom prvog servisnog pregleda.
Svaki put kada se odvoji glava cilindra pri ponovnom
ugradjivanju treba upotrebiti novu zaptivku glave
cilindra. Ovo vazi za oba tipa zaptivki.
Vijci I uvrtnji mogu biti korisceni tri puta, a zatim I oni
moraju biti zamenjeni.
12. IZGRADJIVANJE I UGRADJIVANJE GLAVE
CILINDARA
U toku ekspolatacije motora moguce je da se ukaze potreba
za izgradjivanje glave cilindara. To je obicno porebno kada
dotraju ventili ili usled pregrejavanja dodje do ‘‘pregorevanja’’
zaptivke glave cilindra. U ovom slucaju nije potrebno
izgradjivati motor iz motorskog prostora, posto je moguce po
odredjenom postupku izgraditi glavu cilindara.
1. Ispustiti tecnost iz sistema za hladjenje odvijajuci slavine
– cepove na hladnjaku I bloku motora.
2. Ukloniti rezrvni tocak da bi se omogucio pristup glavi
cilindara.
3. Izgraditi precistac vazduha.
4. Odvojiti provodnike visokog napona od svecice.
5. Od karburatora odvojiti komandnu polugu leptira (2,
sl.3.9).
6. Od karburatora odvojiti cev za dovod goriva(4) povratnu
cev viska goriva(5) i komadno uze (3) uredjaja za pokretanje
hladnoh motora.
14. IZGRADJIVANJE I UGRADJIVANJE GLAVE
CILINDARA
Sl. 3.10 – Veze koje treba odvojiti pre skidanja glave cilindara. 1 – cev za
dovod rashladne tecnosti u kuciste termostata, 2 – cev za odvod vode iz
vode iz termostata u hladnjaku, 3 – cev za odvod vode iz termostata u
pumpu za vodu, 4 – povratna cev za grejanje kucista praznog hoda
motora, 5 – potporna poluga, 6 – drzac za vezu kolektora sa izduvnim
sistemom.
1. Otpustiti navrtku za pricvrscivanje zatezaca zubcastog kaisa (1, sl.
3.11) i skinuti zubcasti kais sa zubcanika bregastog vratila (4).
2. Odviti vijke za pricvrscivanje usmerivaca toplog vazduha (6) I skinuti
usmerivac.
3. Odviti donji vijak za pricvrscivanje zastitnika kaisa (2, sl. 3.11).
4. Odvojiti potpornu polugu motora od drzaca na glavi cilindara.
NAPOMENA: Iako su posle svih napred navedenih operacija vijci i
navrtke za pritezanje glave cilindra slobodni,oni svi nisu pristupacni
obicnim standarnim kljucevima. Potreno je raspolagati i specijalnim
krivim kljucem. Ovo je alat kojim raspolazu servisi.
Pri ugradjivanju glave na bloku motora treba postupiti obrnutim
redosledom, vodeci racuna da je uvek potrebno upotrebiti novu zaptivku
glave cilindara.
16. IZGRADJIVANJE I UGRADJIVANJE GLAVE
CILINDARA
Obradjivanje sedista se izvodi pomocu tri glodala pod
razlicitim uglovima. Umesto glodala mogu da se koriste i
brusni kamenovi (pod razlicitim, propisanim uglovima).
Operacijom brusenja brusenja sedista pod nagibom od
45 stepeni,plus minus 5` prosiruje se naslona povrsina,
tako da zaptivanje postaje nedovoljno efikasno. Da bi se
to izbeglo vrsi se smanjenje sirine naslone povrsine I to:
sa gornje strane pod uglom od 20 stepeni, a prema
unutrasnjosti kanala pod pod uglom od 75 stepeni.
Posle korekcije sirina naslone povrsine sedista treba da
iznosi 2, 1 – 2, 2mm.Na sl. 3.13.16 su dati uglovi koji
treba da se ostvare na sedistima ventila. Pri obradi treba
voditi racuna da se ne skida mnogo materijala da ne bi
ventil ``utonuli`` suvise duboko i otezali podesavanje
zazora ventila, zbog ogranicenog izbora plocica.
18. POSTAVLJANJE ZAPTIVKE GLAVE CILINDARA
Pri postavljanju zaptivke glave cilindara i pritezanju
mora mora da se void racuna o kojoj se varijanti
radi: da li se radi o zaptivci koju treba pritezati na
pravom servisu ili o zaptivci sa tzv. jednokratnim
pritezanjem. Avgusta meseca 1986. godine
izvrsena je modifikacija, tako da motori izradjeni
posle toga perioda ne zahtevaju pritezanje zaptivke
na prvom servisu. Odmah da navedemo kako cemo
raspoznati o kojem tipu zaptivanja se radi. Vijci i
uvrtnji su pre izmene imaju precnik 10mm. I otvori
za prolazak vijaka na zaptivci su manjeg precnika
(11 mm), a sama zaptivka deblja.
19. RAZVODNI MEHANIZAM
Čak i prosečno upućenom automobilisti je dobro
poynato da karakteristike razvodnog sistema, u
suštini daju osnovno obeležije motora. Motor “koral
55” ima veoma savremono rešen razvodni
mehanizam koji je zadovoljio dva osnovna zahteva
savremene konstrukcije, a to su mogućnosti
postizanja visokog broja obrta usled ekstremne
redukcije inercijalnih sila I ekonomičnost u
proizvodnji što je vanredno bitan faktor u
savremenoj trci za osvajanje tržišta.
21. RAZVODNI MEHANIZAM
Lanac za pogon razvodnog mehanizma, koji je
imao lošu osobinu da se tokom vremena istroši i
postane ne samo bučniji nego i izazove poremećaj
dijagrama razvođenja, zamenjen je jednim veoma
savremenim rešenjem.
BREGASTO VRATILO
Bregasto vratilo svojim bregovima deluje direktno
na podizače ventila smanjujući na taj način broj
elemenata u kunematskom lancu pogona ventila.
22. BREGASTO VRATILO
Bregasto vratilo direktno deluje na jedan kaljeni tanjirić-pločicu,
koja se naslanja na čašasti podizač-potiskivač ventila. Prilikom
okretanja bregastog vratila u određenom trenutku. Breg bregaste
osovine pritiska na pločicu, odnosno podizać, i na taj način
potiskuje ventil. S obzirom da je kod motora primenjen relativno
visok broj obrtaja motora radi savlađivanja značajnih inercijalnih
sila, primenjene su dvostruke opruge.
Radi dobrog podmazivanja razvodnog mehanizma, u oblast
bregastog vratila i njene ležaje doprema se znatna količina ulja.
Ovim uljem podmazuju se kako lezaji bregaste osovine, tako i
pločice, zatim bregovi bregastog vratila, kao i sami podizači. I
pored toga što između podizača i glave cilindra postoji relativno
mali zazor, potrebno je sprečiti prodor ulja između ventila i vođice
ventila. U tu svrhu na vođice ventila navučene su gumeno-
metalne kapice koje s donjim, širim krajem, naležu na vođicu, a
gornjim krajem u obliku prstena, oko koga je obavijena spiralna
opruga, naležu na stablo ventila i sprečavaju prodor ulja. Dugo
vremena su ovi uljni zaštitnici bili ugrađeni samo na ususnim
ventilima.
23. PODEŠAVANJE ZAZORA VENTILA
Već iz samog opisa razvodnog mehanizma može se zaključiti da način
podešavanja zazora ventila nije indentičan sa načinom podešavanja
zazora kod motora koji koriste za pogon ventile klackalice. U ovom
slučaju nema vijaka sa kontranavlakama, a samo podešavanje zazora
ventila vrši se promenom pločica keje su različitih debljina.
Za normalno podešavanje zazora ventila u toku eksplotacije vozila
postoji 30 različitih dimenzija pločica sa kojima treba postići sledeći
zazor: zazor usisnog ventila treba da se podesi na vrednost 0,40 mm, a
zazor izduvnog ventila se podešava na vrednost 0,50mm.
Zazor za kontrolu faze prema dijagramu iznosi: 0,60 za usisne ventile, a
0,65 za izduvne ventile.
Sam proces podešavanja, odnosno provere zazora ventila je sledeći:
najpre je potrebno skinuti poklopac bregaste osovine, a zatim postaviti
breg ventila čiji zazor želimo da kontrolišemo u vertikalnom položaju, kao
što je to prikazano na sl. 3.2. U tom položaju u proces se uvlači
kalibrisani merni listić i određuje tačna vrednost zazora. Ukoliko je
vrednost u okviru propisanih granica, logično je da nećemo dirati ništa.
24. ZAMENA PLOČICA VENTILA
Između bregaste osovine I podizača treba uvući
specijalnu viljušku I, u položaju potisnutog
podizača, uz pomoć pincete ili kompromiranog
vazduha izvući pločicu ventila čiji se zazor
podešava. Kada se pločica izvuče, preciznim
mikrometrom izvršiti merenje debljine pločice, a
zatim pristupiti traženju pločice koja je deblja ili
tanja za izračunatu vrednost.
28. RAZVODNI MEHANIZAM
Otpustiti donje vijke I gornji vijak za vezu altenatora
I skinuti kaiš za pogon pumpe za vodu I altenatora.
Otpustiti navrtku za blokiranje (3, sl. 3.7), od
zatezača ramena i savlađujući otpor opruge
pritisnuti zatezač tako da se obavi kaiš, a zatim ga
svući.
Ugraditi novi ozubljeni kaiš uverivši se da zubi
dobro naležu na kaišnike i da se oznake nalaze
tačno naspram odgovarajućih repera.
Zategnuti navrtku (4, sl. 3.7) dinamometarskim
ključem momentom od 44.28 Nm.
Ponovo prekontrolisati da li je motor u fazi.
29. RAZVODNI MEHANIZAM
NAPOMENA: Podešavanje ventila kao I provera
dijagrama razvoda vrši se uvek na hladnom motoru
zbog toga što se pri delimično zagrejanom motoru ne
mogu tačno odrediti vrednosti zazora, odnosno
vrednosti debljina pločica koje treba da budu
zamenjene.
Novo rešenje je bazirano na upotrbi tzv. zupčastog
kaiša. Zupčasti kaiš se u toku eksplotacije malo, ili skoro
nikako ne isteže, što uvek obezbeđuje veoma tačan
razvod. U radu je skoro bešuman, pa čak i posle mnogo
hiljada kilometara. Ne zahteva, takođe nikakvo posebno
održavanje ili podmazivanje. Vozač treba povremeno da
prekontroliše zategnutost i da zupčasti kaiš čuva od
goriva i maziva. Iz tog razloga je i zabranjeno motor
ovog vozila paliti na klasičan način, tj. naftom.
31. RAZVODNI MEHANIZAM
Međutim, ukoliko je ta vrednost manja ili veća, treba
pomoću promene listića naći pravu vrednost zazora
i na osnovu toga odrediti da li treba ugraditi deblju
ili tanju pločicu. Tako npr. ako kontrolišemo zazor
jednog usisnog ventila i pronađemo da je taj zazor
0,45mm, jasno je da treba ugraditi pločicu deblja za
0,05 mm. Da ne bi zaboravili koju pločicu treba
ugraditi, treba izmeriti prethodno zazor ventila i tu
vrednost zabeležiti za svih 8 ventila, a zatim
pristupiti promeni pločica.
32. RAZVODNI MEHANIZAM
Prilikom proizvodnje pločica na njima se upisuje vrednost debljine, tako
da se odgovarajuća pločica lako može pronaći ukoliko nije u toku rada
došlo do brisanja vrednosti. Kada se nađe odgovarajuća pločica, postavi
se u njeno gnezdo u čašici podizača i ponovo proveri zazor. Ovo se čini
po identičnom postupku za svih 8 ventila. U toku proizvodnje, pločice
koje su načinjene od veoma kvalitetnog materijala, cementirane su i
kaljene na visoku tvrdoću tako da do trošenja pločica u toku rada motora
skoro i ne dolazi. To praktično znači, da izvađene pločice ne treba bacati,
već ih sačuvati za naredno podešavanje ventila, jer su dimenzije pločica
kod jednog istog motora dosta različite. Zbog već pomenutog zahteva za
visokim kvalitetom ne sme se brusiti pločica u cilju povećanja zazora u
slučaju kada ne posedujemo tanju pločicu odgovarajuće debljine.
Neophodno je ugrađivati uvek samo originalne pločice, pošto je to
garancija da su načinjene od odgovarajućeg materijala. Pločice lošeg
kvaliteta mogu oštetiti bregove bregaste osovine i na taj način
prouzrokovati veliku štetu. U nedostatku pločice određene dimenzije ne
sme se brusiti deblja pločica na manju debljinu, jer se tako skida
otvrdnuti sloj što je čini praktično neupotrebljivom.
33. DOVOĐENJE RAZVODNOG MEHANIZMA U FAZU
Da bi motor mogao normalno da funkcioniše kolenasto vratilo, bregasta
osovina i razvodnik paljenja moraju biti spregnuti u tačno određenoj
zavisnosti. Da bi se ta zavisnost mogla održati i u slučaju kada se iz bilo
kog razloga menja zupčasti kaiš i sl., na kaišnicima kolenastog vratila
bregaste osovine, kao i pomoćne osovine koja pokreće razvodnik
paljenja i pumpu za ulje, postoje posebne oznake koje treba postaviti u
određeni položaj da bi se dobio pravi odnos između kolenastog vratila,
odnosno klipova motora i ventila koje pokreće bregasto vratilo.
Da bi se izvršilo tačno dovođenje u fazu razvodnog mehanizma potrebno
je okrenuti bregastu osovinu, tako da repemi zazor koji se nalazi na
kaišniku pogona bregaste osovine dođe tačno naspram oznake 2 (sl.
3.5), koja se nalazi na nosaču motora. Okrenuti kolenasto vratilo tako da
oznaka 4 (sl. 3.5), koja se nalazi na kaišniku kolenastog vratila, bude
tačno naspram oznake na poklopcu. Uveriti se da su zubi kaiša dobro
priljubljeni uz vodeći i vođeni kaišnik kao i uz dva pomoćna kaišnika.
Otpustiti zatim navrtku (4, sl. 3.4), koja pričvršćuje zatezač kaiša (10).
Ovo otpuštanje navrtke izazvaće oslobađanje opruge zatezača, koja će
automatski zategnuti ozubljeni kaiš. Potrebno je zatim navrtku (4)
zategnuti dinamometarskim ključem momentom od 44Nm.
34. RAZVODNI MEHANIZAM
Zamena ozubljenog kaiša pogona razvodnog mehanizma
Ma koliko bio dobar i otporan, zupčasti kaiš treba zameniti.
Obično ova zamena treba da se izvrši na oko 60,000 pređenih
kilometara, pod uslovom da se u toku eksplotacije kaiš
ispravno održava.
Kada je to potrebno treba postupiti na sledeći način:
Skinuti poklopac razvodnog mehanizma, a zatim dovesti
pomoću laganog obrtaja motora kolenasto vratilo i bregastu
osovinu u takav položaj da se oznake na kaišnicima poklope
sa oznakama na nosaču motora, odnosno poklopcu.
Delovi razvodnog mehanizma u ovom slučaju treba da
zauzmu položaj kao na sl. 3.4.
Zategnuti ručnu kočnicu i uključiti jedan od nižih stepena
prenosa, da bi se sprečilo okretanje kolenastog vratila motora.
35. RAZVODNI MEHANIZAM
Preporučljivo je okrenuti motor nekoliko puta, pa
kada se ponovo oznake dovedu naspram
odgovarajućih repera otpustiti navrtku (4), kako bi
se dejstvom opruge dobilo dopunsko pritezanje,
odnosno zatezanje ozubljenog kaiša. Pošto se ova
operacija izvrši korektno, potrebno je ugraditi kaiš
pogona altenatora i pumpe za vodu. U slučaju
ugradnje kaiša neodgovarajućeg kvaliteta može
doći, tokom vremena, do kidanja kaiša i veoma
teške havarije motora usled udara čela klipova u
ventile. Svakako da nije dovoljno upotrebiti samo
kaiš odgovarajućeg kvaliteta, već takođe treba
maksimalnu pažnju posvetiti montaži.
