2. • Treba razlikovati električne uređaje od
elektronskih
• Elektronika kao tehnička disciplina je
deo elektrotehnike koja se bavi razvojem i
proizvodnjom elektronskih komponenti,
uređaja i sistema.
3. • Elektronika kao pojam se često upotrebljava
da označi deo uređaja proizvedenog
od elektronskih komponenti (npr često
kažemo elektronika automobila
podrazumevajući pod tim sve delove
automobila koji su načinjeni od elektronskih
komponenti).
4. Oprema na vozilu:
• ESP sistem – sistem stabilnosti vozila
• ABS
• ASR-sistem za regulaciju pogona
• Elektronska regulacija prenosa snage u
diferencijalu
• Vazdušni jastuci i sigurnosni pojasevi
• Elektronska zaštita vozila, alarmi
• Sistem za kontrolu odstojanja vozila
• Elektronsko upravljanje automatskim menjačem
6. Elektronska upravljačka jedinica na
vozilu, senzori
• uvođenje složenih elektronskih sistema upravljanja
omogućava da se realizuju vozila koja imaju bolje
pogonske i upotrebne karakteristike
7.
8. • Svaki od mnogobrojnih elektronskih
sistema upravljanja na vozilu ima niz
različitih senzora – davača i da bi vozilo
funkcionisalo kao celina neophodno je da
ti sistemi međusobno razmenjuju
informacije.
• To uslovljava veoma složenu hardversku i
softversku strukturu savremenih i buduć
ihvozila.
9. • Senzor (često i - davač, osetilo, detektor) je uređaj koji
meri fizičke veličine i konvertuje ih u signal koji je čitljiv
posmatraču i/ili instrumentu.
• Na primer, živin termometar konvertuje
izmerenu temperaturu u širenje živine tečnosti, koja se
može očitati na cevi sa podeocima.
Senzori imaju široku primenu u svakodnevnom životu:
-kod ekrana osetljivih na dodir,
-kod vrata i elevatora u javnim objektima,
-kod osvetljenja i alarma
- i mnogih drugih uređaja:
automobila, aviona,medicinskih uređaja, robota,
industrijskih mašina i drugde.
11. • Optički
– Svetlosni senzori, ili fotodetektori,
– Infracrveni senzori (IC) koriste infracrvene zrake za
detekciju predmeta u okruženju i izvora toplote
– Senzori blizine — tip senzora rastojanja ali mnogo
precizniji i složeniji. Detektuje samo određena rastojanja.
Može biti optički - kombinacija foto-ćelije, LED
diode ili lasera. Koristi se kod mobilnih telefona, detektora
papira kod uređaja za fotokopiranje, funkcije uspavljivanja
kod prenosnih računara i drugih uređaja.
• Ostali tipovi
– Senzori pokreta: radarski pištolj, brzinometar, takometar,
senzor prolaza vozila, koordinator okreta
– Senzori orijentacije: žiroskop, veštački horizont, žiroskop
sa leserskim prstenom
– Senzori rastojanja (beskontaktni) magnetostrikcija
12.
13.
14. ABS (Anti-Lock Braking Sistem)
• Ugrađuje se u sistem za kočenje
• Sprečava blokiranje točkova prilikom kočenja
• Kada točkovi blokiraju u toku kočenja gubi se
upravljivost
• ABS sistem skraćuje put kočenja, a to je
izraženo najviše na klizavom kolovozu
15.
16.
17. • Pri intenzivnom kočenju, a pogotovo pri kočenju na
putu sa niskim koef.prijanjanja(kiša,sneg, led isl.)
točkovi blokiraju i pri tome se vozilo kreće dok se
točkovi ne obrću ili se samo određeni točkovi blokiraju.
• To zavisi od uslova prijanjanja na pojedinim točkovima,
opterećena vozila, raspodele momenta kočenja itd.
• Zbog blokiranja točkova dolazi do:
- Gubitka upravljivosti
- Gubitka stabilnosti
- Povećanja puta kočenja nepravilno i neravnomerno
trošenje pneumatika na obimu
- Zanošenje vučnog i priključnog vozila
18. • Sve ovo je nepovoljno sa aspekta bezbednosti
jer povećava verovatnoću sudara
• Da do ovog ne bi došlo ugrađuju se regulatori
sile kočenja koji vrše preraspodelu sila
kočenja.
• Najpoznatiji regulator je ABS i on prilikom
intenzivnog kočenja reguliše pritisak u
kočionom cilindru svake kočnice do vrednosti
koja dovodi do blokiranja
19. Konstrukcija ABS-a
Postoje četiri osnovne komponente u jednom ABS
sistemu:
• Senzori brzine,
• Pumpa,
• Ventili i
• Regulator
Senzori brzine – broja obrtaja točka
ABS sistemu je potreban neki način da ustanovi
kada je neki točak blokirao, tj. prestao da se
okreće. Ovi senzori, koji se nalaze na svakom
točku ponaosob ili u nekim slučajevima unutar
diferencijala za zadnje točkove, pružaju ove
informacije.
20. • Induktivni senzor-davač koji je spojen za
nepokretan deo točka, dok je za pokretan deo
spojen nazubljen prsten
• Tokom obrtanja
točka zupci prolaze
pored senzora
i time se indukuju
elektronski
impulsi
21. Ventili.
U kočionom kolu (u kućištu pumpe) postoje
ventili koji doziraju silu kočenja i koji su
kontrolisani upravljačkim uređajem ABS-a.
Na jednom sistemu ventil ima tri moguće
pozicije:
• u prvoj poziciji, ventil je otvoren i pritisak iz
glavnog kočionog cilindra dopire skroz do
kočionih klješta,
• u poziciji dva, ventil blokira kolo i na taj način
prekida “komunikaciju” kočionih klješta sa
glavnim cilindrom. Na taj način se sprečava
dalje povećanje pritiska koje bi vozač izazvao
jakim pritiskom na pedalu kočnice,
• u poziciji tri, ventilom se delimično smanjuje
pritisak u kočnici.
23. • Pumpa.
Pošto ventil omogući smanjenje pritiska u
kočnici, znači da je postojao neki način kojim
je taj pritisak propušten nazad. I to je ono što
pumpa u suštini radi; kada ventil redukuje
pritisak u kolu, pumpa je ta koja preuzima
povratni pritisak.
• Elektronska upravljačka jedinica, zapravo
kompjuter koji se nalazi u vozilu. On nadgleda
senzore brzine i kontroliše ventile.
24.
25. • Elektronski upravljačku uređaj se sastoji od
ulaznog pojačivača i dela za nadzor rada sistema.
• Signali o broju obrtaja ulaze u pojačivač a zatim u
kompjuter
• Kompjuter je mikroprocesor i sadrži posebne
računarske jedinice
• U računarskim jed.izračunava se referentna brzina
vozula (na osnovu obrtaja 2 točka), ugaono
usporenje i ubrzanje, kao i klizanje svakog točka
• Kompjuter ima memorisane vrednosti ugaonog
ubrzanja i usporenja na osnovu koga kompjuter
odgovarajuće reaguje na ventil
26.
27. ASR - Anti-Slip Regulation
• Ovaj sistem je izveden iz sistema ABS i predstavlja
mu dopun
• Sprečava proklizavanje točkova
• Kada vozilo ubrzava, proklizavanje na pogonskim
točkovima se sprečava preraspodelom pogonskog
momenta i simultanim delovanjem kočnice
• Upravljačka jedinica deluje na ABS sistem i na
sistem napajanja
• Ovo je posebno značajno u slučaju zaleđenog
kolovoza
28.
29. ESP - electronic stability program
• Elektronska kontrola stabilnosti vozila
• Nadgleda kretanje vozila i poredi ga sa
vozačevim željama (položajem točka
upravljača)
• Ako se položaj točka upr.reazlikuje od stvarnog
pravca kretanja vozila – postoji rizik od
zanošenja ili prevrtanja
• ESP reaguje kada izmerena vrednost dobijenih
podataka izađe iz određenih granica
30. • To su podaci o: zakretanju upravljača, bočnom
ubrzanju vozila, brzini rotacije oko vertikalne ose,
• Na osnovu toga mikroprocesor, centralna
računarska jedinica, određuje dejstvo da poništi
sile koje izbacuju vozilo
• Sistem prvo oduzima snagu motoru, a ako to nije
dovoljno onda selektivno koči točkovima
• Senzori znači registruju ponašanje vozila i vozača i
šalju podatke mikroračunaru koji ima svoj
matematički model za poredjenje
• Računar poredi trenutno stanje sa onim što
predviđa sam model u tom trenutku i tako
blagovremeno se uočava rizik od zanošenja ili
proklizavanja
31. • Zanošenje je okretanje vozila oko vertikalne ose i
to detektuje senzor za nekontrolisano klizanje
(NASA)
• Senzor je maleni čelični cilindar u kojem se nalaze
kvarcni kristali koji stvaraju merljive i jasne
oscilacije.
• Mikroračunar obrađuje brzinu rotiranja kao i
podatke iz ostalih senzora:
- Senzor ugla usmerenja vozila
- Senzor brzine okretanja točkova
- Senzor bočnog ubrzanja
- Senzor pretpritiska – meri pritisak u koč.sistemu
32. • Nemacka kompanija Bosch zaslužna za pronalazak
ECU, odnosno centralni kompjuter (kontrolna
jedinica) automobila.
• Za ECU svakog modernog vozila je danas vezano
sijaset Bosch-ovih proizvoda – od brisaca i grejaca
zadnjih stakala, pa sve do ABS-a, ASR-a i ESP-a,
33.
34. 1. hidro-agregat sa senzorom pritiska
2. senzori broja obrtaja
• 3.senzor ugla okretanja upravljača
• 4. senzor ugla zanošenja sa senzorom bočnog
(poprečnog)
ubrzanja
• 5. EUJ
(komunikacija sa
sistemom za
upravljanje
35.
36.
37.
38.
39. • ESP utiče na aktivnu bezbednost saobraćaja
• Smanjuje rizik proklizavanja u krivinama i
održava vozilo na željenoj putanji
• ESP objedinjuje ABS, ASR u jednu celinu
• Opremanje vozila sa kontrolom stabilnosti
može da smanji rizik od učešća u saobraćajnim
nezgodama za više
od 50 %
40. Elektronska regulacija prenosa snage
u diferencijalu
• utiče na raspodelu sile
• Zahvaljujući elektronskoj regulaciji blokirajuće
dejstvo po potrebi može varirati između 0 i
100 %.
• Tokom kočenja blokirajuće dejstvo se brzo
ukida.
• Ova regulacija ugrađuje se samo na vozilima
sa diferencijalom i zadnjom vučom ili sa
vučom na sva četiri točka
41. Moguće je koristiti 2 sistema:
• hidrauličkim sistemom koji pritiska paket lamela
(kod zadnje vuče) ili
• jakim elektromagnetima - od diferencijala sa
raspodelom pogona na sva četiri točka
Regulacija blokade izvodi se pomoću elektronske
upravljačke jedinice prema programiranoj mapi
podataka i u zavisnosti od ulaznih signala.
42. Elektrohidraulični kočioni sistem
• Najnovija inovacija Boša i Krajslera
• Nazvan SBC (Sensotronic Breake Control)
• Breake by Wire gde su mehaničke i hidraulične
f-je zamenjene elektronskim kontrolisanjem
• Komande za kočenje od vozača prepoznaje
kontrolni uređaj, senzori mere brzinu i silu
dejstva vozača na pedalu, signal se zatim
prenose na modulatore i tako se reguliše
nezavisno kočenje
43.
44.
45. • Kočioni pritisak se prenosi na točak preko
hidraulične jedinice u kojoj je pritisak kočione
tečnosti oko 140 bara
• Samo kočenje se obavlja elektronskim putam
• Deluje silom koja je potrebna za konkretnu
situaciju za konkretan točak
48. Vazdušni jastuci
• projektovani da zaštite putnike koji su vezani i
pravilno sede na prednjim sedištima. Osim
sigurnosnih
• kod sedišta vozaca i suvozaca postoje prednji i
bocni vazdušni jastuci.
• takođe ima i vazdušni jastuci u obliku zavesa.
• Svaki vazdušni jastuk je posebno upakovan u
modul iz kog se aktivira velikom brzinom i
jačinom u slučaju određenih tipova sudara
49. • Vazdušni jastuk vozača se nalazi na sredini
točka upravljača.
• Vazdušni jastuk suvozača se nalazi na
instrument tabli.
50. • Vazdušni jastuk je projektovan da u slučaju
frontalnog sudara štiti glavu, vrat i grudi od
udaranja u upravljač, instrument tablu ili
vetrobran.
• Vazdušni jastuci se neće aktivirati u slučaju
udara u vozilo od nazad, u slučaju bočnog
udara ili u slučaju prevrtanja.
• Vazdušni jastuci su projektovani da se
aktiviraju pri sudarima koji su ekvivalentni ili
nadmašuju silu kojom vozilo koje se kreće
brzinom od 15 do 23 km/h udara u čvrstu
nepokretnu prepreku.
51. • Sistem vazdušnih jastuka se aktivira prilikom
snažnih frontalnih sudara ili ako je ugao udara
sa prednje strane vozila do 30° u odnosu na
uzdužnu osu vozila.
52. • Vazdušni jastuk može da se aktivira i u
određenim umerenim ili teškim radnim
uslovima u kojima ne dolazi do sudara
• Vazdušni jastuci se aktiviraju kada senzor
registruje čeoni sudar dovoljnog intenziteta z
naduvavanje jastuka.
• Senzor udara šalje električni signal za
aktiviranje vazdušnog jastuka.
• Pogonsko sredstvo se pali i brzo sagoreva
unutar modula vazdušnog jastuka, pri čemu
nastaje količina inertnog gasa dovoljna za
potpuno naduvavanje vazdušnog jastuka.
53.
54. • Nakon 0,045 sekundi od detekcije sudara,
pritisak naduvavanja vazdušnog jastuka
razdvaja i otvara plastični poklopac koji
pokriva modul.
• Poklopac je sa unutrašnje strane perforiran da
bi se pod uticajem sile otvaranje poklopca
izvršilo na sredini upravljača ili konzole ispred
suvozača.
55.
56. • Vazdušni jastuk se potpuno naduvava da bi
formirao zaštitnu površinu koja će zahvatiti
pokret glave prednjih putnika prema napred
kao i gornjeg dela trupa.
• Kada putnik dođe u kontakt sa vazdušnim
jastukom, gas iz jastuka se prazni kroz otvore
na poleđini vazdušnog jastuka upijajući time
sile pravolinijskog kretanja putnika.
57.
58.
59. • Ako na instrument tabli postoji prekidač u
vozilu postoji prekidač za ručno uključivanje i
isključivanje prednjeg i bočnog vazdušnog
jastuka suvozača, kao i vazdušne zavese kod
suvozača i putnika iza suvozača.
60. Sigurnosni pojas
• Sigurnosni pojas služi za sprečavanje
nekontrolisanog kretanja tela,
• Sigurnosni pojas je izumeo Džordž Kejli početkom
devetnaestog veka.
• Sigurnosni pojas u avionu je prvi koristio Adolf
Pegod, prvi čovek koji je leteo u avionu okrenut
naopačke.
• Međutim, sigurnosni pojasevi nisu ušli u širu
upotrebu u avionima do tridesetih godina
dvadesetog veka.
61.
62. • Ukoliko lampica upozorenja na instrument
tabli ne trepti ili se ne ukljui na kratko, kada je
kontakt postavljen u"ON" položaj, ostaje da
svetli duže od 10 sekundi, ili se pali tokom
vožnje, sistem zatezac pojaseva ili sistem
vazdušnih jastuka ne radi pravilno.
• Proverite oba sistema u servisu što pre.
66. Sistem ventilacije može biti:
- Sa prirodnom ventilacijom, neorganizovanom i
organizovanom
- Sa prirodnom ventilacijom
- Sa usklađenom prinudnom i prirodnom
Prirodna ventilacija vezana za broj prozora
raspoređenih na karoseriji i krovu. Ovi prozori
mogu se otvarati mehanički ili električno
Postoje i ventilacioni otvori pomoću kojih se vrši
usisavanje i potiskivanje vazduha
67.
68. • Sistem klimatizacije ima zadatak da u
zatvorenom putničkom prostoru održava
zadatu temperaturu i vlažnost vazduha
• To se obavlja klima uređajem
• Zadatak: u ekstremnim spoljašnjim klimatskim
uslovima u kabini vozila za putnike i vozača
stvori optimalne uslove po pitanju temp. i
vlažnosti
• Vazduh u putničkom prostoru treba hladiti,
sušiti, dodavajući svež vazduh i obnavljati.
• Vazduh treba da je rashlađen u odnosu na
spoljašnju temperaturu najviše do 7°C niže
69. • Klima uređaj pored hlađenja može i da obezbedi
zagrevanje vazduha, ali i obezbedjuje potrebnu vlažnost
promenom vazdušnog toka kroz tzv.izmenjivač
• Najvažniji delovi sistema klimatizacije su:
- kompresor,
- isparivač,
- Kondenzator
- Termički ekspanzioni ventil
Međusobno su povezani cevovodima i u odnosu na okolni
vazduh predstavlja hermetički zatvoren cirkularni
sistem koji se puni rashladnim sredstvom - freonom
70.
71.
72. • Rashladna grupa radi na principu neprekidnog
kružnog procesa, a za to vreme toplota vazduha
unutrašnjosti prelazi u isparivač, gde prouzrokuje
isparivanje rashladnog sredstva
• Rashladno sredstvo je u gasovitom stanju-
kompresor ga usisava, sabija na visoki pritisak i
potiskuje u kondenzator
• Toplota se odvodi u okolni vazduh i prelazi u tečno
stanje
• Tečno rashladno sredstvo ponovo odlazi kroz
ekspanzioni ventil u isparivač kako bi tamo opet
primio toplotu u putničkom prostoru
73. • Savremeni klima uređaji su snabdeveni
grejnim baterijama koje se koriste za
ventilaciju i dogrejavanje vazduha u kabini
• Sistemi grejanja mogu biti:
- Koji koristi toplotu motora (sistema za
hlađenje ili izduvnog sistema-nije u primeniu)
- Nezavisno od sistema hlađenja motora, na
tečno gorivo - Vebasto
- Kombinovano
Grejanje može biti : kaloliferno-ventilator ili
radijator-toplotnim zračenjem
74.
75.
76. • Webasto ti je alternativa klasičnom klima
uređaju, ali je mnogo praktičnije jer može da
radi i kada motor vozila ne radi.
• Jer za razliku od klima koje rade zavisno od
motora vozila, one rade na sopstveni pogon,
najčešće na dizel .
• Najzastupljeniji je u kamionima (i najnovije
generacije) jer kada je kamion parkiran i vozač
odmara (spava) može da uključi grejanje i da
se ne smrzava ako je zima napolju
