1. K is e le kis e
Kis ela kiš a je padavina j j zagađe na s u m p orom i vod oniko m , am on ij m i d ru gim
ko a e ako
h e m ij kim s p oj vim a.
s e
Lj d s ko d e lovanj p rou zrokovalo j u n e ravno te že nu m e ru gas ova u atm o s fe ri što j u zrok
u e e e
kiša s a s niže n om p H vre d no šću koj n azivam o kis e lim kišam a. P H vre d n os t norm alne ki še
e
izn os i otp rilike 5.5, d ok vre d n os t kis e le kiše izn os i u p ro s e ku 4 d o 4.5., to j otp rilike 40 p u ta
e
ve ća količina kis e line u od no s u na o b ičnu ki šu .
Poj ava koj p os m atram o zove s e kis e lo talo že n j i j a s e u d va ob lika:
u e avlj
- s uvom
- vlažnom
S u vo talo že nj čini otp rilike p o lovinu talo že nj koj d olazi n a Ze m lj , a od nos i s e na kis e le
e a e u
gas ove i če s tice u s u n cu koj ve tar razno s i na s ve što nas okru žu j . Taj s u vi talog naj e šće
e e č
is p e re kiša i o n završi u ze m lj ili vod i.
i
Vlažno talo že nj j ono koj j ve ć p oznato kao kis e la ki ša i im a ve liki u činak na b ilj i
e e e e ni
životinj ki s ve t. N e ki od važnih faktora s u :
s
- kis elos t vode
- hemijs ki s as tav tla
- vras ta biljnog i životinjs kog s veta
Is pitivanja pokazuju da ug ljični (n aj e šće C O ,C O n), duš ični (naj e šće N O ,N O n)
č č
i s umporni (naj e šće S O ,S O n ) oks idi u ke m ij kim re akcij a s a vod o m iz atm os fe re
č s am
s tvaraj u gljčn u , d u šičnu i naj as n ij s u m p ornu kis e lin u , a one s no s e
u i op u najveć u
odgovornos t za kis elos t kiš e, s nega ili magle.
Najveć i zagađ ivač i s unca s u rafin e rij nafte ko j u atm os fe ru otp u štaj am on ij različite
e e u ak,
organs ke kis e line , s u m p o rn e o ks id e , s p oj ve u glj
e o-vod on ika. Ve liki s u zagađivači s u nca i
n ad zvu čni avioni koj otp u štaj m n ogo oks id a, tako đe i m otorna vozila u atm os fe ru
i u
o tp u štaj ve like količine u glj n-d ioks id a, u glj n-m on oks id a i vod on ika, tu s u naravno i d ru ge
u e e
ve like tvornice , te rm oe le ktrane i s l.
N ave d e ni izvori s u s am o ne ki od glavn ih zagađivača ne p o s re d no s u nca, a p os re d no i vo d e i
ze m lj , s ve ga ne op h od no g čove ku za život.
e
Mo že m o i s p o m e nu ti d a ne ki šte tni gas ovi nas taj i p rirod n im p u te m n a p rim e r aktivno šću
u
vu lkana, b iolo škom razgrad nj , te šu m s kim p o žarim a, no te s u količin e vrlo m ale u
om
od nos u n a on e koj p ro izvod i čove k .
e

4. P roce s nas taj a
anj
P rilikom p roce s a s agore vanj nas taj s u m p or-d ioks id , d u šikovi oks id i i d ru gi gas ovi
a u
koj p os p e šu j nas taj e kis e lina.Takvi s lob od ni ne m e tali oks id i oks id iraj u vlažnoj
i u anj u
atm os fe ri s a vod e nom p arom u s u m p ornu i d u ši čnu kis e linu .Te tvari s e otop lj ne
e
nalaze u s u ncu i zaj d no s a p ad avinam a p ad aj na ze m lj . S ob zirom d a ti p roizvod i
e u u
s agore vanj nas taj u p ove ćanoj koli čini u grad ovim a i ind u s trij kim zonam a i p H
a u s
vre d nos t j ve ćinom tam o ni ža ne go na s e lu .
e
P od p oj om d u šik-oks id (N O x) s e ob j d inj j : azot-m onoks id (N O ) i azot-d ioks id
m e uu
(N O 2). O vi p linovi nas taj p rij s ve ga p ri s agorij vanj fos ilnih goriva. P ri s vakom
u e e u
s agore vanj nas taj d u šik-oks id i kao s p oj d u šika iz s u nca i kis ika. P ri ve ćoj
u u
te m p e ratu ri s agore vanj b rže j nas taj e d u šikova oks id a.
a e anj
K od s vakog p roce s a s agore vanj s e p re s ve ga os lob ađa d u šikov m onoks id koj
a i
kas nij u s u ncu oks id ira u šte tni d u šik-oks id . Iz d u šikova d ioks id a s e u re akcij s a
e i
vlagom s tvara d u šična kis e lina koj j od govorna za tre ćinu nas tanka kis e le ki še .
a e
U koliko s e d ne vna vre d nos t konce ntracij d u šik-d ioks id a u zraku nalazi p re ko 1 50|j
e g
p o m 3 nas taj aku tna ob olj nj d is aj organa.
u e a nih
š
S u m p or-d ioks id j d ale ko naj te tnij s tvar u zraku . To j gas b e z b oj , ali j
e a e e akog i
ne u god nog m iris a koj kod lj d i, p re s ve ga d e lu j na d is aj organe . K ako j u
i u e ne e
zim s kim m e s e cim a konce ntracij s u m p or-d ioks id a u zraku vis oka, on zaj d no s a
a e
p rašinom koj s e nalazi u s u ncu čini s m og.
a
S agore vanj m fos ilnih zap alj
e ivih tvari s e atm os fe ra j ako zagađu j s u m p or-d ioks id om .
e
O n s e p re tvara u s u m p ornu kis e linu i u s vod om čini kis e lu ki šu , koj j j d an od
a e e
glavnih u zroka izu m iranj šu m a.
a

5. p H vre d nos ti
P H vre d nos t nam govori koliko j ne s to kis e lo. K oris ti s e s kala od 0 d o 1 4,
e
gd e j p H 7 ne u tralna s re d ina, vrid nos ti m anj od 7 s u ras tu će kis e le , a
e e
ve će od 7 ras tu će lu žnate . R as p od e la na s kali j e ks p one ncij
e alna, p a je
tako ne ka tvar s a p H vre d no šću 4 d e s e t p u ta kis e lij od tvari s a p H
a
vrij d no šću 5 i s to p u ta kis e lij od tvari s a p H vre d no šću 6.
e a
O b ična vod a j p H ne u tralna (p H = 7.0). K ad a m e šam o ne ku h e m ikalij s a
e u
vod om (zap am tite , u ve k tre b a s ip ati h e m ikalij u vod u , ne ob ratno!), re zu ltat
u
j m e šavina koj j ili kis e la ili lu žnata. H e m ikalij koj j izrazito kis e la ili
e a e a a e
lu žnata nazivam o re aktivnom .
K iša j p rirod no kis e la zb og p ris u s tva u glj n-d ioks id a (C O 2) u atm os fe ri, te
e e
j p H vre d nos t iznos i 5.6-5.7. K iša p os taj s ve kis e lij tj nj na p H vre d nos t
oj e a, . e
s ve m anj što j više u gljčnih , d u šičnih i s u m p ornih oks id a u s u ncu .
a, e i
U koliko s e d ogod i d a p okis ne m o na kis e loj kiši ili s e oku p am o u j ze ru koj
e e
j kis e lo, ništa nam ne će b iti. G d j s u ond a p rave op as nos ti za nas i
e e
okolinu ?

7. U ticaj kis e lih kis a
Uticaj kis elih kiš a na ljuds ko zdravlje
S u m p orni i d u šični oks id i s u op as ni za lj d s ko zd ravlj . K ad a s e nađu u
u e
atm os fe ri, ve trovim a m ogu b iti no še ni na ogrom ne u d alj nos ti. U d is anj
e e
če s tica otrovnih gas ova d ovod i d o razvoj b ole s ti i p re rane s m rti np r. zb og
če a
as tm e ili b ronh itis a. Is p itivanj s u p okazala kako s e s ve ve ći b roj ob ole lih
a
lj d i od raka i s ve ve ći b roj d e ce koj p ate od as tm e m o že d ove s ti u ve zu s a
u a
zagađe nj m s u nca.
e
Uticaj kis elih kiš a na š ume i tlo
K is e le kiše u s p oravaj ras t s vih u s j va i op će nito b ilj
u e aka, te o šte ću j šu m e .
u
P rocj nj j s e d a j 60% s vih šu m a o šte će no d j lovanj m kis e lih kiša. N a
e ue e e e
tlo u tj ču tako što otap aj , np r. kalcij i m agne zij iz tankog s loj h u m u s a koj
e u a i
s u p otre b ni b ilj
kam a za izgrad nj nj ovih s tanica.
u ih
K is e line izravno o šte ću j korj nj s tab la ili vod om d os p ij vaj u lišće ili
u e e e u
iglice d rve ća, te o šte ću j nj ova tkiva.P os lj d ica s u m rlj s m e đkas te b oj .
u ih e e e
Tlo u od re đe noj m j ri m o že ne u tralizirati kis e line iz kiše (b u ffe ring cap acity).
e
To j vrlo važno s voj tvo tla i o nj m u ovis i koliko j o šte će no b ilj koj na
e s e e e e
nj m u ras te .
e

9. R e s avanj p rob le m a kis e lih kis a
e
M no ge ze m lj p oku šavaj s m anj e m is ij s u m p ornih , d u ši čnih i u gljčnih oks id a u atm os fe ru .
e u iti u i
U grad nj au tom ob ils kih katalizatora i "čis to" s p alj
a ivanj fos ilnih go riva n aj e šće s e p rim j nj j .
e č e uu
"Čis to" s p aljivan j fos ilnih goriva koris te e le ktro e ne rge ts ki ob j kti u Šve d s koj a re zu ltat j
e e , e
s m anj nj is p u štanj s u m p ora u atm os fe ru za 80% . U N j m ačkoj s e u s u m p orni d im u nos i
e e a e
vap ne nac i kao re zu ltat nas taj gip s , koj s e koris ti u ce s tograd nj
e i i.
Au tokatalizatori nam p o m ažu u nap o rim a za s m anj nj e m is ij p linova u zro čnika kis e lih kiša u
e e e
atm os fe ru . P o znato j d a vozila s u građe nim katalizatorim a is p u štaj u atm os fe ru i d o 90%
e u
m anj o p as nih p lin ova od onih b e z katalizatora, no p otre b no j re ći d a kod nj d olazi d o
e e ih
is p u štan j te ških m e tala (p latina, p alad ij rod ij u zrak. S vaki au to katalizator u s e b i s ad rži oko 3 g
a , )
p latine ko j s e d ob iva iz ru d nika p o čitavom s vij tu . Zb og toga što s e p latina tako đe r u ze m lj
a e inoj
kori ne j a u čis tom ob liku ve ć u ob liku s p oj va, p o tre b no j vršiti p roce s izd vaj a p latine iz
avlj e e anj
ru d ače . N a p rim j r, tvo rnica p latine u N o rils ku (R u s ij is p u s ti u atm os fe ru toliku koli činu S O 2
e a)
koj j p rib ližn o j d naka 1 / zap re m nin e is p u šnih p linova koj e lim iniraj katalizato ri p roizve d e ni
a e e 4 u u
u toj tvo rnici. Ip ak, b u d u ćn os t au tokatalizatora vid im o u nj ovom re cikliranj , tj p onovno m
ih u .
korište nj p latine iz s tarih katalizatora u izgrad nj novih .
u i
Zb og toga što j p rirod ni p ro ce s o b navlj a rij ka i j ze ra vrlo p o lagan , s m i šlj na j m e tod a
e anj e e e e
d od avanj vap ne n ca u kis e lu vod u d a s e p od igne p H razin a. M e to d a s e n aj še ko ris ti u
a vi
N orve škoj i Šve d s koj ali ne i šire j r j to vrlo s ku p a m e tod a i p o tre b n o j j p onavlj re lativno
, e e u e ati
če s to d a p H razin a p onovno n e s p u s ti. D od avanj vap ne nca j ip ak s am o kratkotraj rj še n j
e e no e e
za s p e cifična p o d ru čj a ne re gionalno ili glob alno rj še n j .
a, e e
O vakve te h nologij p od ižu cij n u p ro izvod n j , ali s p ašavaj šu m e , vod e i zrak, te živote lj d i i
e e e u u
životinj a.
Bitno j re ći d a vrlo ve liki d io s ve u ku p ne s vj ts ke e m is ij S O 2 d olazi iz te rm oe le ktrana ko j kao
e e e e
p ogo ns ko gorivo koris te u glj n. S m anj nj e m is ij S O 2 m ogu će j :
e e e e e
-ko rište nj m u glj na s aa m anj u d j lom s u m p ora
e e im e
-p ranj m u glj n a p rij s agorij vanj
e e e e a
-ko rište nj m različitih ke m ij kih s re d s tava
e s
-korište nj m p rirod no g p lin a u m j s to u glj n
e e e

11. Bojana Matijevic, Brankica Miljevic VIII-4