2. Шуме у Србији покривају једну четвртину њене
укупне територије.
Главне врсте шумског дрвећа су: буква, топола и храст
(листопадно), а од четинарског дрвећа највише има
црног бора и смреке.
3. Четинарско дрвеће
су вишегодишње
зимзелене биљке
које не одбацују
лишће, већ га
задржавају током
целе године.
Листови четинара се
зову четине.
Расту на већим
надморским
висинама
(до 2000 метара).
4. Најгушће четинарске
шуме код нас налазе се
на Копаонику, Златару,
Златибору и Тари.
Најпознатије врсте су:
црни и бели бор, јела, смрча,
тиса, туја, Панчићева оморика,
клека, чемпрес...
Спратовност четинарских
шума је недовољно изражена.
5. ЦРНИ БОР
У зависности од
станишта може достићи
висину до 40m.
Тамно зелене, круте
четине на гранама
формирају широко
заобљену или крошњу
која личи на кишобран.
Кора јој је тамносива,
са браздама.
6. Иглице црног бора су тврде,
тамнозелене и благо савијене.
Сјајне смеђе шишарке остају на
гранама целе зиме.
Убраја се у
отпорне
четинаре.
Ово дрво
обилује
смолом.
7. БЕЛИ БОР
Бели бор може да
нарасте до 40 m, али
најчешће расте много
мање.
Крошња му је светла,
разређена у горњем делу
стабла.
Док је млад има кору која
може бити жуто-браон
или црвенкаста, а касније
је сиво-браон боје.
8. Шишарке су му зашиљене.
Врста је која подноси
услове на високим
надморским висинама, а
може да расте и на
изузетно песковито м
земљишту.
Бели бор је погодан за
пошумљавање голети
насталих ерозијом или
пожарима.
9. ЈЕЛА
Јела је високо зимзелено дрво чија
крошња има пирамидални облик.
Може достићи висину до 80 m.
Стабло јој је на доњем крају кружно
проширено.
10. Иглице су јој пљоснатије, на врху зашиљене.
Шишарка јеле је дуга и усправна.
11. СМРЧА
Смрча (смрека) је дрво
слично јели. Може да
нарасте веома високо, од 20
до 60, а некад чак и до 90 m.
Живи веома дуго. Четине су
јој на врху зашиљене.
12. Шишарка јој је висећа и
дугуљаста.
Најстарија смрча на свету,
пронађена је у Шведској и
стара jе 8000 година.
13. ПАНЧИЋЕВА
ОМОРИКА
Панчићева оморика
је добила име по
Јосифу Панчићу који
ју је открио 1875. год.
на планини Тари.
Ово дрво је танко и
расте до 50 m.
14. Веома је отпорна на услове
станишта. Расте на надморској
висини од 400 до 1700 m.
Горње гране на стаблу оморике
повијене су навише, средње су
скоро хоризонталне, а доње су
повијене ка земљи, али су
врхови окренути увис.
15. Облик крошње, грана и четина управо су највећи
украс овог дрвета.
Расте у западној Србији и источној Босни.
