Profesorov predlog ekonomskih mera

1. PROFESOR IMA PLAN: Mere štednje su u
redu, ali evo šta nam je zaista potrebno
 11.06.2015. 10:43
 Autor:24 sata
Štednjarešavajedan,manji,problemaotvaradrugi,dalekoveći,i zatobi trebalotežište ekonomske
politike prebaciti nainvesticije i zapošljavanje,kaže profesorFakultetazaekonomiju,finansije i
administracijuFEFA,MihailoCrnobrnja.
Koliko su efikasne stroge mere štednje koje je uvela Vlada?
Mere štednje, za sad, daju očekivane rezultate, pre svega u smislu smanjivanja budžetskog
deficita. Pored toga, kao plus se mora tretirati i smanjenje nekih delova državne potrošnje koji
nisu štednja u pravom smislu reči, već obuzdavanje rasipništva.
Da li su one “udarile” tamo gde treba, ili postoje segmenti koji njima nisu pogođeni, a
trebalo bi?
Mislim da su, uglavnom, “udarile” ono što je ciljano Moglo se hrabrije i odlučnije ući u konačan
“obračun” sa neizlečivim gubitašima jer oni privredu i građane koštaju na jedan ili drugi način.
Sigurno bi se zatvaranjem gubitaša rashodna strana budžeta brže smanjivala a efekat na
budućnost privrede bi bio pozitivan.
Koje su posledice ovih mera po životni standard građana?
Posledice, na kratak i srednji rok, ne mogu biti druge nego smanjenje životnog standard. Vrlo je
jasno da standard opada svima čije su penzije i plate umanjene. Ali tu se posledice ne završavaju.
Njihova smanjena potrošnja dovodi do smanjenja proizvodnje i, posledično, do otpuštanja
radnika i smanjenja standarda onih kojima nisu dirane plate.
Šta bi država sada trebalo da uradi? Gde vidite izlaz?
Trebalo bi težište ekonomske politike prebaciti na investicije i zapošljavanje. Samo kroz
investicije se može ostvariti ekonomski rast i novo zapošljavanje a time i povećanje životnog
standard. Ima i dobrih poteza koji vode u tom pravcu. To je, pre svega, skup zakona koji
poboljšavaju privredni ambijent i olakšavaju investicije. Ali kamate su i dalje previše visoke za
investitore, kurs je nerealan, a država je smanjenje budžetskog deficita jednim delom ostvarila
smanjivanjem investicija, što nije dobro. Ja ne zagovaram odustajanje od štenje, pogotovo u
malo pre pomenutom onemogućavanju rasipništva. Ali skrećem pažnju, i u tome sigurno nisam
jedini, da štednja rešava jedan, manji, problem a otvara drugi, daleko veći. To me podseća na
metaforu da se bavimo pedantnim aranžiranjem ležaljki na palubi putničkog broad koji je na
pogrešnom putu. Zato sam za aktivnu promociju investicija i potrošnje istovremeno sa merama
usmerenim ka fiskalnoj konsolidaciji.

2. Šta ako se nastavi sa strogima merama štednje, bez povećanja investicija i oživljavanja
privrede?
Obećanje Vlade da će se bolje živeti možda već krajem ove godine, a ako ne, onda sigurno
sledeće, jednostavno neće biti moguće ispuniti. Mnogo će duže potrajati naše penjanje na “zelene”
grane.