1. Економски факултет Универзитета у Београду
ПРИСТУПНИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА ЕКОНОМИЈА РАЗВОЈА
Професор др Јуриј Бајец
ТЕМА:
Дијагноза привредног раста
Поставке и објашњење методе са закључцима
на примеру Србије
У Београду, 13.02.2013. године
Невена Прокић
Мастер студије: генерација 2012/2013
Смер: Међународна економија
Бр.индекса: 2017/2012

2. 2
САДРЖАЈ:
• Увод
• Оквир: Реформе и Раст
• Анализа и дијагноза привредног раста на примеру Србије
o Анализа макроекономских кретања у 2012.години
o Кључни закључци Фискалног савета на ребаланс буџета у
2012.години
o Оцене међународних организација за Србију (2012)
o Оцене структурних реформи у Србији
• Кључни разлози слабог привредног раста Србије
• Закључак

3. 3
Увод
Дугогодишње искуство, опсежна истрживања и анализе економиста Ricardo
Hausmann, Dani Rodrik, Andrés Velasco - утемељивача ове методе, у последњих 15 година
показала су да ефекти реформи у циљу подстицања привредног раста зависе од
специфичних околности земаља које су их спроводиле. Самим тим, исте или сличне
политике имале су различит утицај на њихов раст и развој.
Овај приступ више уважава економски амбијент али и избегава “стихијски
приступ” и нихилизам у спровођењу реформи. Аутори су дефинисали оперативни
униформни оквир за анализу и формулисање стратегија раста.
Овај метод се базира на следећим разматрањима:
1. Растуће стопе економског раста су главни изазов за ЗУР- подизање нивоа животног
стандарда најдиректнији је пут ка побољшању друштвених и индикатора људских
ресурса;
2. Иста развојна стратегија за све земље, без уважавања специфичних околности за сваку
појединачно, не може бити продуктивна и ефикасна. Наиме, стратегије варирају у
зависности од националних могућности и ограничења (иако су неки генерални
принципи попут: власничких права, законских правила, тржишно-оријентисаних
подстицаја, новца у оптицају, одрживих јавних финансија - пожељни свуда, мора се
узети у обзир и подробнија упућеност у локалне специфичности земље, када је у
питању оператива) ;
3. Развојне стратегије захтевају постављање приоритета ( због разних политичких и
административних ограничења са којима су владе суочене, лакше им је да “ублажавају
ограничења” уместо да таргетирају више циљева одједном).
Приступ се састоји из поставке оквира за “дијагнозу раста” као погодног
инструмента да се открију и анализирају приоритети политике. То подразумева следеће
кораке:
• Идентификација најзначајнијих ограничења економске активности
• Таргетирање приоритетних ограничења
• Постављање сета политика као одговора на поменута ограничења, са циљем да се,
у било ком тренутку, постигне највећи подстицај за реформске процесе и утиче на
њихов учинак.
Методологија се заснива на концепту односно специфичној алатки названој
“Decision Tree”. Прво питање које се поставља је: Шта одржава раст на ниском нивоу?
Затим се разматрају расположиви докази о потенцијалним узроцима, како би се дошло до
најтачнијег одговора.
Поред тога што је користан приручник за носиоце економске политике, предност
метода је и то што је довољно обухватан да укључује све постојеће развојне стратегије
примењене у различитим случајевима и на тој основи сугерише најбоље солуције и
реформске процесе за различите случајеве .

4. 4
Оквир : Реформе и Раст
Економија са ниским перформансама и са потребом за реформама је она у којој су
тржишне имперфекције и дисторзије веома присутне и раширене. Њихов узрок потиче од:
државних намета (попут пореза на производњу) или функционисања одређених тржишта
(попут екстерних ефеката људског капитала, информациона преливања итд).Ове
неправилности спречавају најбољу употребу расположивих ресурса и тиме одржавају
економију на ниском нивоу продуктивности. Такви поремећаји праве клин између
приватног и друштвеног вредновања појединих привредних активности.
Користећи овај широки оквир и методологију концепта „Growth Diagnostics“ у
наставку је наведено укратко, по кључним ставкама, неколико архетипских типова
реформских стратегија.
1. Свеобухватна реформа
Један од начина за елиминацију свих недоумица и неизвесности везаних за
последице стратешких реформи је симултано отклањање свих дисторзија.Овај тип
реформе гарантује унапређење благостања.Најбољи могући економски раст постиже се
управо уклањањем свих препрека које стоје на путу раста.
Али, битно је напоменути да ова стратегија захтева комплетно знање и увид у
преовлађујуће поремећаје присутне у економији једне земље, као и капацитет да се оне
уклоне у целости. Ово је технички исправан став, али практично- немогућ. То је и кључни
недостатак ове стратегије, због чега се ретко њој и прибегава.
2. Урадити што више и то на најбољи могући начин
Овај приступ је прилично заступљен у данашње време а подразумева све оне
реформе које су практичне, политички изводљиве и/или условно применљиве.Међутим,
занемарује основне економске поставке у овом методу. Ово је врло опсежан приступ -
laundry list approach - који се заснива на ставовима да:
• ..је свака реформа добра,
• ..што више области се обухвати и реформише- то боље!
• ..и што је дубља реформа било којег подручја- тим пре је спроводити.
Ово јесте практичан приступ, али економски нерационалан.
3. Друга најбоља реформа
Софистициранија верзија претходне, ова стратегија експлицитно узима у обзир
“друге-најбоље” интеракције између економских категорија,са циљем достизања или
промоције економског благостања у окриљу мноштва тржишних и политичких
имперфекција и примену тзв. “плана Б”.

5. 5
У оквиру наведеног, неко ће дати приоритет реформама које изазивају друге-
најбоље ефекте и ублажавају и/или избегавају све оне које производе штетне ефекте.На
пример, парцијална реформа трговине или либерализација капиталног тржишта може
редуковати благостање осим ако се обухватније реформе финансијских тржишта и
трговинског промета спроводе истовремено.
Глаавни недостатак ове стратегије је то што је већину ових “других-најбољих
интеракција и решења” веома тешко открити и квантификовати еx анте.У пракси
нарочито, већина ових интеракција је непозната или прикривена и увиђа се тек након што
се деси неки догађај, уместо да их је могуће антиципирати унапред и проактивно
деловати.
4. Таргетирање највећих дисторзија
Носиоци реформи могу се фокусирати на елиминацију или редуковање
најзначајнијих поремећаја у економији, уколико се претходна два правца стратегија (друга
и трећа-изнад објашњена) не могу применити практично или је отежано њихово
спровођење (нпр уклањање највећих “клинова” између приватних и социјалних
вредности). Ово је основни принцип “concertina method” познате у теорији трговине:
побројати дисторзије и рангирати од највећих ка најслабијим- али пропорционално
упоредивим. Затим почети са редукцијом највеће међу њима, наставити уклањањем друге
највеће и тако редом ка свакој следећој, слабијој по интензитету и значају.Под одређеним
условима-мада прилично рестриктивним, ова стратегија може допринети побољшању
укупног благостања.
Две главне мане овог приступа су :
• Неопходно је имати комплетну листу свих дисторзија, чак и оних које немају
експлицитну форму попут државних интервенција, редуковања пореских стопа итд.
• Нема гаранција да ће реформе са највећим утицајем на економско благостање и раст
бити оне које ће се прве предузети.
Из тих разлога, ова стратегија доноси неизвесне и несигурне користи посебно на кратак
рок.
5. Фокус на највећа обавезујућа ограничења
Аутори сматрају да је ова стратегија најпрактичнија за примену и највише обећава
када је у питању ефекат спроведене реформе. Логика се заснива на следећем запажању:
• Ако је листа предуслова за реформу непозната или неприменљива у стварности и
• Откривање алтернативне најбоље интеракције између економских категорија на
тржишту скоро-па-немогућ задатак,
најделотворније је фокусирати се на реформе код којих се могу предвидети тј.погодити
највећи директни ефекти на тангирано питање/категорију у економији.
Основни принцип заснован је на предузимању реформи које ублажавају највеће
препреке и тиме производе најјачи ефекат на путу достизања „зацртаног“. Пре него
користити приступ директног „нишана“ мете са надом да ће се некако погодити циљано.
Логика је дакле:
1. фокус на одређена кључна економска подручја,

6. 2. идентификација дисторзиј
3. избор стратегије која ће омогућити њихово уклањање/редукцију.
Као инструмент за пос
“Decision Tree”. Идући одозго на доле по
потенцијалне узроке формулисаног проблема
који су то кључни разлози који ометају раст.
Извор: Growth diagnostics, Ricardo Hausmann, Dani Rodrik, Andrés Velasco
Према ауторима методе, економски раст зависи од :
• Повраћаја на акумулацију (у ширем смислу),
• Сврсисходности акумулације у приватном смислу и
• Трошка финансирања акумулације.
Први корак при дијагно
омета виши привредни раст земље.
Наредни подразумева да се расветле специфичне дисторзије које су узрочници
најозбиљнијих ограничења. Они се
рашчлањавају све до оних поче
на дну дрвета за одлуке) чијим
и у крајњој инстанци опструира
На крају је могуће саставити
(носиоцима економске политике)
идентификован током ове анализе.
тификација дисторзија/ограничења са највећим утицајем на еко
која ће омогућити њихово уклањање/редукцију.
Као инструмент за постављање дијагнозе за одређену земљу,користи се
одозго на доле по „гранама дрвета“ које сигнализирају
формулисаног проблема, поступно се добијају одговор
азлози који ометају раст.
Ricardo Hausmann, Dani Rodrik, Andrés Velasco (2005)
кономски раст зависи од :
Повраћаја на акумулацију (у ширем смислу),
акумулације у приватном смислу и
Трошка финансирања акумулације.
ностицирању је откривање који од ова три фактора највише
омета виши привредни раст земље.
Наредни подразумева да се расветле специфичне дисторзије које су узрочници
најозбиљнијих ограничења. Они се,уз помоћ “Decision Tree” инструм
до оних почетних „најједноставнијих“ разлога (сликовито представљени
чијим се запостављањем и нерешавањем проблеми усложњавају
опструира раст.
могуће саставити „рецепт“ и препоручити одговарајући
итике) који прецизно таргетира одређе
идентификован током ове анализе.
6
са највећим утицајем на економски раст ,
користи се алатка
које сигнализирају
одговори на питања
је откривање који од ова три фактора највише
Наредни подразумева да се расветле специфичне дисторзије које су узрочници
инструмента, поступно
(сликовито представљени
проблеми усложњавају
и препоручити одговарајући „медикамент“
одређени проблем,

7. 7
У низу ограничавајућих фактора раста и благостања, изазов је уочити оне код којих
се постижу највећи директни ефекти кроз развојне политике, инструменте и мере. Да чак и
када се узму у обзир друге-најбоље интеракције и индиректни ефекти, преливања- нето
ефекат промене економске политике буде делотворан и великог домета.
Фактори који утичу на раст, могу се поделити у две категорије:
1. Високи трошкови финансирања домаћих инвестиција- узроковани:
• Лошим условима међународног финансирања услед: високог ризика земље,
презадужености, ниског кредитног рејтинга, макроекономске и политичке
нестабилности, неповољног амбијента за привлачење страних
инвеститора…
• Отежано домаће финансирање- када национално тржиште капитала није
развијено или лоше функционише, па је тешко обезбедити колатерал
банкама од стране зајмопримаца-последично са јављају тешкоће у
пословању,посебно при наплати потраживања и расте ризик од
финансијских криза.
Оба наведена узрока повећавају цену капитала, посебно страног.
2. Ниска профитабилност инвестиција, услед:
• Високих пореских стопа,
• Великих екстерналија, преливања ефеката, неусклађене координације;
• Ниске продуктивности, слабих државних подстицаја и стимулативних мера,
споро прихватање нових технологија;
• Незадовољавајући ниво тј. квалитет људског капитала, неадекватна
инфраструктура, високи транспортни и/или трошкови телекомуникација итд.
Анализа и дијагноза привредног раста на примеру Србије
Анализа макроекономских кретања у 2012.години
Успоравање глобалног привредног раста, рецесија у еврозони и на нивоу ЕУ са
једне стране,неповољна макроекономска кретања-на првом месту раст дефицита државног
буџета и последично јавног дуга, раст инфлације, слабљење домаће валуте, погоршање
кредитног рејтинга, неповољни временски услови у зимском и летњем периоду у региону
и у земљи, укључујући и то да је 2012. била изборна година што је додатно утицало на
повећану државну потрошњу и политичку нестабилност- кључни су фактори опадања
економске активности и нетативног привредног раста у Србији.

8. Узимајући у обзир наведене факторе
од око 2%. Након реалног пада БДП у првом (
очекиван је пад БДП и у четвртом кварталу 2012. године
Међугодишња инфлација у септембру је износила 10,3% и у највећој мери је
резултат раста цена хране (услед раста цена примарних пољопривредних
цена нафтних деривата (због раста светске цене нафте). Инфлација је половином
2012.године, на међугодишњем нивоу, прешла горњу границу дозвољеног одступања од
циља (који износи 6,1%). На крају 2012.године очекује се да достигне међугод
од око 13%.
У првих девет месеци,
великим уделом проблематичних кредита у укупно одобреним кре
становништву.Кредитна активност банака у септембру је убрзана захва
новог пакета субвенционисаних кредита привреди
На девизном сектору забележено
години, као последица замрзавања аранжмана са ММФ, високог фискалног дефицита
дефицита текућег рачуна и смањених
августа 2012.год. динар је ослабио
Србије (НБС) да спречи даљу депресијацију
Ниво девизних резерви је
ликвидности и изложености финансијском ризику. Нето девизне резерве НБС су износиле
5,5 млрд евра, што задовољава критеријум извршења према ММФ.
На тржишту рада очекује се на крају
регуларно запослених у односу на претходне три
незапослености, као и реални раст просечне нето зараде од око 2%.
Рецесија у ЕУ, као и пад пољопривреде која има значај
негативно су се одразили и на спољнотрговинску активност у 2012.години.
процењених вредности извоза и увоза робе у последњем кварталу, предвиђа се
спољнотрговински дефицит од 5,6 млрд
Дефицит текућег рачуна процењује се на 11% БДП, што је повећање за 2 п.п. у
односу на претходну годину.
Фискални дефицит је у првој половини године знатно повећан, на пр
док је јавни дуг далеко премашио 45% БДП
буџетском систему. Заустављање ових кретања захтевало је брзу фискалн
у циљу постизања макроекономске и финансијске
буџета Републике, мере фискалне консолидације ступају на снагу у последњем кварталу
2012.године, али прави ефекат достижу у 2013. години.
обзир наведене факторе, процењен је реални пад БДП у 201
да БДП у првом (-2,5%), другом (-0,8%) и трећем (
очекиван је пад БДП и у четвртом кварталу 2012. године.
Међугодишња инфлација у септембру је износила 10,3% и у највећој мери је
резултат раста цена хране (услед раста цена примарних пољопривредних
цена нафтних деривата (због раста светске цене нафте). Инфлација је половином
, на међугодишњем нивоу, прешла горњу границу дозвољеног одступања од
циља (који износи 6,1%). На крају 2012.године очекује се да достигне међугод
, забележен је низак ниво кредитне активности банака
великим уделом проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима привреди и
Кредитна активност банака у септембру је убрзана захваљујући
новог пакета субвенционисаних кредита привреди.
забележено је слабљење динара у односу на просек
, као последица замрзавања аранжмана са ММФ, високог фискалног дефицита
дефицита текућег рачуна и смањених капиталних прилива. Од почетка године до краја
динар је ослабио за око 7% упркос интервенцијама Народне банке
) да спречи даљу депресијацију.
Ниво девизних резерви је ипак задовољавајући, према критеријумима екстерне
изложености финансијском ризику. Нето девизне резерве НБС су износиле
5,5 млрд евра, што задовољава критеријум извршења према ММФ.
На тржишту рада очекује се на крају године успоравање пада укупног броја
регуларно запослених у односу на претходне три године и повећање анкетне стопе
незапослености, као и реални раст просечне нето зараде од око 2%.
, као и пад пољопривреде која има значајно учешће у извозу,
и и на спољнотрговинску активност у 2012.години.
процењених вредности извоза и увоза робе у последњем кварталу, предвиђа се
спољнотрговински дефицит од 5,6 млрд ЕУР на крају године.
Дефицит текућег рачуна процењује се на 11% БДП, што је повећање за 2 п.п. у
скални дефицит је у првој половини године знатно повећан, на пр
док је јавни дуг далеко премашио 45% БДП - предвиђених као горња граница З
Заустављање ових кретања захтевало је брзу фискалну консолидацију
зања макроекономске и финансијске стабилности. Усвајањем ребаланса
мере фискалне консолидације ступају на снагу у последњем кварталу
2012.године, али прави ефекат достижу у 2013. години.
8
реални пад БДП у 2012.години
0,8%) и трећем (-2,2%),
Међугодишња инфлација у септембру је износила 10,3% и у највећој мери је
резултат раста цена хране (услед раста цена примарних пољопривредних производа) и
цена нафтних деривата (због раста светске цене нафте). Инфлација је половином
, на међугодишњем нивоу, прешла горњу границу дозвољеног одступања од
циља (који износи 6,1%). На крају 2012.године очекује се да достигне међугодишњи ниво
забележен је низак ниво кредитне активности банака,са
дитима привреди и
љујући одобравању
слабљење динара у односу на просек у 2011.
, као последица замрзавања аранжмана са ММФ, високог фискалног дефицита,
капиталних прилива. Од почетка године до краја
за око 7% упркос интервенцијама Народне банке
задовољавајући, према критеријумима екстерне
изложености финансијском ризику. Нето девизне резерве НБС су износиле
године успоравање пада укупног броја
године и повећање анкетне стопе
но учешће у извозу,
и и на спољнотрговинску активност у 2012.години. На основу
процењених вредности извоза и увоза робе у последњем кварталу, предвиђа се
Дефицит текућег рачуна процењује се на 11% БДП, што је повећање за 2 п.п. у
скални дефицит је у првој половини године знатно повећан, на преко 7% БДП ,
предвиђених као горња граница Законом о
у консолидацију
Усвајањем ребаланса
мере фискалне консолидације ступају на снагу у последњем кварталу

9. 9
Кључни закључци Фискалног савета на ребаланс буџета у 2012.години1
• Предложени ребаланс буџета није адекватан јер доноси додатно повећање
дефицита уместо његовог смањења. То је последица великог повећања расхода
(„тринаеста пензија“, субвенције и друго), које превазилази уштеде које ће се
остварити смањењем раста пензија и зарада и повећањем пореза.
• Ребалансом су предвиђене уштеде и повећање прихода – од преко 20 милијарди
динара. Промена пореских закона (повећање опште стопе ПДВ-а са 18% на 20%,
повећање акциза на дуванске производе и стопе пореза на доходак грађана) утицаће
на смањење дефицита за 15 до 17 милијарди динара, док ће се на основу мање
октобарске индексације пензија и зарада у 2012. уштедети око 4 милијарде динара.
Све ове мере Фискални савет оцењује позитивно.
• Фискални савет сматра да предложени програм није фискално одговоран, као и да
је лоше таргетиран. За субвенције и буџетске позајмице привреди (ФИАТ,
грађевинарство, вагоноградња, субвенционисани кредити за ликвидност и остало)
ребалансом је повећан буџет за преко 10 милијарди динара. Уз то, повећане су за
око 9,5 милијарди динара субвенције у пољопривреди, као мера Владе за
ублажавање последица суше. С обзиром на то да је садашњи систем субвенција
растрошан и неселективан, пре било каквог повећања ових издатака, било је
неопходно преиспитати постојећа издвајања за субвенције.
• У појединим министарствима предвиђено је повећање раста зарада мимо важеће
законске индексације. Ребалансом буџета је предвиђено укупно повећање
издвајања за зараде у односу на претходну годину за готово 15%.
Фискални савет сматра да је средства за нове мере било могуће обезбедити
прерасподелом у оквиру расположивих средстава, а не повећањем дефицита.Такође,
билоје неопходно извршити рационализацију расхода локалне самоуправе и тим
средствима финансирати неке нове расходне мере Владе (ублажавање последица суше, на
пример).
Смањење дефицита у наредним годинама мора да буде изузетно оштро, да би се
зауставио даљи раст јавног дуга и тако избегла дужничка криза.Раст јавног дуга је
неизбежан и у 2013.години, али је тренд раста могуће преломити у 2014. години, а затим
започети његово трајно смањивање, поручује Фискални савет.
Три су кључне групе мера којима би се избегла криза јавног дуга.У свом извештају
од маја, Фискални савет је дефинисао три основна стуба на којима би почивао успешан
програм фискалне консолидације. То су: 1) пореска реформа, 2) замрзавање раста пензија
и плата и 3) уштеде које би се оствариле реформама јавног сектора. Влада је за сада
започела спровођење прве две групе мера.
Изостаје трећи,најбитнији стуб фискалне консолидације, који подразумева следеће:
• окончање преструктурирања и приватизације друштвених предузећа у надлежности
Агенције за приватизацију (са око 97.000 запослених),
1
Oцена ребаланса буџета за 2012.год. и предлога закона с фискалним утицајима, Фискани савет септембар
2012.

10. 10
• смањење броја запослених у јавном сектору,
• спровођење пензијске реформе,
• успостављање одрживог система фискалне децентрализације,
• смањење нивоа субвенција итд.
Ребалансом буџета за 2012.годину, али и првим најавама Владе за 2013.годину
предложено је повећање уместо смањења појединих ставки буџета- попут субвенција,
што имплицира да може изостати допринос трећег стуба фискалне консолидације, али и
да неумерена државна потрошња поништи уштеде које ће се остварити ограничавањем
раста плата и пензија и повећањем пореза.
Оцене међународних организација за Србију (2012)
Србија се,према Извештају Светске банке и Међународне финансијске корпорације
о пословању у 2012.години, налази на 86. месту по лакоћи пословања, док се у
прошлогодишњем извештају налазила на 95. месту. Оцењено је да је Србија остварила
напредак у погледу оснивања предузећа, спровођења уговора и решавања несолвентности,
док је заузела 149.место по плаћању пореза и 179. место по добијању грађевинских
дозвола.
Међународна агенција „Standard and Pооr's“ почетком августа 2012.године, снизила
је кредитни рејтинг дугорочног сувереног дуга Србије у страној и домаћој валути на " ББ-"
са негативним изгледима, узимајући у обзир растући спољнотрговински и фискални
дефицит и рањивост домаће економије.
Бонитетна кућа „Fitch“ средином августа је задржала рејтинг " ББ-" за дугорочни
државни дуг Србије и смањила изгледе рејтинга Србије са оцене стабилно на негативно
због погоршања фискалне ситуације и положаја земље у односу на спољно финансирање,
као и слабих изгледа за привредни раст.
Оцене структурних реформи у Србији
У Извештају о транзицији 2012. ЕБРД је истакла да је Србија поправила две оцене
за спроведене реформе, у области:
• обновљивих извора енергије (захваљујући четири пројекта Механизма чистог
развоја)
• финансирања микро, малих и средњих предузећа (унапређење у доступности
информација о кредитима и у систему регистровања земљишта). Сада је оцењена
чистом тројком.
Као што приказује графикон, оцене напретка реформи на корпорацијском, сектору
енергије, инфраструктуре и финансијском сектору, иду од "1" до "4+" при чему највиша
оцена указује на високо поштовање стандарда тржишне економије а најнижа на готово
централно-планску економију.

11. Издвојићу још неке битне оцене
• Корпорацијски сектор:
o "3-" за реформе у агробизнису, индустрији и некретнинама и
o чисту тројку за телекомуникације.
• За реформе у сектору предузећа, најбоље је оцењена за мале приватизације "4
за реструктуирање предузећа само "2+".
• Тржиште : либерализација цена и трговине,
четворкама, а политика конкуренције са "2+".
Када је реч о реформама у инфраструктури,
телекомуникација тржиште потпуно либерализовано и да је конкуренција повећана
код железнице потребни даљи кораци на раздвајању инфраструктуре од саобраћаја.
повећање конкуренције у овој грани саобраћаја
директивама ЕУ, структурне промене иду у смеру одвајања инфраструктуре од самог
транспорта. Ипак, реформе се споро спроводе и железница је
државни буџет.
На финансијском сектору
година успешно носио са кризом и да је на крају 2011.године коефицијент адекватности
капитала био добар - 19,7%. Међутим, ниво ненаплативих зајмова је наставио да расте и
средином 2012.год. је премашио 20%.
ЕБРД указује и на напоре усмерене на јачање улоге домаће валуте. Стратегија
"динаризације" НБС заснована је на три стуба
промоцији инструмената деноминованих у динарима и развоју "хеџинг" инструмената за
заштиту од валутног ризика на небанкарском тржишту.
Издвојићу још неке битне оцене Србије у другим сегментима транзиционих реформи.
е у агробизнису, индустрији и некретнинама и
чисту тројку за телекомуникације.
За реформе у сектору предузећа, најбоље је оцењена за мале приватизације "4
за реструктуирање предузећа само "2+".
: либерализација цена и трговине, спољнотрговинска размена оцењени су
а политика конкуренције са "2+".
ч о реформама у инфраструктури, ЕБРД истакла да је у сектору
телекомуникација тржиште потпуно либерализовано и да је конкуренција повећана
код железнице потребни даљи кораци на раздвајању инфраструктуре од саобраћаја.
ање конкуренције у овој грани саобраћаја као и унапређење услу
структурне промене иду у смеру одвајања инфраструктуре од самог
ранспорта. Ипак, реформе се споро спроводе и железница је и даље велики терет за
На финансијском сектору, ЕБРД закључује да се банкарски сектор последњих
година успешно носио са кризом и да је на крају 2011.године коефицијент адекватности
19,7%. Међутим, ниво ненаплативих зајмова је наставио да расте и
је премашио 20%.
ЕБРД указује и на напоре усмерене на јачање улоге домаће валуте. Стратегија
"динаризације" НБС заснована је на три стуба - јачању макроекономског окружења,
промоцији инструмената деноминованих у динарима и развоју "хеџинг" инструмената за
заштиту од валутног ризика на небанкарском тржишту. У прилог томе, НБС и Влада РС
11
у другим сегментима транзиционих реформи.
е у агробизнису, индустрији и некретнинама и
За реформе у сектору предузећа, најбоље је оцењена за мале приватизације "4-" али
нска размена оцењени су
истакла да је у сектору
телекомуникација тржиште потпуно либерализовано и да је конкуренција повећана, док су
код железнице потребни даљи кораци на раздвајању инфраструктуре од саобраћаја.Циљ је
услуга.У складу са
структурне промене иду у смеру одвајања инфраструктуре од самог
даље велики терет за
ује да се банкарски сектор последњих
година успешно носио са кризом и да је на крају 2011.године коефицијент адекватности
19,7%. Међутим, ниво ненаплативих зајмова је наставио да расте и
ЕБРД указује и на напоре усмерене на јачање улоге домаће валуте. Стратегија
мског окружења,
промоцији инструмената деноминованих у динарима и развоју "хеџинг" инструмената за
У прилог томе, НБС и Влада РС

12. потписале су Меморандум о разумева
финасијске трансакције. Србија је потписница
напоре како би унапредила сарадњу између домаћих и страних органа власти.
Регулаторна независност је остала ограничена у енергетском сектору.И поред
успостављања методологије обрачуна тарифних цена регулаторна агенција нема моћ да
успостави коначне нивое регулаторних цена у овом јавном сектору.Такође, држава не
планира приватизацију ЕПС-а,
малих хидроцентрала и реконструк
ЕБРД навела да је у протеклих годину дана земља постала кандидат за ЕУ и да је
напредовала са реформама на више инфраструктурних сектора, али да је истовремено
макроекономска дисциплина ослабила.
Као кључне приоритете за
→ обнову фискално опрезне политике,
→ јачање регулаторне независности у
→ интензивирање напора за унапређење локалног тржишта капитала.
Графикон кретања реалног
(период 1989-2012.)
Извор: Transition Report, EBRD
Меморандум о разумевању у циљу промоције и укључивања
финасијске трансакције. Србија је потписница Бечке иницијативе (2009) и
како би унапредила сарадњу између домаћих и страних органа власти.
Регулаторна независност је остала ограничена у енергетском сектору.И поред
гије обрачуна тарифних цена регулаторна агенција нема моћ да
успостави коначне нивое регулаторних цена у овом јавном сектору.Такође, држава не
а, али је у плану објављивање тендера у циљу изградње 8
малих хидроцентрала и реконструкција 15 постојећих.
да је у протеклих годину дана земља постала кандидат за ЕУ и да је
напредовала са реформама на више инфраструктурних сектора, али да је истовремено
макроекономска дисциплина ослабила.
Као кључне приоритете за 2013.годину за Србију, ЕБРД је навео:
обнову фискално опрезне политике,
латорне независности у енергетском сектору и
интензивирање напора за унапређење локалног тржишта капитала.
реалног БДП-a за Србију - поређење са земљама чланицама
Transition Report, EBRD (2012)
12
у циљу промоције и укључивања динара у
(2009) и сада улаже
како би унапредила сарадњу између домаћих и страних органа власти.
Регулаторна независност је остала ограничена у енергетском сектору.И поред
гије обрачуна тарифних цена регулаторна агенција нема моћ да
успостави коначне нивое регулаторних цена у овом јавном сектору.Такође, држава не
али је у плану објављивање тендера у циљу изградње 8
да је у протеклих годину дана земља постала кандидат за ЕУ и да је
напредовала са реформама на више инфраструктурних сектора, али да је истовремено
чланицама ЕБРД

13. 13
Кључни разлози слабог привредног раста Србије
Узимајући у обзир горе наведене индикаторе макроекономских кретања у Србији
2012.године, могуће је идентификовати кључне узроке негативног привредног раста. Како
је ситуација у земљи веома комплексна и одсликава веома неповољна кретања на многим
пољима, користећи методологију и оквир методе Growth diagnostics, у наставку ћу
изложити узроке негативног економског раста у претходној 2012.години.
Кључни фактори који су утицали да стопа привредног раста буде у паду могу се
груписати на следећи начин :
→ макроекономска неравнотежа, услед:
o високе ифлације
o високог фискалног дефицита
o неодрживог нивоа јавног дуга
o погоршања кредитног рејтинга и повећења валутног ризика Србије -што је за
последицу имало раст цене страног капитала и нижи ниво страних инвестиција
Међугодишњи раст инфлације предвиђа се и у 2013. години. Стабилизиција општег
нивоа цена на нешто нижем нивоу, могућа је тек по спровођењу фискалне консолидације
и структурних реформи, уз склапање СБА (stand-by arrangement) са ММФ. До тада,
растући инфлаторни притисци могу се ублажити повећањем степена рестриктивности
монетарне политике узимајући при томе у обзир евентуално слабљење инфлационих
очекивања,утицај екстерних фактора и ефекте фискалне консолидације након спроведеног
ребаланса буџета .
У четвртом кварталу 2012.било је неопходно спровести Ребаланс буџета у циљу
фискалне консолидације и спречавања избијања дужничке кризе. Ребалансом републичког
буџета и пакетом мера предвиђен је дефицит опште државе на крају 2012.године од 222,5
млрд односно 6,8% БДП, што би утицало и на смањење учешћа јавног дуга у БДП.
→ нестабилност у монетарном и финансијском сектору услед:
o депресијације девизног курса динара
o ниског нивоа кредитне активности банака са великим уделом проблематичних
кредита привреди и становништву, као и слаба наплата потраживања банака;
o раст референтне каматне стопе услед високе инфлације
→ неравнотежа спољнотрговинских трансакција
o повећање спољнотрговинског дефицита
o раст дефицита текућег рачуна у односу на 2011.годину
На убрзање раста извоза позитивно ће утицати повећање производње у
аутомобилској индустрији у четвртом кварталу. Позитиван утицај на смањење текућег
дефицита имаће:
• реализовање инвестиција у извозно оријентисане секторе,
• фискална консолидација,

14. 14
• депресијација динара и
• раст нето прилива по основу дознака
док ће повећање отплата по основу камата утицати на раст дефицита текућег рачуна.
→ атрактивност земље за страна улагања (СДИ)
o по лакоћи пословања Србија поправила ранг на 86. место у 2012. у односу на 95.
у 2011.години ( Извештај СБ и МФК).
o остварила напредак у погледу оснивања предузећа, спровођења уговора и
решавања несолвентности ( Извештај СБ и МФК )
o побољшање финансирања микро, малих и средњих предузећа захваљујући
унапређењу: доступности информација о кредитима и система регистровања
земљишта.
Све ово указује на поправљање економског окружења и потенцијално повољније
услове за привлачење страних инвеститора, што се може очекивати у 2013.години уз
додатне напоре ка унапређењу осталих захтева.
o подбацила у домену добијања грађевинских дозвола
Што је неповољно са аспекта привлачења инвеститора, а посебно grinfield инвестиција.

15. 15
Закључак
На основу изнетих индикатора макроекономских кретања и оцена ЕБРД за
напредак у транзиционом процесу, а у складу са оквиром методе, моје мишљење је да би
се на Србију могла применити стратегија Таргетирања највећих дисторзија. При разради
плана развојних политика и мера, акценат би свакако требало ставити на хитност и
неопходност уклањања кључних узрока макроекономске нестабилности:
свођење буџетског дефицита у прихватљиве оквире,
постепено смањивање учешћа јавног дуга у БДП како би се побољшао кредитни
рејтинг земље и избегла криза,
обуздавање инфлације,
спречавање даљег раста незапослености,
унапређење инфраструктуре и даљи напори ка привлачењу СДИ.
Разлози су већ детаљно образложени, преостају само инструменти и мере којима ће
Влада РС прихватити препоруке и имплементирати реформе које доносе највеће директне
и мерљиве ефекте, иако видљиве на дужи рок. У првом реду ту мислим на препоруке
Фискалног савета али и узимање у обзир препорука домаћих економских експерата али и
међународних инстиуција (ЕБРД, ММФ, СБ) које прате и извештавају о напретку у
транзиционим реформама.
Истакла бих и следеће веома значајне ставке у подизању привредног потенцијала
земље на дужи рок са вишеструким ефектима на економију у целини:
улагање у људске ресурсе са циљем подизања цене рада и диференцирања на
тржишту рада, што ће повратно повећати ниво и квалитет животног стандарда
људи;
побољшавање услова за запошљавање младих образованих људи- посебно
високообразованих ;
подршка предузетништву кроз стварање повољнијег амбијента (адекватно
опорезивање како би се спречила експанзија сиве економије, али и финансијска и
стручна подршка надлежних органа и институција ...)
имплеметација пројеката у већем обиму која ће ангажовати домаће потенцијале и
тако подстаћи извоз знања и услуга са високом додатом вредношћу.

16. 16
ЛИТЕРАТУРА:
• „Growth Diagnostics“, Ricardo Hausmann, Dani Rodrik, Andrés Velasco (2005)
• Преглед макроекономских и фискалних кретања јул–септембар 2012,
Министарство финансија и привреде, 2012
• Оцена ребаланса буџета за 2012. годину и предлога закона с фискалним утицајима,
Фискални Савет, септембар 2012.
• Transition Report 2012, EBRD