3. MILORD JANEŠ
Bila je završena verska svečanost zbog koje se u Gauhati, jednom od
najvažnijih gradova hinduskog Asama, sleglo hiljade i hiljade vernih sledbenika
Višne, koji su stigli iz svih mesta, okupani u svetim vodama Bramaputre.
Dragoceni kamen iz Salagramana, koji nije ništa drugo do skamenjena
školjka u obliku roga crne boje u kojoj se nalazila jedna vlas kose boga Višnu,
zaštitnika Indije, bio je prenet u veliku pagodu Karija i verovatno skrivena na
tajno mesto, poznato samo radži, njegovim ministrima i velikom svešteniku.
Ulice su se brzo praznile: narod, vojnici, bajadere, svirači, hitali su da se
vrate u svoje kuće, kasarne, hramove ili hotele, da bi se okrepile posle toliko
časova hoda oko grada prateći ogromna kola koja su nosila željenu amajliju, a
naročito tu vlas kose zbog koje su sve indijske države zavidele srećnome radži
od Asama.
Dva čoveka, koji su odudarala po odeći koju su nosili, silazili su lagano
jednom od glavnih ulica, zaustavljajući se s vremena na vreme da izmene po
koju reč, naročito kada u blizini nije bilo ni naroda ni vojnika. Jedan od njih je
bio lep tip evropljanina, pedesetih godina, prosede i guste brade, malo
preplanule kože, u odelu od belog flanela i sa šeširom koji je ličio na
meksikanski sombrero i bio ukrašen pozlaćenim resama. Drugi je, međutim, bio
istočnjak, sa krajnjeg istoka, sudeći po boji njegove kože koja je imala
maslinastu nijansu. Bio je to čovek veoma crnih očiju koje su plamtele, crne
brade i duge kovrčave kose koja mu je padala po ramenima. Na sebi je imao
bogatu kazaku od zelene svile, izvezenu i sa zlatnim dugmetima, nosio je duge
čarape iste boje, visoke čizme od žute kože sa visokom petom, dok mu je o
pojasu od bele svile visila divna sablja čiji je držak bio ukrašen dijamantima i
rubinima velike vrednosti. Obojica su bili visoki, sposobni da se odupru bar
dvadesetorici.
– Dakle, Janeš? – najednom je upitao čovek odeven u svilu, zaustavljajući
se po deseti put. – Šta si odlučio? Moji ljudi se dosađuju. Ti znaš da strpljenje
nije jaka strana starih tigrova sa Mompračema. Već smo osam dana ovde,
razgledamo hramove ovoga grada i prljavu vodu Bramaputre. Tako se ne osvaja
kraljevstvo.
– Ti uvek žuriš – odvratio je drugi. – Zar godine neće uspeti nikad da
stišaju vrelu krv Tigra od Malezije?
– Ne verujem – odvratio je čuveni gusar, osmehujući se. – A zar ni tebi
neće oduzeti tvoj večiti mir?
– Želeo bih, dragi moj Sandokane, da stavim ruku na radžin presto i
strgnem mu krunu da bih je stavio na glavu moje lepe Surame, no to mi ne
izgleda tako iako. Sve dok se ne ukaže pogodna okolnost đa se približim
prepotentnom vladaru nećemo moći da pokušamo.
4. – A ta okolnost se traži. Zar je popustila tvoja mašta?
– Ne verujem jer mi se jedna ideja stalno nameće – odvratio je Janeš.
– Koja?
– Ako ne načinimo prepad, nikad nećemo doći u radžinu milost, jer on mrzi
strance.
– Spremni smo da ti pomognemo. Nas je trideset pet, sa Sambilongom, a
sutra će stići i Tremal-Najk i Kamamuri. Danas su mi telegrafisali da napuštaju
Kalkutu i dolaze ovamo. Hajde, iznesi svoju ideju.
Umesto da odgovori Janeš se zaustavio pred jednom palatom čiji su prozori
bili osvetljeni.
– Tu smo – rekao je Janeš.
– Gde to?
– Radžin prvi ministar, Njegova ekselencija Kaksa Faraum neće tako lako
da zaspi večeras.
– Zašto?
– Pored buke koju ima pod svojim prozorima. Kakva glupa ideja da se
nastani iznad hotela. Moglo bi skupo da ga košta.
Sandokan ga je gledao začuđeno.
– Da li tvoja ideja kreće od ovog hotela? – upitao je.
– To ću znati kasnije. Kao što sam se poigrao sa Džemsom Brukom koji
nije bio budala, našaliću se i sa Nj. E. Kaksom Faraumom. Jesi li gladan,
pobratime?
– Dobra večera ne bi mi škodila.
– Nudim ti je, ali ćeš ti jesti sam – rekao je Janeš.
– Pretvaraš se u zagonetku.
– Sledim moju famoznu ideju. Ti ćeš dakle večerati za drugim stolom i bilo
šta da se dogodi nećeš se umešati u moje rabote; tek kada budeš završio sa
večerom otići ćeš da pozoveš tigrove i reći ćeš im da se, kao mirni građani koji
uživaju u svežini noći, šetaju pod prozorima prvog ministra.
– A ako ti zapreti opasnost?
– Imam za pojasom dva dobra pištolja u džepu moj verni kris1
. Gledaj,
čekaj, jedi i pravi se da si slep i nem.
Pošto je to rekao, ostavio je Sandokana i ušao u hotel. Restoran nije bio
tako pun kao što je Janeš verovao da je. Sastojao se od tri male sale sa mnogim
stolovima i klupama i gomilom slugu koji su trčali kao ludi noseći boce
palminog vina i araka (arak je rakija od pirinča), kao i velike posude pune riba,
prženih na kokosovom ulju sa aromatičnim travama. Za stolovima nije sedelo
više od dvadesetak Hindusa.
Iznenadni ulazak Evropljanina izgleda da je proizveo loš utisak na sve, jer
su njihovi razgovori u istom času prestali. Portugalac, kome ništa nije izmaklo,
1
kris je nož sa zmijolikim sečivom i upotrebljava se u jugoistočnoj Aziji.
5. prošao je kroz dve prve sale, ušao u treću i seo za jedan sto za kojim su bile
četvorica bradatih kaltana2
, koji su u širokim pojasevima imali pravi arsenal
oružja.
Janeš ih je dobro pogledao i, sedajući bez pozdrava, povikao gromkim
glasom:
– Jesti! Milord imati velika glad!
Četvorica kaltana, kojima se nije mnogo sviđalo društvo ovoga stranca,
dokopali su svoje zdele i prešli za drugi sto.
– Odlično – promrmljao je Portugalac. – Za koji čas ću vas ili nasmejati ili
rasplakati.
U tome trenutku je prolazio jedan momak noseći posudu punu riba koje su
bile namenjene drugima. Janeš je brzo ustao i ščepao ga za uvo, primoravajući
ga da stane. Zatim mu je povikao u lice:
– Milord biti mnogo gladan. Stavi tu, lopužo! To je drugi put kako milord
zove.
– Sahibe! – povikao je zbunjen i pomalo besan Hindus. – Ova riba nije za
vas.
– Zvati me milord, mangupe! – vikao je Janeš, pretvarajući se da je besan.
– Ja biti veliki Englez. Stavi tu posudu! Dobro miriše.
– Nemoguće, milorde. Nije za tebe.
– Ja platiti i hteti jesti.
– Samo trenutak i ja te poslužiti.
– Brojaću sekunde na mom časovniku a zatim odseći tebi jedno uvo.
U tom trenutku je Sandokan ušao i seo za jedan prazan sto pored prozora.
Pošto je bio u istočnjačkom odelu i imao tamnu put niko nije obratio veliku
pažnju na njega. Samo što je seo doletele su tri ili četiri mlade sluge pitajući ga
šta želi za večeru.
– Jupitera mu – povikao je Janeš bacajući ljutito tek upaljenu cigaretu. –
Ušao je posle mene i već su se sleteli da ga posluže. Tako je to! Videćete šta će
da učini milord... Moreland, Uzmimo ime Sujodaninog sina jer dobro zvuči.
Gle! Evo pića!
Namenjena četvorici kaltana koji su ranije bili za Janešovim stolom, jedna
boca je u tom času promicala kraj njegovog stola i on je ščepao i, ne brinući se
kome je namenjena, potegao dobar gutljaj.
– Pravi arak – rekao je zatim. – Vere mi ukusno je.
Ovaj put je salom odjeknuo povik negodovanja. Svi su bili skočili od svojih
stolova uznemireni ovim stalnim nasiljima.
– Napolje Englez! Napolje! – vikali su svi preteći.
Jedan radžaputra razbojničkog izgleda, smeliji od drugih, prišao je
Portugalčevom stolu i rekao mu, upirući prstom u vrata:
2
kaltani su verovatno pripadali nekim plemenima u Laosu i bavili su se zemljoradnjom i
trgovinom.
6. – Gubi se! Dosta!
Janeš je podigao pogled i upitao savršeno mirno:
– Ko?
– Ti!
– Ja, milord?
– Milord ili sahib, gubi se! – ponovio je radžaputra.
Radžaputra je pružio ruku da ščepa Janeša ali mu je ovaj bacio u lice ribu
koju je jeo, zaslepljujući ga sosom u kome je bila spravljena. Na ovaj novi akt
nasilja, koji je izgledao kao izazov, četiri kaltana kojima je Janeš popio arak
bacili su se prema njegovom stolu urlajući kao demoni.
Sandokan je bio ustao ali ga je jedan Janešov pogled zaustavio. Portugalac
je bio čovek koji je mogao da se izvuče iz svega toga bez pomoći svog strašnog
druga. On je bacio na kaltane posudu sa jelom, a zatim je ščepao jednu
bambusovu klupicu i preteći zavitlao njome pred njuškama svojih protivnika.
Ovaj munjeviti pokret kao i čovekov krupan stas i iznad svega ona tajanstvena
čar koju beli ljudi izazivaju kod obojenih, zaustavila je sve.
– Izići, ili engleski milord pobiti sve! – povikao je Portugalac.
Zatim je, videći da su njegovi protivnici nepokretni i neodlučni, bacio
klupicu i izvukao dva divna pištolja dvostruke cevi, ukrašene arabeskama sa
srebrom i sedefom, i ponovio:
– Izići svi!
Sandokan je prvi poslušao. Ostali su, zahvaćeni panikom, i da bi izbegli
komplikacije, pohitali i sami da se povuku bez obzira što su bili naoružani.
Vlasnik lokala, pošto je čuo svu tu buku, brzo je dotrčao naoružan nekom
vrstom ražnja.
– Ko si ti koji dozvoljavaš sebi da remetiš san Nj. E. Ministra Kaksa
Farauma koji stanuje na spratu iznad, i da teraš moje posetioce?
– Milord – odvratio je Janeš mirno.
– Milord ili seljak, pozivam te da iziđeš.
– Jupitera mu! – povikao je Janeš koji je prasnuo u smeh. – Evo kako se
može dobiti besplatno večera u blizini visoke ličnosti radže od Asama. On će mi
je ponuditi u to ne sumnjam. A Sandokan? Ah! Otišao je: odlično, sad možemo
da nastavimo sa jelom.
Miran i hladnokrvan kao pravi Englez, seo je za drugi sto na kome se
nalazila druga posuda sa jelom, i zahvatio nekoliko kašika. Nije uspeo da stigne
do trećeg stola kada su se vrata bučno otvorila i u salu je ušlo šest vojnika sa
ogromnim turbanima, u kazakama plamenih boja i sa crvenim papučama na
nogama. Držali su karabine uperene u Janeša. Bila su to šestorica snažnih ljudi,
visoki kao grenadiri i zarasli u brade kao planinski razbojnici.
– Predaj se – rekao je jedan od njih koji je imao orlovo pero zadenuto u
turban.
– Kome? – upitao je Janeš ne prestajući da jede.
7. – Mi smo čuvari radžinog prvog ministra.
– Gde voditi mene milorda?
– Kod Njegove Ekselencije.
– Ja se ne plašiti Njegove Ekselencije.
Zadenuo je zatim pištolj za pojas, mirno ustao, stavio na sto gomilu rupija
za gostioničara i prišao čuvarima.
Kada su izišli iz gostionice, stražari su ušli u obližnju kapiju i naredili
zarobljeniku da se popne uz mermerne stepenice, koje su bile osvetljene
pozlaćenom lampom.
– Ovde stanovati ministar? – upitao je Janeš.
– Da, milorde – odvratio je jedan od šestorice.
– Ja žuriti večerati sa njim.
Stražari su ga gledali začuđeno ali se nisu usudili da kažu bilo šta. Kada su
stigli na sprat, uveli su ga u divnu salu sa mnogim divanima presvučenim
cvetnom svilom, sa teškim zavesama i lakim nameštajem po kome je bila
intarzija u slonovači i sedefu. Jedan od čuvara je povukao bronzanu polugu nad
vratima, koja je pokrenula drveni čekić. Zvuk još nije bio ni odjeknuo kada se
podigla zavesa i pojavio se čovek koji je sa velikom radoznalošću pogledao
Janeša.
– Njegova Ekselencija prvi ministar Kaksa Faraum – rekao je jedan od
stražara. – Pozdravite.
– Oho! – učinio je Janeš skidajući šešir i pružajući desnu ruku kao da želi
da se rukuje sa moćnim ministrom.
Kaksa Faraum je bio čovek pedesetih godina, mali, mršav kao fakir,
potamnele kože, nosa kao u ptica grabljivica, koji je dobrim delom bio skriven u
gustoj bradi koja je dopirala skoro do očiju. Bio je bogato obučen kao dvorski
čovek. Bez obzira što je video Janešovu ruku on je nije prihvatio već se čak
povukao malo da bolje osmotri ovoga stranca kome nije želeo da pokloni
poverenje.
– Jesi li ti taj koji je napra do gužvu u gostionici? – upitao je. – Zar nisi
znao da ovde stanuje ministar?
– Ja znati samo jednu stvar: da biti mnogo gladan i videti druge kako jesti
bez mene.
– I zbog toga si napravio malu revoluciju i mene uznemirio?
– Kada tvoja Ekselencija želeti večerati, ti odmah jesti, a ja ne?
– Ja sam ministar...
– A ja biti milord Džon Moreland, veliki per Engleske, veliki prijatelj
kraljice Viktorije, vladarke cele Indije.
Kada je čuo ove reči, prvi ministar nabrao je čelo a zatim se razvedrio.
– Jesi li ti milord?
– Ja biti veliki lovac na tigrove i ovde doći da uništiti sve te zle životinje
koje jesti Hinduse.
8. – Ti si znači, milorde, došao da nam pružiš dragocene usluge. Naši
podanici su pogrešili što su loše postupali sa tobom, ali ja ću sve to popraviti.
Pođi za mnom, milorde.
Zatim je dao znak stražarima da se povuku, podigao jednu zavesu i uveo
Janeša u kabinet u kome je bio bogato postavljen sto, sa zlatnim i srebrnim
posudama i tanjirima punim raznoraznih poslastica.
Zatim su seli i počeli da jedu sa velikim apetitom, a naročito Janeš. Kada su
završili, Portugalac se zavalio u udobnoj fotelji i rekao, gledajući ministru pravo
u oči, na odličnom hinduskom jeziku.
– Ekselencijo, ja dolazim od strane vicekralja Bengala da sa vama obavim
jedan težak diplomatski posao. Oprostite što sam pribegao malo čudnom
sredstvu da vam se približim i...
– Zar vi niste milord!... – poskočio je Kaksa Faraum na svojoj stolici.
– Da, pravi milord i prvi sekretar, i tajni ambasador Njegove Ekselencije
vicekralja – odvratio je Janeš hladnokrvno – sutra ću vam pokazati moja
dokumenta.
Sluga se poklonio i nestao. Kaksa Faraum je sačekao dok se koraci ne
izgube a zatim je, ponovo sedajući, rekao Janešu:
– Sada, milorde, možete slobodno da govorite. Kroz nekoliko minuta sva
moja posluga će da hrče.
9. OTMICA MINISTRA
Janeš je ispraznio jednu čašu lošeg piva i uz osmeh se obratio ministru
nudeći mu jednu manilti:
– Uzmite ovu cigaru, Ekselencijo. Rekli su mi da ste pušač, što je retko
među Hindusima, koji više vole taj mrski betel3
što uništava zube i kvari usta.
– Uveren sam da nikad niste pušili ovako finu cigarn.
– U Kalkuti sam naučio da pušim jer sam tamo boravio izvesno vreme kao
izvanredni ambasador moga kralja – rekao je ministar uzimajući manilu.
Janeš mu reče:
– Došao sam ovamo, kao što sam vam rekao, Ekselencijo, po nalogu
vicekralja Bengala, da bih od Vas dobio obaveštenja o pokretima koji se upravo
razvijaju u gornjoj Birmaniji. Vi se graničite sa tom nemirnom državom koja vas
je uvek uznemiravala, pa ćete svakako nešto znati. Pre svega, Vas opominjem da
će Vam indijska vlada ne samo biti zahvalna, već će vam se bogato odužiti.
Kada je čuo da se govori o oduživanju, ministar je, potkupljiv kao i svi
njegovi sunarodnici, širom otvorio oči i zadovoljno se osmehnuo.
– Mi znamo više od onoga što biste mogli da pretpostavite – rekao je zatim.
– Istina je: u gornjoj Birmaniji je izbila snažna pobuna koju je, kako izgleda,
izazvao neki preduzetni sveštenik koji je odbacio žutu monašku tuniku da bi se
prihvatio sablje. Plan je međutim bio osuđen od strane starije sestre, princeze
Ta-bin-Being, koja je više volela da ode u budistički manastir. Da li je sve to
jasno?
– Dobro – odvratio je Janeš koji nije imao velikog interesa za tu priču. – A
zatim, Ekselencijo?
– Ništa, Su-pajah-pa .. pa...
– Napred, Ekselencijo – rekao je Janeš gledajući ga pakosno.
– Gde sam ono... stao? – upitao je ministar koji je izgleda pravio ogromne
napore da drži oči otvorene. – I Su... pa...
Ministar, koji je ko zna po koji put otvorio i zatvorio oči, pogledao je
Janeša zbunjeno, a zatim je pustio da mu cigara ispadne iz usta i klonuo u stolici
da bi se zatim sručio na zemlju kao da je pogođen trenutnom nesvesticom.
– Ovaj opijum mora da je prvoklasan – povikao je Janeš smejući se, – A
sad na posao dok svi spavaju. Ah ti si, Sandokane, verovao da je moja mašta
zatajila! Videćeš.
Bacio je zatim ministrov pikavac i lako zazviždao.
– Spremni – čuo se jedan glas pod prozorom.
– Sačekaj trenutak – odvratio je Janeš.
3
betel je lišće koje se u Indiji i jugoistočnoj Aziji žvaće zajedno sa orasima areke.
10. Iščupao je zatim svilene uzice od zavese, povezao, okušao njihovu čvrstinu,
vezao jedan kraj za prozor a drugim krajem uvezao nesrećnog ministra koji je
još uvek bio potpuno nepokretan. Zatim ga je prebacio preko prozora i lagano
spustio dole, gde ga je čekalo jedno desetak ruku. Ugasio je potom lampu i sam
se niz uže spustio na ulicu.
– Ti si pravi đavo – rekao mu je Sandokan. – Nadam se da ga nisi ubio. Šta
si mu dao da popije, jer izgleda kao da je mrtav?
– Malo više pažnje, dragi moj, to je rađžin prvi ministar.
– Ti uvek praviš velike poteze.
– Hajdemo žurno, Sandokane, jer može da dođe noćni stražar. Imaš li
kakva kola?
Kada su stigli do kola u koja su bila upregnuta četiri para belih zebua,
smestili su ministra na jedno sedište, dok su Janeš i Sandokan seli pored njega.
– Brzo kući – rekao je Sandokan kočijašu. A zatim se obratio Janešu: –
Hoćeš li sada da govoriš? Uopšte mi nije jasno kakva ti se to ideja rodila.
Verovao sam da su te ubili tamo unutra.
– A ja ti kažem da će me primiti sa velikim počastima. Sačekaj da mi padne
šaka solagramanski kamen i famozna vlas kose boga Višne, i videćeš kako će
me primiti.
– Ko?
– Radža – odvratio je Janeš. – Zar veruješ da sam došao ovamo da
razgledam lepu zemlju moje Surame, a da joj ne pribavim krunu?
– To je bila naša ideja – rekao je Sandokan. – Ne bih napuštao Borneo da
bih šetao ulicama Gauhatija. Međutim, ne razumem šta treba da znači otmica
ministra i kakve veze imaju dlaka boga Višne i sveti kamen sa osvajanjem
kraljevstva.
– Pre svega, da li ti, brate moj, znaš gde sveštenici skrivaju školjku?
– Ja ne.
– Ni ja, bez obizra što sam ovih dana ispitao ko zna koliko domorodaca.
– Ko će nam onda to reći?
– Ministar – odvratio je Janeš.
– Đavo od čoveka! – povikao je Sandokan gledajući Portugalca zadivljeno.
– Ti bi bio sposoban da se poigraš sa Bramom, Šivom i Višnom, i to sa svima
zajedno.
– Možda – odvratio je Janeš smejući se. – Ipak ćemo u radžinom dvoru da
naiđemo na teško premostivu prepreku.
– A to je?
– Jedan čovek.
– Ako si oteo ministra, moći ćeš da ukloniš i toga.
– Govori se da ima velikog uticaja na dvoru i da je zbog njega svaki belac
nepoželjan. Rekli su mi da je i sam Evropejac.
– Neki Englez.
11. – To nisam mogao da doznam, ali će nam to reći ministar.
Kola su naglo stala, sto je prekinulo njihov razgovor.
– Stigli smo, gospodaru – rekao je vozač.
Deset ili dvanaest ljudi, oni isti koji su učestvovali u otmici ministra, izišlo
je iz jednih vrata i tiho se postrojilo sa obe strane kola.
– Da li nas je neko pratio? – upitao ih je Sandokan iskačući iz kola.
– Ne, gospodaru – odvratili su u jedan glas.
– Ima li čega novog u pagodi?
– Potpuni mir.
– Uzmite ministra i ođnesite ga u podrum Kvišene4
.
Jedan Malezijac izborana lika i crne kose dokopao je Kaksa Farauma i
odneo ga u pagodu.
– Odvedi kola u skrovište – nastavio je Janeš obraćajući se vozaču. –Neka
četvorica ostanu napolju na straži. Možda su nas pratili.
Zatim je uzeo Sandokana pod ruku i krenuo uzanim hodnikom punim
otpadaka kojim se izgleda išlo u utrobu ogromne stene. Pošto su prešli pedesetak
metara, vođeni ljudima sa buktinjama i praćeni ostalima, stigli su u jednu
ogromnu podzemnu salu koja je, u kružnom obliku, bila iskopana u steni i u
čijem su se središtu nalazila tri ogromna kipa boginja: Parvati, Lakšmi i
Sarasuadi. Prva je zaštitnica vojske, kao i boginja razaranja, druga je zaštitnica
kočija, brodova i životinja, a uz to i boginja bogatstva, treća je zaštinica knjiga i
muzičkih instrumenata i pored toga boginja jezika i harmonije5
.
– Stanite ovde – rekao je Janeš onima koji su ga pratili. – Držite spremne
karabine, jer se nikad ne zna šta može da se dogodi.
Zatim je uzeo jednu buktinju i, praćen Sandokanom, ušao u drugi hodnik,
nešto uži od prvog, i njime stigao do jedne sobe raskošno nameštene i osvetljene
divnom pozlaćenom lampom od žućkastog stakla. Zidovi su bili pokriveni
tapiserijama iz Gudžerata, koje su bleštale od zlatnih niti i na kojima su bile
uglavnom čudne životinje iz vrele hinduske mašte. Uokolo su se nalazili dugi i
udobni divani presvučeni svilom. U sredini se nalazio sto sa sedefnim
inkrustacijama, a okolo njih nekoliko bambusovih stolica. Samo jedan deo zida
je bio bez ičega, sa prostranom nišom u kome se nalazio pastir crna lika, bio je
to Kvišena, uništitelj zlih i surovih kraljeva koji su donosili nesreću indijskom
narodu.
Ministar je bio položen na jedan od mekih divana, i blaženo je hrkao, kao
da se nalazi u svome krevetu.
– Da ga probudimo – rekao je Portugalac i napunio jednu čašu vodom, a
zatim u nju kanuo dve kapi crvenkaste tečnosti. Voda se zapenušala i obojila
crveno da bi trenutak kasnije povratila svoju prozračnost.
4
Kvišena je Krišna, indijski heroj osma inkarnacija boga Višne.
5
Ovo su tri najveće indijske boginje: Parvati, Šivina žena, Lakšmi, žena boga Višne,
Sarasuadi ili Sarasvati, Bramina žena.
12. Janeš je sasuo sadržinu čaše u ministrova usta.
Malo po malo ministrov dah je počeo da biva pravilan, a očnim kapcima je
s vremena na vreme prolazio trzaj, kao da čine napor da se podignu. I udovi su
počeli da gube od dotadašnje ukočenosti i lagano su se opuštali. Najednom se iz
ministrovih usta izvukao dug uzdah i skoro u istom času je otvorio oči.
Ministar je ćutao jedan trenutak kružeći pogledom, a zatim je povikao:
– Šive mi, nikad nisam video ovaj salon!
– Dabome! – odvratio je Janeš. – Nikad se niste udostojili da posetite
milordovu palatu.
– A ko je ovaj čovek? – upitao je Faraum pokazujući na Sandokana.
– Ah! To je, Ekselencijo, strašan čovek koga su zbog surovosti nazvali
Tigar od Malezije. To je veliki princ i veliki ratnik.
Kaksa Faraum nije mogao da sakrije drhtaj.
– Šta hoćete od mene? Govorite, milorde!
– Sada me slušajte, Ekselencijo. Istorija koju hoću da vam ispričam neće
biti duga, ali će vas veoma zanimati.
13. U ŠPILJI TIGROVA SA MOMPRAČEMA
– U to vreme je vladao u Asamu – počeo je Janeš – brat sadašnjeg radže,
jedan pokvareni princ sklon svim porocima, koga je mrzeo ceo narod, a naročito
njegova rodbina, koja nikad nije bila uverena da će dočekati sutrašnji dan. Ovaj
princ je imao strica koji je bio vođa plemena kotera, to jest ratnika, čovek pun
vrlina koji je više puta branio asamske granice od Birmana, i stoga bio veoma
popularan u celoj zemlji. Znajući da ga nećak ne voli, povukao se u planine
među svoje verne ratnike. Taj junak se zvao Mahur; jeste li ikad čuli da se o
njemu govori, Ekselencijo?
– Da – odvratio je suvo Kaks Faraum.
– Jednog neugodnog dana, nestašica se sručila na Asam. Te godine nije
pala ni kap kiše i sunce je sagorelo plodove. Bramani i gurusi6
naterali su tada
radžu da priredi veliku versku ceremoniju u Goalparu, da bi smirio bes bogova.
Princ je zahtevao da prisustvuju svi rođaci, koji su živeli rasuti po državi, ne
isključujući ni svog strica, poglavicu kotera, koji je, ništa ne sumnjajući, poveo
sa sobom i ženu i decu, dva muškarca i jednu devojčicu koja se zvala Surama.
Svi rođaci su bili primljeni sa počastima koje odgovaraju njihovom položaju, i
veoma srdačno. Kada je verska svečanost bila završena, radža je za sve svoje
rođake priredio grandiozan banket, za vreme kojeg je tiranin, kao što se uvek
dešavalo, pio u ogromnim količinama. Ovaj bednik je hteo da se razdraži pre no
što će da počini strašan pokolj koji je smišljao već dugo vremena. Sunce je već
zalazilo i banket je bio pri kraju kada se radža, ne znam pod kakvim izgovorom,
povukao sa svojim ministrima. I u času kada je veselje gostiju dostiglo vrhunac,
odjeknuo je pucanj karabina i jedan od rođaka je pao probijene lobanje. Zvanice
se još nisu povratile od prvog iznenađenja kada je odjeknuo i drugi pucanj i još
jedan gost se srušio. Taj koji je dva puta pucao bio je radža. Bednik se bio
pojavio na jednoj dvorišnoj terasi i otvorio vatru na rodbinu. Ličio je na pravog
ludaka. Oko njega su bili ministri koji su mu dodavali čas punu čašu pića, čas
napunjeni karabin. Ljudi, žene i deca počeli su kao ludi da jure dvorištem,
uzalud tražeći izlaz, dok je radža, urlajući kao divlja zver, nastavljao da puca
obarajući nove žrtve. Mahur, koga je najviše mrzeo, bio je prvi koji je pao
razmrskane kičme. Zatim su, jedno za drugim, pali njegova žena i dva sina.
Pokolj je trajao pola časa. Bilo je trideset sedam radžinih rođaka, a trideset pet je
palo od metaka divljeg vladara. Samo su dvoje čudom izbegli smrt: Sindija7
mlađi radžin brat i ćerka poglavice kotera, mala Surama, koja se sakrila iza tela
svoje majke. Radža je tri puta opalio iz karabina ali svaki put u prazno jer je
mladi princ, dobro odmerenim tigrovskim skokovima, uvek izmicao. Obuzet
užasnim strahom stalno je vikao bratu:
6
sveštenici Šivini
7
ovo je bilo i ime i titula vladara Gvaliora
14. »Poštedi mi život i ja ću ti prepustiti kraljevstvo. Ja sam sin tvoga oca.
Nemaš pravo da me ubiješ.«
Potpuno pijan, radža je ostajao gluv na ove očajne krike i opalio je još dva
puta, ali bez rezultata. Zatim, obuzet možda iznenadnim kajanjem, spustio je
karabin i povikao:
»Ako je istina da ćeš zauvek da napustiš moju državu poklanjam ti život,
ali pod jednim uslovom.«
»Spreman sam da prihvatim sve što želiš« – odvratio je nesrećnik.
»Baciću u vazduh jednu rupiju. Ako je pogodiš metkom iz karabina,
pustiću te da odeš u Bengal.«
»Prihvatam« – odvratio je mladi princ.
Radža mu je zatim bacio oružje koje je Sindija uhvatio u letu.
»Opominjem te« – urlao je ludak – »ako promašiš paru doživećeš sudbinu
ostalih.«
Radža je bacio u vazduh komad srebrnog novca, a odmah zatim se začuo
pucanj. Metak nije probio paru već tiraninove grudi. Sindija, umesto da puca u
paru, brzo je uperio cev u brata i pokosio ga pogodivši ga u srce. Ministri i
činovnici su se bacili pred mladog princa koji je oslobodio kraljevinu od tog
čudovišta, i bez daljeg ga prihvatili kao radžu Asama.
– Vi ste mi, milorde, ispričali istoriju koju svako u Asamu poznaje do
tančina – rekao je ministar.
– Ali ne i ono što sledi – odvratio je Janeš paleći cigaretu. – Da li biste
znali da mi kažete šta se dogodilo sa malom Suramom, ćerkom vođe kotera?
Kaksa Faraum je slegnuo ramenima, a zatim rekao:
– Ko je mogao da se brine o jednoj devojčici?
– Pa ipak je ta devojčica bila rođena veoma blizu asamskog prestola.
– Nastavite, milorde.
– Kada je Sindija doznao da je Surama izbegla smrt, on je, umesto da je
primi u dvor ili bar da je vrati vernom plemenu njenog oca, tajno prodao
tugsima koji su tada obilazili zemlju tražeći bajadere.
– Ah! – učinio je ministar.
– Verujete li, Ekselencijo, da je dobro uradio vaš gospodar, radža? – upitao
je Janeš.
– To ne znam. Da li je umrla posle toga?
– Ne, Ekselencijo, Surama je postala divna devojka i ima samo jednu želju:
da oduzme svome rođaku krunu Asama.
– A ko će joj u tome pomoći? – upitao je Kaksa Faraum.
Portugalac je ustao i pokazujući na Tigra od Malezije, odvratio:
– Pre svega, ovaj čovek koji je uništio mnoge prestole i koji je pobedio
strašnog Tigra od Indije, Sujodanu, čuvenog vođu hinduskih tugsa, i zatim ja.
Ponosna i velika Engleska, koja vlada polovinom sveta, povijala je ponekad
glavu pred nama, tigrovima sa Mompračema.
15. – Ko ste vi, dakle? – upitao je ministar ustajući i sa velikim nemirom
posmatrajući čas Janeša, čas Sandokana.
Janeš je malo poćutao, a zatim je upitao, gledajući ministra u oči:
– Ko je Evropejac koji se nalazi na radžinom dvoru?
– Belac koga mrzim.
– Odlično, a njegovo ime?
– Zovu ga Teotokris.
– Teotokris! – promrmljao je Janeš. – To je grčko ime.
– Grk! – povikao je Sandokan. – Šta je to? Ja nikad nisam čuo da se govori
o Grcima!
– Ti nisi Evropejac – rekao je Janeš. – To su ljudi koje bije glas da su
najlukaviji u celoj Evropi.
– Jesu li opasni protivnici?
– Veoma opasni.
– Da li je mnogo uvažavan na dvoru taj stranac? – upitao je Janeš ministra.
– Više nego mi ministri.
– Ah! Odlično – ustao je ponovo Janeš i nekoliko puta obišao oko stola
uvijajući brkove i gladeći gustu bradu. Zatim je stao ispred ministra i naglo
upitao: – Gde gurusi skrivaju salagramanski kamen u kome je čuvena dlaka
boga Višnu?
– Kamen... iz Salagrama! – mucao je ministar gledajući sa velikim strahom
Portugalca. – Ali... ja ne znam gde se nalazi… To bi vam samo radžini
sveštenici mogli reći.
– Vi lažete – povikao je Janeš povišenim glasom. – I radžini ministri to
znaju: mnogi su mi to potvrdili.
– Drugi možda, ali ja ne.
– Kako! Sindijin prvi ministar zna manje od svojih potčinjenih?
Ekselencijo, igrate lošu kartu i ja Vas opominjem.
– A zašto biste hteli da znate gde je kamen skriven?
– Jer mi je potreban – odvratio je Janeš.
U tom trenutku je odjeknuo gong koji je bio obešen ispred vrata.
– Ko to dolazi da nam smeta? – upitao je Janeš mršteći se.
– Ja sam, gospodaru, Sambilong – odvratio je jedan glas – došao je Tremal-
Najk.
Sandokan je ostavio lulu i brzo ustao. Vrata su se otvorila i pojavio se jedan
čovek govoreći:
– Dobro veče, dragi moji prijatelji, evo me spremnog da vam pomognem.
Sandokan i Janeš su pružili ruke prema pridošlom, koji ih je snažno
prihvatio uzvikujući:
– Evo divnog dana, čini mi se da se podmlađujem zajedno sa vama!
16. Čovek koji je to rekao bio je divan primerak hindusko-bengalske rase, od
oko četrdeset godina. Imao je fine crte lica, kožu lako potamnelu a oči crne i
pune vatre. Bio je obučen kao bogati modernizovani Hindusi.
– Prvi ministar princa od Asama – rekao je Janeš – dolaziš baš u dobar čas.
Da li bi, Tremal-Najče, mogao da nateraš ovog jogunastog čoveka da progovori
i da mi kaže istinu? Vi Hindusi ste veliki majstori.
– Zar neće da govori? – rekao je Tremal-Najk posmatrajući nesrećnika koji
je drhtao. – Meni su propevali i Englezi kad sam bio sa tugsima. Međutim,
Kamamuri je spretniji od mene u tim rabotama. Skoro je jutro pa bi mogao da
pripremi doručak, ali bez piva. Hoćete li da nam pravite društvo? – obratio se
ministru. – Naravno, da hoćete. Idem da ga spremim sa Kamamurijem.
Prošlo je pola časa, a zatim su se otvorila vrata i ušao je jedan Hindus
noseći činiju u kojoj su se pušile ribe u tamnom sosu. Bio je to čovek četrdesetih
godina, visok i snažan, sav u belom.
– Ah! – povikao je Sandokan, ostavljajući lulu. – To si ti, Kamamuri.
Srećan sam da te vidim zdravog kao i uvek i vernog svom gospodaru.
– Maharati umiru u službi svog gospodara – odvratio je Hindus. –
Pozdravljam te, nepobedivi Tigre od Malezije.
Zatim su ušla još četvorica noseći druge posude pune raznovrsne hrane,
kao i boce sa pivom. Kamamuri je postavio posudu koju je nosio pored ministra
u času kada su ušli Janeš i Tremal-Najk. Sandokan je seo naspram zarobljenika
koji je bio obuzet velikim strahom.
– Nisam gladan, milorade – mucao je nesrećnik.
– Uzmite nekoliko zalogaja tek da nam, pravite društvo.
– A ako odbijem?
– U tom slučaju bih vas prisilio. Odbijanjem se ne sme uvrediti jedan
milord. Uostalom, naša kuhinja nije lošija od vaše, kušajte i uverićete se. Zatim
ćemo da nastavimo naš razgovor.
Kaksa Faraum je sa velikim naporom progutao nekoliko zalogaja a zatim je
ispustio viljušku gledajući zbunjeno Portugalca.
– Šta vam je, Ekselencijo? – upitao je Janeš, pretvarajući se da je veoma
začuđen.
– Osećam da mi gori utroba – odvratio je Kaksa Faraum prebledevši.
– Hoćete li da stavite još malo bibera u vaš sos?
– Ne... dajte mi da pijem... gorim... vode!
– Vode! – odvratio je Janeš. – Odakle da je uzmemo, Ekselencijo? U ovoj
pagodi nema bunara, a reka je dalje no što mislite.
– Umirem!
– Nije nam cilj da vas ubijemo. Naprotiv.
– Otrovali ste me... u grudima imam zapaljeni ugalj! – urlao je nesrećnik. –
Vode! Vode!
– Zaista želite vodu?
17. – Otrovali ste me.
– Nismo, kažem ti. Kamamuri! Uđi!
Maharat, koji mora da se nalazio iza vrata, odmah je ušao noseći dve
kristalne boce pune bistre vode i stavio ih na sto.
Janeš je uzeo jednu čašu i lagano je napunio vodom. Ministar je pratio
izgubljenim pogledom taj mlaz vode režeći kao zver.
– Hoćeš li govoriti? – upitao je Janeš.
– Da... da... – hripao je ministar.
– Dakle gde je?
– U pagodi Karija.
– To smo i mi znali. Ali gde?
– U podzemlju koje se nalazi ispod Šivine statue.
– Samo napred.
– Tu postoji jedan kamen... bronzana alka... podignite je... dole u jednom
kovčežiću...
– Zakuni se u Šivu da si rekao istinu.
– Kunem... se... piti...
– Još samo čas. Da li neko čuva podzemlje?
– Dva stražara.
– Evo ti.
Umesto da uzme čašu ministar je ščepao jednu od boca i počeo da pije na
dušak. Ispraznio je više od pola, a zatim je pustio i stropoštao se kao pokošen u
Kamaniurijeve ruke.
– Položi ga na divan – rekao je Janeš. – Jupitera mu, kakvu si to paklenu
drogu stavio u jelo? Ti tvrdiš da neće umreti, zar ne?
– Ne, bojte se, gospodine Janeš – odvratio je maharat – stavio sam samo
list serara, biljke koja raste u mojoj zemlji. Sutra će ovaj čovek da se oseća
sasvim dobro.
– Pazićeš na njega i postavićeš dvojicu ispred vrata. Ako pobegne svi smo
izgubljeni.
– Zašto ti je toliko potreban taj kamen? – upitao je Sandokan.
– Doznaćeš kasnije, pobratime. Imaj poverenja u mene.
18. SALAGRAMANSKI KAMEN
Dvanaest časova posle priznanja radžinog prvog ministra, jedan dobro
naoružani odred napustio je pagodu i krenuo u najvećoj tišini duž leve obale
Bramaputre.
Odred se sastojao od Janeša, Sandokana, Tremal-Najka i desetorice ljudi
koji su osim karabina i strašnih krisova nosili i užad obavijenu oko pasa. Pošto
je sunce već bilo zašlo, nije se moglo sresti živo biće.
Pošto je bez reći prešao nekoliko milja, odred se zaustavio pred jednim
malim ostrvom koje se uzdizalo skoro na samoj sredini reke.
– Stoj! – zapovedio je Janeš. – Bindar nije daleko.
– Da li je čovek koga si unajmio Hindus? – upitao je Sandokan. – Možemo
li da mu verujemo?
– Surama mi je rekla da je to sin jednog od slugu njenog oca i da ne treba
da sumnjamo u njegovu odanost.
– Hm! – učinio je Sandokan. – Ja samo verujem mojim Malezijcima i
Dajacima.
– On poznaje pagodu iznutra, dok smo je mi videli samo spolja. Takav nam
je vodič bio potreban.
Nije prošlo ni deset sekundi kada su se iz trske začuli laki šumovi. Zatim se
pojavio jedan čovek koji se obratio Janešu:
– Evo me, sahibe.
Bio je to mlad Hindus od možda dvadeset godina, dobro razvijen i
inteligentna izraza. Na sebi je imao samo malo dužu suknjicu.
– Da li si dovezao čamac? – upitao je Janeš.
– Da, gospodaru – odvratio je Hindus. – Skriven je pod bambusom.
Pošli su zatim za mladim Hindusom kroz ogromnu trsku i stigli do obale
reke. Ukrcali su se u čamac i krenuli prema ostrvu u čijem se središtu uzdizala
ogromna građevina oblika presečene piramide.
– Neka dvojica ljudi ostanu da čuvaju čamac – rekao je Janeš. – Moramo
da obezbeđimo povlačenje.
Uzeli su zatim oružje i tiho se iskrcali. Bindar je stao sa Janešom na čelo
odreda. Pagoda nije bila daleko, najviše dva puškometa, to jest, dvadesetak
minuta hoda.
Pošto su prošli oblast palmi i bambusa, najednom su se našli pred
prostranom ravnicom na kojoj je bilo samo par grupa niskog drveća. U sredini se
uzdizala pagoda Karija. Kao što je već rečeno, ovaj hram se sastojao od jedne na
vrhu presečene piramide, i njega su obožavali svi Asamci jer je u njemu bio
čuveni salagramanski kamen sa vlasima boga Višne. Zidovi su mu bili ukrašeni
od podnožja do vrha ogromnim figurama koje su predstavljale dvadeset jednu
19. inkarnaciju hinduskog boga. Bilo je tu velikih riba, kornjača, divljih svinja,
lavova, džinova, patuljaka, konja, itd.
Samo se pred ulaznim vratima uzdizala kula u obliku piramide, na čijem je
vrhu bila kupola, dok su zidovi bili ukrašeni figurama koje su predstavljale
život, pobede i nesreće raznih božanstava. Na jedno dvadeset stopa od zemlje
nalazio se prozor na kome je gorela lampa.
– Ovde ćemo morati da uđemo, sahibe – rekao je Bindar obraćajući se
Janešu koj je nabrao čelo videći tu svetlost.
– Plašio sam se da neko čuva pagodu – odvratio je Portugalac.
– Ne strahujte, to je običaj da se stavi lampa na prvi prozor. Da je praznik
bilo bi ih četiri.
– Gde ćemo naći salagramanski kamen? U pagodi ili u ovoj vrsti kule?
– Svakako u pagodi.
Janeš se okrenuo svojim ljudima i upitao:
– Ko će se popeti do prozora i baciti uže?
– A ako bismo provalili vrata? – upitao je Sandokan.
– Uzalud bismo gubili vreme – rekao je Tremal-Najk. – Sva ta vrata iz
naših hramova su od bronze, i veoma su debela. Uostalom, tvojim ljudima neće
biti teško da se popnu, jer su kao majmuni.
– Penjite se – naredio je Janeš dvojici iz odreda.
Još nije ni završio, a ovi đavoli su se već peli hvatajući se za kipove. Za
manje od pola minuta obojica su stigla do prozora odakle su bacili dva užeta,
prethodno ih pričvrstivši za dve gvozdene ploče na kojima su se nalazili sudovi
namenjeni za pamuk natopljen kokosovim uljem, što se koristilo za izuzetne
svečanosti.
– Ja ću jedno – rekao je Sandokan – a ti drugo uže, Tremal-Najče.
Sandokan i Tremal-Najk su se brzo uspuzali i iščezli u tami.
– Da li ste nešto čuli? – upitao je Sandokan ljude koji su ih čekali i koji su
bili ugasili lampu.
– Ne, gospodaru.
– Da pogledamo postoji li ovde kakav prolaz.
– Naći ćemo ga svakako – rekao je Tremal-Najk – Sva ova zdanja imaju
vezu sa glavnom pagodom.
– Upalite jednu baklju.
Jedan Malezijac je spremno poslušao. Pri svetlosti su opazili da se nalaze u
jednoj maloj sobi koja je imala niska, bronzana vrata, tek pritvorena.
– Pretpostavljam da su iza stepenice – prošaputao je Sandokan.
Odgurnuo je zatim vrata trudeći se da ne pravi buku, i našao se pred malim
odmorištem od kojeg su vodile uzane stepenice.
Kada su prošli kroz hodnik, došli su do drugih stepenica iza kojih se
nalazila ogromna sala u čijoj sredini se uzdizala velika kamena statua koja je
20. predstavljala džinovsku ribu. Bila je to prva inkarnacija boga zaštitnika koji se
tako preobrazio da bi zaštitio od potopa kralja Satiaviradena i njegovu ženu.
Odred se bio zaustavio plašeći se da se tu ne nalazi neki od sveštenika, a
zatim je umiren dubokom tišinom koja je unutra vladala, krenuo odlučno prema
ogromnoj ribi.
– Ako nas ministar nije prevario, alka treba da se nalazi pored ove statue –
rekao je Janeš.
– Ako nije rekao istinu bacićemo ga u reku sa kamenom o vratu – odvratio
je Sandokan.
Upravo su prilazili figuri boga kada im se učinilo da čuju škripu kao kad se
otvaraju vrata. Svi su stali i načinili krug, uperivši karabine u svim pravcima.
Sačekali su nekoliko minuta bez reči, skoro ne dišući, a zatim je Janeš prvi
progovorio:
– Verovatno smo se prevarili. Da je ušao neki sveštenik već bi do sada
podigao uzbunu. Šta ti kažeš, Bindare?
– Mislim da je to zaškripala neka greda.
– Potražimo alku – rekao je Sandokan. – Ako pokušaju da nas iznenade,
znaćemo da ih dočekamo.
Okružili su kamenu kocku na kojoj se nalazila statua, inkarnacija boga
Višne, i odmah su pronašli tešku bronzanu alku nad kojom su opazili jednu
izbočinu koja je predstavljala školjku: kamen iz Salagramana. Prigušeni uzvik
radosti oteo se Portugalcu.
– Evo onoga što će mi pomoći u osvajanju prestoia – rekao je. – A on se
stvarno nalazi pod našim nogama.
– Ako je ne nađemo, da li ćeš se zadovoljiti ovim što je nacrtano na ovoj
alki – rekao je Sandokan.
– Ah ne! Hoću pravu školjku! – odvratio je Janeš, a zatim naredio: –
Dižite!
Dva najsnažnija Dajaka ščepala su alku i sa naporom podigla kamen
veličine skoro kvadratnog metra. Janeš i Sandokan su se nagnuli nad otvor i
opazili uzano stepenište koje se spuštalo u obliku puža.
– Onaj dragi Kaksa Faraum bio je čudesno precizan. Kako ponekad
doručak može da prestraši čoveka.
Tako govoreći, Janeš je uzeo baklju, naoružao se pištoljem i sišao u
podzemni hram. Za njim su pošli i ostali, pripremajući karabine. Niko nije ni
mislio kakvu nerazumnost čine.
Pošto su sišli dvadesetak stepenica, našli su se u prostranoj podzemnoj sali
koja je verovatno pre hiljadu godina služila kao hram, sudeći po neuglađenosti
skulptura koje su bile tek naznačene u kamenim zidovima i koje su predstavljale
uobičajene inkarnacije boga zaštitnika. Janeš je odmah opazio kamenu kocku
koja se nalazila na maloj statui od pečene zemlje i koja je predstavljala bramana
patuljka.
– Kamen mora da je tu skriven – rekao je.
21. Udarcem noge oborio je ovo čudovište i razbio ga u komade, a odmah
zatim povikao od radosti. Usred krhotina kipa video je metalni kovčežić po
kome su bili reljefi.
– Evo čuvenog kamena! – povikao je pobednički. – Sad je kruna Asama
Suramina.
Bez ičije pomoći izvukao je kovčežić i pritisnuo snažno jedno dugme koje
se nalazilo na mestu gde treba da bude brava.
Poklopac se odmah otvorio i ukazala se okamenjena školjka tamne boje.
Bio je to obožavani kamen iz Salagramana, koji je sadržavao čuvenu vlas kose
boga Višne.
Pošto se uverio da je to stvarno poštovana školjka koju su sveštenici
pagode dan pre toga proneli ulicama Gauhatija na neizmernu radost
stanovništva, i doneli je u hram, Janeš je rekao svojim drugovima:
– A sada povlačenje!
– Hoćeš li još nešto? – upitao ga je Sandokan malo ironično.
– Tu unutra je kruna moje verenice. Da li bi hteo da ponesem i pagodu?
– Ako hoćeš...
– Ona mi za sada nije potrebna. Kidajmo pre nego što se sveštenici
probude. Karabine u šake!
Portugalac je svukao čizme i jaknu, zadenuo kris za pojas, pričvrstio
kovčežić i sišao stepenicama, govoreći svojim hrabrim drugovima:
– Sastanak je u našem skrovištu.
22. PRINCEZA SURAMA
Sunce je već rasipalo svoje prve zrake po vodi Bramaputre kada je Janeš
stigao do podzemnog hrama na čijim vratima je stajao čovek sa izgledom fakira.
– Ah! Gospodine Janeš! – povikao je čovek ustajući.
– Kamamuri! – uzviknuo je Portugalac.
– U koži bišnuba8
, gospodine – odvratio je maharat, smejući se – koji nije
odbacio ni bogatstvo, ni životna zadovoljstva, ni dobra ovoga sveta, kao ostali
moji savernici.
– Jesu li se vratili?
– Mislite gospodin Sandokan i moj gospodar? Već jedan čas vas čekaju na
doručak.
– A ostali?
– Svi su tu. Stigli su čamcem.
– A ministar?
– Još uvek je na sigurnom, ali se plašim da će taj jadni đavo da umre od
straha.
– Tvoji sunarodnici imaju isuviše jaku kožu da bi tako brzo otišli u krilo
Šive ili Brame.
Janeš je zatim ušao u hodnik hrama gde su se nalazili čuvari sa karabinima
i sabljama. Kada je ušao u poslednju sobu, zatekao je za stolom Sandokana,
Tremal-Najka i ministra.
– Najzad! – povikao je Sandokan. – Upravo sam hteo da pošaljem nekoliko
ljudi da te traže bez obzira što nisam sumnjao da ćeš stići.
– Nisam mogao da dođem do čamca, no o tome ćemo kasnije. Dopusti da
se presvučem, jer sam sav mokar, i naredi da donesu doručak. Od ovog kupanja
sam ogladneo kao tigar.
– Stavi na sigurno mesto svoju čuvenu školjku – rekao je Tremal-Najk.
– Kasnije treba da je vidi gospodin ministar.
Prešao je zatim u susednu sobu i brzo se presvukao. Kada se vratio, hladan
engleski doručak je bio spreman.
Kada je doručak bio završen, Janeš je, po običaju, zapalio cigaretu, stavio
kovčežić ispred ministra, otvorio ga i izvadio dragocenu školjku.
– Da li je baš ovo taj čuveni kamen iz Salagramana? – upitao je ministra
koji je prestrašeno posmatrao kamen. – Odgovorite mi, Ekselencijo.
Kaksa Faraum je načinio potvrdni pokret glavom.
8
Bišnub pripada onoj vrsti ljudi koji su se odrekli zadovoljstava života, blaga i dobra ovoga
sveta, i koji su se potpuno posvetili kultu boga Višne.
23. – Sada me slušajte i pokušajte da mi ne odgovarate samo znacima.
Zahtevam od vas važne izjave.
– Zar još! – promrmljao je ministar koji je izgledao veoma neraspoložen.
– Da li je kralju veoma stalo da ima ovaj kamen?
– Svakako više nego vama – odvratio je ministar. – Kako bi mogle da se
obavljaju procesije bez ove dragocene relikvije na kojoj nam zavide svi
sveštenici?
– Koja treba da bude sledeća javna procesija? Vi Hindusi ih imate mnogo
tokom godine.
– Procesija Madu-pongola9
.
– Šta je to?
– To je praznik krava – rekao je Tremal-Najk – koji se slavi u desetom
mesecu taja, ili u vašem januaru.
– Tako je – rekao je ministar.
– Kada to treba da bude? – upitao je Janeš.
– Kroz četiri dana.
– Odlično, toga dana će radža imati svoj kamen iz Salagramana.
– Zar hoćete da se šalite, milorde? – upitao je ministar poskočivši.
– Nikako, Ekselencijo – odvratio je Janeš. – Dajem vam moju časnu reč da
će lično vladar da ga vrati u pagodu Karija.
– Ništa ne razumem – rekao je Kaksa Faraum.
– Ja još manje od vas – dodao je Sandokan, koji je pušio i sve do tada nije
uzimao učešća u razgovoru.
– Malo strpljenja, pobratime – rekao je Janeš. – Sada mi recite,
Ekselencijo, da li će krenuti u potragu za kradljivcima?
– Prevrnuće ceo grad, a u polja će da pošalju svu konjicu – odvratio je
Kaksa Faraum.
– Onda možemo da budemo sigurni da nas neće uznemiravati – rekao je
Portugalac smešeći se. – Već je osam, možemo da odemo po Suramu i da malo
prošetamo gradom. Tako ćemo videti kakav je efekt proizvela krađa čuvenog
kamena.
Janeš je zatim skinuo sa zida par pištolja, zadenuo ih za pojas, stavio na
glavu tropski šlem od belog platna koji mu je dao izgled pravog Engleza koji
putuje svetom, i pošao sa Sandokanom i Tremal-Najkom, koji su se takođe
naoružali.
Preko ravnice su prešli kao uragan, uspeli se uz brdo nesmanjenom
brzinom. Konji su leteli kao da imaju krila, pa je bilo dovoljno deset minuta da
se nađu u glavnim ulicama Gauhatija. Janeš i njegovi drugovi su odmah opazili
9
Ima tri vrste ovih svečanosti: pongol – kada sunce uđe u znak kozoroga, oko 11. januara, i
traje tri dana, i u stvari se zove Bogi-pongul; drugi je pongul, Surija-pongul, kada se vari
pirinač; i treći je Madu-pongul, svečanost krava.
24. neuobičajenu živost: svuda su se videle grupe ljudi koje su živo diskutovale
praveći velike pokrete rukama. Na svim licima se ogledao strah.
Janeš je zaustavio, konje, okrenuo se prema svojim prijateljima i namignuo.
– Strašna vest se već pronela – odvratio je Sandokan osmehujući se. – Gde
nas vodiš?
– Za sada, Surami.
– A potom?
– Hteo bih da vidim tog prokletog radžinog miljenika, ako mi se ukaže
prilika.
– Znaš da princ ne želi da vidi Engleza na svom dvoru.
– Pa ipak će morati da me primi, i to sa velikim počastima – rekao je Janeš.
– Zar ja ne posedujem sveti kamen?
Bili su stali pred jednom lepom kućom koja je ličila na belu kocku
opkoljenu drvećem koje je sa svih strana bacalo senku. Kada su čuli topot konja,
dvojica ljudi su izleteli odmah iz kuće i duboko se poklonili Janešu i njegovim
drugovima.
– Surama? – kratko je upitao Portugalac skačući na zemlju.
– U plavoj sali je, kapetan Janeš – odvratio je jedan od njih.
– Obavestite gospodaricu – rekao im je.
– Uđi, sahibe, ona te čeka – rekla je jedna devojka i odmah otvorila vrata.
Jedna divna devojka, lako preplanule kože, blagih i finih crta lica, crnih
očiju i dugih upletenih kosa ukrašenih biserima, odmah je ustala. Na sebi je
imala haljinu od crvene svile sa plavim vezom.
– Ah! Moji dragi prijatelji! – povikala je idući prema njima ispruženih
ruku. – I ti, Tremal-Najče! Kako sam srećna što te ponovo vidim. Znala sam da
se nećeš oglušiti o pozive tvojih starih drugova.
– Kada treba podariti Surami presto, Tremal-Najk ne može da miruje –
odvratio je Bengalac toplo stežući malenu ruku lepe Hinduskinje. – Da
Moreland i Darma nisu na putu po Evropi i oni bi bili ovde.
– Kako bih rado videla tvoju ćerku Darmu.
– Kada se vrati, primićeš je u svom dvoru – rekao je Janeš. – Hajde,
Surama, daj prijateljima da piju. Ulice Gauhatija su veoma prašnjave i grlo se
brzo osuši.
– Evo ti, moj mili gospodaru, tvoj omiljeni liker – rekla je devojka
uzimajući bocu i puneći čašice od crvenog kristala.
– U zdravlje buduće princeze Asama – rekao je Sandokan.
– Ne tako brzo – odvratila je Surama smejući se.
– Gle! Zar bi htela, malecka, da napustimo Borneo, naše prahose i
prijatelje, samo da bismo videli nezanimljive lepote tvoje buduće prestonice?
Kada se mi pokrenemo, mi uvek napravimo veliku štetu, zar ne Janeše?
25. – Zar nismo još uvek stari tigrovi sa Mompračema? – odvratio je
Portugalac. – Gde zarijemo kandže plen više ne beži. Hoćeš li dokaza za to? Već
je u našim rukama čuveni salagramanski kamen.
– Onaj sa kosom boga Višne?
– Da, Surama?
– I to je zasluga tvoga verenika – rekao je Sandokan. – Janeš stari, ali
njegova izvanredna mašta ostaje uvek mlada.
– Hoćemo li najzad doznati tvoje famozne planove? – upitao je Tremal-
Najk.
– Još nije vreme – odvratio je Janeš. – Sutra ćeš možda znati nešto više. Ne
treba da zaboravimo da smo ovde sami i da ne možemo da računamo na bilo čiju
pomoć. Ipak ne sumnjajmo u krajnji ishod. Ili će Surama ponovo dobiti krunu,
ili mi više nećemo biti strašni tigrovi sa Mompračema.
– Ah, moj gospodaru! – povikala je devojka gledajući Portugalca svojim
dubokim i blagim očima. – Ti ćeš ga deliti sa mnom, zar ne?
– Ja! Ti ćeš biti ta, devojčice, koja će mi podariti jedan njegov deo.
26. RADŽA OD ASAMA
Sutradan, dva časa posle podneva, jedan odred, koji je izazivao radoznalost
građana, približavao se vojničkim korakom velikoj radžinoj palati koja se
nalazila na prostranom trgu. Odred se sastojao od sedam osoba: jednog Engleza
i šest Malezijaca.
Kada su stigli do kraljevske palate, pred kojom su se nalazile straže
naoružane kopljima dugih oštrica, Englez je jednim pokretom zaustavio svoje
ljude.
– Šta hoćeš, sahibe? – upitao je komandant straže prilazeći Englezu dok su
se njegovi ljudi pripremali kao da treba da odbiju napad.
– Da vidim radžu – odvratio je Janeš.
Janeš je dao znak jednom od svojih Malezijaca, koji je držao neku vrstu
kutije uvijenu u komad crvene svile, da se približi, a zatim rekao:
– Tu unutra biti kamen iz Salagramana koji ukrasti lopuže tugsi. Ići i reći to
Njegovoj Visosti. On odmah primiti milord.
Hindus je jedno vreme oklevao, a zatim je, kao da ga je najednom obuzelo
ludilo, poleteo kroz prostrani luk udarajući besno u gongove obešene nad
vratima.
– Najzad – promrmljao je Janeš paleći cigaretu – moraćemo da pričekamo,
ali ništa za to.
Nije prošao ni minut, kada se pojavio jedan stari Hindus koji mora da je bio
ili ministar ili neki dvorjanin, praćen mnogim oficirima koji su na glavama imali
ogromne turbane.
– Milorde! – povikao je zadihano. – Da li je istina da si našao
salagramanski kamen?
– Jes – rekao je Janeš pošto je odbacio cigaretu i dunuo Hindusu u nos
poslednji dim.
– Samo hodi, čeka te.
– Oho! Ja biti mnogo zadovoljan.
Janeš je dao znak Malezijcima i pošao za ministrom. Popeli su se divnim
stepenicama na čijem se svakom stepeniku nalazio po jedan stražar sa
karabinom i pištoljima.
Ministar je kraljevskim pokretom zaustavio Malezijce kod vrata, a zatim
uzeo Janeša za ruku i poveo ga prema prestolu vičući:
– Pozdrav Njegovoj Visosti Sindiji, Radži Asama! Evo engleskog milorda.
Vladar je ustao dok je Janeš skinuo šešir. Njih dvojica su se gledala
nekoliko minuta bez reći, kao da žele da prouče jedan drugoga.
Sindija je bio još mlad čovek, tako da nije izgledalo da ima više od trideset
godina, ali mu je život tiranina prerano izbrazdao čelo.
27. – Jesi li ti milord koji mi donosi kamen iz Salagramana? – upitao je pošto
je sa visine dobro osmotrio Portugalca. – Ako je istina ono što mi je rekao moj
ministar, budi dobro došao bez obzira što ne volim strance.
– Da, ja biti milord Džon Moreland, Visosti, ja doneti tebi školjku sa
kosom Višne – odvratio je Janeš. – Ti obećati bogatstva i počasti, zar ne?
– I održaću obećanje, milorde – rekao je princ.
– Pa dobro, ja dati tebi školjka.
Okrenuo se zatim i dao znak Malezijcu koji je nosio kovčežić. Ovaj je
prišao i Janeš je podigao svilu kojom je bio kovčežić prekriven i položio ga pred
prinčeve noge.
– Ti videti prvi, Visosti, da li je ovo biti prava ukradena školjka.
– Na kamenu postoji znak i njega sveštenici pagode Karija i ja dobro
poznajemo – odvratio je princ. Zatim je otvorio kovčežić, uzeo školjku i obrnuo
je u rukama. Velika radost se odmah razlila po njegovom licu. – To je kamen
koji je ukraden. Milorde, bićeš moj prijatelj.
Kada je čuo ove reći, jedan dvorjanin je odmah prineo Janešu pozlaćenu
stolicu tako da je ovaj seo ispred samog uzvišenja. Skoro odmah je jedno
desetinu slugu unelo posude pune kafe i čašice sa likerom, zatim sladoled i
slatkiše.
– A sada, milorde – rekao je Sindija pošto je iskapio nekoliko čašica
konjaka – ispričaj mi kako si uspeo da iznenadiš lopove i zašto si došao u moju
zemlju.
– Došao sam da lovim tigrove – odvratio je Janeš – jer ja biti veliki lovac i
nemati od njih strah.
– A lopovi?
– Ja se sakriti prošle noći za loviti jedan crni bag i mnogo veliki...
– Crnog tigra! – povikao je princ zadrhtavši.
– Da.
– To je onaj koji je prožderao moju decu! – uzviknuo je Sindija prelazeći
rukom preko čela koje se orosilo hladnim znojem.
– Šta? Taj bag pojesti...
– Ćuti, milorde – rekao je princ skoro zapovedničkk – nastavi.
– Tigar ne doći, a ja stalno čekati – nastavio je Janeš. – Sunce je baš
izlazilo kada ja opaziti kako pet Hindusa bežati kroz šumu. To morali biti tugs,
jer ja videti oko njihovog pojasa svilene marame i Rasa sa olovnim kuglama. Ja
mrzeti te lopove i odmah pucati karabin i pištolje, i ubiti sve a zatim baciti
leševe u reku i krokodili sve pojesti.
– A kovčežić?
– Naći ga na zemlji.
– I zatim?
– Zatim čuti tvoje glasnike i doneti ovamo školjka, jer ne znati šta sa njom
činiti.
28. – I šta sada tražiš, milorde? – upitao je Sindija.
– Ja ne hteti novac, ja biti mnogo bogat.
– Ti imaš pravo na nagradu. Kamen iz Salagramana za nas je neplativo
blago.
Janeš je ćutao nekoliko trenutaka pretvarajući se da misli, a zatim rekao:
– Ti imenovati mene tvoj veliki lovac, i ja ubiti tigrove koji jedu tvoje
podanike. Eto šta ja želeti.
Radža je bio iznenađen. Ovaj čudni Englez umesto da traži nadoknadu koja
mu se nudi, on želi da pruži svoje dragocene usluge i pobije zveri koje su toliko
štete nanele jadnim Asamcima u poljima?
– Milorde – rekao je radža posle dosta dugog ćutanja – ja sam ponudio
počasti i bogatstvo onome ko vrati kamen. Pošto ti to ne tražiš i pošto želiš da
budeš veliki lovac, ja ti nudim apartman u mome dvoru, moje slonove i moje
šikare10
.
– Hvala, prinče, ja biti mnogo zadovoljan.
Radža je tada skinuo sa prsta divan prsten na kome je bio dijamant veličine
lešnika, i pružio ga Janešu govoreći uz milostiv smešak:
– Uzmi bar ovo, milorde, kao sećanje na mene. Međutim, hteo bih, pošto si
veliki lovac, da te nešto zamolim.
– Ja biti uvek spreman sve učiniti za njegovu visost – odvratio je
Portugalac.
Radža je načinio zapovednir gest, i ministri i šeici se povukoše u suprotni
deo sale da ne bi čuli ono što je hteo da kaže vladar.
– Slušaj me – rekao je radža. – Ti si mi rekao da si bio pošao u šumu da
loviš crnog tog tigra. Jesi li ga video?
– Ne, Visosti – odvratio je Janeš koji je počeo da biva oprezan, jer nije
znao na šta princ cilja. – Ja sam samo čuo kako o njemu govore.
– Taj bag je jednoga dana pojeo moju decu.
– Ah! Zla zver.
– Toliko zla da se računa da je proždrala više od dve stotine osoba. Rekao
si mi da si veliki lovac. Hoćeš li da pokušaš da je ubiješ?
– Ja nikad ne imati strah od tigrovi. Bum! I svi mrtvi.
– Ako uspeš da osvetiš moju decu, daću ti sve što budeš zatražio. Razmisli
o tome.
– Ja razmisliti.
– I šta želiš?
– Ti imati komedijaše na dvoru, Visosti.
– Da.
– Ja hteti videti hinduske komedijaše, ja reći njima komad koji oni igrati.
10
Šikari ili udarači su ljudi koji prilikom lova prave buku udarajući u bubnjeve i druge
instrumente, da bi isterali životinje iz njihovih skloništa.
29. – Ali ti ne tražiš ništa! – povikao je radža koji je bivao sve više iznenađen.
Demonski osmeh zatitrao je na Janešovim usnama.
– Mi Englezi biti svi čudaci. Ja hteti videti indijsko pozorište.
– Odmah?
– Ne, tek pošto ubiti tigra. Ja tu gadnu zver nahraniti sa mnogo olova. Ti
Visosti pripremiti sutra slonove i šikare pre izlaska sunca, a ja pripremiti sve
moje ljude. Sada me pustiti da odem, pobrinuti se mnogo za moje dobro oružje.
Janeš je ustao i duboko se poklonio princu.
– Zbogom, milorde – rekao je radža pružajući mu desnu ruku. – Nikad neću
zaboraviti koliko ti dugujem.
– Ah! Ja ništa ne učiniti.
Šeici i ministri su bili ponovo prišli i prvi su, na radžin znak, pozdravili
Portugalca oružjem, a ovaj im je otpozdravio vojnički.
Janeš se popeo u kola i seo do Bindara, a zatim je poterao konje tako besno
da niko ne bi mogao da ga prati. Tek kad su bili na obali Bramaputre, daleko od
poslednjih predgrađa, usporio je besni galop vatrenih konja.
– Bindare – rekao je – jesi li čuo da se govori o crnom tigru koji je pojeo
radžinu decu?
– Da, sahibe – odvratio je Hindus.
– I ja sam pre tri ili četiri dana čuo neke neodređene priče. Kakva je to
životinja?
– To je bag za koga kažu da je sav crn i da vrši strašne pokolje.
– Koja mesta posećuje?
– Kamarpursku džunglu.
– Je li daleko?
– Jedno dvadeset milja, ne više.
– S one strane Bramaputre?
– Nije potrebno prelaziti reku.
– Da li je istina da je pojeo radžinu decu?
– Da, sahibe.
– Kad? I kako?
– Prošle godine. Radžu su stalno uznemiravale pritužbe njegovih podanika
i on je najzad odlučio da učini kraj tim pokoljima, te je naložio svojim sinovima
da rukovode lovom. To su bili dečaci, potpuno nesposobni da izvedu tako težak
poduhvat. Plašeći se očevog besa nisu se usudili da odbiju. Ne zna se tačno kako
je sve teklo ali ti mogu reći da su dva dana kasnije pronađena njihova
poluprožderana tela kako vise o grani jednog drveta.
– Da li su se oni sakrili tamo gore?
– Tu su ih stavili i vezali – rekao je Bindar.
– Šta hoćeš da kažeš?
– Da su pod drvetom nađeni komadi pokidanog užeta – odvratio je Hindus.
30. – I šta zaključuješ?
– Ovde se šapuće da je radža iskoristio ovog tigra da bi se oslobodio
dečaka koji su mu smetali.
– Jupitera mu! – povikao je Janeš preneražen.
– Eh, sahibe! Sindija je brat Bitora, radže koji je vladao pre njega i koga su
svi mrzeli zbog njegovih besramnih dela.
– Ah! Razumeo sam – odvratio je Portugalac mršteći se; zatim je
promrmljao za sebe: – Grk, tigar koji je pojeo radžinu decu, poziv da ga ubijem.
Šta li se ispod svega toga krije? Na sreću tu su mi Malezijski Tigar, Tremal-
Najk i Kamamuri. Tigar će da padne, u to ne sumnjam, a tada, dragi moj Sindija,
neće biti tako lako platiti troškove. Kruna za Suramu i mene.
Kada je sunce zašlo, on se vratio do pagode. Na ulazu su ga nestrpljivo
čekali Sandokan i Tremal-Najk.
– Dakle? – upitali su u jedan glas.
– Sve je u redu – odvratio je Janeš smejući se. – Radža je moj prijatelj. Da
li bi vam sutra bio po volji lov na opasnog tigra?
– To mene pitaš? – odvrati Sandokan.
– Onda pripremi svoje oružje. Pre nego što sunce iziđe, bićemo u radžinoj
palati.
31. CRNI TIGAR
Tek što je izbilo tri časa ujutro, Janeš je, praćen Sandokanom, Tremal-
Najkom i šestoricom Malezijaca, stigao pred kraljevsku palatu.
Dvorski majordom je sve pripemio za veliki lov. Tri divna slona, koja su na
snažnim leđima nosila prostrane korpe određene za lovce, bez nadstrešnice kako
se ne bi ometalo pucanje iz karabina, stajala su sa svojim mahutima11
na sred
trga, opkoljeni jednim tucetom služitelja koji su na uzicama držali jedno
pedesetak ružnih pasa niska rasta, nesposobnih da se nose sa opasnom zveri, ali
potrebnih da bi je izmamili iz skrovišta...
Iza slonova je stajalo dva tuceta udarača naoružanih samo kopljima i skoro
goli kako bi lakše mogli da pobegnu ispred zveri.
– Spremni smo, sahibe – rekao je majordom duboko se klanjajući Janešu.
– Ja biti jako zadovoljan – odvratio je Portugalac jedva ga udostojivši
pogledom. – Jesu li dobri slonovi?
– Provereni i navikli na velike lovove, sahibe. Izaberi onoga koji ti najviše
odgovara.
– Ovoga – rekao je Tremal-Najk, označujući najmanjeg, ali snažnog, sa
divnim zubima. – Ovaj je dobre rase.
Mahuti su bacili lestvice od kanapa. Janeš, Tremal-Najk i Sandokan
zauzeše mesto u korpi svoga slona, dok su se Kamamuri i ostali Malezijci,
zajedno sa majordomom, koji je trebalo da upravlja lovom, popeli na ostale.
– Napred – rekao je Janeš mahutu.
Tri debelokošca kretoše odmah snažno ričući. Za njima su išli udarači i
vodiči pasa.
Za manje od pola časa, trupa se našla izvan grada, jer su slonovi brzo
napredovali, primoravajući ostale da trče kako ne bi zaostali.
Tri slona, koja su brzo napredovala, stigla su do velike ravnice po kojoj su
tu i tamo bili posuti žbunovi i nisko drveće.
Sve do podneva slonovi su nastavili da idu preko ove ravnice kojoj,
izgleda, nije bilo kraja. Najzad je majordom dao znak da se stane kako bi
servirao doručak gostima svoga gospodara. Sluge su za nekoliko minuta podigle
divan šator od crvene svile, u obliku paviljona, a tlo prekrile mekim persijskim
ćilimima.
Janeš, Sandokan i Tremal-Najk pohitaše u šator, jer je vrelina osvajala.
Kamamuri i šest Malezijaca iz pratnje, sklonili su se pod veliki tamaris čije su
grane pravile lep hlad.
Pošto je izvršio nadzor nad posluženjem, majordom se i sam priključio,
ostajući na izvesnoj udaljenosti od engleskog milorda.
11
mahut je gonič slonova
32. – Čekali smo te – rekao je Janeš koji se bio opružio po jednom velikom
jastuku od crvene svile. – Gde ćemo pronaći tog tigra?
– Kralj džungle se u ovom času svakako odmara u svojoj jazbini – odvratio
je majordom. – Tek ćemo ga sresti uveče ili rano ujutru. On ne voli sunce,
milorde.
– U koliko ćemo ponovo da krenemo? – upitao je Tremal-Najk majordoma.
– U četiri, sahibe.
– Onda, možemo da odspavamo malo. Nismo sigurni da ćemo se večeras
odmarati.
Majordom je naredio da se donesu i drugi jastuci, a zatim je na ulaz u šator
stavio veliki svileni pokrivač kako bi lovci mogli mirno da se odmaraju.
Tačno u četiri časa ceo karavanje bio spreman za pokret.
– Napred! – povikao je Janeš koji je sa Sandokanom i Tremal-Najkom
zauzeo svoje mesto.
Karavan je krenuo brzim korakom. Pejzaž se počeo menjati. Ogromne
travne ravnice smenile su veliko drveće i pojavili su se bodljikavi bambusi
visoki par metara. Počinjala je vlažna džungla, carstvo gospodina tigra, kako su
ga nazivali indijski pesnici.
Sunce se već bližilo svome zahodu i slonovi su počeli da pokazuju znake
zamora, pogotovu što je teren popušao pod njihovom težinom. Sa slonovih leđa
Janeš je iz male džungle od bodljikavih biljaka ugledao kako svetluca površina
vode.
– Eno močvare crnog tigra – rekao je.
Skoro u istom trenutku psi su se uznemirili. Vukli su uzice i besno lajali
praveći zaglušujuću buku.
– Ulogorimo se ovde – rekao je Janeš mahutu. Zatim je bacio stepenice i
sišao sa drugovima. Majordom se odmah našao tu u očekivanju naređenja. –
Naredi da se podignu šatori i pripremi za logorovanje.
– Da, milorde.
– Pre toga jedno pitanje.
– Recite.
– Da li u blizini ima i drugih močvara?
– Ni jedne. Postoji samo jedna reka, ali je ona dosta daleko.
– Tako su, znači, bikovi primorani da dođu ovde na pojilo.
– Selima se nikad ne približuju, a sem toga, ove izvore često posećuju i
ljudi i žene.
– Dobro, a sad mi je potrebna dobra večera.
Jela je bilo u izobilju, jer je treći slon bio određen više da služi karavanu
nego da progoni zver, pa je na njega bilo natovareno dosta hrane.
– Milorde – rekao je majordom koji je ušao u šator kada su Janeš i njegovi
drugovi završili sa jelom.
33. – Prijatelji, uzmimo oružje i pođimo u zasedu izvan logora – rekao je Janeš.
– Uveren sam da će ta životinja noćas da padne pod našim hicima.
– Ja sam spreman – rekao je Sandokan.
Uzeli su zatim svoje karabine i municiju, zadenuli krisove za pojas i
napustili šator.
– A ti, milorde, kuda ćeš? – upitao je Hindus začuđeno.
– Idemo da isteramo kala-baga.
– Po noći!
– Mi se ne plašimo. Zbogom, ubrzo ćeš čuti naše karabine.
Bila je to jedna od onih divnih noći kakve se vide samo u Indiji. Zvezde su
blistale na nebu bez oblaka, a mesec se lagano uzdizao iznad mračnih šuma koje
su se prostirale sa druge strane Bramaputre rasipajući svoje plavkaste zrake na
džunglu što je okruživala močvaru.
– Evo divnog mesta – rekao je Portugalac odlažući karabin. – Odavde
možemo da motrimo i na logor i na džunglu.
– Ćuti! – rekao je u tom trenutku Tremal-Najk.
– Šta si čuo?
Odgovor nije dao Bengalac već – tigar!
34. JANEŠOV SMRTNI UDARAC
Janeš i njegovi drugovi začuli su promukli urlik koji je značio da je kala-
bag ili došao do večere, ili nanjušio lovce.
– Šta na ovo kažeš, Tremal-Najče? – upitao je Portugalac prijatelja koji je
osluškivao. – Ti bolje od nas poznaješ ove opasne zveri.
– Možda ću se prevariti – odvratio je Bengalac – ali ovo treba da bude urlik
razočaranja. Kada tigar obori plen, on sasvim drukčije urlikne. Uveren sam da je
ovoga puta promašio nekog bufala.
– Onda će doći da potraži nas – rekao je Sandokan.
– Da, ako želi da obezbedi sebi večeru – odvratio je Tremal-Najk.
Posle izvesnog vremena začuo se novi urlik, jači i bliži od prvog.
Posle drugog urlika, tigar se više nije oglasio pa su trojica lovaca bili više
nego sigurni da se tiho privlači u nadi da ih iznenadi. Vladala je velika tišina.
Nije se čuo ni urlik šakala ni divljih pasa. Mora da su sve noćne životinje
pobegle od ratničkog urlika kala-baga.
Prošlo je još nekoliko minuta u iščekivanju. Ma koliko da su bili hrabri i
navikli da se sukobljavaju sa velikim nevoljama, drugovi nisu mogli da se
potpuno oslobode nemira. Janeš je nervozno žvakao cigaretu koju je pustio da se
ugasi, Sandokan je pritiskao oroz karabina, a Tremal-Najk nije uspevao da
ostane nepokretan. Najednom je izoštreni sluh Malezijskog Tigra uznemirio laki
šum, kao kakav žubor. Izgledalo je da se životinja pažljivo provlačila kroz
bambus.
Sandokan je brzo podigao karabin, nišanio samo jedan čas i opalio dva
puta. Kala-bag je strašno urliknuo, a taj urlik su propratila još četiri pucnja.
Tigar je načinio dva skoka i zatim nestao u džungli.
– Pogođen! – vikao je Janeš, trčeći prema Sandokanu koji je brzo ponovo
punio svoj karabin.
– Da! Da, pogođen! – odvratio je Tremal-Najk skačući na noge.
– Više bih voleo da sam ga video da je pao i da se više nije digao – rekao je
Sandokan. – Da ima zrna u telu u to sam uveren, pa ipak ne možemo da kažemo
da imamo njegovu kožu.
– Naći ćemo ga mrtvog u njegovoj jazbini – rekao je Tremal-Najk. – Da
rane nisu bile teške on bi se bacio na nas.
– Idite i spavajte – rekao im je Sandokan. – Ranili smo ga i u zoru ćemo ga
potražiti. Recite samo da se slonovi pripreme na vreme.
U logoru su svi bili na nogama, u velikom strahu da su lovci promašili tigra
i da će ovaj da napadne logor. Kada su čuli da je teško ranjen, pošli su na
spavanje.
35. Tri prijatelja su ušla u šator i popila po čašu piva koje im je brižni
majordom punudio. Zatim su se, ne svlačeći se, bacili na dušeke, zadržavajući
pored sebe karabine. Spavali su samo par časova. Trubljenje slonova i urlik pasa
obavestili su ih da je sve spremno za početak lova.
– Ili je tigar mrtav, ili crkava u svojoj jazbini – rekao je Tremal-Najk. – Ovi
jeleni, koje vidim, i ove ptice ne bi se nalazili ovde da ta gadna zver još kruži
džunglom. To je dobar znak – završio je Bengalac kome ništa nije moglo da
izmakne.
Među bodljikavim žbunjem i bambusom čulo se besno lajanje. Slonovi su
takođe bili uznemireni te su podizali i spuštali svoje surle snažno trubeći. Šikari
su bili stali u nedoumici da li da i dalje idu ispred ili da se stave pod zaštitu
debelokožaca.
– Hej, mahute, šta je to sada? – upitao je Janeš stežući karabin.
– Psi su nanjušili kala-baga – odvratio je gonič.
Džungla je na ovom mestu bila veoma gusta i nije bilo lako probijati se
kroz nju. Zver je izabrala dobro sklonište, ako se odista tu nalazila. Portugalac je
kružio oko žbunja i kada je pronašao jedan otvor, uvukao se unutra, dok su se
psi povlačili lajući na sav glas. Pošto je prešao petnaest koraka, Janeš je stao i,
skidajući šešir levom rukom, rekao ironično:
– Pozdravljam Vas, strašni tigre!
Muklo režanje je bio odgovor. Tigar se nalazio ispred Portugalca, opružen
na gomili suvog lišća, sad već nemoćan da naškodi. Svo krzno mu je bilo u krvi,
a dve prednje šape polomljene.
Na pojavu trojice ljudi tigar je načinio krajnji napor da stane na noge, ali je
odmah pao ispuštajući iz razjapljenih čeljusti urlik besa.
Janeš je uzeo tigra na nišan. Odjeknula su dva karabinska pucnja i tigar je
pao kao pokošen – dve kugle su mu probile mozak.
– Jupitera mu! – povikao je Janeš koji je prišao da bolje osmotri zver. –
Nikad nisam video tako velikog tigra.
Zatim su se sva trojica vratili do slona, praćeni ushićenim povicima
majordoma, šikara i goniča. Kada su stigli u logor i doručkovali, pripremili su se
za povratak u prestonicu Asama.
36. NA RADŽINOM DVORU
Praćen velikim brojem radoznalaca koji su doleteli iz svih gradskih četvrti
da bi videli strašnu zver, karavan se posle šest časova zaustavio pred radžinom
palatom.
Ministri, koje su šikari obavestili, čekali su čuvenog engleskog lovca u
podnožju mermernog stepeništa, sa velikom četom šeika i evnuha koji su na sebi
imali raskošna odela.
– Janeš – rekao je Sandokan zaustavljajući ga u času kada je ovaj hteo da
siđe sa slona. – Ne vodi brigu ni o meni ni o Tremal-Najku. Kraljevska palata
nije za nas. Znaš gde ćeš nas naći.
– Zadržaću Malezijce.
– Neka budu tvoja straža i to kakva! Sa njima se nemaš čega plašiti. Mi
ćemo da iskoristimo ovu buku da bismo se izgubili.
– Ubrzo ćete primiti vesti od mene.
Janeš je zatim sišao na zemlju i obratio se ministrima:
– Recite njegovoj Visosti da ja održati moje obećanje.
– Njegova Visost te čeka, milorde – odvratili su ministri u glas.
Njegova Visost je bio izvaljen na prestolu-krevetu pričajući sa nekim
svojim miljenicima. Kada je ugledao Portugalca, brzo je ustao i u znak naročite
milosti sišao tri stepenika, pružajući mu desnu ruku.
– Ti si, milorde, junak – rekao mu je. – Niko od mojih podanika, ma koliko
da su hrabri, ne bi bio sposoban da se sukobi i ubije jednu takvu zver. Sad možeš
da tražiš sve što hoćeš. Kada bi hteo da vidiš pozorišnu grupu?
– Večeras, ako tebi biti po volji.
– Svaka tvoja želja za mene je zapovest, milorde – odvratio je ljubazno
radža. – Idi odmori se, a večeras ćemo zajedno jesti i tada ću ti predstaviti
jednog belca koji će, nadam se, postati tvoj prijatelj.
– Ja videti ga sa zadovoljstvom – odvratio je Janeš.
Prijem je bio završen. Janeš je pozvao svoje Malezijce i napustio salu
predvođen dvojicom evnuha, dok se radža vratio na svoj presto pošto je načinio
gest koji je značio:
– Ostavite me samog.
Tek što su izišli poslednji ministar i poslednji stražar, kada se razmakla
dvostruka zavesa koja je visila iza prestola, i pojavio se jedan čovek. Bio je to
Evropljanin visoka rasta i veoma bele kože koju je još više isticala duga crna
brada koja je uokvirivala lice. Imao je pravilne crte lica, orlovski nos i crne,
goruće oči. Kao i svi Evropljani koji borave u Indiji, bio je odeven u lak beli
flanel.
37. – Šta kažeš na ovo Teotokrise? – upitao ga je radža. – Po izrazu tvog lica
reklo bi se da nisi zadovoljan zbog srećnog poduhvata ovog Engleza.
– Varaš se, Visosti: Grci se dive dokazima hrabrosti.
– Pa ipak opažam duboku boru na tvome čelu i izgledaš mi zabrinuto.
– To i jesam, Visosti – odvratio je Grk.
– Koji je razlog?
– Znam samo da on s vremena na vreme odlazi jednoj divnoj hinduskoj
devojci koja mora da pripada visokoj kasti, i koja je izgleda veoma bogata, jer
stanuje u prekrasnoj palati i ima mnogo slugu i žena.
– Sve dovde mi ne izgleda ništa čudno – rekao je radža. – Mnoge od naših
žena su se udale za Engleze.
– A ako je ovaj gospodin špijun koga je poslao guverner Bengala da pazi
šta radiš?
Kada je princ čuo ove reči, njegovo lice je poprimilo skoro divlji izraz.
– Imaš li neki dokaz, Teotokrise? – upitao je stisnutih zuba.
– Do sada ne.
– Policija je na tvome raspolaganju, iskoristi je. Ali dok ne budeš imao
suprotan dokaz, taj Englez će biti moj gost. On je vratio kamen iz Salagramana i
nije tražio ništa, štaviše, učinio mi je veoma važnu uslugu oslobodivši moje
dobre podanike kala-baga. Ti nikad nisi bio sposoban da toliko stvari učiniš za
samo dva dana.
– Učiniću kao što želiš, Visosti – odvratio je Grk.
Janeš se, zadovoljan zbog toka kojim su išli njegovi poslovi, smestio u
apartmanu koji mu je odredio radža. On se sastojao od četiri divne sobe, jednog
elegantnog salona i kupatila. Sluga, kojeg je vladar odredio čuvenom lovcu,
odmah je naredio da se donese obilan ručak, sa dosta boca piva i likera, kako za
Malezijce koji su zauzeli jednu od četiri sobe, pretvarajući je u neku vrstu
kasame, tako i za Janeša.
– Pravi mi društvo – rekao je Janeš majordomu sedajući.
– Ja!... Sa vama, milorde! – povikao je Hindus začuđeno.
– Ćuti i jedi sa mnom. Imam mnogo stvari da te pitam, a i da ti darujem
para ako mi budeš veran.
Rupije su načinile veći efekt od poziva, jer je majordom bio potkupljiv kao
i veći deo njegovih sunarodnika. Zato je spremno poslušao i više se nije bunio
protiv ove tako velike časti.
– Da li je istina da su glumci ovde, u palati? – upitao je Janeš kušajući jelo.
– Da milorde.
– Da li poznaješ vođu trupe?
– On je moj prijatelj, milorde.
– Odlično – rekao je Janeš sipajući pivo i ispijajući ga u jednom gutljaju. –
Želim da ga vidim.
– Dobio sam naređenje da zadovoljim svaku tvoju želju. Radža tako hoće.
38. – A ja, međutim, želim da princ uopšte ne dozna da ja hoću da vidim vođu
trupe. Tvoje ćutanje plaćam sa pedeset rupija.
Majordom je poskočio i iskolačio oči. Za godinu dana službe on nije
zaradio polovinu te sume, koja je za njega predstavljala pravo malo bogatstvo.
– Šta treba da činim?
– Rekao sam ti: želim da ovamo dođe vođa glumaca i, ako je moguće, da
ga niko ne vidi. Gde će se održati predstava?
– U unutrašnjem dvorištu.
– Je li to ono isto dvorište gde je radža ubio svog brata?
– Da, milorde.
– To sam i mislio. Da li postoji još onaj famozni balkon odakle je Sindijin
brat pucao na svoje rođake?
– Nalazi se tačno iznad scene.
– Jupitera mu! – povikao je Janeš. – To se zove imati izuzetnu sreću.
Pozovi mi tog čoveka.
Mojordom nije čekao da mu se naređenje dva puta ponovi, već je u trenu
iščezao. Janeš je tada pozvao vođu Malezijaca, koji su ručali u susednoj sobi.
– Šta želiš, kapetane Janeš? – upitao ga je divlji sin Malezije.
– Koliko vam je rupija dao Sandokan? – upitao je Portugalac.
– Šest hiljada.
– Neka novac bude spreman.
Trenutak kasnije ušao je majordom, praćen jednim Hindusom koji je bio
već u godinama.
– Evo glumca – rekao je majordom.
Glumac se duboko poklonio, a zatim je ostao u stavu iščekivanja.
Janeš je zatim odveo glumca u salon i njihov razgovor je potrajao dobrih
pola časa. Posle toga je pozvao svog Malezijca.
– Daj ovome čoveku pet stotina rupija – rekao je Portugalac. – To je
milordov dar. A sada možeš da odeš – obratio se zatim glumcu – i, pre svega,
nikome ni reč.
– Biću nem kao bronzana statua – odvratio je glumac i povukao se.
Kada je ostao sam, Janeš se bacio na krevet koji je bio pozlaćen sa
sedefnom intarzijom i prekriven damastom.
– A sada možemo da se odmorimo sve dok ne dođe taj tajanstveni
Evropljanin, ukoliko se udostoji da me pozdravi.
I zaista, posle izvesnog vremena, čulo se lako kucanje na vratima.
– Jesi li ti, majordome? – upitao je Janeš skačući sa kreveta.
– Da, milorde.
– Šta hoćeš?
– Tu je sahib Teotokris, koji želi da te vidi.
39. Janeš je brzo uredio odelo i predostrožnosti radi stavio pištolj u džep, a
zatim izišao u salon. Grk je bio tu, oduprt jednom rukom o sto, pomalo
zamišljen. Kada je ugledao Janeša, lako se naklonio i rekao na savršenom
engleskom:
– Srećan sam što mogu da vas pozdravim, milorde, i što vidim ovde, na
dvoru Njegove Visosti radže od Asama, još jednog Evropljanina.
Ove reči su bile izgovorene sa izvesnom gnevnom ironijom koja nije
izmakla lukavom Portugalcu. I on je bio spreman da odvrati prijazno.
– Ja sam znao, gospodine, da ovde postoji jedan Evropljanin i niko nije
srećniji od mene što mogu da vam stegnem ruku. Izvan našeg kontinenta mi
smo, bez obzira kojoj naciji pripadamo, uvek braća, jer smo svi sinovi velike
porodice belih ljudi. Sedite, gospodine...
– Teotokris.
– Vi ste Grk?
– Da, sa Arhipelaga.
– Kako ste se našli ovde? Vaša nacija nema interesa u Indiji.
– To je duga istorija i jednom ću vam je ispričati. Ali nisam zbog toga
došao, milorde.
– Recite šta. želite od mene.
– Da od vas, u ime radže, zatražim jedno objašnjenje. Vi ovamo niste došli
sami?
– Ne, poveo sam sa sobom šest malezijskih lovaca koji su mi dali dokaze
svoje vernosti kada sam lovio tigrove na Borneu.
– Ah, bili ste na Borneu?
– Posetio sam skoro sva malezijska ostrva i počinio prave pokolj divljih
zveri.
– Pa ipak, mi smo doznali da vas prati još jedna osoba.
– Ko.
– Jedna divna mlada Hinduskinja koja je iznajmila jednu palatu.
– A tako? – upitao je Janeš hladno.
– Radža bi želeo da zna da li je to neka hinduska princeza.
– Zašto?
– Da je pozove na dvor.
– Ah! – učinio je Janeš, malo slobodnije dišući. – Recite Njegovoj Visosti
da mu zahvaljujem, ali da ta mlada devojka više voli mir svoje kuće.
– To je, dakle, princeza.
– Da, od Misore – odvratio je Janeš. – Želite li da znate još nešto?
– Šta biste želeli da se vratite u Bengal? Tamo ima više tigrova i u
Sanderbundu biste mogli da date sebi oduške koliko želite.
– Ja da odem odavde! – povikao je Janeš.
Teotokris je ćutao posmatrajući Janeša sa izvesnim čuđenjem.
40. – Da li bi bilo dovoljno pet hiljada rupija? – upitao je Grk. – Da odete
odavde?
– Oho!
– Osam hiljada.
Janeš ga je gledao ne odgovarajući.
– Deset hiljada – rekao je Grk stisnutih zuba.
Janeš je i dalje ćutao.
– Petnaest hiljada?
– A trideset hiljada vama ako za dvadeset četiri časa pređete granicu
Asama – rekao je Janeš ustajući.
Grk je prebledeo kao da je dobio udarac posred lica.
– Meni! – povikao je.
– Da, vama ih nudi milord Moreland, koji nikad nije bio Grk sa Arhipelaga,
niti lovac sunđera i riba.
– Čini mi se da ste me uvredili? – rekao je gnevno.
– I meni izgleda.
– Mogao bi da zatražim da pokažete vaša dokumenta da bi se uverio da ste
odista milord, a ne običan avanturist.
Ovoga puta je Janeš prebledeo. Stavio je svoju desnu ruku na Grkovo rame
sa takvom snagom da se ovaj povio, iako je bio bar pedalj viši.
– Zbogom, gospodine.
– Milord pozdravlja Grka sa Arhipelaga.
41. LUKAVI GRK
Sve je bilo spremno za pozorišnu predstavu. Scena je bila osvetljena sa
jedno trideset lampi raznih boja, a bila je ukrašena samo sa nekoliko
porcelanskih vaza.
Sa strane su sedeli na tepisima vojnici, sluge i sluškinje, i brbljali. Naspram
scene, pod velikim paviljonom načinjenim od raznobojne svile, sedeli su radža
sa Grkom, ministri i ostali državni dostojanstvenici. Oni su pušili, pili liker ili
žvakali betel u očekivanju da predstava počne.
Radža je pljesnuo šakama, i na sceni se odmah pojavilo jedno pedesetak
glumaca. Neki od njih su bili prerušeni u starce i nosili su plemićka odela, drugi
pak u žene, a bilo je i dečaka i devojčica. Naročito se, po bogatstvu svojih
haljina, isticala jedna devojčica od desetak godina koja je stajala pored jednog
starog ratnika duge bele brade.
Među ovim narodom nalazio se i jedan radža mračna izgleda koga je pratio
mladi princ čudno sličan Sindiji. Videći ove dve ličnosti, Portugalac nije mogao
da zadrži osmeh.
– Ovi Hindusi znaju čudesno da se preruše – promrmljao je. – Verujem da
nisam uzalud potrošio mojih pet stotina rupija.
Posle jedne serije komplimenata između radže i ovog naroda, na scenu je
iznet ogroman sto pun posuđa i hrane. Svi su posedali i počeli da jedu dok je
gomila bajadera i svirača izvodila igre. Glumci su jeli sa zavidnim apetitom,
smejući se i bučno čavrljajući.
Najednom, na kraju banketa, radža je nestao da bi se čas kasnije ukazao,
praćen ministrima, na balkonu koji se nalazio iznad scene. U ruci je držao
karabin, dok su njegovi pratioci nosili boce i čaše.
Odjeknuo je pucanj karabina i jedan od gostiju, stari ratnik bele brade, je
pao, dok je devojčica koja je sedela pored njega počela da beži vrišteći. Začuo se
i drugi pucanj i još jedna je žrtva pala. Radža, koji je izgleda bio zahvaćen
besnim ludilom, ispija piće koje mu dodaje ministar, a zatim uzima drugi
karabin i nastavlja da puca.
Gosti očajnički jure u krug, kao vuci u klopci, oko stola, rušeći stolice i
prestrašeno urlajući.
Janeš je pogledao radžu. Princ je bio bled, čelo mu je bilo naborano a usne
su podrhtavale. On se dobro seća te strašne drame koja ga je dovela na presto
Asama.
Radža na sceni ispija još jednu čašu i posmatra žrtve, brojeći ih pogledom.
Mladi princ, koji stoji usred leševa, pruža očajnički ruke prema radži:
– Poštedi mi život! Ja sam tvoj brat! Ista krv nam teče u žilama!
42. I sada se odigrala već poznata scena sa rupijom koju mladi radža treba da
pogodi. On puca i ubija brata. I dok ministri hitaju u dvorište da padnu pred
njegove noge, on se baca na devojčicu koja plače, i viče:
– Vodite je, ni ja više ne želim rođake! Prodajte je bilo kome kao robinju!
Na scenu izlazi nekoliko ljudi koji na grudima imaju naslikanu plavu zmiju
sa ženskom glavom, i koji oko bedara imaju marame od crne svile i lasa. To su
tugsi, obožavaoci krvave boginje Kali. Oni su ščepali devojčicu, ubacili je u
neku vrstu džaka i odneli je uprkos njenim kricima.
Janeš je ponovo pogledao radžu i video kako je ovaj pomodreo. Znoj mu je
orosio čelo, a usne su se pokretale kao da će da krikne. Ipak, nije uspeo ni glasa
da pusti.
U tom trenutku su se povukli svi glumci, a muzika je zasvirala pobednički
marš koji je zaglušio gledaoce.
Odmah zatim je uletelo dvadeset ljudi u ratnoj odeći, sa sabljama u rukama,
a za njima je nastupilo osam nosača koji su nosili podijum na kome je sedela
jedna mlada princeza sa kraljevskom krunom na glavi. U tom času je radža
divlje kriknuo, a taj krik je bio propraćen još jednim, razdirućim.
Radža je pomodreo. On je gorućim pogledom posmatrao svoje
dostojanstvenike koji su drhtali kao da su u groznici.
U velikom strahu ministri su se povukli žurno da mu naprave mesta. Radža
je stegao Janešu ruku i izišao iz paviljona namrštena čela i tupa pogleda.
Janeš se popeo stepeništem i otišao u svoj apartman. Prvi put u životu
Portugalac je izgledao veoma zabrinut.
– Zabravite vrata – rekao je svojim Malezijcima – i uzmite svoje karabine.
Ne znam šta može da se dogodi.
– Šestorica nas je, kapetane – odvratio je vođa pratnje. – Možeš mirno da
spavaš, jer te mi čuvamo. Hoćeš li da pošaljem nekoga da obavesti Tigra?
– U ovom trenutku to ne bi koristilo.
– Onda, pij.
– Evo, milorde.
Majordom je ispio bez oklevanja.
– Onda ću piti i ja – rekao je Janeš puneći drugu čašicu. – Sad idi da se
odmoriš, pozvaću te ako mi budeš bio potreban.
43. SURAMIN NESTANAK
Bilo je prošlo samo četiri dana od pozorišne predstave, kada je jednog
popodneva, u vreme kada Hindusi posle uobičajenog spavanja napuštaju svoje
sobe da na terasama udahnu malo vazduha, pred Suraminu palatu stigla jedna
odvratna osoba pred kojom su se svi klanjali kao da je kakva visoka ličnost, ili
neko koga obožavaju više od bramanskih sveštenika.
Radilo se o fakiru koji je poticao iz veoma poštovane klase gusaina, ili
jedan od verskih prosjaka iz sekte tantra12
.
Njegov izgled je bio takav da nije izazivao ni simpatiju ni sažaljenje. Lice
mu je bilo uokvireno dugom bradom koja je bila neuredna i završavala se u
obliku ukovrčenog repa kao u praseta, a padala mu je sve do stopala. Obrazi su
mu bili crveno tetovirani, dok mu je kosa bila sakupljena na temenu tako da je
oblikovala neku vrstu mitre. Užasno mršavo telo bilo je skoro potpuno nago.
Sluge koje su čuvale stražu pred vratima Suramine kuće videći fakira
pohitale su prema njemu i usrdno ga upitale šta želi.
– Ja znam – rekao je fakir – da je neko na ovu kuću bacio čini i dolazim da
predložim tvojoj gospodarici da mi dopusti da ih skinem, da je ne bi snašla teška
nesreća.
– Jesi li siguran u to gusaine? – upitao je jedan od slugu pošto je prethodno
sa svojim drugom izmenio par preplašenih pogleda.
– Baš sam sedeo na stepenicama one pagode i video jednog starca kako se
zaustavlja nedaleko od vaše kuće i pravi tajanstvene znake. Kažem ti: bacio je
čini na ovu palatu i na sve koji u njoj žive, a ti znaš kakve kobne posledice može
to da proizvede.
– Zar ne znaš ko je taj starac?
– Nikad ga do sad nisam video – odvratio je fakir. – Mora da je to neki
neprijatelj tvoje gospodarice.
– Sačekaj trenutak, gusaine.
Sluga se brzo udaljio, dok je drugi ostao da pravi društvo fakiru, koji je seo
na poslednji stepenik. Posle nekoliko minuta sluga se vratio sa izrazom straha na
licu i rekao:
– Uđi odmah, gusaine, i ako poseduješ moć skini odmah sa moje
gospodarice čini koje je bacio taj starac.
– Spreman sam – odvratio je fakir.
Gusain je ušao lagano u palatu i popeo se do Suraminih soba.
– Gospođo – obratio joj se fakir – tvoja kuća je prokleta, ali ja posedujem
moć da uništim čini.
– A ja ću znati da ti se odužim – odvratila je lepa Hinduskinja.
12
Tantra su hinduske svete knjige.
44. – Imaš li jednu zdelu?
– Da.
– Ja imam crvenu boju. Naredi da mi je donesu.
Surama je dala znak i jedan od slugu je doneo jednu srebrnu posudu.
– Daj mi komad platna – rekao je fakir, i kada mu je Surama dala ono što je
tražio, dodao: – A sada vode.
Jedan sluga je doneo crvenu kristalnu bocu i fakir je napunio posudu. Zatim
je stavio crveni prah i, služeći se levom rukom, tri puta prešao ispred Suraminog
lica. Sluge i sluškinje su bili okupljeni iza gospodarice. Kada je to uradio, fakir
je uzeo Suraminu maramu i zubima je pokidao na dva dela, bacajući jedan na
desnu a jedan na levu stranu.
– Gotovo je – rekao je Surami. – Ti si, gospođo, oslobođena čini onog
zlokobnog starca i ne preti ti više nikakva opasnost.
– Šta želiš za svoj trud? – upitala je devojka.
– Da mi dopustiš da se malo odmorim – odvratio je fakir. – Već mnogo
noći nisam spavao niti jeo. Šta bih ja radio sa novcem? Jednom fakiru je
dovoljna banana i neka korica hleba.
– Odmori se onda – rekla je Surama. – Tu su divani na kojima će ti biti
bolje nego na stepenicama pagode. Kada budeš odlazio, dobićeš poklon. Inače,
šta mogu da ti ponudim?
– Naredi da mi donesu šolju todija, gospođo. Već dugo vremena ga nisam
pio.
– Bićeš odmah poslužen. Iziđite svi i pustite ga da spava.
Svi su se povukli i fakir se opružio na tepihu, očiju uprtih u tavanicu, kao
da je iznenada pao u zanos. Trenutak kasnije ušao je jedan sluga noseći na
srebrnom poslužavniku bocu punu tog slatkog i lako opojnog vina koje Hindusi
zovu todi i koje liči na naše belo vino.
– Uzmi i pij koliko hoćeš, gusaine – rekao mu je stavljajući poslužavnik na
zemlju. – Uzmi takođe i ovu kesu sa deset rupija.
– Neka budu tvoje ako mi odgovoriš na jedno pitanje – odvratio je fakir.
– Šta želiš da znaš, gusaine?
– Gde se nalazi soba tvoje gospodarice?
– Pored ove.
– Desno ili levo?
– Levo – odvratio je sluga. – A zašto si me to pitao?
– Da bi na tu stranu uputio moje molitve – odvratio je fakir ozbiljno.
Sluga je izišao. Fakir je nekoliko trenutaka ostao nepokretan, a zatim je
ustao bez šuma i izvukao ispod suknjice koja mu je obavijala bedra jednu
bočicu.
– Ova karma-joga će učiniti svoje – promrmljao je. – Ko može da se
odupre mirisu koji odaju ovi mali cvetovi? Zaspaće u trenu, tako će moći da je
odnesu a da i ne uzdahne.
45. Prišao je zatim oprezno levim vratima, oslušnuo pažljivo nekoliko
trenutaka zadržavajući dah, a zatim je pritisnuo kvaku i ušao u drugu sobu.
– Nikoga – prošaputao je fakir. – Da li me to Šiva ili Brama štiti? Beli
čovek će biti zadovoljan.
Prišao je zatim jednoj maloj klupi od abonosa, pokrivenoj ćilimom koji je
padao do poda, i ispod nje prosuo svežanj malih cvetića.
– Spavaćeš i ako ti se ne spava – rekao je zatim sa ironičnim osmehom, a
potom je napustio sobu i ponovo se izvalio na tepih, kao čovek koji je veoma
umoran.
Sunce je već bilo zašlo kada je ušao Suramin sluga i upitao ga:
– Hoće li gusain da večera? Moja gospodarica ti nudi da jedeš.
– Pusti me da spavam – odvratio je fakir sklapajući oči. – Veoma sam
umoran. Da li mi tvoja gospodarica to dopušta?
– Sveti čovek je gospodar svoga sna i spava kad hoće i gde hoće. Odmaraj
se u miru i neka te štite Brama, Šiva i Višna – odvratio je sluga. – Kuća je tvoja.
Fakir je lako klimnuo glavom i ponovo zatvorio oči.
Noć je bila mračna. Svi u palati su bili polegali, samo je jedan čovek bdeo
kao tigar u zasedi: fakir. Oko ponoći jedan oštar zvižduk je prosekao vazduh.
Fakir je spremno skočio. Otvorio je zatim prozor i bacio brz pogled na tamnu
ulicu. Na sredini su stajale ljudske senke. On je tada lako zazviždao, a isti takav
zvižduk se odmah začuo kao odgovor.
Fakir je pohitao u Suraminu sobu. Lampa je još gorela, ali je Surama
spavala dubokim snom. Fakir je posmatrao nekoliko trenutaka divno ružičasto
lice mlade Hinduskinje, a zatim je načinio prezriv pokret.
– Proklet neka je dan kada mi se osušila ruka – rekao je. – Odvratan je
fakirski posao!...
Zatim se brzo vratio u salon, vezao uže za prozor, i dva puta zazviždao.
Trenutak kasnije jedan čovek je opkoračio prozor, držeći među zubima jedan od
onih strašnih hinduskih noževa koji se zovu tarvar.
– Šta hoćeš, gusaine? – upitao ga je lako uskačući u sobu.
– Da mi pomogneš – odvratio je fakir. – Ja mogu da koristim samo jednu
ruku.
– Vodi me.
Fakir je pošao u Suraminu sobu i rekao čoveku koji ga je pratio:
– Samo brzo, cvetovi karma-joga uspavljuju.
Hindus je strgnuo sa kreveta pokrivač od bele svile i uvio Suramu, a zatim
je brzo napustio sobu mrmljajući:
– Prokleti cvetovi! Još jedan čas i ja bih se uspavao...
Noseći Suramu opkoračio je prozor, uhvatio se jednom rukom za uže i
skliznuo niz njega. Fakir je odmah krenuo za njim. Dole, na ulici, čekala su ih
desetorica naoružana karabinima i sabljama.
– Je li sve u redu? – upitao je jedan od njih.
46. – Da.
– Onda na put.
– A ja? – upitao je fakir.
– Prati nas.
Nosiljka koju su nosila četvorica bila je spremna. Surama, uvijena u
pokrivač od bele svile, bila je spuštena u nju, zavese oborene i odred je brzo
krenuo na put. Ispred njega su išla dva čoveka sa buktinjama.
Otmičari su projurili kroz tamne i puste ulice i zaustavili se pred jednim
prostranim zdanjem koje je ličilo na udobne bungalove koje prave Englezi
nastanjeni u Indiji. Vrata su bila otvorena, a stepenište osvetljeno velikom
lampom.
– Je li sve gotovo? – upitao je jedan od slugu koji ih je čekao na ulazu.
– Da – odvratio je fakir. – Tvoj gospodar će biti zadovoljan.
Sluga, koji je, u stvari, bio majordom te kuće, podigao je zavesu nosiljke i
bacio na zaspalu Suramu brz pogled.
– Da – rekao je zatim. – To je tajanstvena princeza. – Zatim je dao znak
slugama. Ovi su podigli nosiljku i brzo je uzneli uz stepenice. – Možete da idete
– rekao im je tada. – I ti, gusaine. Bolje je da te ne vide u ovoj kući. Evo vam sto
rupiia koje vam poklanja moj gospodar. Laku noć.
Zatvorio je zatim vrata i stigao sluge koji su odneli nosiljku u jednu veliku
sobu u čijem se središtu nalazio krevet sa srebrnom i sedefnom intarzijom,
pokriven plavom svilom sa žutim vezom.
Majordom je uzeo lepu Hinduskinju u svoje snažne ruke, skinuo sa nje
pokrivač od bele svile, stavio je na krevet i pokrio.
– Odnesite nosiljku – rekao je sluga.
Tek što su ovi bili izišli, a u sobu je ušao jedan od radžinih ministara.
– Evo je, gospodine – rekao je majordom, duboko se klanjajući. –
Miljenikovi čuvari su brzo delali i nisu uzbunili stanovnike palate.
– Lepa je – rekao je ministar pošto je podigao pokrivač i pogledao Suramu.
– Veliki lovac ima dobar ukus.
– Da li da je probudim, gospodine?
– Čime se poslužio fakir da bi je uspavao?
– Dao joj je cvetiće karma-joge. Ja ih gajim u vrtu.
– Šta da uradimo da progovori?
– Sve sam predvideo, gospodine.
– Pomoću jume13
?
– Imam nešto bolje – odvratio je majordom uz fini smeh. – Juče sam
pripremio mešavinu benga14
i benafulija.
– Da se još više ne uspava?
13
Juma je biljka i narkotično piće.
14
Beng je indijska konoplja, dok se benafuli dobija kuvanjem finog bengalskog pirinča.
47. – Ne, gospodine, to će je razbuditi i govoriće. Benafuli ublažuje dejstvo
opijuma.
– Kada možemo da pokušamo?
– Kad god želite, gospodine.
– Da li mi jemčiš da princeza neće patiti.
– Primam punu odgovornost.
– Onda na posao.
Majordom je uzeo sa jednog stočića kristalnu bočicu u kojoj se nalazila
žućkasta tečnost, jedan srebrn nož, i zatim je prišao Surami.
– Pazi da je ne povrediš – rekao je ministar. – Mi još ne znamo ko je ona i
radža želi da se sa njom postupa sa najvećim oprezom.
– Ne bojte se, gospodine – rekao je majordom i otvorio Suramina usta.
Zatim je lagano i veoma brižljivo uvukao vrh noža među divne zube koji su bili
čvrsto stisnuti, i načinivši mali napor uspeo da ih razmakne. Devojka je duboko
uzdahnula ali nije otvorila oči. Majordom je uzeo bočicu i sasuo nekoliko kapi u
grlo usnule lepotice.
– Deset – brojao je. – Biće dosta.
U tom trenutku je jedan drhtaj prošao Suraminim telom.
– Budi se, gospodine – rekao je majordom. – Za koji čas znaćeš skoro sve
što želiš.
Još jedan drhtaj, snažniji nego prvi, potresao je devojku,
– Čuješ li kako slobodnije diše? – rekao je majordom, koji nije odvajao
pogled od Surame. – To je znak da se san završava.
Najednom se Surama podigla i sela otvarajući oči. Pogledala je oko sebe
začuđeno, a zatim joj se pogled zaustavio na dvojici ljudi koji su stajali nemi i
bez pokreta.
– Gde sam to ja? – upitala je. – Ovo nije moja soba!
Izgledalo je, međutim, da se ovaj blesak bistrine odmah ugasio, jer je
prinela ruku čelu kao da pokušava da obnovi daleka sećanja.
– Janeš! Moj beli sahib! – povikala je zatim. – Zašto nisi pored mene? Zar
si još potreban radži?
– Janeš! – promrmljao je ministar gledajući majordoma. – Ko li je to?
– Ćuti, gospodine, i pusti sad nju da govori – odvratio je majordom. –
Kasnije ćeš je ispitivati.
Surama je nastavljala da prevlači šakom preko čela, a njene oči kao da su
pratile neku viziju. Pogled je stalno upirala preda se.
– Janeše! – nastavila je posle duže pauze – zašto ne dolaziš? Prošle noći
sam sanjala čudan san, obožavani,moj beli sahibe. Jedan gadni čovek, neki fakir,
ušao je u moju kuću i dugo me je gledao. Govorio je da je neprijatelj bacio čini
na mene. Da li je to istina? Dođi, prijatelju, strah me je, veoma me je strah. Zar
kamen iz Salagramana i kala-bag neće da budu kobni po tebe? Krune skupo
staju!
48. – Krune! – promrmljao je ministar nabirajući čelo. – O čemu li to govori
ova devojka? Majordome, dobro načulji uši.
– Ne izmiče mi ni jedno slovo.
Suramu je u tom trenutku zahvatio iznenadni bes.
– Prokleti fakir! – povikala je pružajući pesnicu. – Bila je laž da je
nepoznati starac bacio čini na moju kuću. Tebe je platio radža ili avanturista koji
želi propast mog belog sahiba!
– Čuješ li? – upitao je ministar. – Avanturista mora da je miljenik.
– Svakako, gospodine. Ćuti i pusti je da govori.
Surama je stalno trljala čelo koje se orosilo znojem. Bang je delovao malo
po malo je razdražujući. Devojka je opet zaćutala, a zatim je nervozno zatresla
crnom kosom i nastavila stalno gledajući preda se:
– Zašto Malezijski Tigar i Tremal-Najk ne dolaze da mi pomognu? To su
snažni ljudi koji su pobedili i ubili Tigra od Indije, strašnog Sujodamu od koga
je drhtala i vlada u Bengalu. Iziđite iz podzemnog hrama, dođite, ubijte, uništite!
Janeš hoće da mi da krunu Asama! Ko može da pobedi vas od kojih strepi ceo
Borneo? »Kralj Mora« je pobeđen, ali po koju cenu?
– Da li uspevaš nešto da razumeš? – upitao je ministar majordoma.
– Ne, gospodine.
– Da nije od tvog banga poludela?
– To je nemoguće.
– Pa šta onda to govori ova devojka? Govori o nekoj kruni.
– I to o kruni Asama.
– Kakva je to zagonetka.
– Imaj strpljenja, gospodine. Možda će nam bolje objasniti.
Surama je podigla pogled i po drugi put pogledala ministra.
– Ti nisi beli sahib – rekla mu je. – Šta radiš ovde?
Majordom je načinio znak kao da hoće da kaže:
– Samo je pitaj.
– Ne – rekao je ministar – ja nisam beli sahib, ali sam njegov verni prijatelj.
– Zašto onda ne ideš da obavestiš Malezijskog Tigra?
– Ko je on?
– To je najstrašniji čovek sa ostrva Sonda – odvratila je Surama.
– Taj čovek, znači, dolazi iz daleka.
– Da, iz daleka, Borneo nije blizu Indije.
– I šta je taj čovek radio tamo?
– Borio se protiv Engleza i tugsa iz Rajmangala.
Ministar ništa nije razumeo i gledao je majordoma koji mu je dao znak
kojim je hteo reći »nastavite«.
– Rajmangal? – nastavio je ministar. – Gde je to?
– U Bengalu – odvratila je Surama.
