Istorijat OS U Niskoj Banji

1. Pri~a o O[ „Ivan Goran Kova~i}“
Ova priča po~iwe davne 1920. godine, ta~nije 12. septembra iste
godine, kada je otvorena ~etvororazredna osnovna {kola u Ni{koj Bawi.
Po{to se u to vreme {kolska zgrada tek gradila, nastava se izvodila u
privatnoj ku}i Gavrila Radenkovi}a. U toj istoj ku}i `iveo je i prvi u~iteq sa
porodicom, Petar - Pera Radenkovi}.
Prva {kolska zgrada zavr{ena je 1923. godine. [kola je sagra|ena na
mestu negda{we turske xamije na severoisto~nom kraju Bawe nedaleko od
`elezni~ke stanice. Po zavr{etku zgrade podignuta je i lepa ~esma. [kola je
imala i veliki plac koji je zahvaquju}i |acima i roditeqima pretvoren u veliki
povrtwak i vo}wak sa malim vinogradom na severnom kraju. Ovo imawe
obra|ivali su, uglavnom, sami u~enici.
Interesantno je da je {kola nabavila i prvi radio-aparat u selu koji je
izazvao takvo interesovawe da su se u ve~erwim satima okupqali qudi radi
zajedni~kog slu{awa radio programa.
Posebno mesto u aktivnosti {kole i u~iteqa imala je dramska grupa
koja je obavezno svake godine, bar dva puta, organizovala priredbe na
kojima se najpre prikazivao neki komad, a posle toga je bilo veseqe uz
muziku i igru.
U~iteq je imao i neposredni uticaj na popularizaciju lova i ribolova
me|u stanovnicima sela {to se ogledalo u dosta velikom broju aktivnih
lovaca koji su naro~ito do{li do izra`aja kada je u Bawi po~eo ~e{}e da
boravi kraq Aleksandar I, i sam veliki qubiteq lova, pa je ~esto tra`io od
bawskih lovaca da mu prave dru{tvo u lova~kim izletima i po najkr{evitijoj
okolini, a zauzvrat lovce je
obilno ~a{}avao lova~kom
municijom.
Краљ Александар је често долазио
у Нишку Бању ради лечења
ишијаса. Осим краља на
разгледницама видите и Нишку
Бању крајем 19. и почетком 20.
века.

2. Na zadatku narodnog prosve}ivawa pre, u toku i posle II svetskog rata
smewivale su se generacije u~iteqa, a sama zgrada {kole vi{e puta je trpela
o{te}ewa i obnavqawa. Kona~no, 20. 8.1950. godine, {kola prerasta u
osmogodi{wu {kolu koju su poha|ali |aci iz Koritwaka, Prve Kutine,
Radikine Bare, Lazarevog Sela, Mal~e, Si}eva, Gorwe Vre`ine i Ni{ke Bawe i
zove se „ Deveta osmoqetka“. Zbog nedostatka u~ionica koriste se i
prostorije vile „Risti}“.
20.1.1953. {kola dobija novo ime Osmogodi{wa {kola „Stevan
Sin|eli} “. [kola je u ovom periodu radila povremeno u izuzetno te{kim
uslovima, pa je tako interesantan podatak da se nastava u {kolskoj 1951/52.
godini odvijala u ~etiri zgrade ra~unaju}i i staru {kolsku zgradu.
U {koli se od 1955. godine osnivaju u~eničke dru`ine, razne grupe u
okviru vannastavnih aktivnosti. Formira se rukometna ekipa koja }e od tih
pa do dana{wih dana biti u vrhu gradskih, okru`nih i republi~kih takmi~ewa
i turnira.
Dramska sekcija posti`e lep uspeh na op{tinskom takmi~ewu
predstavom „ Car ]ira“, a rad sekcije pomogli su svojim stru~nim radom i
gluma~kim savetima, tada mladi glumci ni{kog Narodnog pozori{ta, Ratko
Sari} i @ika Milenkovi}.
24.10.1962.godine {kola mewa ime u Osnovna {kola „Ivan Goran
Kova~i}“.

3. Novu {kolsku zgradu dobila je i u woj zapo~ela rad 6.2.1963. godine.
Po se}awu tada{weg |aka do`ivqaj nove {kolske zgrade bio je poseban: „Za
mene, kao |aka koji je po~eo {kolovawe u tro{noj zgradi , ulazak u nove
prostorije bio je ravan ~ovekovom osvajawu Meseca. ^ini mi se da je sve
blistalo oko mene. ^inilo mi se da smo svi tada hodali na prstima da ne bi
hodom naru{ili lepotu toga zdawa. ^inilo mi se da su svi u~enici presre}ni.
^inilo mi se, tako|e, da je tih prvih godina svaki u~enik pazio da se ni{ta u
{koli ne polomi, pokvari, itd.“
Kako su naseqa iz kojih su u~enici dolazili u na{u {kolu neprestano
rasla, tako se u {koli i tada, kao i u sada{woj , javqao problem nedostatka
prostora, pa su redom otvarana isturena odeqewa u Nasequ Nikola Tesla,
Brzom Brodu i Prvoj Kutini.
U novoj {kolskoj zgradi organizuje se kabinetska nastava. Ure|ena je i
|a~ka-{kolska kuhiwa koja je bila opremqena i za izvo|ewe prakti~ne
nastave iz doma}instva.
Formiraju se odeqewske i razredne zajednice u~enika i razvija
takmi~arski duh. Odeqewske zajednice se takmi~e. U~ionice se pune
cve}em, zidovi ukra{avaju likovnim radovima u~enika...

4. [kola se prijavquje za takmi~ewa u nau~nim, sportskim i drugim
oblastima.
1964/65. godine odr`ana je „ Olimpijada znawa“ na kojoj su u~enici
ove {kole osvojili najvi{e poena iz oblasti kulturno-zabavnog `ivota, a
najmawe iz znawa.
1968/69. {kolske godine {kola je dobila razglasnu stanicu. Na
odmorima se slu{a muzika. Na kraju drugog ~asa u~enici se obave{tavaju o
va`nim doga|ajima. Roditeqima se na po~etku roditeqskog sastanka
obavezno obra}a direktor {kole.
Po~iwe saradwa sa {kolskim programom Televizije Beograd.
Sastavqena je komisija za pra}ewe [kolskog TV programa. Kada je 1971.
Elektronska industrija poklonila 13 crno-belih televizora, u {koli je zapo~elo
eksperimentalno pra}ewe [kolskog programa JRT, sa ciqem uvo|ewa TV
programa u sve {kole u Srbiji. Zbog toga se u {kolu uveo „ televizijski ~as“
koji je trajao 30 minuta.
Danas je {kola, umesto televizorima, opremqena najsavremenijim
ra~unarima i prate}om opremom, muzi~kim ure|ajima...
Gotovo da nije bilo godine, ni takmi~enja u kome [kola nije uzela
u~e{}a i sa koga nije donela neko priznawe.
Najzapa`eniji su uspesi |aka, sada penzionisane, nastavnice likovnog
Vere Devi} ~iji su radovi nagra|ivani i izlagani ne samo u Srbiji ve} i u
inostranstvu (Nema~ka, Rusija, ^ehoslova~ka i Poqska).
Tradiciju uspeha u inostranstvu nastavio je i wen sin, biv{i nastavnik
likovnog, Dejan Devi}, koji je sa ekipom |aka osvojao nagrade na
me|unarodnom takmi~ewu Siemens Join multimedia.

5. Nezaboravni su i uspesi rukometne `enske ekipe, {ahovske sekcije,
odbojka{ke mu{ke ekipe, hora, kao i pojedina~ni uspesi |aka na
takmi~ewima iz raznih oblasti: srpskog jezika, matematike, fizike, stranih
jezika...
Kroz {kolu je pro{lo ko zna koliko hiqada u~enika. Me|u wima je
mnogo onih koji su oti{av{i iz {kole dostigli vrhove: ima svetskih prvaka,
poznatih glumaca i pesnika, slikara i muzi~ara, in`iwera,i doktora, i doktora
nauka, vrsnih lekara, majstora, voza~a, biznismena ...a ima i onih koji su se
u wu vratili.
Osnovna {kola u Ni{koj Bawi prolazila je kroz isku{ewa razli~itih
vremena i odnosa, kroz ratne strahote i siroma{tva poratno, `ivela vi{e u
siroma{tvu nego u blagostawu, ali je uvek, nekad mawe nekad vi{e,
uspe{no izvr{avala svoju vaspitno-obrazovnu funkciju.
Za vi{e informacija pro~itajte monografiju Mirjane Radivojevi}
„Osnovna {kola u Ni{koj Bawi“ (Mo`ete je na}i u {kolskoj biblioteci).