1. Sima Andrejević Igumanov
Usvojio ceo narod
Darivao je Srbima crkve, sirotišta, škole, pevačka društva ...
udri ljudi su oduvek nali da je nji ovo samo ono što oga radi daruju drugome. Sima ndrejević
Igumanov jedna je od takvi ličnosti a koga patrijar avle ka e da nije alo io samo sav svoj imetak, već
celog sebe u prosvetne i umanitarne ciljeve čime je u rastao u velikog dobrotvora celog srpskog
naroda.
Rođen je u ri renu, 1804. godine, baš kad je Karađorđe digao Srbe na ustanak. Njegov otac ndrija bio
je vrlo bogat čovek, i veliki srpski patriota koji je, nabavljajući oru je a ustanike, materijalno bio sasvim
propao, ostavivši četiri sina be ičega. Najmlađi, Sima, odrastao je u manastiru Sveti arko kod ri rena,
gde je njegov najstariji brat ksentije, koji se još kao vrlo mlad amonašio, bio iguman.
Sima je u manas ru naučio da čita i piše, a pošto su ga po bratu već vali "Sima igumanov", i vanično je
uzeo to prezime.
Dva njegova brata sve do sloma 1813. godine borila
su se u redovima Karađorđevi ustanika: Kraguj je
imao čin kapetana, što se vidi i njegovog nemačkog
pasoša, s kojim se kasnije vratio u Srbiju, a o
Petrovim zaslugama za ustanak govori potvrda koju
mu je, lično, napisao Karađorđe.
Sima će čitav ivot osta ve an a manas r Svetog
arka, i pomagaće ga, a u testamentu je ostavio
nalog da bude sahranjen kraj crkve, u grobnici koju
je još a ivota napravio.
Aksentije ga je poslao na zanat u prizrensku fabriku
burmuta, duvana koji se šmrkao, i Sima tu kasnije
počinje da radi da bi br o postao i ortak vlasnika.
Turci, međutim, ovu fabriku atvaraju i ruše, pa Sima odla i u leksinac gde njegov pokušaj da otvori

2. novu fabriku burmuta propada. Odatle odla i u akedoniju, gde od tamošnjeg paše u ima u akup bare
i je era kod itolja da bi otpočeo trgovinu pijavicama. Skupljao i je i prevo io do eograda, gde i je
preu imao neki Francu , i distribuirao po čitavoj Evropi.
ijavice su bile na ceni i posao je cvetao toliko da mu je turski paša jednom odu eo već spremljenu
isporuku, s namerom da je lično proda. I ove otimačine i rodila se duga, skupa i komplikovana parnica,
posle koje je Sima u Carigradu ostao bez prebijene pare - abele eno je da mu je ruski kon ul jednom
prilikom dao iljadu rubalja da pre ivi. U to, paša je preko svoji ve a uredio da Sima bude utamničen,
pa je ovaj u zatvoru proveo pet meseci - sve dok i vanično paši nije prepustio posao sa pijavicama.
U carigradskoj tamnici atekao je jednog pri renskog Turčina, agu, dobrog prijatelja svog brata igumana.
o i lasku na slobodu, Sima je brinuo o agi, posećivao ga je i donosio mu ranu, a aga mu je poverio
novac koji je krio, da ga upotrebi kao kapital u trgovini, uz uslov da mu vrati sa delom zarade, ili, ako ga
pogube, da novac da njegovoj porodici u Prizrenu.
Sima je kasnije odr ao reč - do kraja ivota se brinuo o aginoj porodici i i dr avao i , davši i bogat mira
aginoj ćerki. Jer, bio mu je krenuo posao prerade i trgovine duvanom, prvo u Carigradu, a zatim i u Rusiji,
u Odesi i Kijevu, pa u Beogradu.
iveći asketski i sav predan ogu, darivao je crkve, manas re, siro šta, škole, domove učenika, pevačka
društva, ali pomagao i bolesne i nemoćne, stipendirao učenike.
U tuzi za sinom Manojlom koji je umro 1865. godine,
Sima Igumanov je "usinio svu omladinu svog kraja".
Osnovao je adu binu kojoj je aveštao sva dobra koja
je dugodišnjim radom i štednjom stvorio. Tako će
" adu bina Sime ndrejevića Igumanova ri renca"
postati jedna od najplodonosnijih ustanova te vrste u
srpskom narodu. Testamentom je odredio da
adu binom uvek upravlja patrijar S C.
Godine 1871. osnovao je i ravoslavnu srpsku bogosloviju u ri renu. To je bio veliki događaj, ne samo
a još neoslobođene Srbe u Staroj Srbiji, nego i a ceo srpski rod. adatak ogoslovije, kako je apisano u
rojektu njenog ustrojstva, bio je "da sprema mladiće srpske narodnos , a pravoslavne vere u
Otomanskoj imperiji a narodne sveštenike i učitelje".
adu bina je imala sedište u eogradu, odakle je njen odbor preko inistarstva inostranih dela
finansirao celokupnu kulturno-prosvetnu akciju u Staroj Srbiji i Makedoniji - od školovanja kadrova u
eogradu do plata a učitelje, podi anja i odr avanja škola i stipendiranja đaka. U trenutku stvaranja
adu bine njena sredstva i nosila su šest miliona dinara.

3. Spomenik kulture Igumanova palata
Terazije 31
Velika Igumanovljeva palata na Tera ijama, bila je glavno vlasništvo fonda i kojeg su finansirane
dobrotvorne i prosvetne akcije. Nedugo posle Drugog svetskog rata sa vrha ove palate uklonjena je
kompozicija skulptura "Sima Andrejević Igumanov sa siročićima" visoka 3,7 metara.
Umro je 1883. godine.
alo se na da je ri renska bogoslovija školovala više učitelja nego sveštenika, a dala je i više vladika i
trojicu srpskih patrijarha: Varnavu, Gavrila i Pavla. Prva dvojica su bili njeni učenici, a treći njen profesor.
"Kada sam još kao student ogoslovskog fakulteta u eogradu prola io pored velikog danja na
Tera ijama, na čijem idu krupnim slovima piše adu bina Sime ndrejevića Igumanova ri renca', divio
sam se toj velelepnoj građevini i njenom adu binaru. Tada ni slu o nisam da ću već kro petnaestak
godina bi profesor ogoslovije u ri renu, koju je takođe osnovao i podigao Sima ndrejević Igumanov
", zapisao je patrijarh Pavle.
aslugom patrijar a avla adu bina je 1 1. godine obnovila rad, što je podra umevalo i vraćanje palate
na Tera ijama i građene 1 38. godine.
Posle egzodusa srpskog naroda sa Kosova i Metohije 1999. godine Prizrenska bogoslovija je privremeno
i meštena u Niš gde je isključivo sredstvima Igumanovljeve adu bine podignuto novo monumentalno
danje a školovanje budući sveštenika.
Igumanova palata podignuta je 1 38. godine prema projektu
etra i ranka Krs ća, u stilu modernizma. Na pročelju fasade
nala i se natpis: " adu bina Sime ndrejevića Igumanova
ri renca". Sima ndrejević Igumanov (1804-1883), trgovac,
otvorio je 1872. godine u Prizrenu Bogoslovsko-učiteljsku
školu, čije je i dr avanje obe bedio time što je podigao palatu
na Tera ijama i stvorio adu binu koja je donosila redovne
pri ode. Repre enta vna gradska palata jedno je od
naj načajniji dela ar itekata etra i ranka Krs ća, ujedno i
jedan od ključni objekata na kome se ogleda proces
transformacije tradicionalnog akademskog koncepta u
moderni. amišljena je u moderni ovanoj ver iji srpsko-
vi antijskog stila, sa širokim arkadama u pri emlju, vertikalno
raščlanjenom fasadom na spratovima i dekorativnim
motivom i du enog lučnog otvora. Ovaj motiv, koji svoje
poreklo vodi iz srpsko-vi antijskog stila, naglašen je na uglu i
suprotstavljen formalnim odlikama kasnog modernizma -
mermernoj oblozi fasade, nizovima pravougaonih prozora na
poslednjem spratu i jakoj nadstrešnici u pri emlju. Na vr u
zgrade prvobitno se nalazila skulptura Sime Igumanova sa
siročićima, rad vajara Lojze Dolinara