Učenici 5.razred

1. СВЕТИ САВА
Радила:Анђела Баковић и
Валентина Секулић

2. Биографија о Светом Сави
• Свети Сава (око 1175—14. јануар 1236) је био српски принц, монах, игуман
манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске
православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог
жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног.
• Kao младић добио је од оца на управу Захумље (1190. или 1191). Убрзо 1192. године
Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог
Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се замонашио и
добио име Симеон (вероватно 25.3.1196), подигао манастир Хиландар (1198-99), први и
једини српски манастир на Светој гори.
• У Србији је 1202. године дошло до рата за власт између синова жупана Стефана
Немање. После измирења 1204. године велики жупан Стефан Првовенчани и кнез Вукан
позвали су Саву да их потпуно измири и он се вратио у Србију почетком 1208. године.
Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим
сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору.
Године 1219.

3. Песма о Светом Сави
На Врачару
“Надвио се облак густи
сву Србију да опусти,
и само се небо, љути
а Србија – стрепи, ћути.
На Врачару ватра гори,
ватра гори, бес се ори,
а Србин се с душом бори.
Ко ће сили одолети?
Ко ће боле преболети?
Светиња се српска ништи,
у Србина срце пишти:
“Авај, срце Обилића!
авај, снаго Краљевића!
гђе си пуста да у маху
крај учиниш овом страху?
Вишња сило, твоја правда
Србима је крепка нада,
пусти грома ватренога,
смлави створа пакленога,
да пред лицем Створитеља
не сажиже Светитеља!
Тако Србин себи збори,
њега љута боља мори;
ватра гори – Синан виче:
“Гори, гори, свештениче!”
то си од нас заслужио
што си рају просветио,
па на свога господара
смело диже свог ханџара
и за веру вољно гине,
убојити каурине;
још се не да у синџире
брани своје манастире.
А сад српски свече Саво,
што си Србима школе даво,
нема теби више трага
пашће твога рода снага.

4. Хиландар• Хиландар или Хилендар, такође и Хеландар, српски је православни мушки манастирдржаве православних монаха која постоји
више од хиљаду година. Манастир је саграђен на иницијативу Светог Саве, који је постао монах на планини Атос 1191. године.
Налази се у северном делу Свете горе, на полуострву Халкидики односно трећем краку полуострва Халкидики — Атосу , у
северној Грчкој. Манастир је удаљен 2,5 km од Егејског мора.
• Хиландар је у хијерархији Свете горе на 4. месту по значају. Посматран споља, манастир има изглед средњовековног утврђења,
с обзиром да је утврђен бедемима који су високи и до 30 m. Спољни зидови су у просеку дугачки 140 m и окружују површину
која је широка око 75 m. Манастир је овако утврђен пошто је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој
гори, морао да се брани од гусара. Неки сматрају Хиландар једним од првих универзитета, у претходничкој форми, а конкретно
првим српским универзитетом. Садашњи игуман манастира Хиландар је Методије Марковић.

5. Први Српски архиепископ
• Приликом повратка из Никеје у Србију Сава се једно краће време задржао на Светој гори, а нешто дуже
боравио је у Солуну, у манастиру Филокал[41]. Савин боравак у Солуну имао је великог значаја за развој
српског црквеног права јер је он ту организовао рад, а значајним делом и сам учествовао у стварању српске
редакције византијског номоканона који ће постати познат под називом Номоканон светог Саве (Крмчија
светог Саве).17 Овај зборник постаће прворазредан извор права у средњовековној Србији, а оствариће
утицај и на ширем подручју јер је такође постао основни устав и бугарске и руске цркве[42].
• Сава се вратио у Србију 1220. године. Прво се састао с братом, затим је отишао у Студеницу да би се
поклонио очевом гробу да би на крају отишао у Жичу, која је одређена за средиште нове Српске
архиепископије. Одмах се посветио њеном организовању — основао је око 11 епархија (епископија)
укључујући и архиепископију у Жичи. За епископе је поставио своје ученике од којих су неки били управо
стигли из Хиландара. Одредио је још једну групу ученика који су постали презвитери (протопопови) и чији је
задатак био да као његови заступници (егзарси) мисионаре по земљи и успостављају хришћанске законе о
браку, као и да искорењују незнабоштво[43]. На дугој проповеди у Жичи Сава је осудио нека јеретичка
учења.18 У борби против јеретика Сави су помагале и световне власти, пре свега његов брат Стефан
Првовенчани.
• Успостављање самосталне Српске архиепископије чије су три епархије биле издвојене из састава Охридске
архиепископије, неминовно је морало довести до сукоба с Димитријем Хоматијаном, охридским
архиепископом. Маја 1220. године он је Сави послао писмо у коме је пребацивао Сави начин живота који је
водио, али главна тема овог писма је било изузимање три епископије испод његове власти. По свој
прилици, Сава није ни одговорио на овај изазов. Сукоб се сам по себи угасио, а аутокефалност Српске цркве
су још за Савина живота признали поглавари других православних цркава.

6. Дела Светог Саве
• Хиландарска повеља - Ово је повеља Стефана Немање односно Симеона, коју је саставио Свети Сава,
писана је 1198. године на пергаменту. До 1896. године чувана је у Хиландару, када су је Хиландарци
приликом посете краља Александра Обреновића заједно са Мирослављевим Јеванђељем поклонили и
повељу. До II светског рата Хиландарска повеља је чувана у Народној Библиотеци одакле је нестала за
време рата.
• Карејски типик - Свети Сава је у Кареји основао ћелију за усамљенички монашки живот, за двојицу или
тројицу монаха. Уз ћелију, Свети Сава подигао је и црквицу посвећену ССави Освећеном. Године 1199.
написао је карСави Освећеном. Године 1199. написао је карејски типик, по коме ће се живети и Богу молити
у ћелији него што се чини у Светој Гори. Карејски устав Светог Саве је тзв. Скитски устав Најстарији текст
овога типика написан је на пергаменту и чува се данас у Хиландару.
• Хиландарски типик - Ово је превод пролога Евергетидског типика (1199). У Цариграду је постојао
• манастир Богородице Евергетиде, који је својим средствима 1049. године подигао Павле, родом из
• Цариграда, на свом наслеђеном пустом имању ван зидина Цариграда. Типик Евергетидског манастира има
• два дела, синаксар и пролог. Синаксар има више значења у литургичкој терминологији и означава онај део
• типика, који излаже богослужење на заједничком скупу у току црквене године. Пролог (који треба да је на
• челу и првом месту у типику) излаже прописе за живот и целокупно уређење Евергетидског манастира.
• Свети Сава је превео пролог овог типика, изоставивши из оригинала оне делове који одговарају само
• приликама Евергетидског манастира, а додавши му извесне делове, који одговарају приликама само
• Хиландарског манастира. Превод пролога Евергетидског типика је не само типик Хиландарског, него и
• Студеничког манастира, ова два типика су једно те исто, само се разликују у неким појединостима.

7. • Житије Светог Симеона - Житије Светог Симеона од Светог Саве (1208) чини почетне главе
• Студеничког типика, јер се обично у првим главама типика излаже живот ктитора. Према томе Сава у овом
• житију износи живот Светог Симеона као монаха и ктитора Студенице. Ово је прво светачко житије код
• Срба, за којим ће се јавити житија другим Србима светитељима.
• Служба Светом Симеону - Службу Светом Симеону написао је Свети Сава. Под службом разумеју се
• песме које се певају на вечерњoj и јутарњој служби. Ово је прва служба Србину светитељу, Свети Сава је
• ову службу написао по узору византијских служби преподобнима. Ову Савину службу употебио је
• Теодосије при састављању службе Светом Симеону и Светом Сави, а употребио је и састављач службе
• преноса моштију Светог Саве.
• Посланица Спиридону - На своме путовању на Исток, Свети Сава је стигао у Јерусалим, и из
• Јерусаслима јавља се Свети Сава овим писмом Спиридону, игуману манастира Студенице. Са пуно осећаја
• и чежње према отаџбини у далеком свету и бриге за ствари у отаџбини, пише Свети Сава ово писмо
• Спиридону и обавештава га о себи и свом путовању. Ово писмо је једино које се сачувало од приватних
• писама Средњег века. Ова посланица према једнима писана је 1229. или 1234. године, а према другима
• писана је у јесен 1233. године.
• Устав за држање псалтира - Свети Сава је осим Карејског устава, написао, односно, превео са грчког
• језика још један скитски устав. Овај устав спада у најстарије скитске уставе, који се од IX века примењује у
• богослужбеним књигама. Први део овог устава имамо у првој глави Хиландарског устава, а осим тога
• поједине изразе и фразе овога устава налазимо и у осталим списима Светог Саве.