1. Свети Сава је први српски учитељ. Његово световно
име је Растко, а монашко Сава. Рођен је 1175. године
у Расу, а упокојио се 27. јануара 1236. године у
Трнову (у Бугарској). Био је најмлађи син Немање и
Ане, брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног.

2. Прва Савина дела била су некњижевна. Књижевни дар
Сава је показао писањем биографских, песничких и
других дела. У доба турске власти над Србима, Сава је
назван учитељем, просветитељем и апостолом.
Одрекао се престола и владавине. Одлучио је да
помаже у описмењавању народа. Штитио је сиротињу
и заступнике правде. Зато су га сви волели и славе
његова дела и данас.
Након смрти, његове мошти пренешене су из Трнова и
сахрањене 1237. године у манастиру Милешева. Срби
су славили његова дела што је сметало Синан – паши,
па је 1594. године наредио да се Савине мошти спале
на Врачару (у Београду). На том месту је сада
Светосавски храм. Посвећен је Светом Сави и његовим
хуманим делима која се и данас памте.

3. Сава је био и остао историјска личност српског народа, његов
духовни и световни вођа.
Мудро је схватио у времену у коме је живео, шта му је ваља
чинити а ради интереса свога народа, своје лозе и своје
државе. Он је био јунак свог времена а уједно и зачетник
једне велике културе Немањићке епохе.
Због просветитељског рада Свети Сава се слави у школама
Србије 27. jaнуара.
ХРАМ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ, У БЕОГРАДУ