Овај рад ће вам омогућити да сазнате зашто је Студеница важна за Србију.

1. Семинарски рад МАНАСТИР
СТУДЕНИЦА
Кидишевић Анђела и Бачанин Ана

2. 2
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
Садржај
Увод...................................................................................................................................... 3
1.Немањићи ......................................................................................................................... 4
1.1.О оснивачу Студенице............................................................................................... 4
1.1.1.Стефан Немања .................................................................................................. 4
1.1.2.Допринос Србији.................................................................................................. 4
1.1.3.Свети Симеон Мироточиви ................................................................................. 4
1.4.Стефан Првовенчани................................................................................................. 5
1.5.Растко Немањић-Свети Сава .................................................................................... 6
2.Историја Студенице.......................................................................................................... 7
3.Архитектура Студенице.................................................................................................... 8
4.Уметност ..........................................................................................................................10
4.1.Богородичина црква..................................................................................................10
4.2.Краљева црква ..........................................................................................................12
4.3.Црква Светог Николе ................................................................................................12
5.Мошти...............................................................................................................................14
6.Значај Студенице ............................................................................................................15
6.1.Медицина...................................................................................................................15
6.2.Школа.........................................................................................................................15
7.Занимљивости .................................................................................................................16
7.1.Студенички Крст-12. век ...........................................................................................16
7.2.Студенички орао-12. век...........................................................................................16
8.Ризница............................................................................................................................17
Коришћена литература ......................................................................................................18

3. 3
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
Увод
Манастир Студеница је један од највећих и најбогатијих манастира српске православне
цркве. Налази се на 39 километара од Краљева, а основао га је Стефан Немања 1190.
године.
Утврђени зидови манастира окружују четири цркве:Богородичину цркву и Краљеву цркву
(цркву Светих Јоакима и Ане), цркву Никољачу (цркву Светог Николе) и још једну цркву
очувану у темељима (посвећена Светом Јовану Крститељу). Манастир је познат по
својој колекцији фресака из 13. и 14. века.
UNESKO је 1986. уврстио Студеницу у листу Светске баштине.

4. 4
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
1.Немањићи
1.1.О оснивачу Студенице
1.1.1.Стефан Немања
Стефан Немања се родио у Црној Гори, у близини Подгорице у
12. веку. Иако је крштен по католичком обреду у Зети, будући
велики жупан ће по очевом повратку у Рашку бити крштен у
православној цркви Светог Петра и Павла.
1.1.2.Допринос Србији
Велики жупан се у многоме ослањао и на цркву која је настојала да му помогне, те тако
православље захваљујући њему постаје државна вера, а широм Србије почињу да ничу
велелепни манастри и цркве, те самим тим расте и број православних верника.
1.1.3.Свети Симеон Мироточиви
Након тридесет година посве успешне владавине,
Стефан Немања се одриче престола у корист
Стефана,свог средњег сина. Вукан, његов
најстарији син, на управу добија Хвосно, Топлицу
и Зету, а најмлађи Растко свој живот посвећује
Богу, одлази у манастир на Светој Гори где постаје
монах Сава. Свети Сава данас се слави 27.
јануара.
Следећи Савин пример, Стефан Немања и његова
супруга Ана такође ће се замонашити. Он добија
име Симеон, а Ана постаје Анастасија. Заједно са
Светим Савом 1199. године подиже на Светој Гори
манастир Хиландар. Године 1200. умире, а након
неколико година од његове смрти српска
православна црква проглашава га за светитеља.
Слика 1-Стефан
Немања
Слика 2-Свети Симеон Мироточиви

5. 5
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
1.4.Стефан Првовенчани
Наследник Немањин, његов син Стефан (који је, као и отац му, такође носио народно
име Немања) био је мудар и даровит човек, васпитан у византијском духу, при том
окретан дипломата и обазрив војсковођа, један од најдаровитијих људи међу свим
владарима из куће Немањића. Теодосије Хиландарац о њему написа да је "у свему
благопохваљен, у војништву вешт и храброшћу славан ... Правдом и истином светло
украшен, љубављу према ништима богољубац изврстан, а беше и Светог писма учен
тумач". Стефан је био и један од првих српских писаца и једини наш световни писац у
средњем веку. Написао је профињеним стилом житије свог оца Симеона - дело богате
емотивности, образовања и промишљености.
Стефан је рођен око 1165., а умро 1227. године, као
монах Симон.
"Има дана у историји једног народа који остају
неупоредиви и заувек у сећању, као одлучујући у
судбини тога народа. Такав дан је био дан Вазнесења
Господњег - Спасовдан, 1220. године. Тога дана беше
први српски архиепископ устоличен и први српски
краљ бeше крунисан у Жичи. Оба ова догађаја су
имала подједнаку важност: пуна независност српског
народа и цркве од страних држава. Оба ова
достигнућа су била дело Светога Саве." Наиме, он је
српску цркву и државу привео и узнео ка Христу, тако
да је Христово вазнесење постало и наше спасење и
освећење. То владика Николај сасвим јасно исказује
кроз краљев доживљај ове светковине: "Одушевљен изврсном лепотом Жиче, краљ је
био неописиво радостан". Биограф каже: "Он се није толико радовао краљевској круни
или сјајном краљевском пурпуру. Прави узрок његове радости беше Жича и мноштво
народа, који се дивио и у њој Бога славио". Стефан је без сумње био дубоко побожан
човек.
Онима који приме монашки завет - многи су греси страни и велика је милост Божија на
њима. Краљ Стефан је већ био зашао у седму деценију живота, био је удовац и
болешљив. Он на крају замоли Саву да га замонаши. Сава је то одлагао. Напокон га
замонаши на самрти, те је као монах Симон сахрањен близу Светог Симеона. На дан
годишњег помена Сава отвори гробницу покојног краља - монаха и нађе његово тело
цело и непромењено. Из њега се осећао пријатан мирис. Тако се Првовенчани, што
значипрвокрунисани, првомиропомазани и првоосвећени краљ - овенчао и светачким
венцем Христове победничке славе као свети монах Симон, а народ га памти као
"Светог Краља". Тиме је зачет свети српски краљевски род на светосавском родном
чокоту са светосимеоновским кореном: "Савине живе речи о правој вери биле су
потврђене чудом светог мира из тела Симеоновог. Стефан је био у духу и истини са
обојицом, поштујући оца и слушајући брата. Тако су ова тројица у јединству неуморно
подизали народ, како духовно тако и физички".
Слика 3-Стефан Првовенчани
(Свети Симеон)

6. 6
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
1.5.Растко Немањић-Свети Сава
У Србији, као и у Византији, цареви и краљеви који су подигли манастир, ако то желе,
имају право, да наименују старешину тога манастира. Немања је то своје право користио
у Студеници, својој главној задужбини. А записано је у повељи Студенице, да то право
припада и његовом наследнику. Користећи ово наслеђено право, Стефан наименова
архимандрита Саву за старешину Студенице не само зато што је он био најдостојнији за
тај положај, већ вероватно, што је тиме желео да га што више веже за Србију. Сава
преболевши носталгију за Светом Гором баци се свом снагом на посао. Нова околина
постаде му врло брзо домаћа и присна.
Пре свега, мора да је био одушевљен ненадмашном
лепотом беле мраморне цркве у вечито зеленој
јеловој шуми. Он је ту цркву сада први пут видео,
јер ју је Немања подигао неколико година по његовом
одласку из Србије, а на Светој Гори таква црква није
постојала. Студеница је била већа и виша од
Хиландара; мешавина византијско-далматинског
стила. Поред тога, Немања је завештао многа имања,
што је омогућавало духовни и економски развој
манастира и издржавање великог братства. И најзад,
што је најважније, ту са њим беше и његов свети
отац, духовно живи, који је чинио чуда, и са љубављу
пратио Савин рад, упућивао га и помагао из
другога света. Бела црква стајаше пред њим као
прекрасно живо тело, које је дисало духом и светошћу
светог Симеона. Присуство оца, дочараваше му
присуство целе Свете Горе.
Сава одмах заведе у Студеници хиландарски типик са малим изменама. Он привуче
велики број искушеника, како српских племића, тако и оних из сељачког сталежа, који су
желели да живе монашким животом. Задржао је у Студеници и неколико угледних
светогорских отаца, да би му помагали у припреми нових генерација монаха, да
поучавају, исповедају, пишу и преписују књиге, да живопишу цркве и сликају иконе.
Прописао је, такође, правило живота за све становнике манастира, госте и посетиоце.
То није дисциплина касарне, већ поредак праве Божје духовне породице. Средио је
манастирску економију и развио производњу. Вина, меда, рибе и стоке било је довољно
не само да би се нахраниле стотине монаха, него и за хиљаде поклоника, ученика,
посетилаца и болесника. Тако Студеница постаде најчувенија светиња целе нације.
Ништа на свету не може да тако неодољиво привуче људске душе као истинска светиња.
Народ је из свих крајева државе хрлио Студеници да се Богу моли, да учи, да тражи
опроштај грехова и лека болестима, да види монаха - принца Саву, да присуствује
његовим продуховљеним литургијама, да чује његове речи, да прими свето причешће и
благослов из његових руку и да буду помазани миром светог Симеона. Многи дођоше да
виде нешто што је сасвим необично - како чак и богати могу да уђу у Царство Небеско.
Слика 4-Свети Сава

7. 7
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
2.Историја Студенице
Манастир Студеница је посвећен Успењу Пресвете Богородице. Прва фаза радова је
завршена 1196. године, када је Стефан Немања препустио престо свом сину Стефану
Првовенчаном и повукао се у своју задужбину. Када је касније отишао у манастир
Хиландар, Стефан Првовенчани се бринуо о Студеници. Тамо је Немања примио
монашки постриг и име Симеон. Свети Симеон се упокојио у Хиландару 1200. године.
Немањин тррећи син Сава Немањић је, након што је помирио своју браћу Стефана и
Вукана, пренео мошти Светог Симеона у Студеницу где су и дан данас. Под Савиним
старатељством, Студеница је постала политички, културни и духовни центар
средњовековне Србије. Уз остала своја дела, Сава је написо Студенички типик, у ком је
задао устројење монашког живота у манастиру Студеница. У Шитију Св. Симеона
Немање, описао је шивот свог оца Немање (Св. Симеона) оставивши иѕворе о духовном
и монашком животу у његовомм времену.
Студеница је уживала пажњу и других чланова династије Немањића. Краљ Радослав је
1245. године додао цркви припрату, а краљ Милутин је саградио малу цркву посвећену
Светом Јоакиму и Ани.
Од пада последње средњовековне државе 1459. године, Турци су често нападали
манастир. Прва значајна рестаурација је извршена 1569. године, када су фреске
Богородичине цркве поново насликане. Почетком 17. века, пожар и земљотрес су
оштетили манастир, а историјски документи и значајни делови уметничке баштине су
изгубљени и уништени заувек.

8. 8
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
3.Архитектура Студенице
Богородичина црква је једнобродна црква с куполом. На њеном источном крају је
тространа апсида, а на западном је краљ Радослав дозидао велику припрату. На
северној и јужној страни су предворја. Фасаде су изграђене од блокова белог мермера.
Изнутра је црква обложена туфом. Споља гледано, у цркви се складно мешају
романички и византијски стил. Мешавина та два стила ће на крају произвести посебан
стил архитектуре познат као рашка школа.
Северозападно од Богородичине цркве је црква Светог Јоакима и Ане, позната и као
Краљева црква по свом ктитору краљљу Милутину. Црква је саграђена 1314. године, у
облику сажетог крста с октогоналном куполом. Изграђена је од камена и туфа, а фасаде
су обложене гипсом.
Комплекс махастира обухвата и цркву Никољачу, једнобродну црквицу без куполе,
изнутра осликана у 12. или почетком 13. века. Између цркве Никољаче и Краљеве цркве
налазе се темељи цркве посвећене Светом Јовану Крститељу. Западно од
Богородичине цркве је трпезарија, саграђена од камена за време архепископа Саве. На
западној страни комплекса је звоник подигнут у 13. веку. Некада је у њему била капела,
а сада се могу видети само фрагменти фресака. Остаци фресака, који приказују
родословно стабло Немањића, могу се такође наћи на спољашњем делу припрате.
Северно од трпезарије су конаци из 18. века. Данас се у њима налази музеј, у коме су
изложене бројне драгоцености из ризнице Студенице, иако је она знатно осиромашена
честим ратовима и пљачкама.
Слика 5-Манастир Студеница слика из хеликоптера

9. 9
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
Видео 1-Снимак манастира Студенице из хеликоптера
Видео можете погледати овде: https://www.youtube.com/watch?v=zm0lO3-19Mc

10. 10
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
4.Уметност
4.1.Богородичина црква
Католикон Манастира Студеница подигнут је између 1183. и 1196. године. Његов
оснивач и ктитор је велики жупан Стефан Немања. Сврстава се у највредније споменике
рашке градитељске школе. Црква је једнобродна, са олтарским простором и
унутрашњом припратом, док је спољашњу припрату нешто касније подигао краљ
Радослав.
Спољни изглед Богородичине цркве одржава складан однос два архитектонска правца:
романике, владајућег стила на западу, и византијског обликовања. Из овог прожимања
настао је специфичан градитељски стил познат под именом рашка школа.
Врхунац уметничког обликовања у Манастиру Студеници представљају четири портала,
међу којима се посебно издваја западни портал смештен између спољне и унутрашње
припрате.
На северном зиду поткуполног простора је прозор сачињен од квадратних поља са
медаљонима, изрезаним у оловној плочи, који приказују осам фантастичних животиња
– симболе Богородичиних врлина, и са две розете које символизују „око Божије“.
У прстенастом делу кубета Богородичине цркве налази се фрагментарно сачуван запис:
“Овај Пресвети храм Пречисте Владичице наше Богородице саздан би велеславним
великим жупаном и сватом (пријатељем) цара грчког Алексија Стефаном Немањом који
је примио анђеоски образ као Симеон монах… великога кнеза Вукана године 1208/9,
идникта 9. и мене, који је овде служио, помените Саву грешнаго.”
Дакле, Богородичина црква је живописана у време кнеза Вукана и вероватно уз помоћ
коју му је пружио брат Стефан Првовенчани.
Првобитни живопис делом је сачуван у олтару, затим поткуполном простору, на
западном зиду и у доњим зонама наоса. Централно место у олтару заузима композиција
Богородице са анђелима, испод ње је представа на којој Христос причешћује апостоле.
Старом сликарству припадају и представе Благовести и Сретење на западном делу
олтарске преграде. Најмонументалнија, а по уметничким одликама најсавршенија, јесте
композиција Распеће Христово, у наосу.
Године 1569, извршена је обнова студеничког живописа, о чему сведочи очуван запис
испред представе Успење Богородице, на западном зиду. На јужном зиду приказана је
ктиторска композиција на којој Богородица приводи ктитора, Симеона Немању, са
моделом цркве у руци – Христосу, Праведном Судији.
У припрати, која је жвописана 1569, значајан је циклус фресака Страшног суда, у горњим
зонама источног и западног зида. Најранији живопис Богородичине цркве највиши је
домет византијске уметности са самог почетка 13. века. Обновљени живопис из 16. века
рађен је стручно и зналачки и представља први рестаураторски подухват у Срба. На

11. 11
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
основу неких одлика живописа, претпоставља се да је у том подухвату учествовао и
монах Лонгин, један од најбољих српских уметника тог времена.
Живопис у Радосављевој припрати и бочним капелама потиче из четврте деценије 13.
века а по стилским одликама близак је фрескама главне цркве. У северној капели, која
је посвећена Светом Николи, налази се, поред композиције Поклоњење жртви, циклус о
Светом Николи. У јужној капели приказани су: Немања, Стефан Првовенчани и његов
син, краљ Радослав, са женом Аном, а на северном зиду тројица српских архијереја:
Сава, Арсеније и Сава, млађи брат краља Радослава.
Слика 6-Распеће Христово

12. 12
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
4.2.Краљева црква
Северозападно од Богородичине цркве налази се Црква Св. Јоакима и Ане, по ктитору,
краљу Милутину, названа Краљева црква. На њеној фасади, испод кровног венца, у
камену је уклесан натпис:
„У име Оца и Сина и Светога Духа, ја, роб божији Стефан Урош, праунук господина
Симеона и унук Првовенчаног краља Стефана, син великог краља Уроша и краљ све
српске и поморске земље, сазидах овај храм у име светих праведника и прародитеља
Христових Јоакима и Ане, године 1314, индикта 12. и приложих томе светом храму
хрисовуљу. И ко ово промени да је проклет од Бога и од мене грешног, Амин. Сазида се
храм трудом архимандрита и протосинђела игумана Јована…”.
Црква је дело искусних мајстора. Конструкција, која оставља утисак једноставности, у
ствари је добро разрађен модел сложеног склопа. Основа припада типу сажетог крста
уписаног у облику квадрата. Слично као и у Богородичином храму, и овде се у основу
уписује крст са Распећа насликаног у самој цркви, пропорционално увећан. Идеја
крстообразности здања наглашена је вешто истакнутим лучним крововима. И ова црква,
као и Богородичина, симболичка је слика космоса. У куполи, која је симбол небеског
простора, борави небески цар. Сликари и, изгледа, веома образовани наручиоци
програма настојали су да укажу на јединство чина земаљске и небеске литургије у
служби спасења света и величања Свевишњег.
Највећу вредност Цркве Св. Јоакима и Ане представља њен изванредан живопис.
Сачуван у великој мери, уједначен по стилу и естетској вредности, он покрива све зидове
од пода до кубета. Сликарство ове цркве је настало у другој деценији 14. века, као
врхунско дело Милутинових мајстора који су осликавали већину његових задужбина.
Својим ликовним вредностима оно је сврстало овај, по димензијама скроман храм, међу
најдрагоценије српске споменике 14. века. Веома уједначен уметнички ниво читавог
ансамбла фресака, чини да се ово сликарство по својим тежњама и остварењима уклапа
у највеће уметничке домашаје класицистичог стила ранопалеологовске епохе у целој
византијској културној сфери.
У другој деценији 14. века, када је Краљева црква осликана, владало је јединствено
схватање сликарства у целом источнохришћанском свету. Краљ Милутин се определио
да Богородичиним родитељима посвети своју задужбину у овом прослављеном
манастиру. Славећи Св. Јоакима и Ану он слави и велича и саму Богородицу.
4.3.Црква Светог Николе
Црква Светог Николе или Никољача најмања је и најједноставнија од три очуване цркве
у манастирском комплексу. Једнобродна грађевина са полукружном олатрском апсидом
на истоку, пресведена је полуобличасто. Наглашена троделност њеног литургијског
простора постигнута је средствима познатим и доследно коришћеним у градитељству
11. и 12. века на подручју јужне обале Јадрана. Никољача је грађена од ломљеног и

13. 13
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
притесаног камена у кречном малтеру. Време њеног настанка није поуздано одређено.
Сучељена су два мишљења. Једно, да се у њој служило за време грађења Богородичине
цркве, и друго, да је настала у време када и сликарство.
Донедавно је Црква Св. Николе одавала утисак мале ниске грађевине, скоро капеле.
Истраживачким радовима 1968. утврђено је да је Никољача била затрпана земљом у
висини од једног метра. Када је црква ослобођена наноса земље, грађевина је значајно
добила у пропорционалности. Сем тога, откривени су трагови трема, остаци фресака у
соклу, као и више средњовековних гробница.
Црква је првобитно била цела осликана, али се до нашег времена живопис очувао само
у фрагментима. Данас је у олтару сачувана фигура Богородица са два анђела који јој се
клањају. Испод Ње су три света оца, делови композиције Поклоњење жртви. Од стојећих
фигура најимпресивнији је лик Св. Јована Претече. Улазак у Јерусалим и Мироснице на
Христовом гробу на западном зиду једини су остаци композиције Велики празници.
Поменутим конзерваторским радовима у Никољачи је откривен живопис веома
занимљиве орнаментике везаних кругова, розета, медаљона и графикона уплетених у
лозицу. Ова богата и безмало у целини очувана орнаментика допуњује
прилично скромну постојећу фреско-декорацију Цркве Светог Николе.

14. 14
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
5.Мошти
У Богородичиној цркви у Студеници, почивају мошти Стефана Немање–Светог Симеона,
као и мошти његова жене, монахиње Анастасије, и синова Вукана и Стефана
Првовенчаног. Њима на поклоњење долазе генерације верујућих, а хиљаде
добронамерних из целог света долазе да се диве свему што у историји европске и
светске цивилизација представља ова српска царска лавра.
Кивот са нетрулежним моштима
Светог Симона монаха
(Стефана Првовенчаног)
Гробница Светог Симеона
Мироточивог (Стефана Немање)
Кивот са моштима Свете
Анастасије,
мајке Светог Саве

15. 15
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
6.Значај Студенице
6.1.Медицина
Као таква Студеница кроз векове учи и васпитава, светли и просвећује. У њој се учи и
стиче знање али и сама постаје "училиште". Значајно је истаћи и то да се Студеничким
типиком оснива у Студеници и прва болница код Срба, по византијаским манастирским
узорима. Студеничка болница је била медицинска установа у правом смислу речи, тј.
болница за лечење, не само азил за неизлечиве и сиромахе. Преко ње се у Србију
преноси византијско медицинско искуство. У томе је њен допринос нашој медицинској
науци. Но, она не само што је поседовала болницу, него је и сама по својој природи била
и остала духовна болница. У њој се вековима просвећује и лечи вером, и душа и тело.
Приповедања о чудесима Симеона и Саве и Светог Краља, о исцелитељској моћи светог
мира и светих моштију преносила су се усменим предањима калуђера, путника и
поклоника. Све је то привлачило народ, прeображавало и васкрсавало његову душу,
враћало јој и давало мир и спокојство.
Народна вера у моћ Светих и њихових моштију, у моћ молитве, у чудотворну моћ саме
богомоље, преображавајућа снага саме светиње места, све је то оно што изнутра
учвршћује и препорађа народну душу, открива јој смисао свега, па и страдања.
6.2.Школа
Студеница је била кроз векове и школа у изворном смислу те речи. По својој природи и
по својој намени, целокупним својим устројством и начином живота и рада у њој, она је
образовала и васпитавала читава покољења монаха, поклоника и ђака. Тип њеног
васпитања и образовања није био једностран, тј. није се односио само на појединачне
човекове способности, као што је то случај са образовањем западног типа, нарочито
оног школског искључиво рационалистички усмереног новијих времена који је практично
преовладао у савременом свету. Студеничко васпитање је било динамичко-саборно и
свеобухватно. Оно захтева активно учествовање у тајни духовног преображаја и
узрастања човекове душе и тела, обујимајући све психофизичке силе човекове, на
темељима вековног искуства Цркве, у оквирима саборног литургијског живљења.

16. 16
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
7.Занимљивости
7.1.Студенички Крст-12. век
Познати „Студенички Крст“ је исклесан
током две последње деценије 12. века.
Налази се изнад северних врата
немањине Богородичине Цркве. Овај Крст
је постао препознатљиви знак
градитељства, културе и доба Стефана
Немање. Он представља комбинацију две
символике: ранохришћанске символике
сидра, тј. спасења и сигурности у Царству
Божијем, и символике раста и напредка
која се види у биљно декорисаним
завршетцима Крста.
7.2.Студенички орао-12. век
„…И као неки небопарни орао… који се
истргао и у вис узлетео…“
Овако Преподобни Симон Монах (српски
краљ Стефан Првовенчани), почетком 13.
века, описује свога оца – Преподобног
Симеона Немању.
По старом монашком предању из
Манастира Студенице, исклесани
мермерни орао из 12. века на улазу у
главну Студеничку Цркву представља
Стефана Немању, српски народ и државу
која се чупа из свих метежа овога света да
би се развила и узлетела ка вечном
пристаништву – Царству Христовом.
Слика 7-Студенички Крст
Слика 8-Студенички орао

17. 17
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
8.Ризница
У овој ризници се налазе најстарији портрети великог жупана Стефана (касније краља
Првовенчаног) и великог кнеза Вукана. Ова браћа Светог Саве и Немањин синови
портретисани су у Студеници 1208/9. године. Да би били сачувани, ови портрети (у
фреско техници) су премештени са улазне капије.
Од сачуваних литургијских и других црквено-уметничких предмета издвајамо:
плаштаницу Антонија Хераклејског, везену златним и сребрним нитима, из 14. века;
покров за кивот Светог Стефана Првовенчаног, Оливере, кћери кнеза Лазара.
Међу предметима од племенитих метала најдрагоценији је прстен краља Стефана
Првовенчаног. Прстен је златан, у филиграну, и византијски је рад из периода 11-12.
века.
Изванредно уметничко дело представља и ставротека из 1628. године, од позлаћеног
сребра, украшена плавим и сребрним емајлом. На њој су рељефне представе Христовог
Вазнесења, окружене симболима, јеванђелистима, док су по ободу дате сцене лова и
прикази студеничких ктитора Стефана Немање и Стефана Првовенчаног.
Седамнаестом веку припада више изложених предмета од позлаћеног сребра, као
рипиде, петохлебница и две чаше са сценама из лова, док је фино ажурирана готичка
кадионица Игумана студеничког Саве настала 1590/1. године. Из некада драгоцене
студеничке библиотеке сачуван је веома мали број рукописа, међу којима је
најзначајније четворојеванђеље из 15. века, украшено великим заглављима и
преплетеним иницијалима који су богато колорисани. Посебно се истиче богато
украшена грамата цара Алексеја Михаиловића (1663. година), другог по реду владара
из славне династије Романова. Повеље влашких војвода које сведоче о разгранатим
везама овог манастира. Од сликарких радова посебну пажњу привлачи напрсни триптих
из 1750. г. украшен седефном интарзијом и позлаћеним филигранским оковима.
Слика 9-Студеничка графика из 1733. године.

18. 18
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
Коришћена литература
1. http://arhiva.unilib.rs
2. http://opusteno.rs
3. http://srb.fondsk.ru
4. http://www.manastirstudenica.rs
5. http://www.navidiku.eu
6. http://www.serbiatouristguide.com
7. http://www.zaduzbine-nemanjica.rs
8. https://www.youtube.com