Hazari

1. Roman „Hazarski rečnik“ je knjiga koja se bavi poreklom Hazara i tzv „hazarskom polemikom“,
odnosnopitanjemkojojveri suse priklonilihazari.
Odmah se mora napomenuti da o Hazarima nije moguće steći celovitu predstavu u pogledu
njihovog porekla, istorije, teritorije, vere i jezika. O njima se mogu naći samo oskudne činjenice, ali
uglavnom iz nesigurnih izvora, što onda i te činjenice pretvara samo u pretpostavke, a ne čvrste istine o
hazarskimpitanjima.
Roman „Hazarski rečnik“ podeljen je u 3 knjige. Crvenu, koja sadrži hrišćanske izvore o
hazarskom pitanju, zelenu, koja sadrži muslimanske izvore o hazarskom pitanju i žutu, koja sadrži
jevrejske izvore o istom. Roman je pisan kao rečnik, u odrednicama. Postoje neke odrednice koje se
pojavljuju u sve tri knjige i u ovom tekstu ćemo pažnju usmeriti na njih. Te odrednice su: Ateh, kagan,
Hazari i hazarska polemika.
Neki istoričari kažu da nijedan narod, pa čak ni nestale civilizacije Inka I Maja ne izazivaju takvu
misteriju, niti takve sudare različitih mišljenja, kao što to čine Hazari. Istoričari tvrde jedno, pisci drugo,
političari treće, a postoje i brojni pojedinci koji se ne uklapaju ni u jednu od ove tri grupe, i koji imaju
neke svoje verzije o sudbini ovog zagonetnog naroda. Pavić u svom romanu tvrdi da su Hazari nestali,
jednako misteriozno kako su se i pojavili. Takođe nam poručuje sledeće: ako ne danas, onda sutra, svi
ćemo mi postati Hazari, jedan neostvaren, izgubljen narod, nerazumljiv svome potomstvu, unucima,
praunucima,i unucimapraunuka.
Pomenuto je da se odrednica „Hazari“ nalazi u sva tri rečnika. Naravno, pogled na njih je
drugačiji u svakom od njih, jer se ovde radi o tri različite religije, o tri različita pogleda na svet. Onaj ko
čita „Hazarski rečnik“ povezujući prvo odrednice koje se nalaze u sve 3 knjige, može odmah da uporedi
podatke o npr. poreklu hazara i uvideće da hrišćanska knjiga daje najdetaljnije podatke, govoreći da su
hazari narod hunskog porekla, dok se u muslimanskoj knjizi jednostavno pominje da su oni narod
turskog porekla, što je širok pojam jer se tursko carstvo u 6. veku prostiralo od Mongolije i severne
granice Kine pa sve do Crnog mora. Jevrejski rečnik ne daje nam nikakve podatke o poreklu hazara,
nazivajući ih jednostavno ratničkim narodom, a u jednom pasusu takođe i negrčkim stanovništvom što
se ne može smatrati kao podatak koji treba ozbiljno uzeti u obzir kada se raspravlja o poreklu hazara.
Danas se ne zna sa sigurnošću kojem tačno ogranku turskih naroda pripadaju hazari. Međutim, zna se da
se njihovo carstvo širilo toliko brzo, da se od njihovog pojavljivanja u 2. veku pa sve do 10. veka
prostiralo od Crnog mora i Kaspijskog jezera pa sve do Urala i dalje na zapad do Kijeva. Glavni grad
hazarske države bio je Itil, jak trgovački centar. Hazari su bili stepski jahači, vešti sa lukovima i strelama i
sabljomuobičajenomzastepu.
Hrišćanski izvori iz „Hazarskog rečnika“ se fokusiraju na malo poznatu hazarsku istoriju, govoreći
o „Velikom pergamentu“, priči o tetoviranom poslaniku kojeg je hazarski vladar poslao vizantijskom caru
Teofilu. Naime, poslanik je na telu imao tetoviranu hazarsku istoriju i topografiju obeleženu na
hazarskom jeziku. U vreme kada je poslanik tetoviran Hazari su već koristili grčka, jevrejska i arapska
pisma ravnopravno, međutim ako bi se neko od Hazara pokrstio koristio bi samo jednu od te tri azbuke,
onu čijoj se veri priklonio. Posledica toga jeste to što su ti preobraćeni Hazari počeli da izvrću svoj
hazarski jezik tako da što manje liči na jezik Hazara koji su i dalje ostali u svojoj prvobitnoj veri. Hazari su
godine računali, svojim tzv hazarskim velikim godinama koje su u obzir uzimale samo ratove, podatak
koji je uzet iz priče o „Velikom pergamentu“. Hazarska istorija koja je tetovirana na poslaniku ipak nije
bila potpuna jer je njemu prilikom nekog kažnjavanja bio odrubljen deo tela koji je sadržao prvu i drugu
hazarsku godinu, tako da hazarska povest kreće od treće velike godine, što je prema našem računanju 6.
vek nove ere. Ostatak hrišćanskih izvora govori o istorijskim podacima počev od tog 6. veka, ali
uglavnomvezanzaodnose izmeđuHazarai hrišćanatokomvekova.
Islamski izvori takođe sadrže neke istorijske podatke, naravno vezane za odnose između
muslimana i Hazara. Takođe prema islamskim izvorima, Hazari se smatraju za veoma vešte
poljoprivrednike i ribare. Govori se da kroz njihovo carstvo teče reka koja ima dva imena, jer jedan tok

2. reke u istom koritu ide sa istoka na zapad, a drugi sa zapada na istok. Imena te reke su imena dve
hazarske kalendarske godine. Jer, Hazari smatraju da se tokom četiri godišnja doba uvek smenjuju dve, a
ne jedna godina, pri čemu jedna teče u suprotnom smeru od druge, baš kao i njihova glavna reka.
Takođe, Hazari u jedan štap urezuju sve važnije događaje u svom životu, a ti zapisi su u vidu životinja
koje označavaju stanja i raspoloženja, a ne događaje. U obliku životinje koja se najčešće javi na štapu
grade grob vlasniku štapa. Kao što se može primetiti, u islamskim izvorima o Hazarima može se primetiti
više mitskih i elemenata fantastike nego proverenih činjenica, ali je nekada i to dovoljno da se stekne
slika o nekom narodu. Još jedna zanimljivost iz islamskih izvora kaže da Hazari budućnost zamišljaju u
prostoru, a nikad u vremenu. Neke proverenije činjenice iz zelene knjige govore o uređenju hazarske
države. Kao što je već pomenuto, glavni grad je Itil. Država je podeljena na okruge, ali su oni tamo gde
ima jevrejskog , grčkog ili arapskog stanovništva nazvani po njima. Poznato je da se Hazari nisu mešali u
religiju naroda koje su pokorili i da je religiozna sloboda na osvojenim teritorijama bila potpuna. Najveći
deohazarske države gde žive samoHazari izdeljenje nanekolikookrugapodrazličitimimenima.
Jevrejski izvori nude nam još podataka o uređenju hazarske države, koja se naziva još i kaganovo
carstvo ili kaganat, na čelu sa kaganom, o kome će kasnije biti jos reči. Takođe, jevrejski izvori govore o
hazarskom jeziku, za koji kažu da raspolaže sa sedam rodova. Dakle, pored muškog, ženskog i srednjeg,
on ima i rod za evnuhe, za bespolne žene, za one koji menjaju pol i za gubavce. Slova hazarske azbuke
nose nazive prema jelima koja se sole, brojevi nose nazive prema vrstama soli, a Hazari raspoznaju
sedam vrsta soli. Za stara hazarska plemena se smatra da su se posle svakih desetak pokolenja selila i pri
svakoj seobi postajalaodratničkogtrgovački narod.
Kao što je već pomenuto, vladar hazarske države bio je kagan. Kagan je hazarska (i uopšte
mongolskai turska) titula čiji status odgovara statusu cara u evropskim zemljama. Reči kagan i kan danas
imaju različito značenje iako su kroz istoriju bili sinonimi. Kagan se može čitati i kao Ka Kan, što znači kan
kanova, iliti vrhovni kan. Drevne hronike beleže da je kagan usnio jedan san i zatražio tri filozofa sa raznh
strana da mu protumače taj san. Stvar je bila od velikog značaja za hazarsku državu zato što je kagan
odlučio da sa svojim narodom pređe u veru onog mudraca čije tumačenje mu se učini najprihvatljivije.
Smatra se da su do tada Hazari bili priklonjeni tengrizmu, ili tengrianstvu, religiji koja je bila popularna
među turskim narodima. Nakon što je kagan usnio san, primio je tri misionara, predstavnika tri različitite
religije u svoju letnju rezidenciju na Kaspijskom moru, gde se i odvijala ta hazarska polemika. Tako su se
u kaganovoj letnjoj rezidenciji našli jedan islamski, jedan jevrejski i jedan hrišćanski predstavnik. Jedan
derviš, jedan rabin i jedan monah. Kada se uporede odrednice o hazarskoj polemici iz sva tri rečnika,
samo premazaključcimamože se videti dasvakaverapriklanjasebi pobedu.
Hrišćanska knjiga: „Car je postavio jedan jedini uslov – da hazarski kagan pređe u hrišćanstvo. Na
velikočuđenje Carigradakaganje toprihvatioi takosu Hazari pokršteni“.
Muslimanska knjiga: „Primio je islam, izuo se, pomolio Alahu i dao da se spali njegovo ime
nadenutomupremahazarskomobičajupre rođenja“.
Jevrejska knjiga: „Tako se Masudijeva tvrdnja da je kralj Hazara postao Jevrejin dobro slaže sa
vremenomreforme judaizmakojuje preduzeohazarskikaganOvadija“.
Grčki predstavnik u hazarskoj polemici, koji je izlagao osnove hrišćanstva, bioje učeni Konstantin
Solunski – Ćirilo, koji je već imao jedno misionarsko iskustvo prilikom izlaganja hrišćanstva Slovenima i
sastavljanja slovenske azbuke. Na kaganovom dvoru on je izložio svoje Hazarske besede koje je kasnije
Metodije preveoi kojimase izgubiotrag.
Islamski predstavnik bio je Farabi Ibn-Kora. On je uz velike napore stigao na hazarski dvor jer su
mu na putupostavljenemnoge prepreke kakone bi navreme stigaonapolemiku.
Jevrejski predstavnikbioje IsakSangari.
Kao što je već napomenuto, različiti izvori različito opisuju tok i ishod hazarske polemike. Kao što
se vidi iz priloženih odlomaka, svaka vera sebi pripisuje pobedu u polemici i pokrštavanju Hazara.
Hrišćanski izvori tvrde da je Ćirilo svojim izlaganjem i svojim besedama uspeo da privoli kagana da primi

3. hrišćanstvo. Islamski izvori pobedu pripisuju Ibn-Kori, koji je bio najubedljiviji u tumačenju slike na
hazarskoj pari u obliku trougla, što je predstavljalo presudan element kaganove odluke da pređe u islam.
Jevrejski izvori, naravno, pobedu pripisuju Sangariju, koji je najbolje objasnio kaganov san i time ga
ubedio da primi judaizam. Tako je događaj na kaganovom dvoru sagledan sa gledišta tri vere, predočena
su tri različita toka polemike, tri različita predmeta polemike i tri različita ishoda. Trostruka je i slika o
Hazarima i njihovoj istoriji,pase usvemutome gubi istorijskaistina.
Istorijski izvori danas tvrde da su Hazari primili judaizam. Smatra se da se hazarsko plemstvo
priklonilo ovoj religiji u osmom i devetom veku, a da je običan narod sledio njihov primer. Muslimanski
istoričar i hroničar iz 10. veka Ibn al-Fakih napisao je da su „svi Hazari jevreji“ . Međutim, uprkos ovome,
većinaistoričarada susamo važniji i bogatiji članovihazarskogdruštvaprimili judaizam.
Koju god veru da su primili Hazari, njihovo carstvo raspalo se krajem desetog veka, kada su ih
pokorili Kijevski Rusi, na čelu sa Svjatislavom Prvim od Kijeva. Međutim, postoje mišljenja da Hazari nisu
jednostavno iščezli raspadom svoje države, nego da su se rasuli po svetu. Neretko se čuje i teorija da
upravo oni upravljaju i vladaju svetom, preko svojih uticajnih tajnih društava. Neki smatraju i da većina
sadašnjihvladarai državnikapripadaupravoovomnarodu.
Da li je u pitanju samo jedan izumrli nomadski narod, ili je posredi teorija zavere, koju njihovi
preostali pripadnici sprovode nad svima nama, ostaje da se vidi. Kako izgleda, Hazari će, čak i vekovima
nakonuništenjanjihove države,ostati nerešenamisterija,okojoj se svaštanagađa.