2. Page 2
Увод
Земља представља један
велики магнет. Један пол
(јужни) налази се у близини
северног географског пола, а
други пол (северни) налази се
у близини јужног географског
пола. Угао између магнетне
осе која спаја магнетне полове
и ротационе осе Земље износи
17 степени. Простор у коме се
осећа дејство магнетског поља
Земље назива се
магнетосфера. Она се
простире неколико десетина
хиљада километара у свемир.
Магнетосфера штити Земљу од
штетног дејства Сунчевог
ветра. Има облик капи -
спљоштена је на страни која је
окренута ка Сунцу,.а
издужена на супротној.
3. Page 3
Магнетни полови
Јужни магнетски пол се налази на 73°
северне географске ширине и 100°
западне географске дужине, на острву
Принца од Велса, док се северни
магнетски пол налази на 70° јужне
географске ширине и 148° источне
географске дужине, на Антарктику -
јужно од Новог Зеланда.
Локације магнетских полова нису статичне. Годишње померање
може износити и више од 15 km. Позиције полова на
различитим картама обично нису тачне, а прецизно се одређују
у специјализованим институтима за геомагнетска испитивања.
4. Page 4
Kretanje magnetnog polja Zemlje zavisi od promena u njenom jezgru,
koje naučnici prate merenjem na površini Zemlje ili u njenoj atmosferi.
Promene u Zemljinom jezgru dovode ne samo do pomeranja magnetskih
polova i slabljenja Zemljinog magnetnog polja, već i do okretanja
magnetnog polja, odnosno do toga da magnetni polovi zamene mesta –
tamo gde je sada severni, dolazi južni i obrnuto.
6. Page 6
Магнетосфера
Магнетосфера је високо магнетно подручје око небеских тела.
Земља је окружена магнетосфером, као и Меркур, Јупитер, Сатурн,
Уран и Нептун. Земљина магнетосфера је откривена 1958. године.
Земљина магнетосфера је подручје свемира чији је облик
контролисан Земљиним интерним магнетским пољем, сунчевим
ветром и интерпланетарним магнетским пољем. Упркос њеном
називу, магнетосфера нема сферични облик. Магнетосфера има
облик капи, на страни океренутој ка Сунцу је спљоштена, услед
сунчевог ветра, а на супротној страни издужена.
7. Page 7
Значај магнетног поља Земље
Магнетно поље Земље има велики значај за живи свет на
Земљи, то јест, без магнетног поља, живот на Земљи не би био
могућ. Пре свега, магнетно поље штити нашу планету од Сунчевог
ветра, који је веома опасан за живи свет. Сунчев ветар, или
соларни ветар, је струја наелектрисаних честица (плазма), коју
избацује горња атмосфера Сунца. Магнетно поље Земље скреће
наелектрисане честице из Сунчевог ветра, тако да оне не допиру
до површине Земље. Наелектрисане честице се у магнетном пољу
крећу по спиралним путањама које прате линије сила магнетног
поља. У поларним областима линије сила магнетног поља су врло
близу Земљине површине и својим обликом омогућавају
нелектрисаним честицама да стигну у ниже делове
атмосфере, стварајући тако необично лепу појаву која се назива
поларна светлост.
9. Page 9
Поларна светлост
Поларна светлост је светлење
ноћног неба, обично у
поларним зонама. На северу се
назива аурора бореалис а
када се јави на Јужном полу
аурора аустралис.
Наелектрисане честице које
стижу из Сунчевог
ветра, након сударања са
молекулима ваздуха, емитују
светлост. Кисеоник емитује
зелене или црвене боје, а азот
даје светлост љубичастог
спектра.
10. Page 10
Реверзије поља
На основу истраживања базалта широм света откривено је да се
дешава реверзија магнетског поља Земље у интервалима од
неколико хиљада до неколико милиона година, са просечним
интервалом од око 250 хиљада година. Последња реверзија, која се
назива реверзија Брунс-Мацујама, највероватније се догодила пре
око 780 хиљада година. Не постоји јасна теорија о томе зашто се
дешавају реверзије магнетског поља Земље.
Након реверзије, полови замене места, док линије сила магнетског
поља добијају супротан смер.
