2. Шта је хуманизам и ренесанса?
Хуманизам је заокрет средњег века ка свему што је античко.
Хуманисти су људи који су учили латински и грчки језик, који су изучавали
антички живот и уметност. Латински нису користили само за читање, него и за
разговоре у салонима, као и за писање својих дела.
Хуманизам и ренесанса траје од 14. века до краја 16. почетка 17. века. За
ренесансу је везан појам хуманизма. Хуманизам је један вид ренесансе.
3. Шта је условило хуманизам и ренесансу?
Може се рећи да је хуманизам и ренесансу
условило више фактора:
1.Незадовољство средњим веком, где је
црква била свемоћна и кажњавала сваког ко
не мисли као она,
2.настанак градова и појаве грађанске класе,
3.проналасци у науци (развијају се
математика, географија, механика,
астрономија...),
Окружени делима на латинском језику и
античким грађевинама почињу да се
интересују за живот људи у време старог
Рима и Грчке. Постоји неколико
евентуалних разлога:
4.да се побегне од постојећег живота или
5.да се дође до сазнања о свему што је
претходило.
4. Где је настао и ко су му зачетници?
Колевка му је Италија, а зачетник Петрарка.
Убрзо се проширило и на остатак Европе. Узори су
тражени и нађени у култури, животу, књижевности и
уметности старих Грка и Римљана
5. Шта је центар пажње хуманизма и
ренесансе?
Човек је тек у хуманизму доспео у сам центар
пажње. До тада се све вртело о Богу и идеји да
се треба одрицати од живота, док у Хуманизму
верује да се његова срећа налази на Земљи. У
филозофији је заступало гледиште да је етички
идеал слободан човек и да човек треба да буде
мерило свих вредности. У средњем веку црква
је потиснула тај идеал, па хуманисти почињу
борбу против средњовековног-монашког
гледања на свет и култ личности. Песници
Петрарка, Бокачо и Данте су нашли у старим
Римљанима идеале активних људи и
националне величине Италије.
6. Ко је обележио ову епоху?
Леонардо Давинчи
је један од најуниверзалнјих уметниа
италијанскеренесансе. Његови радови из
области математике физике, механике,
ботанике, балистике и теорије уметности
изазивају огромно интресовање. Он је духом
уметника прилазио сликарству у коме је
експериментисао на исти начин као и у науци,
убог чега је неке слике оставио недовршене као
што је “Тајна вечера”
Микеланђело Буонароти,
велики скулптор ренесансе и
још један универзални
уметник. Његова статуа
“Давид” више од 5м ислклесана
је у једном блоку белог
мермера.
Давид
Монализа
7. Рафаело Санти је један од великих
сликара. Портретиста и сликар, Рафаело у
ватиканским лађама и станицама створио
монументалне фреско-композиције у
ојима је груписао велики број фигура у
простору.
Атинска школа
Тицијан
венецијански сликар који је
искористио предности уљаних боја.
Постигао је у овој техници
слободнији рад четкицом који је
постао изражавање уметникове
личности. Својим дугим животом
Тицијан је испунио цели 16. век
венецијанског сликарства.
Флора
9. Данте Алигијери
Данте Алигијери 1265. – 1321.) је био
песник из Фиренце. Његово највеће дело,
Божанствена комедија (La divina commedia),
је кулминација средњовековног погледа на
свет и основа модерног италијанског језика.
Данте Алигијери
10. Биографија
Данте је рођен 1265. године у угледној фијорентинској
породици која је била потомаk старих Риљана,
Дантеова мајка је умрла када је Дантеу било 5 или 6
година
Када је Дантеу било 12 година верен је . Уговорена
венчања у раним годинама у то доба су била уобичајена.
Данте је имао неколико синова са Гемом.
Постао је лекар и фармацеут. Он није желио да се бави
тим професијама, али је закон захтевао да племићи који
желе да раде у јавној служби морају бити чланови неког
еснафа,
Изабрао је апотекарски еснаф јер су се у то доба књиге
продавале у апотекама.
11. Учествовао је у политичким брбама . У то
вријеме је почео да пише скицу за Божанску
комедију.
Био је политички активан и из политичких
разлога протеран из Фиренце а након тога
амнестиран- принц Равене, га је позвао у
Равену 1318. године, и Данте је прихватио
понуду. У Равени завршава Рај и недуго
након тога умире, претпоставља се од
маларије.
Сахрањен је у цркви Св. Пјера (касније
преименованој у Сан Франческа).
На гробу се налази стих Бернарда Канаћиа,
Дантеовог пријатеља:
parvi Florentia mater amoris
"Фиренца. мајка мале љубави"
12. Образовање и поезија
Не постоји много познатих чињеница о Дантеовом
образовању,
-претпоставља се да је он учио код куће.
-изучавао је тосканску поезију
У 18. години је срео Беатрис Портинари
Сматра се да ју је Данте видео само једном и да
никада није разговарао са њом (и друге верзије
могу бити истините).
13. Тешко је одгонетнути од чега се
састојала ова љубав, али се
догодило нешто веома битно за
италијанску културу. У знак ове
љубави Данте је оставио свој
траг помогавши песницима и
писцима да открију тему љубави
која никада до тада није била
толико наглашена. Љубав према
Беатрис је очигледно постала
разлог за поезију и живот.
14. Када је 1290. Беатрис умрла,
Данте је покушао да нађе спас у
латинској литератури.
Познато је да је у то доба читао
филозофска дела Цицерона
Његова страст за филозофијом је
касније била критикована у
"Чистилишту" кроз лик Беатрис.
15. Божанствена комедија
Данте Алигијери приказан како држи копију
Божанствене комедије. Поред њега су
приказани улаз у пакао, планина Чистилиште
и град Фиренца,
Божанствена комедија се састоји из три
дела,
Инферно (Пакао)34
Пургаторио (Чистилиште)33,
и Парадисо (Рај)33
То је укупно 100 певања (10 Х 10) - број
3 и број 10 се на различите начине
понављају у Божанственој комедији,
3 је симбол Светог Тројства а
10 симболише савршенство.
16. Песник у првом лицу описује
свој пут кроз три света мртвих,
који се дешава седам дана уочи
Божића у пролеће 1300,
Његов водич кроз пакао и
чистилиште је латински песник
Вергилије,
а кроз рај Беатриче и свети
Бернард (који га води кроз
Емпириј до Бога).
Вергилије
17. Пакао
Поема почиње тако што се аутор изгубио у мрачној шуми и бива нападнут од
алегоријских сила таме и духовне невоље
- прво га напада пантер (пожуда),
-потом лав (охолост)
и на крају вучица (похлепа)
18. Њега спасава Вергилије послат од Беатриче, а након
тога Данте и Вергилије улазе у пакао.
Вергилије води Дантеа кроз девет кругова пакла.
Кругови су концентрични, а сваки од њих
представља све веће зло, са врхунцем у центру где је
сатана. Девет кругова су:
пакао
19. 1. Лимб(о) - где се налазе некрштени али невини људи.
Свима који се нађу у паклу Минос одређује круг у коме ће се наћи.
2. Они који су обузети похотом (спев 5)
3. Прождрљиви (међу њима су се нашли многи свештеници и највиђеније папе)
(спев 6)
4. Шкртице и расипници, тј. лакоми који поседују велико благо и поводљиви који су
проћердали велико благо (спев 7)
5. Срдити (спев 8).
Нижи делови пакла су опасани зидом града Дис и окружени реком Стикс (спев 9).
6. Јеретици (спев 10-11).
7. Насилници (спев 12-17). Они су подељени у три круга:
1. Они који су починили насиље против људи и имовине (спев 12).
2. Они који су починили насиље над самим собом - самоубице (спев 13).
3. Они који су починили насиље против Бога - богохуљење, содомија, лихвари,
(спев 14-17).
8. Лажљивци се налазе у кругу под именом Малеболге (спев 18-30). Он је подељен у
десет канала.
9. Издајници (спев 32-34). Овај круг је подељен у четири зоне.
23. Рај
1.Месец - они који су напустили своје завете
2.Меркур - они који су чинили добро из жеље за славом
3.Венера - они који су чинили добро без љубави
4.Сунце - душе разумних (спјев 10-14).
5.Марс - они који су се борили за Хришћанство (спјев 14-18).
6.Јупитер - они који су оличење правде (спјев 18-20).
7.Сатурн - мислиоци (спјев 21-22).
8.звезде - благословени (спјев 22-27). Овде, Свети Петар искушава Дантеову
вјеру, Свети Јаков наду и Свети Јован љубав.
9.Прво покретно небо - анђели (спјев 27-29).
После почетног успона, Беатриче води
Дантеа кроз девет кругова раја. Они су
концентрични, слични онима описаним
у Аристотеловој и Птоломејовој
космологији. Тих девет сфера су:
Beatrice Portinari
24. 2.добро из жеље за славом
1.напустили своје завете
3.чинили добро без љубави
4.душе разумних
5.се борили за Хришћанство
6.оличење правде
7.мислиоци
8.благословени
9.анђели
25. Франческо Петрарка
Франческо Петрарка рођен је у
Тоскани. Отац му је био бележник у
Фиренци Детињство је провео у
Авињону и Пизи. Студирао је право. У
Авињону је касније радио као дворски
саветник, а на папском двору успео је
да се истакне нарочито својом
речитошћу, одличним познавањем
класичне културе и својим првим
песмама на тосканском народном
језику.
26. За његов боравак на двору везује
се и сусрет са Лауром (како тврди
сам Петрарка, срели су се 6.
априла 1327). Године 1330.
постао је каноник што га је
обавезивало на целибат, али није
морао да се зареди, али то га није
спречило да има двоје деце.
27. Путовао је, учествовао у јавном животу,
а уз то се бавио и књижевношћу.
Био је изасланик папе и многих важних
људи свога доба, а бавио се и
дипломатијом. Био је и културно-
политички посредник између два
најважнија политичка центра тога доба
у Италији.
1341. крунисан је ловоровим венцем на
Капитолу у Риму.
Био је, дакле, поета лауреатус још пре
него што је написао многа дела по
којима је касније био познат.
28. Веома тешке године за Петрарку
биле су четрадесете године када
су преминули су неки за њега
веома важни људи, међу њима и
Лаура (6. априла 1348). Умире у
Аркви.
29. Петрарка као хуманиста
-показивао велику љубав према античким писцима,
и према латинском језику.
-залаже се за подражавање античких узора, у
облику, језику и стилу
-сматра да треба уочити квалитете више њих и те
квалитете подражавати.
-Велику пажњу поклања филозофији морала и
испитивању човекових унутрашњих садржаја. -
највећи узори су муЦицерон, Сенека, Августин и
посредно Платон
-покушава да покаже да постоји континуитет
између античке и хришћанске мисли
- Његова филозофија може се назвати хришћанским хуманизмом.
30. Збирка је позната и под називима Риме или Расуте
риме.
У збирци се налази 366 песама које су нумерисане и
немају наслов
Канцоњер
Канцонијер је инспирисан Петраркином
платонском љубављу према Лаури, а садржина,
са неколицином изузетака, прати ову љубавну
историју.
317 сонета,
29 канцона,
9 сестина,
7 балада,
4 мадригала.
31. Неки ово дело сматрају лирским романом увиђајући да у
Канцонијеру постоји постоје интервали у које се песме могу
разделити,
други у њему виде скуп фрагмената песникових осећања, од
чега није желео да направи једну велику љубавну песму
Свака песма је самостална и схватљива по себи, нема велике
разноликости сижеа,
описана је гомила малих згода које нису међусобно повезане,
али основа ипак остаје иста.
Нема правог историјског следа.
Збирка се може поделити на две целине
1. песме пре Лаурине смрти,
2. осећања и размишљања проузрокована Лаурином смрћу.
32.
33. -Канцонијер почиње обраћањем читаоцима
којима износи историју своје љубави од
тренутка када је први пут угледао Лауру и кад
га је Амор погодио љубавном стрелом.
-Однос према Амору код Петрарке је двојак.
љубав доноси усхићење и бол,
-Амор за Петрарку представља део песника,
-Лаура у Канцонијеру није приказана
као права жена, већ је нереална. Многи
су сматрали да она заправо није ни
постојала.
34. -Петрарка је опевао детаље Лаурине
лепоте од којих су касније петраркисти
саставили идеалан лик жене.
-Она је лепша од свих, божанска,узрок
свег савршенства, пут до Бога, од ње
долази сва врлина и светлост. Негде
говори о њој као о својој пропасти.
-Приказује је у противречностима, некада је понизна, некада горда, она
је за њега слатка непријатељица.
-Она пре
-дставља сталну жељу коју он не може задовољити, али и разлог
живота.
- према крају Канцонијера, сећања на Лауру преплићу са признавањем
Бога, да би се Канцонијер завршио молитвом Богородици да га Бог
прими у вечни мир.
35. Ђовани Бокачо
Ђовани Бокачо, један од најзначајнијих писаца
хуманизма, рођен је 1313. године, највероватније у
Черталду, као ванбрачно дете имућног трговца
Бокачина ди Келина. Младост је провео у Напуљу,
где се школовао и започео свој књижевни развој.
Када се појавила црна куга 1348. године, Бокачо се
налазио у Фиренци.
Од куге су умрли његов отац и маћеха, и тада је
Бокачо остао на челу родитељског дома. Након 1348.
године, књижевна слава и друштвени положај
почели су да му доносе различита признања од
фирентинске Комуне.
Писац се током следеће деценије бавио разним
званичним, дипломатским пословима. Веома велики
утицај на Бокачов духовни развој и књижевни рад
имао је Петрарка, са којим се Бокачо упознао 1350.
године у Фиренци, и са којим је остао пријатељ до
краја живота.
36. Пропаст завере у децембру 1360. године, у коју су
биле умешане личности веома блиске Бокачу
изменила је политичке односе унутар фирентинске
Комуне. У том периоду Бокачо је удаљен од јавних
обавеза. Разочаран преварама и интригама у
градском политичком животу писац се повукао
учио и медитирао. У новој фази политичке
напетости, Бокачо је добио нова јавна задужења.
Од велике важности била је његова посланичка
мисија, која је папи Урбану V донела подршку
Фиренце за повратак папског двора у Рим. У
пролеће 1371. године вратио се са свог последњег
путовања у Напуљ, и живео је у оскудици,
болестан, међу својим књигама. Године 1373.
фирентинска Комуна га је позвала да у цркви Сан
Стефано ди Бадија јавно чита и тумачи Дантеову
Комедију. Умро је у Черталду 21. децембра 1375.
године.
37. Декамерон
Декамерон је збирка од 100 приповједака коју је написао
италијански аутор Ђовани Бокачо.
Вјероватно је започета 1350, а заршена 1353. године. То је
средњевјековни алегријски рад чије приче имају облике од
еротских од трагичних.
Теме су љубавне или о лукавости и разним несланим шалама.
Иако је то велико умјетничко дјело са елементима забавног
карактера, ипак је то важан историјски документ живота у 14.
вијеку.
Декамерон у пријеводу значи 10 дана.
Свака прича је прожета поруком да треба уживати у сваком
тренутку, као и критиком лажног морала. Све приче су повезане
једном оквирном која говори како су се седам девојака и три
младића склонили од куге која је харала Фиренцом на оближњем
имању, где су провели 10 дана тако што је сваки дан свако
испричао по једну причу. После сваке приче се налази податак ког
дана је испричана прича и која је била по реду тога дана. Бокачо је
ову збирку приповедака посветио својој драгој Фјамети.
38. Теме по данима
•1. дан - нема утврђену тему, краљица је Пампинеа
•2. дан - неприлике са срећним крајем, краљица је
Филомена
•3. дан - о домишљатим људима, краљица је Нејфила
•4. дан - о несрећним љубавима, краљ је Филострато
•5. дан - о срећним љубавима, краљица је Фиамета
•6. дан - о онима који су се вештом досетком осветили
или спасили, краљица је Елиза
•7. дан - о женама које су превариле мужеве, краљ је
Дионес
•8. дан - шале жена са мушкарцима и обратно,
краљица је Лаурета
•9. дан - слободна тема, краљица је Емелија
•10. дан - о племенитим поступцима, краљ је Памфил
Илустрација из копије
Декамерона, Венеција, око 1492.
