4. Добијање цинка
• Због ниског садржаја метала у
рудама, прво се врши
обогаћивање руда флотацијом
• Из добијеног концентрата метал
се добија пирометалуршким и
електрометалуршким поступком
5. Пирометалуршко добијање цинка
• Пирометалуршки поступак добијања
састоји се у томе да се пржењем сфалерита
и жарењем смитсонита добија оксид цинка
који се накнадно редукује коксом:
ZnO + C Zn + CO
• Реакције се одигравају на температурама
вишим од тачке кључања цинка, па је
добијени цинк у парном стању
• Након кондензације пара, цинк се
пречишћава рафинацијом
6. Електрометалуршки процес добијања
цинка
• У новије време цинк се све више
добија процесом електролизе цинк-
сулфата ZnSO₄
• ZnSO₄ се добија растварањем ZnO у
H₂SO₄
• При електролизи катода је од
алуминијума а анода од олова
• Цинк добијен електролитичким
путем веома је чист (99,97-99,99 %)
7. Особине цинка
• Цинк је метал сјајне плавичасто-беле
боје, густине 7,13 g/cm³, топи се на
419º С
• На обичној температури је крт, али
на температурама од 100-150 º С
постаје мек и растегљив и може се
извлачити у жице и ваљати у врло
танке фолије и лимове
8. Особине цинка
• Постојан је на ваздуху јер се превлачи
танким слојем базног карбоната који га
штити од даље оксидације
• Лако се раствара у киселинама и
базама уз ослобађање водоника
9. Примена цинка
• Цинк се употребљава:
као састојак већине легура
за цинковање челичних производа
за израду галванских елемената
за штампарски клише
(цинкографија)
за добијање оксида који се користи
као уљана боја
