Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Трећи број

757 views

Published on

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Трећи број

  1. 1. VIRTUS МЕСЕЧНИ ЛИСТ ЛАТИНСКЕ СЕКЦИЈЕ БРОЈ III МЕСЕЦ ДЕЦЕМБАР САДРЖАЈ ОВОГ БРОЈА: Римљани и Божић Да ли су Римљани прослављали Нову годину? Како су се облачиле Римљанке? Симбол медицине са две или једном змијом? Жељков зид Ко је смислио Тројанског коња? TEMPUS PRO RIDICULO FELICEM OPTAMUS ANNUM NOVUM МЕДИЦИНСКА ШКОЛА ЗАЈЕЧАР MMX
  2. 2. Као што сви знамо, Децембар је месец и изашао је још један број нашег месечног листа VIRTUS (врлина, доблест). Пре свега желим да се захвалим и да похвалим цео тим Латинске секције Медицинске школе, за овај диван забавно-научни лист. Посебно бих се захвалио у име целе екипе нашем директору школе као и нашем професору верске наставе на њиховој помоћи око листа. А највише нашој професоркилатинског језика, којој смо презахвални и без које наше идеје не бибиле остварене. Овај лист је делимично новогодишњег садржаја затошто ће ускоро НОВА ГОДИНА. А ту су и разне занимљивости из античкепрошлости као и неколико занимљивих сличица. Овај лист је намењенСВИМА. Желим вам да уживате у НОВОЈ ГОДИНИ уз наш лист, желимсвим Професорима и ученицима наше школе што успешнију годину сашто више среће и љубави. Хвала и Уживајте. СРЕЋНА НОВА ГОДИНА!!!!! Уредник часописа: Рајчић Стефан Фа-16 1
  3. 3. РИМЉАНИ И БОЖИЋ Хришћани нису направили неки свој нови, посебни календар, већ су прихватили календар који је у то време био у употреби код Римљана. Овај календар је у употребуувео Јулије Цезар 45. године пре Христа, а по дотадашњем рачуњању је то била 709. годинаab urbe condita (од оснивања града /Рима/). Творац овог календара је астроном СозигенАлександријски. Према овом календару хришћани су и установили своје празнике, мада је много празника преузето и из јеврејског календара. Христово рођење Папа Либерије је није слављено као покушао да умањипосебан празник у прва значај овог празникатри века хришћанства, одредивши да севећ је овај празник Божић прослављаслављен са празником овог датума. Ово секрштења Христовог – десило 354. годинеБогојављањем. Тако је после Христа у6. јануар истовремено Риму, док се напрослављао и рођење и Истоку Божић и даљекрштење Христово. Тачан прослављао заједнодатум Христовог рођења са Богојављањем. је непознат. Тек од 379. године и у Источном римском У IV веку је дошло царству (Византији)до одвајања празника Божић почиње да сеХристовог рођења од слави 25. децембра.Богојављања. То се десило До средине V века овају Риму где је још увек датум су прихватилибило доста нехришћана сви хришћани осиммногобожаца. У дане Јермена који и данасзимског солстиција, а славе заједно Божићкоји се код Римљана и Богојављање 6.славио 25. децембра, они јануара.су славили свој празникпод именом Dies Natalis До реформе јулијанског календара долази 1582.Solis Invicti (Дан рођења године на захтев папе Григорија XIII. Овај реформисанинепобедивог сунца). календар постепено прихвата већи део света. ЈулијанскиОвај дан су Римљани календар ипак није нестао, већ је у употреби и данас кодназивали брума. То је био неких православних и монофизитских Цркви. Као црквенидан од којег се дужина календар користи се још увек, поред Србије још и у Русији,обданице продужавала Украјини, Белорусији, Молдавији, Р.Македонији, Црнојодносно од када Сунце Гори, Грузији, Пољској (само код православних), на Светојпоново доказује своју Гори и у Јерусалиму. непобедивост. Дакле, када кажемо да се у Србији Божић слави 7. ДРАГАН БЛИНЏОВ јануара то је само делимично тачно. Због разлике између НАСТАВНИК ВЕРОНАУКЕ два календара, а која износи 13 дана, и у Србији се Божић слави 25. децембра, али по старом, јулијанском календару. 2
  4. 4. КАКО СУ РИМЉАНИ ПРОСЛАВЉАЛИ НОВУ ГОДИНУ? Становници старог Рима су прослављали Нову годину 1. јануара и за њих је она била симбол почетка новог живота и нових нада за будућност. У старом, десетомесечном римском календару зимски месеци нису постојали, јер се за време зиме ништа битно није догађало, нити је било посла у пољопривреди, нити је било згодно да се води рат, само што то, нажалост, није одговарало годишњим добима и менама месеца или сунца. Због тога су 156. године пре нове ере уведени јануар и фебруар, а почетак године је са 1. мартапремештен на 1. јануар, отприлике у време најкраћег дана, најдуже ноћи, када ће, мислилосе, на време посејано семе проклијати испод снега . Месец март је био посвећен богу рата,Марсу, а то је пре свега значило да је време опет погодно за бојне походе. Сви стари календари, било да су везани за сунчеве или месечеве мене, одређивани суради лакшег распоређивања пољопривредних радова и ратова у токугодине, а тек у другом реду ради празника. У свим друштвима руковањекалендаром било је у рукама највишег свештенства, које је и захваљујућитоме имало велику моћ. Најпрецизнији су били стари Египћани.Римљани су много тога научили од њих. Нову годину која се слави првогјануара увео је римски државники војсковођа Гај Јулије Цезар 36.године пре рођења Исуса Христа. ДАВИД МИЛОШЕВИЋ ССТ 15 Жељков зид 3
  5. 5. АМБЛЕМ СВЕТСКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Термин амблем долази од грчке речи која је у преводу: знак, обележје, знамење, симбол. Змија која је обележје Светске здравствене организације потврђена је у 19. веку од стране Сједињених Америчких Држава. Штап око којег се змија налази је Асклепијев штап. Асклепије је био бог лекара и медицине. Син бога Аполона и нимфе Корониде. Његови синови Подалериј и Махаон лечили су Хелене за време опсаде Троје. Његова ћерка Хигеиа је била заштитница чистоте. Термин ХИГИЈЕНА има назив у њеној части. Асклепију су били посвећени храмови који су се називали Асклепијеви центри. Тамо су болесни људи долазили, спавали су једну ноћ и одлазили излечени. Нормално за то време, били су послужени са неким травкама чије дејство је било познато само локалним свештеницима.Симбол који се на грчком језику назива КЕРИКЕИОН често је помешан са правим симболом медицине. Керикеион је био штап који је бог Хермес носио. Касније је код Римљана Меркур, римски пандан Хермеса, носио исти такав штап. Римљани су га називали КАДУКЕУС. 4
  6. 6. КАКО СУ СЕ ОБЛАЧИЛЕ РИМЉАНКЕ? Римљанка ујутру, пошто би се умила, Римске жене су обожавале накит.средила фризуру и нашминкала, скидала је Косу су украшавале дијадемама иноћну одећу и бирала дневну, за излазак, а украсним иглама, минђуше су билеона је обавезно морала да се уклопи са бојом обавезне, као и огрлица. На рукама сушминке и накитом који ће за ту прилику им звецкале наруквице, често и по вишеставити. Главни део женске гардеробе била је комада, а нарочито сутуника (tunica) која се од мушке разликовала волеле прстење. Носилесамо по дужини. Она се састојала од два су их колико год их јеправоугаона парчета тканине, причвршћена могло стати на прсте.за крајеве и рамена тако да се образују Чест украсни детаљ биократки рукави. Као и спаваћица, израђивана је и ланчић око чланкаје од лана или вуне. Жене су преко тунике ноге. Накит је бионосиле дугу и богато набрану хаљину која је веома разноврстан, какодопирала до чланака (stola), узану у струку по облику тако и по и по рубу украшену пурпурном траком материјалу. Госпође које нису себи могле да приуште злато, сребро и драго камење, задовољавале су се сличним моделима израђеним у бронзи са уметцима од полудрагог камења или стаклене пасте. Током периода Републике ове хаљине су прављене од вуне. Како је А КАД ОГЛАДНЕ?моћ Рима расла, све више су се користиле Ручали су у салама за ручавање којихскупоцене тканине, па се тако у доба Царства је у отменијим кућама било више. Устоле израђују и од индијског памука или ручаоници су имали три лежаја сакинеске свиле. по три места за лежање на сваком,О скупоцености ових тканина распоређена у облику ћириличног словасведочи податак да је П . У средини се налазио сто на који сукилограм свиле вредео се постављала јела. Ручак се састојао одколико и килограм злата. предјела од салате, риба иПриликом излазака жене су јаја.Уз ручак се пило вино,преко столе пребацивале дуги шал мешано са медом. Главниили огртач (palla) који се обавијао део ручка имао је три јелаоко тела и чији је један крај могао да која су изношена на трпезусе пребаци преко главе. За сунчаних на великим скупоценимдана Римљанка би узимала лепезу послужавницима. Посластицеод пауновог перја пре но што ступи у носиљку. су служене на крају, а састојалеНапољу, роб ју је заклањао сунцобраном су се од колача и воћа. Пре почеткаосим уколико дан није био ветровит. Ако је обеда упућивали су молитву Ларима,требало да присуствује приношењу жртве прали руке и почињали да једу. Јелиили некој верској свечаности, матрона су прстима јер нису знали за виљушке.је носила са собом и четвртасту мараму За време гозбе слушали су рецитације,од пурпурне или плаве тканине украшене песме уз музичку пратњу. ресама којом је покривала главу. МОНИКА СТРАХИЊИЋ М11 ИВАНА КРЦИЈЕВИЋ М11 5
  7. 7. TIMEO DANAOS ET DONA FERENTES КО ЈЕ СМИСЛИО ТРОЈАНСКОГ КОЊА? Одисеј (грч. Ὀδυσσεύς, лат. Ulixes), херој Хомеровог епаОдисеја. По Хомеру Одисеј је био краљ Итаке, синЛаерта и Антиклеје, Пенелопин муж и Телемаховотац. По другим предањима Одисеј је Сизифовсин и отац синова Кирке, Калипсо и других нимфи.Одисеј је био изузетно мудар, оштроуман, речит,сналажљив, храбар и истрајан. У Илијади Одисеј је човеккоји се најбоље сналази у кризама и односима међуГрцима и он је одиграо главну улогу у помирењу Агамемнона и Ахила. Класични грчкиписци га понекад представљају као бескрупулозног политиканта а понекад као мудроги поштованог државника. Филозофи су се углавном дивили његовој интелигенцијии мудрости. Неки римски писци (као Вергилије) су покушали да га омаловаже каоуништитеља Троје, за коју су сматрали да је прадомовина Римљана; други (као Хорације и Овидије) су му се дивили. Тражећи начин да уђе у Троју, лукави Одисеј наредио је да се направи велики дрвени коњ. Његова унутрашњост је била шупља тако да у њега могу да се сместе војници. Када је Епеј саградио коња, један број грчких ратника се, заједно с Одисејем, попео унутра. Остатак Грка је отпловио да би се обманули Тројанци. Један човек, Синон, је остављен на обали. Када су Тројанци дошли да се диве огромном дрвеном коњу, Синон се претварао да је љут наГрке, јер су га оставили. Убеђивао је Тројанце да једрвени коњ сигуран и да ће донети Тројанцима срећу.Само двоје људи, Лаокоон и Касандра, покушавало је даупозоре Тројанце на опасност али их нико није слушао.Тројанци су славили своју наводну победу и унели дрвеног коња у Троју. Настао је страшан покољ у коме је погинуло мноштво Тројанаца. Тројански принц Ајнеј успео је да преживи пропаст Троје и да отплови до италске обале где су његови потомци основали Рим. Вергилије је у епу Енеида опевао његово бекство из Троје. Од тада је остала и пословица TIMEO DANAOS ET DONA FERENTES, која у преводу је - Плашим се Данајаца (Хелена) и кад носе дарове. СТЕФАН РАЈЧИЋ ФА16 6
  8. 8. TEMPUS PRO RIDICULO!Позивамо ВАС да будете наши гостии ако имате било шта интересантно а везано је за античке језике (старогрчки и латински), историју и културу (хеленску и римску) обавезно се обратите члановима наше секције. 7

×