koncept i tekst: Lazar Bošković dizajn: Miloš Arizović izdavač: Turistička organizacija Beograda, 2008. (ISBN 978-86-7708-078-5)

1. Z V A N I Č N I T U R I S T I Č K I V O D I Č K R O Z B E O G R A DZ V A N I Č N I T U R I S T I Č K I V O D I Č K R O Z B E O G R A D
turistička organiza c i j a beogradaturistička organiza c i j a beograda
ISBN 978-86-7708-078-5
w w w.beograd.rs
ZVANIČNITURISTIČKIVODIČturističkaorganizacijabeograda
TOB
2 0 0 8 L E G E N D A U Z M A P E
W W W . T O B . C O . R S
AERODROM“NIKOLA TESLA”
 2097-828 (9.00-20.00)
bginfo.terazije@tob.co.rs
MAKEDONSKA 5
 3343-460 (9.00-20.00, subotom
9.00-17.00, nedeljom 10.00-16.00)
bginfo.makedonska@tob.co.rs
TERAZIJE, PALATA“ALBANIJA”
 2635-622 (9.00-20.00, subotom
9.00-17.00, nedeljom 10.00-16.00)
bginfo.terazije@tob.co.rs
GLAVNA ŽELEZNIČKA STANICA
 361-2732 (9.00-20.00, subotom
9.00-17.00, nedeljom zatvoreno)
bginfo.stanica@tob.co.rs
SAVSKO PRISTANIŠTE
 3288-246 (mart-novembar, 8.00-19.00)
bginfo.pristaniste@tob.co.rs
FRKaStudieRicerche
Uži CENTAR GRADA: str. 2-3 
ŠIRI CENTAR: str. 242-243 
Auto-put
Tranzitni put
Pruga
Javni objekat
Šuma
Park
Hotel
Zdravstvena ustanova
Bolnica
Policijska stanica
Autobuska stanica
Železnička stanica
Stanica Beovoza
Pristanište
Benzinska pumpa
Parking
Garaža
Pošta
Muzej
Pozorište
Crkva
Spomenik
Sportski teren
Bazen
Kupalište
Teniski teren
TURISTIČKI
INFORMATIVNI
CENTRI TOB
W W W . T O B . C O . R S
S A D R Ž A J
Sadržaj�������������������������������������������4
 Upoznajte 6
Beograd ukratko�������������������������7
Istorija Beograda������������������������11
Znamenitosti Beograda ���������25
Zašto Beograd?������������������������ 64
Duh Beograda���������������������������67
 Putujte 90
Pre polaska���������������������������������92
Avionom������������������������������������99
Autobusom��������������������������������101
Vozom���������������������������������������102
Brodom�������������������������������������103
Automobilom���������������������������104
Prevoz u gradu�������������������������109
 Boravite 116
Hoteli u Beogradu��������������������117
Hoteli u okolini Beograda�����125
Moteli�����������������������������������������126
Kampovi �����������������������������������126
Hosteli����������������������������������������127
Ostali smeštaj���������������������������129
 Probajte 130
Kafane Beograda����������������������131
Restorani u Skadarliji������������� 133
(Inter)nacionalni restorani���134
Specijalizovani restorani�������140
Gastronomski vodi��������������146
 Saznajte 154
Korisne informacije ���������������155
 Razgledajte 168
Vodič kroz kulturu������������������� 175
Ustanove kulture���������������������176
Izleti i obilasci���������������������������188
 Uživajte 192
Zabava���������������������������������������194
Kupovina���������������������������������� 202
Sport i rekreacija���������������������210
Šetališta������������������������������������ 229
 TO BEOGRADA 232
Zašto vrabac?�������������������������� 240
Važni objekti na mapi�����������241
Beograd Beogradupoznajte upoznajte
Beograd
PutujteUpoznajte
Probajte Razgledajte
Boravite
Saznajte
Uživajte
Putujte avionom,
autobusom, vozom,
brodom, automobilom...
Istorija i znamenitosti
grada, kongresi i sajmovi,
univerzitetski grad...
Detaljan vodič kroz
prošlost i sadašnjost grada
budućnosti južne Evrope
Upoznajte, putujte,
boravite, probajte, saznajte,
razgledajte, uživajte!
Važne institucije, biznis,
važni telefoni, internet,
hitni slučajevi, usluge...
Zabava u Beogradu - klubovi, kafići,
noćni klubovi, kupovina, sportski objekti,
rekreacija, šetališta, staze za bicikliste...
Lazar Bošković
Miloš Arizović
Lazar Bošković
Miloš Arizović
Hoteli u Beogradu
i u okolini Beograda,
moteli, kampovi, hosteli...
Vodič kroz kulturna
dešavanja, ustanove
kulture, izleti i obilasci...
Kafane, nacionalni i
internacionalni restorani,
gastronomski vodič...
9 788677 080785

2. Mapa: uži centar grada

3. 4 5
Sadržaj~CIP
Sadržaji iSadržaj Sadržaj
Sadržaj
Mapa: uži centar grada. . . . . . . . . . . 2 (K2)
Sadržaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Upoznajte 6
Beograd ukratko. . . . . . . . . . . . . . 7
Mapa: Geografski položaj Srbije. . . . . . . 8
Geografski položaj. . . . . . . . . . . . . . . . 8
Teritorija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Klima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Vreme. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Struja i voda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Valuta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Pozivni brojevi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Stanovništvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Jezik i pismo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Istorija Beograda . . . . . . . . . . . . . 11
Važne godine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Antika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Vizantija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Srednji vek. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Novi vek. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Prestonica Srbije. . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Novija istorija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Znamenitosti Beograda. . . . . . 25
Vinča. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Beogradska tvrđava. . . . . . . . . . . . . . 28
Gornji grad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Mapa: Beogradska tvrđava. . . . . . . . . . 31
Donji grad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Kalemegdan. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Stari Beograd. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Dorćol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Centar grada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Trgovi Beograda. . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Skadarlija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Dvorovi Beograda. . . . . . . . . . . . . . . . 57
Botanička bašta. . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Zemun. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
Zašto Beograd?. . . . . . . . . . . . . . . 64
Duh Beograda. . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Kulturne manifestacije. . . . . . . . . . 68
Ostale manifestacije . . . . . . . . . . . . . 73
Kongresi i sajmovi . . . . . . . . . . . . . . . 79
Kongresni centri. . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Grad sporta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
Univerzitetski grad. . . . . . . . . . . . . . . 85
Religija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Putujte 90
Mapa: Saobraćajna mreža grada . . . . 91
Pre polaska. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Vize. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Granični prelazi. . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Carinski propisi. . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Ambasade i konzulati. . . . . . . . . . . 96
Prijava boravka za strance. . . . . . . 98
Turističke agencije. . . . . . . . . . . . . . 98
Povoljnosti za mlade. . . . . . . . . . . . 98
Avionom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Autobusom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Vozom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Brodom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Automobilom . . . . . . . . . . . . . . . . 104
Pomoć na putu. . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Osiguranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Putarina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Saobraćajni propisi . . . . . . . . . . . . . 105
Gorivo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Saobraćajne nezgode. . . . . . . . . . . 107
Prevoz u gradu. . . . . . . . . . . . . . 109
Javni gradski prevoz . . . . . . . . . . . . 109
Mapa: Gradski saobraćaj. . . . . . . . . . . . 111
Mapa: Linije Beovoza. . . . . . . . . . . . . 112
Prigradski prevoz . . . . . . . . . . . . . . . 112
Parkiranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
Taxi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Boravite 116
Hoteli u Beogradu. . . . . . . . . . . . 117
Hoteli *****. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118
Hoteli ****. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119
Hoteli ***. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121
Hoteli ** . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
Hoteli * . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Bez kategorije. . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Hoteli u okolini Beograda . . 125
Moteli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Kampovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Hosteli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Ostali smeštaj . . . . . . . . . . . . . . . 129
Probajte 130
Kafane Beograda. . . . . . . . . . . . . 131
Restorani u Skadarliji. . . . . . . 133
(Inter)nacionalni restorani. 134
Specijalizovani restorani. . . 140
Gastronomski vodič. . . . . . . . . 146
Predjela. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
Glavna jela. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
Riba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
Salate. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
Deserti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
Pića. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
Saznajte 154
Korisne informacije. . . . . . . . . 155
Kultura i obrazovanje . . . . . . . . . . . 155
Politički sistem. . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Radno vreme. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
Praznici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
Porezi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Biznis. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Važne institucije. . . . . . . . . . . . . . . . 158
Mediji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
Pošta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Fiksna telefonija. . . . . . . . . . . . . . . . 162
Mobilna telefonija. . . . . . . . . . . . . . 163
Internet. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
Hitni slučajevi. . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Usluge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
Stari i novi nazivi ulica i trgova. . . 167
Razgledajte 168
Redovna razgledanja. . . . . . . . . . . . 169
Turistički vozovi. . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Turistički brodovi. . . . . . . . . . . . . . . 171
Razgledanja iz vazduha. . . . . . . . . 172
Ostali programi razgledanja. . . . . 173
Vodič kroz kulturu. . . . . . . . . . 175
Ustanove kulture. . . . . . . . . . . . 176
Izleti i obilasci. . . . . . . . . . . . . . . 188
Ekskluzivni izleti. . . . . . . . . . . . . . . . 188
Izletišta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
Uživajte 192
Zabava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
Klubovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
Kafići. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
Kazina, kabarei i noćni klubovi. . . 201
Kupovina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
Trgovačke zone. . . . . . . . . . . . . . . . . 202
Trgovačka mreža. . . . . . . . . . . . . . . 206
Banke i kartice. . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Sport i rekreacija. . . . . . . . . . . . 210
Sportski objekti. . . . . . . . . . . . . . . . . 211
Ada Ciganlija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221
Mapa: Ada Ciganlija. . . . . . . . . . . . . . . . 229
Beogradska arena. . . . . . . . . . . . . . . 224
BG sportski centar Kovilovo. . . . . . 224
Country Club Hotel Babe. . . . . . . . 225
Sportovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
Lov i ribolov. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
Šetališta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229
Mapa: Biciklističke staze. . . . . . . . . . . . 230
TO Beograda 232
Turistička Izdanja. . . . . . . . . . . . . . . 235
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
Izdavač. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
Produkcija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
Prava korišćenja. . . . . . . . . . . . . . . . 237
Zašto VRABAC?. . . . . . . . . . . . . . . . 240
Važni OBJEKTI NA MAPI. . . . . . . . 241
Mapa: širi centar grada. . . . . . . . . 242 (K3)
CIP - Каталогизација у публикацији -
Народна библиотека Србије, Београд
908 (497.11 Београд) (036)
БОШКОВИЋ, Лазар
Upoznajte Beograd : zvanični turistički
vodič / [tekst] Lazar Bošković, [grafički
dizajn] Miloš Arizović, [fotografije] Branko
Jovanović ... et al. - 1. izd. - Beograd :
Turistička organizacija, 2008 (Beograd:
Birograf). - 244 str. : ilustr.; fotogr.; 22 cm
Tiraž 1.550.
ISBN 978-86-7708-078-5
1. АРИЗОВИЋ, Милош
a) Београд - Водичи
COBISS.SR - ID 152910604
C IP
MAPE GRADA (str. 2-3, 242-243)
4 5
Legenda uz mape����������������������� str. 1 (K1)
Važni objekti na mapama �������������������241

4. 1
7
Beogradukratko
Upoznajte
Beograd je glavni grad Srbije, sa
oko 1,7 miliona stanovnika. Jedan
je od najstarijih gradova u Evropi i
od davnina je značajno saobraćajno
čvorište kao raskrsnica puteva Istočne i
Zapadne Evrope.
Beograd je prestonica srpske kul-
ture, obrazovanja, nauke i privrede.
Zvanični jezik je srpski, a strancima za
komunikaciju preporučujemo engleski.
Klima u Beogradu je umereno
kontinentalna, sa prosečnom tempe-
raturom od 11,70
C. Beograd se nalazi u
srednjoevropskoj vremenskoj zoni
(GMT+1 sat), a letnje računanje vreme-
na je od kraja marta do kraja oktobra
(GMT+2 sata).
Zvanično sredstvo plaćanja je
dinar (RSD), a strane valute možete
promeniti u mnogobrojnim ovlašćenim
menjačnicama.
Pozivni telefonski broj za Beograd u
domaćem saobraćaju je 011, a u među-
narodnom saobraćaju je 381-11.
Beogradukratko
Dom Narodne skupštine Republike Srbije
w w w. b e o g ra d. r s
Upoznajte
7
Spomenik „Pobednik”
6

5. Mapa: geografski položaj Srbije
Geografski položaj
 Beograd se nalazi u jugoistočnoj
Evropi, na Balkanskom poluostrvu. Leži
na dve međunarodne reke, na ušću
Save u Dunav i vode reka ga opasuju
sa tri strane. Zbog takvog položaja, sa
pravom je nazivan“kapijom Balkana”i
“vratima Srednje Evrope”. Geografske
koordinate Beograda su:
44ƒƒ 0
49’14’’ severne geografske širine
20ƒƒ 0
27’44’’ istočne geografske dužine.
Okolinu Beograda čine dve različite
prirodne celine: Panonska nizija na
severu i Šumadija na jugu. Prosečna
nadmorska visina je 117 m, a u okolini
Beograda su i planine Kosmaj (628 m) i
Avala (511 m).
Dužina rečnih obala Beograda je
200 km i na tom potezu nalazi se 16
rečnih ostrva, od kojih su najveća Ada
Ciganlija i Veliko ratno ostrvo.
Teritorija
 Uže područje Beograda, urbani
deo, obuhvata površinu od 36 km2
, a
ukupna teritorija grada iznosi oko 322
km2
. Obim šire gradske teritorije je 419
km. Najveća dužina po pravcu sever-jug
je 92,98 km, a po pravcu istok-zapad
67,50 km. Beograd je administrativno
podeljen na 17 opština:
10 gradskihƒƒ (Čukarica, Novi
Beograd, Palilula, Rakovica, Savski
venac, Stari grad, Voždovac, Vračar,
Zemun i Zvezdara),
7 prigradskihƒƒ (Barajevo, Grocka,
Lazarevac, Obrenovac, Mladenovac,
Sopot i Surčin).
Rumunija
Beograd
Srbija
PoljskaFrancuska
Češka
Austrija
Slovenija
Hrvatska
BiH
Mađarska
Italija
Francuska
Švajcarska
Španija
Portugal
Bugarska
Turska
Velika
Britanija
Crna
Gora
Makedonija
Albanija
Slovačka
8
Klima~Vreme~Strujaivoda~Valuta~Pozivnibrojevi
Upoznajte
9
Klima
Klima Beograda je umereno kontinen-
talna, sa četiri godišnja doba. Prosečna
godišnja temperatura vazduha je 11,70
C.
Jesen je duža od proleća, sa dužim
sunčanim i toplim periodima (tzv.
miholjsko leto). Zima nije tako oštra, sa
prosečno 21 danom sa temperaturom
ispod nule. Proleće je kratko i kišovito.
Leto naglo dolazi. Januar je najhladniji,
sa prosečnom temperaturom 0,10
C, a jul
najtopliji mesec sa 22,10
C.
Za Beograd je karakterističan
jugoistočni i istočni vetar - košava, koji
donosi vedro i suvo vreme. Najčešće
duva u jesen i zimu, u intervalima od 2
do 3 dana, prosečnom brzinom od 25
do 43 km/h.
U Beogradu u proseku ima 137 dana
sa padavinama, od kojih je 27 sa sne-
gom. Najobilnije padavine su u maju i
junu, a najmanje u februaru. Najčešće
su jednodnevne kiše. Prosečna količina
godišnjih padavina je 669,5 l/m2
.
Srednji atmosferski pritisak u Beo-
gradu je 1001 mb, a srednja relativna
vlažnost vazduha je 69,5%.
Vreme
Beograd se nalazi u CET - srednjo-
evropskoj vremenskoj zoni (GMT+1 sat)
Letnje računanje vremena je od kraja
marta do kraja oktobra (GMT+2 sata).
Struja i voda
Napon električne mreže u Srbiji je 230
V ~, a frekvencija je 50 Hz. Voda iz
gradskih vodovoda i sa javnih česama je
bezbedna i prijatna za piće.
Valuta
Zvanična valuta je dinar (RSD) i 1 dinar
ima 100 para.
Kovanice:ƒƒ 50 para, 1, 2, 5, 10 i 20 dinara
Banknote:ƒƒ 10, 20, 50, 100, 200, 500,
1000 i 5000 dinara
Zamena valuta moguća je u svim
bankama i poštama, kao i brojnim
ovlašćenim menjačnicama.
Od stranih valuta, najbolje je da
imate evro (EUR), jer građani Srbije ve-
oma često sve cene paralelno računaju
i u evrima.
N a r o d n a b a n k a S r b i j e
www.nbs.rs
Pozivni brojevi
Pozivni telefonski broj za Beograd u
domaćem (nacionalnom) saobraćaju je
011. Pozivni telefonski broj za Srbiju u
međunarodnom saobraćaju je 381.
Za pozivanje Beograda iz inostran-
stva treba okrenuti odgovarajući među-
narodni kod, npr. 00, potom pozivni
broj za Srbiju 381 i pozivni broj grada
(bez početne 0) 11.
Za pozivanje inostranstva treba
okrenuti međunarodni kod 00, zatim po-
zivni broj zemlje, pozivni broj grada (bez
0) i, na kraju, telefonski broj pretplatnika.
OP Š TINE U B EOGRAD U
Barajevo1.
Voždovac2.
Vračar3.
Grocka4.
Zvezdara5.
Zemun6.
Lazarevac7.
Mladenovac8.
Novi Beograd9.
Obrenovac10.
Palilula11.
Rakovica12.
Savski venac13.
Sopot14.
Stari grad15.
Surčin16.
Čukarica17.
1
17
16
6
11
4
10
2
14
8
7
9
12
513
15
3
Za javne govornice koriste se halo kartice
10 din 20 din
1Geografskipoložaj~Teritorija
1

6. Kao grad veoma burne istorije, Beo-
grad je jedan od najstarijih u Evropi
- njegova zvanična istorija traje punih
7000 godina.
Vinča je praistorijski lokalitet na
samoj obali Dunava, sa ostacima ma-
terijalne kulture praistorijskog čoveka
(neolitska plastika). Antički izvori po-
minju najstarije poznato ime Beograda
- Singidunum.
Tokom VI veka, koristeći slabosti
u odbrani vizantijske granice, Sloveni
sve češće prelaze Dunav i naseljavaju
ovo područje. Zidan u kamenu, grad
koji se ukazivao uzdignut nad vodenim
površinama nazvan je Beli Grad.
Beograd se od XVI do XIX veka
pominje pod mnogim imenima, na
raznim jezicima: Alba Graeca, Alba
Bulgarica, Bello grado, Nandor Alba,
Griechisch Weissenburg, Castelbian-
co... Svi ovi nazivi prevod su slovenske
reči Beograd.
Važne godine
7000 pre n. ere: Prvo neolitsko naselje
91: Singidunum je rimski vojni
logor sa IV Flavijevom legijom
441: Huni srušili Beograd
Posle 450: Singidunum pod vlašću
Sarmata
504: Goti zauzimaju grad
510: Mirovnim ugovorom grad
pripao Vizantiji
584: Avari osvajaju i razaraju antički
Singidunum
592: Vizantija povratila grad
Oko 630: Sloveni osvojili Singidunum
878: Prvi pisani pomen imena slo-
venskog imena Beograd
896: Ugarska vojska napala Beograd
971: Vizantija osvaja Beograd
1096-1189: Kroz Beograd prolaze krstaš-
ke vojske
1127: Mađarski kralj Stevan II ruši Beo-
grad i njegovim kamenom gradi
Zemun
1154: Vizantijski car Manojlo I ruši Ze-
mun i beogradskim kamenom
ponovo gradi Beograd
1182: Ugarska napala i opljačkala
Beograd
1185: Vizantija povratila Beograd
diplomatskim putem
1230: Beograd u sastavu Bugarske
1232: Grad pripao Ugarskoj
Stanovništvo~Jezikipismo
10
Upoznajte
IstorijaBEOgrada
Upoznajte
11
11
Stanovništvo
Prema podacima iz 2005. godine, na
široj teritoriji Beograda živi 1.732.400
stalna stanovnika.
Kao rezultat burne istorije, u Beo-
gradu vekovima žive mnoge nacije, a
većinsko stanovništvo su Srbi pravo-
slavne vere (90%).
Jezik i pismo
Zvanični jezik u Srbiji je srpski, koji
pripada grupi južnoslovenskih jezika. U
službenoj upotrebi je ćirilično pismo,
a veoma je rasprostranjeno i latinično
pismo, jer se oba pisma uče u školama.
Srpska ćirilica ima 30 slova - za svaki
glas po jedno slovo, što je čini jedin-
stvenom u odnosu na druga pisma.
Jezici i pisma nacionalnih manjina
su u službenoj upotrebi u područjima u
kojima žive. Strancima za komunikaciju
preporučujemoengleski,anemački,francu-
ski,španskiiruskijeziksumanjezastupljeni.
Beogradske ulice su uvek pune turista
ĆIRILIČNO I LATINIČNO PISMO
A Б В Г Д Ђ Е Ж З И
A B V G D Đ E Ž Z I
Ј К Л Љ М Н Њ О П Р
J K L LJM N NJO P R
С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
STĆUFXCČDŽŠ
a б в г д ђ е ж з и
a b v g d đ e ž z i
j к л љ м н њ о п р
j k l lj m n njo p r
с т ћ у ф х ц ч џ ш
s t ć u f x c č džš
Istorija
Beograda

7. IstorijaBEOgrada
12
Upoznajte
Antika
Upoznajte
13
11
1284: Srpski kralj Dragutin dobija od
ugarske krune Beograd, koji tada
prvi put dolazi pod srpsku vlast
1403: Pod despotom Stefanom
Lazarevićem Beograd postaje
prestonica srednjovekovne
Srbije
1427: Ugri oduzimaju Beograd od
despota Đurđa Brankovića
1440: Turska napada Beograd, ali je
grad uz velika razaranja, odbra-
njen
1456: Sultan Mehmed II bezuspešno
opseda grad
1521: Sultan Sulejman Veličanstveni
osvaja Beograd
1688: Vojvoda Maksimilijan Bavarski
osvaja Beograd
1690: Beograd ponovo pada pod
tursku vlast
1717: Princ Eugen Savojski zauzima
Beograd
1723-1736: Izgradnja Beogradske tvr-
đave po planovima pukovnika
Nikole Doksata de Mores
1739: Beogradski mir, zaključen izme-
đu Austrije iTurske, po kome
grad ponovo pripadaTurcima
1806: Karađorđe oslobađa beograd-
sku varoš i Beograd ponovo
postaje glavni grad Srbije
1813: Turci ponovo zauzimaju Beo-
grad
1815: Miloš Obrenović započeo Drugi
srpski ustanak
1841: Beograd postaje prestonica
Kneževine Srbije za vreme prve
vladavine Mihaila Obrenovića
1882: Srbija postaje kraljevina, a
Beograd njena prestonica
1903: Majski prevrat - posle ubistva
kralja Aleksandra Obrenovića na
presto Srbije dolazi kralj Petar I
Karađorđević
1914: Austrijanci bombarduju i zau-
zimaju Beograd, ali ga Srbi iste
godine oslobađaju
1915: Nemačke i austrijske trupe pod
komandom feldmaršala Maken-
zena zauzimaju Beograd
1918: Srbi i delovi savezničke vojske
oslobađaju Beograd
1918: Beograd postaje prestonica Kra-
ljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
1929: Aleksandar Karađorđević ukida
Ustav i zavodi lični režim
1941: 27. marta velike demonstracije
protiv pristupanja Jugoslavije
Trojnom paktu. Nemci bom-
barduju Beograd 6. aprila, a
okupiraju ga 12. aprila
1944: Amerikanci i ostali saveznici
bombarduju Beograd
20. oktobar 1944: Beograd oslobodila
Narodnooslobodilačka vojska
Jugoslavije uz pomoć ruske
Crvene armije
1945: Ukinuta monarhija i proglašena
republika pod vođstvom Komu-
nističke partije i Josipa BrozaTita
1961: Održana Prva konferencija
nesvrstanih zemalja
1992: Proglašena Savezna Republika
Jugoslavija
30. maja 1992: Savet bezbednosti
Ujedinjenih nacija uvodi
ekonomske sankcije prema SR
Jugoslaviji
1993: Najveća hiperinflacija u istoriji
čovečanstva dovela mnoge
Beograđane na ivicu opstanka
1996: Veliki građanski i studentski
protesti zbog nepriznavanja
rezultata lokalnih izbora
1997: Posle pola veka, prva demokrat-
ska nekomunistička gradska vlast
1999: NATO tri meseca bombarduje
Jugoslaviju, uključujući i ciljeve
u centru Beograda
2000: Posle izbora i građanskih prote-
sta Srbija se oslobađa autokrati-
je Slobodana Miloševića
2001: Srbija je dobila prvu demokrat-
sku vladu
2003: Ubijen je predsednik Vlade
Srbije, dr Zoran Đinđić
2004: Srbija je dobila svog prvog
demokratskog predsednika
2006: Srbija je ponovo postala samo-
stalna država
Antika
Oko 600. godine p.n.e. prostorom
današnjeg Beograda su prošla trač-
ko-kimerska i skitska plemena, a u III
veku p.n.e. Kelti. Za prisustvo keltskog
plemena Skordisci vezuje se nastanak
Singidunuma, koji se, kao utvđeno
naselje, prvi put pominje 279. godine
p.n.e. Prvi deo reči Singi označava
okrugli, a dunum utvrđenje ili grad.
Moguće je da naziv potiče od imena
tračkog plemena Singa, zatečenom,
u vreme dolaska Kelta. Nema gotovo
nikakvih tragova o tom keltskom gradu,
osim što su na lokalitetima Karaburme
i Rospi-ćuprije pronađene nekropole sa
umetnički vrednim predmetima, koje su
pripadale ratnicima plemena Skordisci.
Znatni keltski kulturni uticaji utkani
su u duhovnu kulturu stanovništva
Singidunuma, koji su delom preneti i
pomešani sa rimskim antičkim kultur-
nim elementima.
Rimljani su Beogradom ovla-
dali početkom I veka nove ere i pod
njihovom vlašću bio je čitava četiri
veka. Vojnici mezijskih legija, čine prvu
rimsku vojnu posadu u Singidunumu.
Iz tog perioda potiču grobovi u obliku
bunara pronađeni naTrgu Republike i
drugim mestima u gradu. Pored Singi-
dunuma u sastavu rimske imperije bio
je i Taurunum, današnji Zemun. Oba
grada postaju značajna vojna uporišta
na utvrđenoj rimskoj granici -“limesu”.
Najveći procvat Singidunum doživ-
ljava 86. godine, dolaskom IV Flavijeve
legije.Tada je izgrađeno prvo utvrđenje
od kamena na Gornjem gradu, čiji se
fragmenti i danas mogu
zapaziti.Taj je kastrum
bio kvadratnog oblika i
obuhvatao je prostor da-
našnjeg Gornjeg grada
na Kalemegdanu. Izgled
Taurunuma (Zemuna) iz
tog vremena manje je
poznat i on se verovatno
nalazio na mestu današ-
njeg Donjeg grada. Kao
značajniji rimski vojni logor Singidu-
num je stekao gradska prava u II veku
za vreme cara Hadrijana. Njegov vojni
značaj porastao je još više u III veku,
kada je car Aurelije napustio Dakiju, a
Gornja Mezija dobila nove granice duž
desne obale Dunava.Tada je Singidu-
num bio središte hrišćanske episkopije.
U njemu je nešto kasnije rođen rimski
car Jovian Flavie Klaudije.
Uz vojni logor, Rimljani su naselja-
vali veterane svojih legija kako bi još
više obezbedili svoju granicu.Tako je
vremenom tu nastalo dosta veliko nase-
lje koje je imalo pravolinijsku osnovu, sa
ulicama koje se seku pod pravim uglom.
Neke osnove ovakvih urbanih eleme-
nata sačuvane su i danas, što se vidi po
položaju ulica Uzun Mirkove, Dušanove
i Kralja Petra I.Takav pravougaoni oblik
sačuvao je i Studentski trg (nekadašnji
rimski forum sa termama).
Između Singidunuma iTaurunuma,
preko Save, postojao je most koji je
spajao ova dva grada i kojim je išao
jedan od najznačajnijih rimskih puteva.
Tako je Singidunum postao značajna
drumska raskrsnica za rimske provincije
Meziju, Dakiju, Panoniju i Dalmaciju.
Vojni put - Via militaris, koji je išao sa
zapada na istok, preko Sirmiuma (Srem-
ska Mitrovica), Singidunuma i Vimina-
cijuma (Kostolac), do Vizanta, bio je
zaštićen utvrđenjima.Takvih utvrđenja
bilo je i na današnjoj teritoriji Beogra-
da, kao što su bila: Mutatio ad Sehtum
(Mali Mokri Lug), CastraTricornia
(Ritopek), Mutatio ad Sehtum Militare
(Grocka) i druga. Značajan je bio i put

8. 14
sadržajstranice
Upoznajte 1
15
koji je spajao tadašnja rudarska naselja
na Avali, Kosmaju i Rudniku. Značajnije
tragove materijalne kulture (grobnice,
spomenici, skulpture, keramika, novac)
nađeni su u mnogim selima u okolini
Beograda.
Podelom Rimskog carstva na
Istočno i Zapadno 395. godine, tadašnji
Singidunum postaje granični grad u sa-
stavu Vizantije.Taj novi položaj grada
odredio je njegovu dalju sudbinu, jer on
postaje ne samo spona različitih kultur-
nih uticaja, već pre svega saobraćajni i
strategijski ključ Vizantijskog carstva.
Vizantija
Raspad Rimskog carstva bio je praćen
najezdom varvarskih naroda: Istočnih
Gota, Gepida, Sarmata, Avara, Slovena i
drugih. Beograd je zbog svog isturenog
položaja na granici - limesu, bio česta
meta napada i razaranja. Napadi sa
severa preko Panonske nizije, Dunava
i Save, bili su tako jaki da ni Singidu-
num, kao značajno vojno utvđenje,
nije mogao da odoli.Tako ga Huni 441.
zauzimaju i potpuno razaraju. Grad je
tada izgubio i dotadašnje rimsko sta-
novništvo. Posle hunske propasti, grad
je od 454. ponovo u sastavu Vizantije,
ali ga ubrzo osvajaju Sarmati, pa zatim
i Istočni Goti. Već 488. godine ponovo
postaje vizantijski grad.
Početkom VI veka (512), vizantijski
car Anastasije u njegovu neposrednu
okolinu naseljava germanska ple-
mena Herula, da bi ga oni odbranili
od ratobornih Gepida. U ruševinama
ranijeg rimskog grada, na zapadnoj
strani Donjeg grada, nađeni su tragovi
materijalne kulture Germana. U vreme
vladavine vizantijskog cara Justinijana
I, 535. godine, grad je iznova podignut
i opasan moćnim bedemima.Tako Sin-
gidunum ponovo postaje sjajan i velike
hvale dostojan grad. Po svoj prilici grad
je po prvi put bio vezan saTaurunu-
mom na suprotnoj obali.
Krajem VI veka, dok su Vizantijci bili
zauzeti ratovima po Africi i Aziji, pred
zidinama Singidunuma pojavljuju se
mongolska plemena Avara, a za njima i
prve slovenske grupe. Posle dve opsade
Avari i Sloveni osvajaju grad. Ovom
varvarskom najezdom i rušenjem grada,
nestao je i naziv Singidunum i više se
nikada u istoriji nije pojavio.Tragovi
slovenske materijalne kulture tog doba,
pronađeni su u Donjem i Gornjem
gradu, Zemunu i naseljima Ritopek i
Višnjica.To je bio trajniji početak slove-
nizacije ovoga grada.
Oko 630. godine na ovo područje
se doseljava srpski živalj. Posle toga,
više od dva i po veka nema pomena o
njemu. Avarski i slovenski ratnici nisu
marili za ovaj grad, jer on više nije imao
položaj graničnog utvrđenja. On se tada
nalazio unutar šireg prostora Balkan-
skog poluostrva koji su Sloveni već
osvojili. I pored toga, arheološki nalazi
ukazuju na kontinuiran život u gradu i
njegovoj okolini. Ponovni pomen grada,
i to pod slovenskim imenom BEOGRAD
(Beli grad - verovatno po zidinama od
belog krečnjaka), sreće se tek u IX veku,
tačnije 16. aprila 878. godine, u pismu
pape Jovana VIII bugarskom knezu
Borisu-Mihailu o smenjivanju beograd-
skog hrišćanskog episkopa Sergija.
Kasnije se taj naziv sreće u različitim
varijantama: ALBA GRAECA, GRIEC-
HISCH WEISSENBURG, NANDOR ALBA,
NANDOR FEJERVAR, CASTELBIANCO,
ALBA BULGARICA.
Nekoliko vekova posle prvog
pomena Beograda kao slovenskog
grada, u njemu se smenjuju razne
vojske i osvajači. Do Beograda su najpre
došli Franci, koji su pod Karlom Velikim
uništili Avare. Na ruševinamaTaurunu-
ma osnivaju franačko naselje Malevila,
da bi slovenizacijom kasniji naziv bio
Zemln (Zemun). Franačku vladavinu
zamenjuju Bugari, a njihovu Mađari.
Krajem X veka, u vreme velike Samui-
love države, Beograd je po ko zna koji
put promenio gospodara. Već 1018. on
ponovo postaje značajna pogranična
tvrđava Vizantije.Tokom XI i XII veka,
14

9. oko Beograda se otimaju suparničke
sile: Ugarska, Vizantija i Bugarska.
Za to vreme kroz grad prolaze brojni
krstaški pohodi na Istok ostavljajući svoj
rušilački pečat na njemu. Posle krstaških
najezda iz 1096. i 1147. godine, pod
vođstvom Fridriha Barbarose 1189. kroz
Beograd prolazi 190.000 ljudi. Koliko je
grad stradao može se suditi po upore-
đivanju sa zapisom arapskog geografa i
kartografa Idrizija, kojijeuopisu“Itinerera
carigradskogputa”,tridesetakgodinaranije,
pominjeBelgradukkaodobronaseljenui
živuvarošsamnogimcrkvama.
Srednji vek
Srpska vladavina Beogradom počinje
1284. godine, kada srpski kralj Dra-
gutin, kao zet i vazal mađarskog kralja
Ladislava IV, dobija na upravu Mačvu sa
Beogradom.To je bio period intenziv-
nog naseljavanja srpskog življa i jačanja
uticaja Srpske pravoslavne crkve.Tu je
Dragutin imao svoj dvor. Novosagra-
đena Saborna crkva, bila je oličenje
snage i bogatstva mlade srpske države.
Despotov naslednik Đurađ Branko-
vić bio je prinuđen da grad preda Ma-
đarima, a on po ugledu na Beogradsku,
podiže Smederevsku tvrđavu. U vreme
stogodišnje ugarske vladavine izmenje-
na je celokupna struktura stanovništva i
Posle kralja Dragutina, na presto dolazi
njegov brat Milutin, koji kratko vreme
vlada Beogradom, jer grad 1319. osva-
jaju i do temelja ruše Mađari. Porušeni i
zapusteli grad postaje pogranična baza
ugarskom odupiranju širenju srpske
države sa juga, u vreme cara Dušana.
U takvom stanju Beograd dočekuje XV
vek, kada na istorijsku scenu Evrope
stupajuTurci, nova velika osvajačka sila.
U želji da se što spremnije odupru
turskoj najezdi, i na Savi i Dunavu imaju
jako uporište, Mađari dozvoljavaju
izgradnju Beograda za vreme despota
Stefana Lazarevića. On je Beogradom
vladao od 1403. do 1427. godine, i to je
vreme pravog procvata grada. Beograd
je ne samo prestonica srpske države već
i najvažniji privredni, kulturni i verski
centar. Grade se: Mitropolitska crkva,
nova tvrđava (citadela), despotov dvo-
rac, bolnica i biblioteka.Trgovci dobijaju
povlastice i dolaze bogati i sposobni
ljudi, koji doprinose prosperitetu grada.
Pretpostavlja se da je grad tada mogao
brojati 40-50 hiljada žitelja.
izgled samog grada. Grad počinje naglo
da stagnira, a potisnuto srpsko stanov-
ništvo živelo je u predgrađu i Gornji
grad im je bio nedostupan. Ugarski kralj
Sigismund sve više naseljava mađarsko
stanovništvo i širi uticaj katoličke crkve.
Srednjivek
16
DespotStefanLazarević
Upoznajte
17
11
D e s p o t S t e f a n L a z a r e v i ć ( 1 3 7 7 - 1 4 2 7 )
Prvi je od Beograda 1403. napravio
prestonicu svih srpskih zemalja od
Save i Dunava do Jadranskog mora. Po-
stao je knez u svojoj dvanaestoj godini,
posle pogibije kneza Lazara, njegovog
oca, u Kosovskoj bici 1389. godine.
Pored majke, kneginje Milice, stekao je
lepo obrazovanje, pripremio se ozbiljno
i za vojničku i za diplomatsku karijeru.
Prekaljen u glavnim onovremenim
bitkama (Rovine 1395, Nikopolje 1396,
Angora 1402), uvek na strani sultana
Bajazita, osamostalio se pošto je zado-
bio njegovo poverenje i prikolonio se
Ugarskoj. I kao što je za usluge Bajazitu
dobio Peć i Prištinu, tako je od Mađara
na poklon dobio Mačvu i Beograd, a
zahvaljujući prijateljstvu sa vizantij-
skim carem Manojlom II upoznao je
sve vladare Srednje Evrope. Prihvatio
je njihov način uprave, a podsticanje
graditeljstva i umetnosti preuzeo je
od svojih predaka. Zauzimao je visok
rang među evropskim vitezovima. Bio
je među najuglednijim od 24 ritera
Zmajevog reda.
Na svom dvoru u Beogradu
držao je slikare i arhitekte, prihvatao
najpoznatije pisce iz Grčke (pesnika
Andonija Rafaila) i Bugarske (Grigorija
Camblaka i Konstantina Filozofa). U
novopodignutom manastiru Resavi
(danas Manasija) osnovao nadaleko
slavnu školu prepisivanja i tumačenja
grčkih tekstova, od pisaca dobio su-
marne hronike iz nacionalne i svetske
istorije. I sam je pisao, pa svaka njego-
va povelja sadrži i uvod sa lako prepo-
znatljivim despotovim stilom. Napisao
je“Pohvalno slovo knezu Lazaru”,
“Natpis na mramornom stubu na
Kosovu”i pesmu“Slovo ljubve”, koja će
u našoj srednjovekovnoj književnosti
ostati primer visoko odnegovanog
stila, nadahnute i originalne poezije.
Ovom vladaru pripisuje se i naš pre-
vod grčkog dela“O budućim vreme-
nima”, značajne alegorijske poeme o
zlu. Jedan od najobrazovanijih ljudi
svoga doba, bio je u stvari predstavnik
srpske renesanse. To se najbolje vidi
iz obimnog dela Konstantina Filozofa
“Žitije i podvizi uvek spominjanoga,
slavnoga, blagočastivoga gospodina
despota Stefana”, delo u kojem se vla-
dar ne slavi kao svetac, već kao mudri
diplomata, hrabri ratnik i talentovani
pesnik, istinski ljubitelj umetnosti.
Upoznajte

10. Novivek
Upoznajte
19
1
Novi vek
Turci su znali da je Beograd najveća
prepreka u osvajačkim pohodima ka
Srednjoj Evropi. Posle pada Smedereva,
1440. Beogradsku tvrđavu opsedala je
turska vojska sa preko 100.000 ratnika,
na čelu sa sultanom Muratom II. U
želji da osvoje gradTurci na obližnjem
brdu Žrnov, današnjoj Avali, podižu
svoje utvrđenje, odakle su osmatrali i
kontrolisali okolinu. Gotovo čitav jedan
vek Beograd je odolevao turskim napa-
dima. Konačno,Turci su pod vođstvom
sultana Sulejmana Veličanstvenog, 28.
avgusta 1521. uspeli da osvoje Beograd
- bedem hrišćanstva i ključ odbrane
cele Ugarske. Grad je srušen i spaljen, a
put ka Zapadnoj Evropi otvoren.
Pomeranjem granice na sever,
menja se strateški položaj Beograda,
i u narednih 150 godina, on postaje
relativno miran grad sa značajnijom
trgovačkom i saobraćajnom funkcijom.
Iz Smedereva je preseljeno sedište
sandžaka i počinje njegova intezivnija
izgradnja. U tek obnovljenom gradu
orijentalnog izgleda, sve više cveta
zanatstvo i trgovina. On je stecište
trgovaca iz Dubrovnika, Venecije, Grčke
i Austrije, kao i zanatlija:Turaka, Jerme-
na, Cigana i Srba. Od zanatlija isticali su
se abadžije, aščije, puškari i drugi. Pored
čaršije podignuti su i brojni karavan-
saraji, bezistani i džamije. Grad je izašao
iz okvira srednjovekovnih bedema i
počinje sve više da se širi duž poznatih
trgovačkih puteva koji su vezivali Istok
sa Evropom. Svoj najveći uspon pod
Turcima, grad dostiže u XVII veku, kada
broji 100.000 stanovnika.
Krajem XVII veka u Beogradom hara
kuga, što uz požare i pobune janičara,
dovodi do njegove stagnacije. Posle 167
godina relativno mirnog razvoja, grad
postaje meta ratnih sukoba. Nakon
turskog poraza pod Bečom, septembra
1688. Austrijanci su zauzeli Beograd.
Turci ga, posle dve godine, vraćaju u
svoje ruke, ali je grad iz ovih sukoba
izašao razoren, a njegovo stanovništvo,
zbog saradnje sa Austrijancima, izlože-
no ubijanju, progonu i pljačkama. Posle
toga Beograd je ponovo pogranična
varoš, i to sve do 1717. kada ga Austri-
janci pod vođstvom princa Evgenija
Savojskog ponovo zauzimaju.Tada se
na mestu već porušene Beogradske
tvrđave gradi nova prema zahtevima
savremenih vojno-strateških zahteva.
Austrijska vladavina Beogradom u
periodu od 1717. do 1739. označena je
pravom transformacijom grada, jer on
gubi dotadašnje tursko-istočnjačke crte
i poprima obeležje srednjoevropskog
grada. Pored tvrđave i varoš je opasa-
na bedemima, a izgrađena su i nova
zdanja. Oživljava trgovina, a u njega
se sve više doseljavaju Mađari, Nemci,
Francuzi, Česi i drugi. Pri ponovnom
turskom zauzeću, 1739. ruše se bedemi
oko Beograda.Turci ruše austrijske
kasarne i objekte, kao i kuće, a mnoge
crkve pretvaraju u džamije. On ponovo
postaje varoš orijentalnih obeležja i to
sa pograničnim položajem, jer je Beo-
gradskim mirovnim ugovorom granica
povučena na reci Savi.
Na drugoj strani, Zemun poprima
pogranični značaj na austrijskoj teritori-
ji. Dobija poseban status u okviru Vojne
granice i takvi uslovi mu omogućavaju
da razvije privredu: trgovinu, zanate,
brodarstvo i ribarstvo. Jača građanski
stalež, podižu se utvrđenja, državne
zgrade i crkve. Iz tog vremena potiču
kuće kao što su: Karamatina, Ičkova
i kuća Dimitrija Davidovića. Srpska
osnovna škola otvorena je 1745. godine,
a u gradu rade i slikari i drugi kulturni
stvaraoci.
Krajem veka u poslednjem austro-
turskom ratu, Beograd je oktobra 1789.
osvojen. Potpisivanjem Svištovskog
mira 1791. godine, Austrijanci se povla-
če u Zemun, a janičarima se zabranjuje
ulazak u beogradski pašaluk. Posle
pogibije Mustafa-paše, 1801. janičari
uspostavljaju svoju vlast u gradu i okol-
nim selima.To je bilo vreme potpunogCrkva Ružica na Beogradskoj tvrđavi
18

11. Novivek
20
Upoznajte
PrestonicaSrbije
Upoznajte
21
11
bezvlašća, janičarskog nasilja i pljački.
Ono je bilo završeno poznatom sečom
knezova i drugih viđenijih Srba, što je
bilo povod za podizanje ustanka.
Buđenje nacionalne svesti i
događaji oko seče knezova doveli su
do podizanja Prvog srpskog ustanka
1804. Ustanak pod vođstvom Kara-
đorđa  imao je od samog početka za
cilj i oslobađanje Beograda. Posle dve
godine borbi, Karađorđe je beogradsku
varoš osvojio 1806. godine, a Beograd-
sku tvrđavu 1807. Oko 25.000 srpskih
ustanika pod vođstvom Karađorđa
Petrovića grad je zateklo u ruševinama.
On postaje prestonica tek oslobođenog
dela Srbije i simbol slobodarskih tradi-
cija njenog stanovništva. Po obnovi on
postaje i značajan privredni, trgovački
i kulturni centar. U njemu je već 1807.
zasedao Praviteljstvujušći sovjet (srpska
vlada), a od 1811. tu se nalaze i prva
ministarstva. Iz Vojvodine i drugih kra-
jeva dolaze viđeniji ljudi i intelektualci,
među kojima Sima Milutinović i Dositej
Obradović, koji je 1808. osnovao prvu
Veliku školu.
Dinamičan razvoj Beograda preki-
nut je turskim osvajanjem 1813. godine,
a represalije koje su usledile dovele su
do ustanka 1815. Vođa ustanka knez
Miloš Obrenović uspeo je da unese
više diplomatije u odnose saTurcima.
On u Beograd, uz određene povlastice,
sve više naseljava srpski živalj sa juga,
paTurci, gotovo u bescenje, počinju da
prodaju imanja i kuće.Turci su zadržali
tvrđavu, dok je varoš pripala Srbima. U
gradu se podižu prvi značajni objekti:
Konak kneginje Ljubice, Saborna crkva,
dvorski kompleks uTopčideru... Sem
svoje privredne funkcije Beograd je
postao i značajno kulturno središte. Iz
Kragujevca 1835. preneta je štamparija
i počele su da izlaze„Novine srpske”.
Otvorena je Bogoslovija, prva gimnazija
i grad postaje utočište brojnim kultur-
nim stvaraocima tog vremena poput:
Vuka Karadžića, Sterije Popovića, Joaki-
maVujića,DimitrijaDavidovićaidrugih.
Prisustvo turske vojske u tvrđavi
sputavalo je razvoj Beograda. Međutim,
događaji oko ubistva jednog srpskog
dečaka na poznatoj Čukur-česmi, kada
je došlo do bombardovanja beograd-
ske varoši, bivaju povod da se počne
pregovarati o definitivnom odlasku
turske vojske iz srpskih gradova. Posle
vladavine od 346 godina,Turci 18. apri-
la 1867. konačno napuštaju Beograd.
Simboličnom predajom ključeva, kada
su i turske vojničke straže zamenjene
srpskim vojnicima, Beograd je postao
slobodan, a pored zastaveTurske
podignuta je i zastava Srbije. Knez Mi-
hailo Obrenović preseljeva u Beograd
prestonicu iz Kragujevca.
To je bio novi podsticaj bržem
privrednom i kulturnom razvoju grada.
U drugoj polovini XIX veka izvršena je
i njegova urbanistička i ostala evrope-
izacija. Centralni položaj imala je ulica
Kneza Mihaila, najkraća veza između
tvrđave i varoši. Ona ubrzo postaje i
najvažniji trgovačko poslovni centar,
kakvu je ulogu i danas zadržala. Stare
zanate zamenjuje industrija, a trgovinu
i saobraćaj pospešuje izgradnja pruge
Beograd-Niš 1884. Grad dobija struju,
tramvaj, parobrodsko društvo i značajne
naučno kulturne ustanove (Velika škola
1863, Narodno pozorište 1869...).
Prestonica Srbije
Započeta intenzivna izgradnja
Beograda po njegovom definitivnom
oslobođenju odTuraka, nastavljena je
i u prvim godinama XX veka. Izgradnja
železničke stanice i pristaništa na Savi
dovode do premeštanja težišta grada
i raniji tursko-istočnjački deo zvani
Dorćol počinje da gubi od svog značaja.
Ipak, smetnju daljem razvoju pred-
stavljala je činjenica da je Beograd bio
pogranični grad prema Austriji i pred-
stavljao je prepreku njenoj osvajačkoj
politici prema Balkanu.
U planovima austrijskog i nemač-
kog prodiranja na Balkan tražen je
povod da se vojno napadne Srbija.
Nađen je u atentatu u Sarajevu, 28. juna
1914. na austrougarskog prestolonasled-
nika Franca Ferdinanda. Ultimatumom,
a potom i napadom na Srbiju otpočeo
je Prvi svetski rat.Tokom četvorome-
sečnog bombardovanja prethodnice
austrijske vojske ušle su u Beograd 2.
decembra 1914. godine, ali u njemu
ostaju samo do 15. decembra. Okupator
se morao povući zbog osnažene pozi-
cije Srbije posle pobede u Kolubarskoj
bici. Novi napad je usledio između 6. i
7. oktobra 1915. godine, pod vođstvom
feldmaršala Mekenzena i trajao je punih
7 dana i 7 noći. I pored 9731 ranjenog
i mrtvog vojnika, austrijska vojska je
uspela da uđe u grad. Agonija Beograda
trajala je tri godine. Probojem Solun-
skog fronta Srpska vojska i delovi save-
zničke vojske oslobodili su Beograd 1.
novembra 1918. Tokom Prvog svetskog
rata, Srbija je izgubila 28% celokupnog
stanovništva, a Beograd je među grado-
vima koji su najviše stradali.
Odmah po oslobođenju Beograd
je postao prestonica novostvorene
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,
što mu je dalo još veći impuls za bržu
izgradnju. Uvećan za Zemun, Beograd
prestaje da bude pogranični grad i brzo
se razvija. Osim naglog širenja prema
Avali, Košutnjaku, Čukarici i Dunavu, i
unutar starog gradskog jezgra podignut
je veliki broj objekata i građevina, čime
Beograd dobija oblike evropskog grada.
Ali, posle ubistva kralja Aleksandra I
Karađorđevića, jačale su snage koje su
iskazivale sve veće simpatije za nosioce
novog svetskog poretka - Hitlera i
Musolinija.To je rezultiralo pristupa-
njemTrojnom paktu 25. marta 1941.
godine, da bi dva dana kasnije došlo
do državnog udara, smenjivanja Vlade i
velikih narodnih demonstracija.
Samo nekoliko dana posle toga
Beograd je postao meta strahovitih
bombardovanja i razaranja. U naletu
nemačke avijacije 6. i 7. aprila 1941.
na otvoren grad, od bombardovanja
je poginulo 2274 lica, a broj ranjenih je
bio nekoliko puta veći. Lakše ili teže je
oštećeno nekoliko hiljada zgrada, a od
kulturno-istorijskih spomenika potpuno
je spaljena Narodna biblioteka. Bio je
to uvod u četvorogodišnji život grada
pod okupacijom. Nemačke jedinice su
ušle u Beograd bez ikakvog otpora 12.
aprila 1941. Uz sve progone i patnje koje
su nanosili nemački okupatori, građani
Beograda su morali da podnesu i znatne
žrtve zbog savezničkog bombardovanja
posebno u proleće i jesen 1944. Poruše-
ni su bili mnogi objekti, stambene zgra-
de, srušeni svi mostovi na Savi i Dunavu,
a život je izgubilo oko 1160 građana.
Tokom Drugog svetskog rata Beograd je
izgubio oko 50.000 stanovnika i pretrpeo
Vožd Karađorđe Petrović

12. PrestonicaSrbije
22
Upoznajte
Novijaistorija
Upoznajte
23
11
neprocenjive štete i razaranja. Beograd
su oslobodile jedinice Narodnooslobo-
dilačke vojske Jugoslavije i ruske Crvene
armije 20. oktobra 1944.
Nove komunističke vlasti hapse i
likvidiraju političke protivnike, a beo-
gradsku omladinu mobilišu za odlazak
na Sremski front. Uprkos ogromnim ra-
zaranjima i opštoj nemaštini, Beograd je
lagano počeo da se oporavlja od teških
posledica rata i okupacije. Obnavljaju se
porušeni privredni objekti i grade novi,
naročito industrijski kapaciteti (pre sve-
ga u oblasti metalne, hemijske i elektro
industrije), razvija se saobraćaj, obnav-
ljaju se i proširuju kulturne i prosvetne
institucije. Na političkom planu, donoše-
njem Deklaracije o proglašenju FNRJ kao
savezne države republičkog oblika, 29.
novembra 1945. ukinut je monarhijski
oblik vladavine u Jugoslaviji i zvanično
započela komunistička vladavina Josipa
BrozaTita. Proglašenjem Ustava FNRJ
31. januara 1946. ustanovljena je soci-
jalistička državna zajednica jugosloven-
skih naroda i započela nacionalizacija
imovine predratnih industrijalaca.
Zahvaljujući specifičnoj politici
Jugoslavije pod vođstvom Josipa Broza
Tita, zasnovanoj na balansiranju između
Istoka i Zapada, Beograd je postao zna-
čajan međunarodni, politički, kulturni,
sportski i privredni centar. U njemu su
održavani važni međunarodni skupovi,
među kojima i Prva konferencija šefova
i vlada nesvrstanih zemalja, 1961. godi-
ne, Konferencija o evropskoj bezbedno-
sti i saradnji (KEBS), kao i niz kulturnih,
sportskih i drugih manifestacija.
Da socijalistički sistem ima proble-
ma pokazali su studentski nemiri 1968.
usmereni protiv nerealnih socijalnih
razlika i samovolje birokratskog aparata.
Promenom Ustava 1974. i davanjem
većih prava republikama u sastavu Jugo-
slavije, država je krenula putem konfede-
racije. Autonomne pokrajineVojvodina
i Kosovo i Metohija su formalno bile u
sastavu Srbije, a praktično su funkcio-
nisale kao samostalne republike. Posle
smrti Josipa BrozaTita 4. maja 1980.
počinje jugoslovenski sunovrat, prvo
u privrednom, pa političkom smislu.
Time su pojačani nerešeni nacionalni,
etnički i drugi problemi u zemlji, što je
na kraju i dovelo do raspada Jugoslavije
1991. i početka građanskog rata, čime je
okončan najduži period mira na Balkanu
u XX veku. Juna 1991. Slovenija i Hrvatska
su proglasile nezavisnost, a tokom 1992.
to su učinile i Bosna i Hercegovina i
Makedonija. Od 1992. Beograd je presto-
nica SR Jugoslavije, koju čine Republika
Srbija i Republika Crna Gora. Savet
bezbednosti Ujedinjenih nacija je 1992.
zbog optužbe za učeđće u ratu u Bosni
i Hercegovini uveo ekonomske sankcije
prema SR Jugoslaviji. Ratovi, sankcije,
propala privreda, stotine hiljada izbegli-
ca i neodgovorna vlast doveli su 1993. do
najveće inflacije u istoriji čovečanstva.
Serija građanskih ratova počela je
1991. kratkotrajnim sukobom Jugo-
slovenske narodne armije i Sloveni-
je. Zatim je usledio rat u Hrvatskoj
(1991-1995) jer su se Srbi bunili što su
po novom hrvatskom Ustavu izgubili
status konstitutivnog naroda, a Hrvati
su želeli da stvore nacionalnu državu.
Rat je završen akcijama hrvatske vojske
protiv srpskog stanovništva i proteriva-
njem preko 300.000 Srba. Građanski rat
u Bosni i Hercegovini (1992-1995) je bio
rat između Srba, Hrvata i Muslimana,
koji je završen Dejtonskim mirovnim
ugovorom. Na Kosovu i Metohiji su od
1996. do 1999. trajali sukobi između
Oslobodilačke vojske Kosova (ilegalna
separatistička oružana formacija kosov-
skih Albanaca) i srpskih vojnih i policij-
skih snaga. Posle neuspelih pregovora
oko statusa Kosova i Metohije, NATO je
počeo bombardovanje SR Jugoslavije,
koje je trajalo tokom proleća 1999.
Februara 2003. formirana je Držav-
na zajednica Srbija i Crna Gora. Maja
2006. Crna Gora proglašava samostalnost
i od tada je Beograd glavni grad samo-
stalne države Srbije. Novembra 2006.
usvojen je novi Ustav Republike Srbije.
Novija istorija
NATO bombardovanje, 1999.„„
NATO je 24. marta 1999. u 20 časova
počeo vazdušne napade na vojne
ciljeve u SR Jugoslaviji. Kasnije su se
vazdušni udari bombama i krstarećim
raketama proširili i na privredne objek-
te, pri čemu su stradali i civilni objekti
i civili. U napadima koji su bez prekida
trajali 78 dana teško su oštećeni infra-
struktura, privredni objekti, zdravstvene
ustanove, medijske kuće, spomenici
kulture, crkve, manastiri... Ekonomski
eksperti procenili su štetu na oko 30
milijardi dolara. Konačan broj žrtava
zvanično nije saopšten, a procene se
kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i
oko 5.000 ranjenih. Gađani su i ciljevi u
samom centru Beograda, a za skoro tri
meseca bombardovanja samo par dana
i noći bilo je bez vazdušne uzbune.
“Kumanovski vojno-tehnički
sporazum”o prekidu ratnih dejstava
i povlačenju jugoslovenske vojske i
policije sa Kosova i Metohije potpisan
je 9. juna 1999. Rezolucijom UN broj
1244 Kosovo i Metohija su stavljeni pod
upravu UNMIK i KFOR. Režim Slobodana
Miloševića je čak i ove najtragičnije tre-
nutke u novijoj istoriji srpskog naroda
iskoristio za propagandu i obračuna-
vanje sa političkim neistomišljenicima.
Okončanje rata i ulazak NATO trupa na
KosovoiMetohijumedijskimmanipulaci-
jamapredstavljanisukaovelikapobeda.
Uspon i pad Slobodana„„
Miloševića, 1988-2000.
Od 1988. do 2001. desilo se mnogo toga
zbog čega su Srbija i Beograd postali
poznata mesta na političkoj karti sveta.
Tokom 1988. serijom medijskih manipu-
lacija nacionalnim osećanjima građana
došlo je do ustoličenja Slobodana Mi-
loševića, tadašnjeg predsednika Saveza
komunista Srbije, kao novog srpskog
nacionalnog vođe. Bilo je to vreme
velikih isceniranih mitinga na ulicama
srpskih gradova, kada je komunističko
rukovodstvo zloupotrebilo brigu gra-
đana za položaj Srba i Crnogoraca na
Kosovu i Metohiji.
Još uvek nedovoljno jaka, srpska
demokratska opozicija je tek 9. marta
1991. naTrgu Republike uspela da
organizuje prvi veliki opozicioni miting
protiv Slobodana Miloševića. Preko
50.000 demonstranata policija je raste-
rivala vodenim topovima i suzavcem, a
tokom večeri na ulicama glavnog grada
pojavili su se i tenkovi.
Pobedu opozicione Kolacije“Zajed-
no”na lokalnim izborima u novembru
1996. režim Slobodana Miloševića nije
želeo da prizna. Zato su organizovani
svakodnevni protesti građana i studen-
ta, koji su trajali sve do februara 1997.
Septembra 2000. održani su
savezni i lokalni izbori. Na izborima za
predsednika SRJ pobedio je kandidat
koalicije Demokratske opozicije Srbije
Vojislav Koštunica. Zbog nepriznavanja
rezultata, 5. oktobra došlo je do prote-
sta  protiv režima Slobodana Miloše-
vića, na kojem se u Beogradu okupilo
više stotina hiljada ljudi. Demonstranti
su posle sukoba sa policijom osvojili i
zapalili zgrade Savezne skupštine i RTS-
a. Slobodan Milošević je tek sutradan
priznao poraz, a 24. oktobra je formiranaProtesti u Beogradu 5. oktobra 2000.

13. Novipočetak
24
Upoznajte
ZNAMENITOSTIBEOGRADA
Upoznajte
25
1
prelaznaVlada Srbije koja je trebalo je da
obezbedi funkcionisanje zemlje do van-
rednih parlamentarnih izbora. Slobodan
Milošević je zbog zloupotrebe službenog
položaja uhapšen 1. aprila 2001. godine,
a 28. juna je izručenTribunalu u Hagu,
zbog optužbi za zločine u toku građan-
skih ratova u bivšoj Jugoslaviji.
Novi početak, 2000-2003.„„
Na vanrednim parlamentarnim izbori-
ma u Srbiji održanim decembra 2000.
pobedila je Demokratska opozicija
Srbije. Novi predsednik Vlade Srbije
postao je dr Zoran Đinđić , predsed-
nik Demokratske stranke. U januaru
2001. SAD su ukinule spoljni zid sankcija
SR Jugoslaviji, a Parlamentarna skupština
Saveta Evrope odobrila SR Jugoslaviji
status specijalnog gosta.Tokom 2001.
obnovljeni su i diplomatski odnosi, kao i
članstvo SRJ u međunarodnim organi-
zacijama. Maja 2002. dinar je ponovo
postao konvertibilan. Februara 2003.
stvorena je Državna zajednica Srbija i
Crna Gora, sa Beogradom kao admini-
strativnim centrom.
Prilikom ulaska u zgradu Vlade Srbi-
je, 12. marta 2003. ubijen je predsednik
Vlade dr Zoran Đinđić. Proglašeno je
vanredno stanje na teritoriji Republike
Srbije. Aprila 2003. Srbija i Crna Gora
primljena je u Savet Evrope.
Beograd - Grad budućnosti„„
južne Evrope
Na takmičenju za evropske gradove i
regione budućnosti, koje organizuje
časopis „Financial Times”, Beograd
je 16. marta 2006. proglašen za„Grad
budućnosti južne Evrope”. Nagrada
predstavlja i preporuku najpoznatijeg
ekonomskog lista na svetu za lokacije
u koje treba ulagati. Kategorije i krite-
rijumi po kojima stručni žiri odlučuje
su ekonomski potencijal, troškovi
poslovanja, ljudski resursi, transport,
informacione tehnologije i telekomuni-
kacije, kvalitet života za strane ulagače,
kao i najbolja promotivna strategija za
privlačenje direktnih stranih investicija.
Neke od znamenitih centralnih
gradskih ulica trasirane su još pre
desetak vekova. Šetnja centrom grada
je šetnja kroz istoriju koju možete udah-
nuti i opipati na mnogo mesta.
Pronađite svoje omiljeno mesto u
Beogradu. Ne slušajte samo preporuke
svojih domaćina - Beograđani često
nisu ni svesni divnih, mirnih kutaka
svog grada.
Postoje mesta u Beogradu koje oba-
vezno morate da vidite i ostetite: ulice,
trgovi, spomenici, parkovi, česme, arhe-
ološka nalazišta... i druge znamenitosti
koje zaslužuju preporuku. Mnoga od
njih su proglašena za kulturna dobra.
Vinča
Naselje Vinča nalazi se na 14 kilometara
od Beograda, pored puta Beograd-
Smederevo i nadaleko je poznato po
nalazima izuzetne arheološke vrednosti.
Praistorijski lokalitet Belo brdo na
samoj je obali Dunava i predstavlja
svetski poznato arheološko nalazište
sa ostacima velikog neolitskog naselja,
u kulturnom sloju debljine 10,5 m i na
površini od 10 hektara. U toku iskopava-
nja, koje je 1908. započeo profesor Be-
ogradskog univerziteta dr Miloje Vasić,
otkrivene su brojne kuće, zemunice sa
ostacima materijalne kulture praistorij-
skog čoveka.
Svaki od nataloženih praslojeva, koji
obeležava pojedine faze života u Vinči
(u razdoblju od oko 4500. do 3200.
p.n.e.), sadrži prave riznice najrazno-
vrsnijih predmeta: oruđe i oružje od
kamena i kosti, posuđe za svakodnevnu
upotrebu, bogato dekorisane ritualne
vaze, veliki broj antropomorfnih i zoo-
morfnih figurina izuzetno upečatljive
stilizacije, nakit od raznih vrsta retkih i
skupocenih materijala i bezbroj drugih
predmeta i umetničkih dela izrađenih
u samoj Vinči ili pribavljenih iz udalje-
nih oblasti - iz srednje Evrope, donjeg
Podunavlja ili sa Mediterana.
Otkriveni predmeti danas se mogu
videti u Narodnom muzeju u Beogradu,
Muzeju grada Beograda i Vinčanskoj
zbirci na Filozofskom fakultetu u Beo-
gradu. Vinčanska kultura nastala je oko
4000. godine pre naše ere i prostirala
se na teritoriji većoj od teritorije bilo
koje neolitske kulture u Evropi. Pojedina
njena naselja premašila su veličinom i
brojem žitelja ne samo sva neolitska na-
selja iz istog perioda već i prve gradove
znatno kasnije nastale u Mesopotamiji,
Egeji i Egiptu. Vinčanska kultura bila je
u zenitu razvoja do 3800. godine p.n.e,
sve dok se nisu pojavile zajednice koje
su razvile nove privredno-društvene od-
nose, zasnovane na stočarstvu i obradi
bakra i zlata.
Za organizovane turističke posete
Arheološko nalazište“Belo brdo”otvo-
reno je tokom cele godine, aTuristička
organizacija Beograda organizuje
redovne obilaske.
dr Zoran Đinđić, 1952-2003.
Artefakt sa nalazišta Vinča
Znamenitosti
Beograda
1
Projekti: nova marina i novi most preko Save

14. Dizdareva kula na Gornjem gradu
26

15. Upoznajte
Beogradska tvrđava
Beogradska tvrđava podignuta je na
grebenu iznad ušća Save u Dunav u raz-
doblju od I do XVIII veka kao kompleks
odbrambenog karaktera.Tvrđava je
danas svojevrstan muzej istorije Beo-
grada. Ovu celinu čini sama Beogradska
tvrđava, podeljena na Gornji i Donji
grad, i park Kalemegdan.
Zbog izuzetnog strateškog značaja
na ovom mestu je, krajem I veka naše
ere, podignuto utvrđenje - rimski ka-
strum, kao stalni vojni logor IV Flavijeve
legije. Posle rušenja od strane Gota i
Huna, utvrđenje je obnovljeno u prvim
decenijama VI veka. Nepuno stoleće
kasnije, razaraju ga Avari i Sloveni.
Uz utvrđenje na bregu iznad ušća
Save u Dunav, nastao je antički Singi-
dunum, a na istom mestu i slovenski
Beograd. Beogradska tvrđava često je
rušena i obnavljana. Iznad rimskih zidina
stoje srpski bedemi, a preko njih, turske
i austrijske fortifikacije. U XII veku vizan-
tijski car Manojlo Komnin podigao je na
rimskim ruševinama novi kastel. U prvim
decenijama 14. veka. ovo malo utvrđenje
na bregu prošireno je do rečnih obala.
Pod vlašću despota Stefana
Lazarevića, kao novo središte Srbije,
Beograd je ojačan prostranim utvrđe-
njima Gornjeg i Donjeg grada. U starom
kastelu podignut je despotov dvor, a
na Savi je dograđeno ratno pristanište.
U okviru bedema razvio se napredan
srednjovekovni grad.
Novo razdoblje započelo je austrij-
sko-turskim ratom. Kao ključno utvr-
đenje u središtu ratnih sukoba tokom
XVIII veka,Tvrđava je tri puta rekonstru-
isana. Porušen je stari kastel, a veliki
deo srednjovekovnih bedema prekrile
su nove fortifikacije. Pod austrijskom
okupacijom, 1717-39. godine, posle
izgradnje novih modernih utvrđenja,
Beogradska tvrđava je predstavljala jed-
no od najjačih vojnih uporišta u Evropi.
Građena je prema projektima generala
Nikole Doksata Demoreza, Švajcarca
u austrijskoj službi. Igrom sudbine, u
svitanje jednog martovskog dana 1738.
godine, zbog poraza kod Niša, upravo
pred bedemimaTvrđave streljan je njen
graditelj. PovratkuTuraka u Beograd
1740. godine, prethodila su rušenja svih
novopodignutih utvrđenja. Do kraja
XVIII veka Beogradska tvrđava je dobila
konačni oblik. U ratnim razaranjima
tokom proteklih decenija porušeni su
gotovo svi objekti u Gornjem i Donjem
gradu, a bedemi znatno oštećeni.
1Beogradskatvrđava
28
Gornjigrad
Upoznajte 1
29
Prema Beogradskoj tvrđavi vode
ulice Knez-Mihailova i Uzun-Mirkova. Na
tom pravcu su glavne kapije: Stambol
kapija (unutrašnja i spoljna) i Sahat
kapija. U srednjovekovno utvrđenje
ulazilo se sa istočne strane (pored
današnjeg Zoološkog vrta), kroz Zin-
dan-kapiju i Despotovu kapiju Gornjeg
grada. Donjem gradu prilazi se Buleva-
rom vojvode Bojovića (Vidin kapija) i iz
Karađorđeve ulice (Mračna kapija).
J P BEO G RAD S KA T V R Đ AV A
www.beogradskatvrdjava.co.yu
Gornji grad
Na prilazu Gornjem gradu nekada
se širilo prostrano tvrđavsko polje -
Kalemegdan. Posle povlačenjaTuraka
u drugoj polovini XIX veka, polje je
pretvoreno u park. U Gornjem gradu
sačuvani su delovi bedema i pojedini
objekti iz različitih epoha, među kojima
su najznačajniji:
„„ Spoljna Stambol kapija
Sagrađena je 1750-60. fino tesanim ka-
menom. U unutrašnjosti kapije nalaze
se niše, kazamati i prostorija za stražu. U
njoj se danas nalazi prodavnica turistič-
kih publikacija i suvenira.
Karađorđeva kapija„„
Sagrađena je u XVIII veku, a ime je
dobila po vođi Prvog srpskog ustanka
Karađorđu, koji je kroz nju ušao počet-
kom 1807. prilikom osvajanjaTvrđave.
Galerija Prirodnjačkog muzeja„„
Zgrada je podignuta između 1825-1835.
za potrebe straže koja je čuvala glavni
prilaz za Stambol-kapiju. U Galeriji
se održavaju prirodnjačke tematske i
studijske izložbe, predavanja, promocije
i prezentacije. Na Velikom ravelinu, iza
Galerije, nalazi se letnja pozornica.
Unutrašnja Stambol kapija„„
Sagrađena je u XVIII veku, za vreme ve-
likih radova po projektu Nikole Doksata
de Moreza. Fasada ima stilske odlike
baroka, a kompleks ima prolaze, bočne
prostorije i kazamate.
Vojni muzej„„ 
Osnovan je 1878. a otvoren za javnost
tek 1904. godine, povodom stogodišnji-
ce Prvog srpskog ustanka. Čuva više od
40.000 eksponata koji prikazuju vojno-
istorijska zbivanja na teritoriji Srbije, od
antike do kraja Drugog svetskog rata.
Deo postavke nalazi se i na otvorenom
prostoru.
Sahat kapija„„ 
Krajem XVII veka, venecijanski graditelj
Andrea Kornaro izgradio je današnju
Sahat-kapiju. U prolazu kapije, na svodu
se i danas mogu videti ostaci original-
ne austrijske tanke opeke iz vremena
gradnje. Ima kazamate za smeštaj
straže, oružja i raznog drugog vojnog
materijala.
Beogradska tvrđava - spoljna Stambol kapija
Vojni muzej
Sahat kapija

16. 30 31
Mapa: Beogradske tvrđava
Mapa: Beogradska tvrđava
Upoznajte1MapaBeogradsketvrđave
MapaBeogradsketvrđave
Upoznajte 1
41 21
40
22 23
19
1820
17
16
1160
59
58
57
56
3
2
1
4
5
7
6
55
53
54
8
9
10
12
1314
15
28
27
29
24
2526
39
30
31
38 32
33
5234
35
37
36
50
Spomen obeležje predaje ključeva1.
Beogradske tvrđave
Fontana Borba2.
Muzički paviljon3.
Spomenik zahvalnosti Francuskoj4.
Karađorđeva kapija5.
Galerija Prirodnjačkog muzeja6.
Veliki bedem7.
Unutrašnja Stambol kapija8.
Postavka topova i vojnih vozila9.
Kazamati10.
Vojni muzej11.
Sahat kapija12.
Sahat kula13.
Barokna kapija (Muzejska postavka14.
Beogradske tvrđave)
Južna kapija15.
Antički lapidarijum16.
Zavod za zaštitu spomenika kulture17.
grada Beograda
Gvozdena kapija18.
Rimski bunar19.
Kralj kapija20.
Spomenik Pobednik21.
Maketa dvorca despota Stefana22.
Lazarevića
Mala barutana23.
Ostaci zamka despota Stefana24.
Lazarevića
Česma Mehmed-paše Sokolovića25.
Defterdarova kapija26.
Damad Ali-pašino turbe27.
Mala barutana28.
Ostaci džamije29.
Spomenik despotu Stefanu Lazareviću30.
Despotova kapija i Dizdareva kula31.
Zindan kapija32.
Leopoldova kapija33.
Crkva Ružica34.
Kapela svete Petke35.
Jakšićeva kula36.
Istočna kapija37.
Amam (danas Planetarijum Ruđer38.
Bošković)
Ostaci Mitropolitskog dvora39.
Barutana40.
Mala barutana41.
Ratna luka42.
Vodena kapija I43.
Bastion Svetog Jakova44.
Vodena kapija II45.
Riblja pijaca46.
Kula Nebojša47.
Pristanišna kapija48.
Topolivnica (danas49.
Arheološki institut)
Kapija KarlaVI50.
Vidin kapija51.
Zoološki vrt52.
Umetnički paviljon53.
Cvijeta Zuzorić
Fontana Buđenje54.
Spoljna Stambol kapija55.
Malo stepenište56.
Savsko šetalište57.
Veliko stepenište58.
Savska kapija59.
Mračna kapija60.
48 49 5146 4745
44
43
42
Mapa
Beogradske
tvrđave
30 31

17. Ostaci zamka despota„„
Stefana Lazarevića
Izgrađen je u XV veku za vreme despota
Stefana Lazarevića. U austrijsko-turskim
borbama krajem XVII veka, zamak je
gotovo potpuno uništen.
Defterdarova kapija„„
U srednjem veku bila je pešačka komu-
nikacija između Gornjeg i Donjeg grada.
Dobila je ime po zvanju defterdar –
čovek koji vodi pisane knjige u turskoj
vojsci. Današnji izgled kapija je dobila u
XVIII veku.
Spomenik despotu„„
Stefanu Lazareviću
Rad vajara Nebojše Mitrića, postavljen
je 1981. Bronzana statua visoka je 320
cm i prikazuje despota Stefana za čije
vladavine je Beograd prvi put postao
prestonica srpske države. Na postamen-
tu su motivi srednjovekovne simbolike
i natpis“Nađoh najkrasnije mesto od
davnine, prevelik grad Beograd”.
Česma Mehmed-Paše Sokolovića„„
Podignuta je 1576. kao zadužbina
Mehmed-Paše Sokolovića, turskog
velikog vezira, poreklom iz Bosne.
Mehmed-paša je poreklom bio Srbin,
koji je kao dete odveden iz rodnog
mesta i poturčen.
Despotova kapija sa„„
Dizdarevom kulom 
U srednjem veku na ovom mestu nala-
zio se glavni ulaz u Beogradsku tvrđavu.
Pored kapije se nalazi i masivna četvo-
rougaona Despotova ili Dizdareva kula,
u kojoj je danas Opservatorija Astro-
nomskog društva“Ruđer Bošković”.
Kompleks Zindan kapije„„
Sredinom XV veka izgrađeno je po-
lukružno utvrđenje koje se sastoji od
lučno zasvođene kapije sa dve okrugle
kule naoružane topovima. Podrume
kula, po svemu sudeći,Turci su koristili
kao tamnice za hrišćane (“zindan”na
turskom znači tamnica).
Leopoldova kapija„„
Nalazi se u bastionu iz XVII veka i nosi
ime cara Leopolda (1658-1705), za čije
vladavine je i podignuta između 1688.
i 1690. Iznad ulaza u kapiju urezan je
monogram“L.P.”(Leopoldus Primus).
Godine 1723, za vreme druge austrijske
okupacije Beograda (1717-1739), ova
kapija dobila je dekorativnu baroknu
fasadu.
32
Gornjigrad
Upoznajte 1
33
Sahat kula„„ 
Kula sa satom, nastala u periodu od
1740. do 1789. godine, ima naglašene
elemente baroka. Na kuli visokoj 27,5 m
nalazi se časovnik sa centralnim meha-
nizmom i tegovima, koji radi i danas.
Muzejska postavka„„
Beogradske tvrđave
Nalazi se u unutrašnjim prostorijama
Južne kapije. Izložene su statue iz
rimskog perioda, tri velike makete
tvrđave iz XV veka, iz 1736. i 1790, oruđe
graditelja tvrđave, oružje i oprema.
Damad-Ali pašino turbe„„
Jedan je od retkih sačuvanih spomenika
islamske arhitekture u Beogradu.Turbe
je natkrivena grobnica, manji mauzolej
osmougaone osnove i izgrađeno je
1783. godine.
Zavod za zaštitu spomenika„„
kulture grada Beograda
Zgrada je građena krajem XIX veka
za potrebe srpske vojske. Zavod je
osnovan 1960. sa zadatkom da istražuje,
proučava, valorizuje i štiti kulturno-isto-
rijsko nasleđe Beograda.
Rimski bunar„„
Sadašnji izgled dali su mu Austrijanci
1721-1731. Sagrađen je radi sigurnijeg
snabdevanjaTvrđave vodom. Naziv
“rimski”dobio je na osnovu narodnih
predanja koja stare građevine, čije je
poreklo zaboravljeno, često pripisuju
Rimljanima. Bunar je dubok oko 60
metara, a do nivoa vode (35 m) spušta
se dvojno spiralno stepenište.
Kralj kapija„„
Izgrađena je u okviru jugozapadnog be-
dema, u periodu od 1693. do 1696. Ima
barokni izgled, sa polubočnim svodom
i prostorijama u unutrašnjosti bedema.
Sa spoljne strane kapije danas se nalazi
most popločan drvenim kockama.
Spomenik“Pobednik”„„ 
Prepoznatljivi simbol Beograda rad je
vajara Ivana Meštrovića, podignut je
1928. i posvećen je desetogodišnjici
proboja Solunskog fronta. Spomenik je
visok 14 m, a bronzana skulptura pred-
stavlja ratnika sa mačem u desnoj i so-
kolom u levoj ruci. Prvobitno je trebalo
da bude postavljen u centru Beograda,
naTerazijama, ali je naga muška figura
izazvala protest tadašnje javnosti.
Sahat kula
Spomenik “Pobednik”
Despotova kapija sa Dizdarevom kulom
1Gornjigrad Upoznajte

18. Plato sa spomenikom Pobednik
34 35

19. 1Gornjigrad
36 37
Upoznajte
Kalemegdan
Upoznajte 1
Crkva Ružica„„ 
U doba despota Stefana Lazarevića
postojala je stara crkva istog imena,
koju suTurci pri osvajanju Beograda
1521. porušili. Nalazi se u zgradi koja je
prvobitno služila kao barutni magacin.
Posle prelaska tvrđave u srpske ruke
1867. pretvorena je u crkvu. Ikono-
stas je delo slikara-kaluđera Rafaila
Momčilovića. Zidne kompozicije, scena
iz života Bogorodice i portreti istaknu-
tih ljudi (Aleksandra Karađorđevića,
Nikole Pašića i drugih) delo su slikara
Andreja Bicenka. Na ulazu u crkvu 1924.
postavljene su bronzane figure, srpski
srednjevekovni vitez i vojnik iz prvog
svetskog rata, autora N. P. Krasnova.
Kapela svete Petke„„
Zidanje crkve počelo je 1935. na mestu
stare kapele, iznad izvora koji se smatra
čudotvornim i blagotvornim za žene.
Završena je i osvećena na dan Sv. Petke
Paraskeve, 27. oktobra 1937. Projekat
za crkvu uradio je arhitekta Momir
Korunović. Prilikom kopanja temelja
za crkvu svete Petke iskopane su kosti
srpskih vojnika poginulih prilikom od-
brane Beograda 1914-15. godine, koje su
potom prenete u kosturnicu sagrađenu
u bedemima Jakšićeve kule.
Jakšićeva kula„„
Osmougaona odbrambena kula nastala
je u periodu od XI do XV veka. U toku
austrijske rekonstrukcije tvrđave od
1717. do 1739. godine, Jakšićeva kula je
bila uklonjena. Godine 1937. izvršena
je rekonstukcija bedema i kule koja je
dobila današnji izgled.
Donji grad
Celo priobalno područjeTvrđave
obuhvata Donji grad, gde se u srednjem
veku nalazio glavni deo beogradskog
naselja, koji je bedemina opasao despot
Stefan Lazarević. Među retkim sačuva-
nim objektima izdvajaju se:
Amam„„
Staro tursko kupatilo sagrađeno je XVIII
veka. Na mestu Amama do 1690. nalazi-
la se zgrada barutane koja je porušena
u eksploziji zajedno sa okolnim zgrada-
ma i delom starog zida. Krajem XIX veka
pretvoren je u vojničku kuhinju. Od
1970. u njemu je Planetarijum Astro-
nomskog društva“Ruđer Bošković”.
Ostaci Mitropolitskog dvora„„
Arheološkim istraživanjima otkriven je
deo mermernog nadvratnika portala
mitropolitske crkve Uspenja Bogorodice
sa ktitorskim natpisom despota Stefana
Lazarevića. U neposrednoj blizini crkve
nalazila se jedna prostrana srednjove-
kovna građevina za koju je utvrđeno
da potiče iz despotovog vremena. Ova
palata pripadala je kompleksu Mitro-
politskog dvora i uništena je u požaru
prilikom turskog zaposedanja grada 1521.
Vojna kuhinja ili Topolivnica„„
Nastala je u drugoj polovini XVII veka i
građena je od kamena i opeke. Po zau-
zimanjuTvrđave, Karađorđevi ustanici
su od aprila 1807. ovu zgradu koristili
kao topolivnicu. Posle 1813. i ponovnog
dolaska,Turci su je pretvorili u vojnu
kuhinju. Danas se u ovoj zgradi nalazi
odeljenje Arheološkog instituta SANU.
Kapija Karla VI„„ 
Podignuta je 1736. u duhu baroka, u
čast cara Karla VI -“slavnog osvajača
Beograda”. Nad ulazom, sa istočne stra-
ne, nalazi se monogram Karla VI, dok
se na zapadnoj strani nalazi prikazan
grbTribalije - najstariji očuvan grb u
Beogradu. Ovu kapiju često nazivaju i
kapijom princa Eugena Savojskog.
Vidin kapija„„
Izgradili su je Austrijanci u XVII veku u
sklopu odbrambenog sistema severo-
istočnog fronta prema Dunavu. Prvo-
bitnu kapijuTurci su srušili i na njenom
mestu sredinom XVIII veka izgradili
današnju Vidin-kapiju. Pored kapije je
parking za turističke autobuse.
Barutana„„
Veliki barutni magacin ukopan je u steni
zapadnog podgrađa u vreme velike au-
strijske rekonstrukcije Beogradske tvr-
đave. Sagrađen je od 1718. do 1720. kao
bezbedno sklonište za barut, zaštićeno
od neprijateljske artiljerije. U jednoj od
sala nalazi se postavka rimskih kamenih
spomenika, stela, sarkofaga i žrtvenika
koji su tokom niza godina prikupljani
i donošeni sa mnogobrojnih nalazišta
Beograda, Kosmaja i Kostolca. U Baru-
tani se povremeno održavaju koncerti i
pozorišne predstave.
Kula Nebojša„„ 
Najbolje očuvana i najveća srednjove-
kovna topovska kula Beogradske tvr-
đave podignuta je oko 1460. na samoj
obali reke i štitila je ulaz u pristanište.
Kula je osmougaone osnove, visoka je
oko 22 m i ima prizemlje i četiri sprata.
U vreme vladavineTuraka pretvorena je
u tamnicu i mučionicu, gde je 1789. ubi-
jen grčki revolucionar i pesnik Riga od
Fere. U ratnim godinama 1914-15. Kula je
znatno oštećena, a obnovljena je 1938.
Kalemegdan
Najlepši i najveći beogradski park Kale-
megdan istovremeno je i najznačajniji
kulturno-istorijski kompleks, u kojem
dominira Beogradska tvrđava iznad
ušća Save u Dunav. Naziv Kalemegdan
odnosi se samo na prostorni plato oko
Tvrđave koji je osamdesetih godina 19.
veka pretvoren u park. Plato je, dok je
Tvrđava bila glavno vojno uporište Be-
ograda, služio da se neprijatelj osmotri
i sačeka za borbu. Zbog toga i njegovo
ime potiče od turskih reči kale - grad,
to jest tvrđava i megdan - polje.Turci
su Kalemegdan nazivali i Fićir-bajir što
znači“breg za razmišljanje”.
Preuređivanje u park otpočelo je,
posle predajeTvrđave Srbima 1867. po
naređenju kneza Mihaila Obrenovića.
Idejne skice za uređenje Kalemegdana
napravio je prvi beogradski urbanista
Emilijan Josimović, a zelenilo je zasađe-
no između 1873. i 1875.
Crkva Ružica
Zoološki vrt na Kalemegdanu
Kapija Karla VI

20. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
38 39

21. Kalemegdanskom parku prilazi se iz
Knez-Mihailove ulice (ulaz na Veliki Ka-
lemegdan) i iz Uzun-Mirkove ulice (ulaz
na Mali Kalemegdan). Na Kalemegda-
nu se nalaze Umetnički paviljon“Cvijeta
Zuzorić”, Muzički paviljon, Veliko stepe-
nište, Zoološki vrt, dečiji zabavni park,
više spomenika i skulptura, sportskih
igrališta i ugostiteljskih objekata.
SpomenikzahvalnostiFrancuskoj„„
Rad je Ivana Meštrovića, podignut je
1930. u znak zahvalnosti Francuskoj za
pomoć Srpskoj vojsci u I svetskom ratu.
Bronzana figura žene sa mačem, na
vrhu spomenika, simbolizuje Francusku.
Sa zadnje strane postamenta nalazi se
natpis“Volimo Francusku kao što je ona
nas volela 1914-1918. Zelena površina
oko spomenika urađena je po ugledu
na francuske parkove.
Spomen obeležje predaje„„
ključeva Beogradske tvrđave
Nalazi se na mestu gde je 19. aprila
1867. pročitan sultanov ferman kojim
seTvrđava predaje na upravu knezu
Mihailu Obrenoviću i srpskoj vojsci. Rad
je vajara Mihaila Paunovića i postavlje-
no je povodom stogodišnjice događaja
1967. godine.
Umetnički paviljon„„
“Cvijeta Zuzorić”
Podignut je 1928. prilozima Društva
prijatelja umetnosti“Cvijeta Zuzorić”, a
po ideji Branislava Nušića i prema pro-
jektu arh. Branislava Kojića. Bio je prvi
namenski izložbeni prostor u Beogradu.
U Paviljonu se održavaju likovne izlož-
be, koncerti i drugi kulturni događaji, a
u njemu je i sedište Udruženja likovnih
umetnika Srbije. Cvijeta Zuzorić (1552-
1648) bila je pesnikinja, plemkinja i
najlepša žena Dubrovnika.
Stari Beograd
Najstariji delovi istorijskog gradskog
jezgra naslonjeni su neposredno na
Kalemegdan.Tu se, od tridesetih godina
XIX veka, postepeno formira admini-
strativno-politički centar Srbije u doba
kneza Miloša. Na mestu stare crkve
Arhangela Mihaila nastaje Saborna cr-
kva, u čijem su okruženju bile smeštene
sve važne institucije ondašnje Srbije. O
Patrijaršiji SPC i Sabornoj crkvi više
na strani“Religija”(str. 86).
Kosančićev venac„„
Jedna od retkih očuvanih starih urbanih
celina - Kosančićev venac, nalazi se u
severozapadnom delu starog Beograda,
na uzvišenju prema Savi. Ovde se još
u srednjem veku formiralo i kasnije
razvijalo srpsko naselje, sa crkvom i
grobljem. Početkom XIX veka ovaj deo
grada postaje jezgro u kome se i oko
koga se izgrađuje, razvija i širi Beograd.
Danas je na ovom prostoru ostalo
nekoliko zgrada i pojedinosti koje
čuvaju duh starog Beograda. Ušuškan
StariBeograd
Upoznajte 1
41
Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić”
Statua srpskog vojnika ispred crkve Ružice
40

22. 42
Kosančićev venac - najstarija urbana celina Beograda
43

23. DORĆOL~CENTARGRADA
Upoznajte 1
45
1STARIBEOGRAD
44
Upoznajte
među blokovima iz novijih vremena,
Kosančićev venac je svojom kaldrmom,
dvorištima i zgradama sačuvao deo
arhaične atmosfere. Zbog toga se
često koristi za snimanje filmova sa
istorijskom tematikom.Tu je i Rektorat
Univerziteta umetnosti, Prodajna
galerija“Beograd”, kao i ostaci neka-
dašnje Narodne biblioteke, porušene u
bombardovanju 6. aprila 1941.
Konak knjeginje Ljubice„„ 
Kneza Sime Markovića 8
Konak je 1831. sagradio knez Miloš Obre-
nović, u balkanskom stilu sa izvesnim
zapadnjačkim baroknim elementima,
po projektu neimara Nikole Živkovića.
U njemu je živela njegova žena Ljubica i
deca - Milan i Mihailo. Danas su u Kona-
ku predstavljeni enterijeri beogradskih
građanskih kuća XIX veka, a u Sali pod
svodovima organizuju se izložbe, preda-
vanja, muzičke večeri i drugi događaji.
K„„ afana“?”
Kralja Petra I 6
Zgradu u blizini Saborne crkve, u tipič-
no srpsko-balkanskom stilu podigao je
trgovac Naum Ičko, od materijala koji je
tada bio u najčešćoj upotrebi - drveta i
ilovače. Ovu zgradu je knez Miloš Obre-
nović kupio i poklonio svom ličnom
vidaru, koji je u njoj otvorio kafanu.
Zgrada je više puta menjala vlasnika, a
kafana ime:“Tomina kafana”,“Kod pasti-
ra”,“Kod Saborne crkve”, da bi crkvene
vlasti tražile da se takva firma skine jer,
“skrnavi hram Božiji”. Vlasnik je postavio
privremenu tablu sa natpisom“?”, što je
ostao naziv sve do danas.
Narodna banka Srbije„„ 
Kralja Petra I 12
Sagrađena je 1890. po planovima arhi-
tekte Konstantina Jovanovića u stilu ita-
lijanske renesanse raskošnog enterijera.
I danas služi prvobitnoj nameni.
Osnovna škola“Kralj Petar I”„„
Kralja Petra I 7
Sagrađena tokom 1905-06. po planovi-
ma Jelisavete Načić, prve žene arhitekte
u Srbiji, u stilu neorenesanse, na mestu
starog zdanja u kome su bile škola i
čitaonica iz 1846.
Manakova kuća„„
Gavrila Principa 5
Podignuta oko 1830, sačuvana je kao
poslednji primerak stare varoške kuće
Beograda. Ime je dobila po tadašnjem
vlasniku Manaku Mihajloviću, trgovcu iz
Makedonije. Sprat je služio za stano-
vanje, a u prizemlju su bile smeštene
kafana i pekara, a kasnije pošta i neke
zanatske radnje. Danas je to postavka
etnografske zbirke.
Simbol Kafane ?
Zgrada Narodne banke Srbije
Konak knjeginje Ljubice
Dorćol
Uz Beogradsku tvrđavu, Dorćol je
najstariji deo Beograda. Nekada je
zahvatao mali deo dunavske varoši, u
neposrednoj blizini raskršća ulica Cara
Dušana (Vidinski sokak) i ulice Kralja
Petra (Dubrovačke).Tako je i dobio
naziv, jer turska reč“dortyol”bukvalno
znači mesto gde se sastaju četiri puta.
Vremenom se ime prenelo na ceo kraj
od Studentskog trga do Dunava, i od
Skadarlije do Malog Kalemegdana.
Najstarija sačuvana stambena
zgrada je iz 1724. u ulici Cara Dušana
10, a najznačajnija zdanja iz XIX veka
su današnji Vukov i Dositejev muzej,
Dom Svetog Save, Bajrakli-džamija,
crkva Aleksandra Nevskog, kao i
zgrada Pedagoške akademije (danas
Pedagoški muzej).
Dorćol su nekada naseljavali Du-
brovčani,Turci, Austrijanci, Jevreji, Grci,
Cincari i Srbi. U 19. veku Jevrejska ma-
hala se nalazila između današnjih ulica
Tadeuša Košćuška, Visokog Stevana,
Braće Baruh i Dunavske.Turska mahala
sa Zerekom (reč arapskog porekla, znači
uzbrdo) prostirala se oko raskrsnice
današnjih ulica Cara Dušana i Kralja
Petra. Nastanjena je bilaTurcima, naj-
moćnijim. Njihove su kuće bile skrivene
u dubokim baštama. Od 1806. godine,
kada je oslobođen Beograd, ovde žive
najistaknutije ustaničke vođe.
Dorćol je sada uglavnom stambeno
naselje i omiljeno šetalište ljubitelja
reke. Posebno je popularan kej na obali
Dunava kod Sportskog centra. Ulica
Strahinjića Bana, sa mnoštvom kafića i
restorana, poznato je mesto za večernje
izlaske.
Čukur česma„„
Dobračina 42
Ubistvo srpskog dečaka na Čukur-če-
smi dovelo je do sukoba između Srba i
Turaka 1862, posle čega je turska vojska
bombardovala Beogradsku varoš. U
znak sećanja na taj događaj podignut je
na tom mestu spomenik 1931.
Centar grada
Centralne beogradske ulice su podjed-
nako žive i danju i noću, kako i priliči
velegradu. I podjednako su bezbedne
i danju i noću. Posle dnevnog obila-
ska znamenitosti grada ili kupovine
u onim najprometnijim ulicama, noć
ćete sigurno provesti u njima najbližim,
sporednim ulicama sa bezbroj mesta za
uspešan provod.
Knez-Mihailova ULICA„„ 
Pešačka zona, zakonom zaštićena glav-
na gradska ulica kao jedan od najstarijih
i najvrednijih gradskih spomeničkih
ambijenata, sa nizom reprezentativ-
nih zgrada i građanskih kuća nastalih
krajem 80-ih godina XIX veka. Smatra
se da je još u vreme Rimljana ovde bio
centar naselja Singidunum, a u vreme
vladavineTuraka na ovom području
krivudale su ulice sa baštama, česmama
i džamijama. Danas je to glavna trgo-
vačka zona Beograda i sedište mnogih
nacionalnih institucija (Srpska akademi-
ja nauka i umetnosti, Biblioteka grada
Beograda, Kulturni centar Beograda...).
Biblioteka grada Beogradaƒƒ
Knez-Mihailova 56
Sagrađena je kao Hotel“Srpska kruna”
1869. u stilu romantizma, tada najmo-
derniji hotel u Beogradu.

24. Kuća Marka Stojanovićaƒƒ
Knez-Mihailova 53-55
Sagrađena oko 1889. kao privatna kuća
advokata Marka Stojanovića, u stilu
neorenesanse. U njoj je bila smeštena
Akademija likovnih umetnosti, osnova-
na 1937, a danas je Galerija Akademije.
Blok građanskih kućaƒƒ
Knez-Mihailova 50, 48, 46
Podignut 70-ih godina XIX veka, čime se
označava početak prekida sa tradicio-
nalnom“balkanskom”arhitekturom. Sve
tri zgrade imaju jedinstvenu obradu,
izvedenu na stilskom prelazu od roman-
tizma ka renesansi:
Kuća porodice Kumanudi,ƒƒ (br. 50)
je izgrađena 1870. U zgradi je jedno
vreme bila smeštena Francusko-
srpska banka, a zatim belgijski i
engleski konzulat.
Krstina mehana,ƒƒ (br. 48) je sagra-
đena 1869, kao administrativno-
trgovačka zgrada u kojoj su braća
Krstići otvorili istoimeni hotel.
Kuća Veljka Savića,ƒƒ (br. 46) je
sagrađena 1869. kao stambena kuća
sa trgovačkim radnjama.
Zadužbina Nikole Spasićaƒƒ
Knez-Mihailova 33
Sagrađena 1889, po projektima arh.
Konstantina Jovanovića u stilu neore-
nesanse. U kući je stanovao beogradski
trgovac Nikola Spasić.
Zgrada Srpske akademijeƒƒ
nauka i umetnosti
Knez-Mihailova 35
Podignuta je 1923-24. u stilu akademiz-
ma sa elementima secesije, rad Dragu-
tina Đorđevića i Andre Stevanovića. U
zgradi se nalaze Biblioteka SANU, jedna
od najbogatijih u Beogradu, zatim Arhiv
SANU sa bogatom građom o istoriji
Srbije i Galerija SANU u prizemlju zgra-
de, sa posebnom salom za predavanja,
knjižara i antikvarnica.
Delijska česmaƒƒ 
Knez-Mihailova
Podignuta je 1987. na uglu ulice Đure
Jakšića i Knez Mihailove, u blizini neka-
dašnje česme koja je bila deo turskog
spomenika, koji su srušili Austrijanci.
Palata“Albanija”ƒƒ
Ugao Knez-Mihailove i Kolarčeve
Nalazi se na mestu gde su u XIX veku
bile male kuće, knjižare i poznata
kafana“Albanija”, po kojoj je ova palata
dobila ime.
Izgrađena je na osnovu projekta
arh. Branka Bona, Milana Grakalića i Mi-
ladina Prljevića 1938-1940. Predstavljala
je prvi oblakoder u Beogradu.
Delijska česma
46
Centargrada
Upoznajte 1
47
Pešačka zona u Knez-Mihailovoj ulici
46

25. BulevarkraljaAleksandra
Upoznajte 1
49
Bulevar kralja Aleksandra„„
Na mestu današnjeg Bulevara kralja
Aleksandra, sredinom XVIII veka prote-
zao se Carigradski drum. Malo-pomalo
od Carigradskog druma stvorila se
ulica koja se najpre zvala Sokače kod
Zlatnog topa. Kasnije je naziv izmenjen
u Markova ulica, a posle 1834. dobija
ime Fišeklija, po drvenim dućanima u
kojima se prodavao barut u fišecima.
Krajem XIX veka postaje Ulica kralja
Aleksandra Obrenovića, a posle II svet-
skog rata Bulevar oslobođenja i Bulevar
revolucije, da bi početkom XXI veka
vratio naziv Bulevar kralja Aleksandra.
Kad Beograđani kažu samo“Bule-
var”, onda misle upravo na ovaj, koji je
ujedno i najduža gradska ulica. U njemu
se nalaze zgrade Pravnog, Elektro-
tehničkog, Arhitektonskog i Građe-
vinskog fakulteta i Univerzitetska
biblioteka Svetozar Marković.
Spomenik Nikoli Tesliƒƒ
Bulevar kralja Aleksandra 73
Spomenik ispred zgrade tehničkih fa-
kulteta podignut je 1961. u znak sećanja
na velikog naučnika srpskog porekla,
jednog od najznačajnijih pronalazača
u oblasti elektrotehnike i fizike. Rad je
vajara Frana Kršinića.
Spomenik Svetozaru Markovićuƒƒ
Bulevar kralja Aleksandra 71
Spomenik podignut 1946. osnivaču na-
učnog socijalizma u Srbiji, rad je vajara
Stevana Bodnarova.
Spomenik Vuku Karadžićuƒƒ
Ugao Ruzveltove i Bulevara
kralja Aleksandra
Spomenik velikom reformatoru srpskog
pravopisa i jezika, podignut 1937, rad je
vajara Đorđa Jovanovića.
Tašmajdanyy 
Vekovima je korišćen kao kame-
nolom, po čemu je i dobio ime (na
turskom“taš”- kamen,“majdan”-
mesto gde se vadi kamen). Prastanov-
nici Beograda, kopajući sebi pećine,
duboko u tašmajdanskoj steni stvorili
su katakombe i kamene dvorane sa
pravilno raspoređenim hodnicima.
Povremeno se organizuju turistički
obilasci ovog jedinstvenog podzemlja
Beograda.
Na ovom prostoru je bila rimska
nekropola, a korišćen je kao tursko
groblje do kraja XIX veka. Na Tašmaj-
danu je 30. novembra 1830. pročitan
Sultanov hatišerif o unutrašnjoj neza-
visnosti Srbije.
Tašmajdanski park
Crkva Svetog Marka u Tašmajdanskom parku
48

26. Poslovna zgrada Progres u Knez Mihajlovoj ulici
50 51

27. predstavlja stilsku mešavinu elemenata
gotike, romanike i renesanse. Danas je u
njoj Rektorat Beogradskog univerziteta.
Kolarčeva zadužbinaƒƒ
Studentski trg 5
Zgradu je 1932. podigao veliki dobrotvor
Beograda Ilija Milosavljević - Kolarac.
Izgrađena je u duhu akademizma, po
planu arh. Petra Bajalovića. Ima veliku
koncertnu dvoranu, izvanredne akusti-
ke, i izložbenu galeriju.
Spomenik Petru IIƒƒ
Petroviću Njegošu
Akademski plato
Spomenik jednom od naših najvećih
mislilaca i pesnika, podignut je na
platou ispred Filozofskog fakulteta 1994.
Rad je autora Sretena Stojanovića.
Šeik-Mustafino turbeƒƒ
Ugao Braće Jugovića i Višnjićeve
Turbe je jedna od retkih sačuvanih tur-
skih građevina u Beogradu. Podignut je
1784. nad grobom ove religijske ličnosti,
u dvorištu nekadašnje derviške tekije.
U„„ niverzitetski park
Za vremeTuraka ovde je bilo njihovo
groblje, koje je uklonjeno polovinom 19.
veka. Potom je na jednom delu današ-
njeg parka napravljena najveća i najpo-
znatija pijaca. Prvi urbanista Beograda,
Emilijan Josimović, smatrao je da ovom
prostoru dolikuje nešto“estetičnije”od
pijace, pa je posle 1869. godine, kada
su počeli radovi na regulaciji, skratio za
polovinu Veliku pijacu, a preostali deo
pretvorio u park. Prve urbane konture
park dobija krajem 19. veka, kada je u
njemu otkriven spomenik Josifu Pan-
čiću, a definitivno je uobličen 30-ih go-
dina 20. veka prenošenjem spomenika
Dositeju Obradoviću sa Kalemegdana
i podizanjem sadašnje barokne ograde.
Trg Republike„„ 
Glavni gradski trg,Trg Republike,
omiljeno je sastajalište omladine, pre
kretanja na druge lokacije za zabavu.
Ustvari, svi koji slabo poznaju Beograd,
za svoju orijentaciju obično uzimaju
ovaj trg. Kada vam u Beogradu kažu
1VRAČAR~STUDENTSKITRG
52
Upoznajte
STUDENTSKITRG~TRGREPUBLIKE
Upoznajte 1
53
DanašnjiTašmajdanski park
zasađen je i uređen prvih godina
posle II svetskog rata. NaTašmajdanu
i oko njega danas se nalaze crkva Sv.
Marka (nova, građena 1931-36), Ruska
crkva (1924), Glavna pošta (1934), SRC
“Tašmajdan”, hoteli“Taš”i“Metro-
pol Palace”, kafana“Madera”, zgrada
Radio-televizije Srbije (čiji je jedan
deo pogođen u NATO bombardovanju),
dečiji zabavni park...
Vračar„„
Nazivi Vračar i Vračarsko polje pojav-
ljuju se prvi put 1492. u turskom planu
za osvajanje Beograda. Po naređenju
turskog vezira Sinan-paše, na Vračaru
su 27. aprila 1594. po starom kalendaru
spaljene mošti Svetog Save, prvog
srpskog arhiepiskopa i tako odredile
Vračar kao buduće središte srpske
duhovnosti. Na tom mestu je podignut
Hram sv. Save (više na strani “Religi-
ja”, str. 86). Za vreme Prvog srpskog
ustanka, 1806. godine, na vračarskom
polju Karađorđevi ustanici su savladali
Turke. Iste godine tu je pročitan Zakonik
prote Mateje Nenadovića, prvi pisani
zakon ustaničke Srbije. U 19. veku Vračar
se delio na istočni i zapadni, a granica
je išla današnjom ulicom Kralja Milana.
Sedamdesetih godina 19. veka to je bila
daleka periferija Beograda.
Danas je Vračar najnaseljenija grad-
ska opština Beograda, elitni stambeni
kvart. Njegove granice čine tri bulevara:
Bulevar kralja Aleksandra, Bulevar
oslobođenja i Južni bulevar. Na Vračaru
se nalaze i Narodna biblioteka Srbije,
Muzej Nikole Tesle i Beogradsko
dramsko pozorište. Posebno obeležje
Vračara su lokalne kafane, iako mnoge
od njih postepeno nestaju.
Spomenik Karađorđuƒƒ
Vračarski plato
Otkriven je 1985. u spomen Đorđu
Petroviću Karađorđu, vođi Prvog
srpskog ustanka, na mestu gde je 1806.
bio smešten njegov logor, odakle su
ustanici krenuli u osvajanje Beograda.
Rad je vajara Sretena Stojanovića.
Spomenik oslobodiocimaƒƒ
Beograda 1806.
Karađorđev park
Prvi javni spomenik u Beogradu, podi-
gnut 1848.
Trgovi Beograda
Studentski trg„„
Na prostoru današnjeg Studentskog
trga nekada je bilo izrovano zemljište
sa turskim nadgrobnim spomenicima.
U drugoj polovini XIX veka je preko-
pano i poravnato, pa je na tom mestu
otvorena Velika pijaca, u čijoj zaleđini
je dominiralo tek podignuto Kapetan-
Mišino zdanje, sa svetlom fasadom i
crvenkastim ornamentima i šarama
oko prozora i kapija. Kada je Beograd
dospeo u srpske ruke, teren nekadašnje
pijace je očišćen i izravnat, da bi na
njemu bio podignut i uređen park.
Kapetan-Mišino zdanjeƒƒ
Studentski trg 1
Zgrada je zadužbina kapetana Miše
Anastasijevića, trgovca i poslovnog
partnera kneza Miloša. Sagrađena je
po projektu arh. Jana Nevole 1863. i
Kapetan-Mišino zdanje
Spomenik knezu Mihailu i Narodno pozorište

28. 1TRGREPUBLIKE~TrgTerazije
54
Upoznajte
TRGTERAYIJE~TrgNikolePašića
Upoznajte 1
55
“Vidimo se naTrgu!”, onda misle na ovaj
trg. NaTrgu se nalaze Narodno pozori-
šte, Narodni muzej, spomenik knezu
Mihailu Obrenoviću III i spomenik
Branislavu Nušiću.
Sadašnji trg formiran je posle
rušenja Stambol-kapije (1866) i
podizanja zgrade Narodnog pozorišta
(1869). Stambol-kapija, koju su sagradili
Austrijanci početkom 18. veka, nalazila
se između spomenika knezu Mihailu i
Narodnog pozorišta.To je bila naveća i
najlepša kapija u vreme dok je grad bio
opasan šancem. Kroz nju je vodio put za
Carigrad (Istanbul), po kome je i dobila
ovaj naziv. U narodu je Stambol-kapija
ostala zapamćena po tome što suTurci
na prostoru ispred nje vršili egzekucije
“sirotinje raje”nabijanjem na kolac.
Prilikom zauzimanja Beograda (1806)
pred ovom kapijom smrtno je ranjen
Vasa Čarapić, poznati vojskovođa iz
Prvog srpskog ustanka. U spomen na
ovaj događaj ulica u blizini ovog mesta
dobila je njegovo ime, a podignut je i
spomenik.
Posle uspostavljanja srpske vlasti
i rušenja Stambol-kapije, prostor da-
našnjegTrga Republike dugo je ostao
neizgrađen. Narodno pozorište stajalo
je više od 30 godina kao jedina velika
zgrada. Kada je 1882. podignut spome-
nik knezu Mihailu, počelo je postepeno
urbano formiranje ovog trga. Na mestu
današnjeg Narodnog muzeja bila je
podignuta dugačka prizemna zgrada
u kojoj se, između ostalog, nalazila
poznata kafana“Dardaneli”, stecište
umetničkog sveta. Zgrada je srušena
da bi se na njenom mestu 1903. podigla
Uprava fondova (sadašnja zgrada Na-
rodnog muzeja). U malom parku pored
Narodnog pozorišta, sve do Drugog
svetskog rata, nalazili su se poznata
kafana i bioskop“Kolarac”. Palata“Riuni-
one”, u kojoj se nalazi bioskop“Jadran”,
sagrađena je 1930. Stare prizemne i
jednospratne zgrade sa trgovačkim
radnjama porušene su prilikom nemač-
kog bombardovanja 6. aprila 1941. Na
njihovom mestu je podignuta i najveća
zgrada na ovom trgu, Dom štampe, u
kojoj se nalaze“Gradska kafana”i Među-
narodni pres-centar.
Trg Terazije„„
Na prostoru današnjeg trgaTerazije
sve do 30-ih godina XIX veka bila je
močvara i pusto polje van varoškog
šanca. Svoje imeTerazije su dobile po
kulama za razvođenje vode sa visokog
nivoa, koje suTurci zvali terazije (vaga
za vodu). Intenzivna izgradnjaTerazija
počinje 1860. kada je uklonjena vodo-
vodna kula i na njenom mestu, u znak
sećanja na kneza Miloša Obrenovića,
postavljenaTerazijska česma.
Hotel“Moskva”ƒƒ 
Ugao Terazija i Balkanske
Zgrada je, po projektu arh. Jovana
Ilkića, izgrađena 1908. za kancelarije i
hotel Osiguravajućeg društva“Rosija”.
Podignuta je u neorealističnom stilu, sa
elementima secesije i predstavljala je
centar kulturnog i diplomatskog života
u Beogradu do II svetskog rata.
Terazijska česmaƒƒ
Terazije
Podignuta 1860. za vreme druge
vladavine Miloša Obrenovića, rad je
italijanskog majstora. Godine 1911. je
preneta uTopčider i postavljena u porti
Topčiderske crkve, da bi potom 1975.
bila ponovo vraćena naTerazije, gde se i
danas nalazi kao spomenik i česma.
Palata“Anker”ƒƒ
Terazije 26
Sagrađena je u stilu neorenesanse 1900.
po planovima arh. Milana Antonijevića
za Osiguravajuće društvo“Anker”.
Kuća Krsmanovićaƒƒ
Terazije 34
Zgrada je podignuta 1885. za beograd-
skog trgovca Aleksu Krsmanovića, po
planovima arh. Jovana Ilkića, i pred-
stavlja jedno od njegovih najuspelijih
arhitektonskih rešenja. U njoj je bio
smešten dvor Aleksandra I Karađor-
đevića 1918-1922. godine. U njoj je 1.
decembra 1918. proglašeno ujedinjenje
Srba, Hrvata i Slovenaca i stvaranje
njihove zajedničke države.
Trg Nikole Pašića„„
Trg Nikole Pašića nalazi se između
Terazija, Bulevara kralja Aleksandra i
Dečanske ulice, i najmlađi je beogradski
trg. Izgrađen je 1953. godine kada je na
njemu postavljen vodoskok.
U prvoj polovini 19. veka ovde je
bila pusta livada koju je presecao Cari-
gradski drum.Taj deo druma postepeno
se pretvarao u ulicu koja se najpre zvala
Sokače kod“Zlatnog topa”(po istoime-
noj kafani u blizini), a zatim Markova
ulica. Nedaleko od mesta gde je sada
zgrada Narodne skupštine, na početku
Vlajkovićeve ulice, nalazila se jedna od
najvećih turskih džamija - Batal-džami-
ja, koja je srušena 1869.
Urbano i arhitektonsko formiranje
trga otpočelo je posle Drugog svetskog
rata, kada su porušene stare zgrade,
premeštena tramvajska okretnica, izgra-
đen vodoskok, uklonjene ograde ispred
bivše dvorske bašte i Narodne skupštine
i podignut veliki broj zgrada, među nji-
ma i Dom sindikata i zgrada Gradske
uprave. Ovaj trg je dugo nosio imeTrg
Marksa i Engelsa.
Spomenik Nikoli Pašićuyy 
Podignut je 1998. na trgu koji nosi ime
ovog velikog srpskog državnika. Rad je
vajara Zorana Ivanovića.
Dom Narodne skupštineƒƒ
Zgrada Narodne skupštine je, po projek-
tu arh. Jovana Ilkića, počela da se gradi
1906, a završena je 1936, pod nadzorom
njegovog sina arhitekte Pavla Ilkića.
Monumentalna zgrada je izgrađena
u klasičnom stilu sa renesansnim
elementima i jedno je od najznačajnijih
dostignuća novije srpske arhitekture.
Ispred glavnog ulaza u zgradu nalaze se
dve simetrične skulpturne grupe“Igrali
se konji vrani”, vajaraTome Roksandića.Hotel “Moskva” i Terazijska česma
Spomenik Nikoli Pašiću