Lapcevic udzbenik TIO 5

3. САДРЖАЈ:
1. Увод
1.1. Природна богатства (ресурси) на Земљи .................................................................... 7
1.2. Предмет и значај Техничког и информатичког образовања ....................................... 7
1.3. Организација рада у Кабинету за техничко и информатичко образовање ............... 8
1.4. Радно место ................................................................................................................... 9
2. Графичке комуникације
2.1. Од идеје до реализације .............................................................................................
2.2. Основни прибор за техничко цртање .........................................................................
2.3. Врсте линија у техничком цртању ..............................................................................
2.4. Формати папира ...........................................................................................................
2.5. Техничко писмо ............................................................................................................
2.6. Скица и њена примена.................................................................................................
2.7. Означавање мера на техничком цртежу (котирање)..................................................
2.8. Размера (мерило).........................................................................................................
2.9. Приказивање предмета техничким цртањем..............................................................
2.10. Врсте техничких цртежа...............................................................................................
2.10.1. Склопни цртеж............................................................................................................
2.10.2 Детаљни цртеж ..........................................................................................................
2.10. Модел и макета ..........................................................................................................
3. Информатичке технологије
3.1. Примена рачунара ....................................................................................................... 31
3.2. Рачунарски систем ...................................................................................................... 32
3.3. Повезивање и укључивање рачунара ........................................................................ 44
3.4. Коришћење оперативног система рачунара ............................................................. 45
3.4.1. Коришћење програма за обраду текста .................................................................... 46
3.4.2. Коришћење програма за цртање ............................................................................... 48
За нас који желомо да знамо више
Историјат развоја рачунара .............................................................................................. 53
Мали курс Интернета ......................................................................................................... 57
4. Од идеје до реализације
4.1. Упознавање елемената конструкторских комплета и начина
њиховог повезивања у целину .........................................................................
4.2. Израда скице и алгоритма према сопственој идеји и самосталан
рад са конструкторским комплетима ......................................................................
5. Материјали и технологије
5.1. Дрво .............................................................................................................................
5.1.1. Врсте дрвета ...............................................................................................................
5.1.2. Структура дрвета – грађа ..........................................................................................
5.1.3. Хемијски састав дрвета .............................................................................................
5.1.4. Основна својства дрвета ...........................................................................................
5.1.5. Прерада дрвета и дрвне прерађевине .....................................................................
5.2. Папир ..........................................................................................................................
5.2.1. Историјат производње папира ..................................................................................
5.2.2. Основне сировине за добијање папира ...................................................................
5.2.3. Поступак производње папира ...................................................................................
13
14
14
16
16
17
18
22
23
25
25
27
28
61
63
67
67
68
69
70
74
74
75
76
77

4. 5.2.4. Својства, врсте и употреба папира ................................................................................
5.3. Текстил .............................................................................................................................
5.3.1. Природна влакна .............................................................................................................
5.3.2. Синтетичка влакна ..........................................................................................................
5.3.3. Особине природних и вештачких влакана .....................................................................
5.4. Пластичне масе ...............................................................................................................
5.4.1. Врсте пластичних маса ...................................................................................................
5.5. Кожа ..................................................................................................................................
5.6. Технологија обраде материјала .....................................................................................
5.7. Принципи деловања алата за механичку обраду материјала .....................................
5.8. Испитивање материјала ..................................................................................................
5.9. Правилно коришћење алата за ручну обраду материјала ...........................................
5.9.1. Мерење, обележавање и контрола ................................................................................
5.9.2. Резање и сечење .............................................................................................................
5.9.3. Бушење .............................................................................................................................
5.9.4. Дубљење ..........................................................................................................................
5.9.5. Равнање и брушење ........................................................................................................
5.9.6. Спајање ............................................................................................................................
5.9.7. Облагање и површинска заштита ..................................................................................
5.10. Заштита на раду ..............................................................................................................
5.11. Избор материјала, операција и алата и редослед њихове примене ...........................
5.12. Рециклажа материјала и заштита животне средине .....................................................
6. Енергетика
6.1. Појам и значај енергетике ..............................................................................................
6.2. Извори енергије ..............................................................................................................
6.3. Енергија Сунца ...............................................................................................................
6.4. Енергија ветра ................................................................................................................
6.5. Енергија воде ..................................................................................................................
6.6. Претварање енергије .....................................................................................................
6.7. Коришћење и штедња енергије .....................................................................................
7. Конструкторско моделовање – модули
7.1. Обликовање папира ......................................................................................................
7.2. Обликовање текстила, коже и скаја .............................................................................
7.3. Обликовање дрвних прерађевина ................................................................................
7.4. Обликовање пластичних маса ......................................................................................
8. Саобраћај
8.1. Сувоземни саобраћај .....................................................................................................
8.1.1. Систем друмског саобраћаја .........................................................................................
8.1.2. Систем железничког саобраћаја ...................................................................................
8.2. Водени саобраћај ...........................................................................................................
8.3. Ваздушни саобраћај ......................................................................................................
8.4. Космички саобраћај .......................................................................................................
8.5. Регулисање друмског саобраћаја .................................................................................
8.5.1. Кретање пешака .............................................................................................................
8.5.2. Прелажење преко коловоза ...........................................................................................
8.5.3. Кретање бицилкиста ......................................................................................................
8.5.4. Поступање на раскрсници на којој саобраћај регулише овлашћено лице полицајац .....
8.5.5. Утицај саобраћаја на заштиту животне средини .........................................................
109
113
115
116
77
79
80
81
81
82
84
84
85
85
86
87
87
88
90
90
91
92
94
94
95
97
100
101
101
103
104
105
106
100
101
101
103
104
105
106
100
100
100
100
100

5. УВОД
1

6. 1. УВОД
Поштовани ученици, ове школске године се први пут сусрећете са новим наставним
предметом Техничко и информатичко образовање. Овај наставни предмет има дугу
традицију у школовању. Његово изучавање поприма све више на значају због све већег
научно-технолошког развоја и у свету и људске потребе да прати тај развој.
У петом разреду учићете како настаје производ од идеје до реализације готовог
производа. При том учићете о материјалима, њиховим својствима и начинима обраде,
алатима и машинама. Учићете о информатичкој технологији, саобраћајним средствима и
регулисању саобраћаја, коришћењу енергије Сунца, ветра и воде, итд.
Због саме специфичности техничког и информатичког образовања и његовог
теоријско-практичног карактера, поред теоријских стећи ћете и основна практична знања,
умења и вештине. Уз све то биће вам омогућено да при практичном раду многе своје идеје
сами остварите. Зато сваку вашу нову идеју обавезно пријавите наставнику који ће вам
помоћи да је лакше и брже реализујете.
Уџбениккојијепредваматребадавампомогнеустицањупочетнихзнањаиискустава
из технике. Наставно градиво у уџбенику распорећено је по поглављима-целинама. Свако
поглавље у уџбенику је означено посебном бојом. На крају сваког поглавља имате питања
на основу којих можете проверити своја стечена знања.
Уџбеник је испуњен низом фотографија, цртежа, скица и занимљивости које ће вам
олакшати разумевање одређених области које изучавате. Важнији појмови у уџбенику
одштампани су масним словима. У неким поглављима су вам дате интернет адресе
на којима можете преко рачунара проширити своја знања из области које вас посебно
интересују.
У неким поглављима садржи нешто више информација , фотографија и цртежа него што
је предвиђено наставним планом и програмом за техничко и информатичко образовање.
Можда ће неко од вас одабрати, као свој животни позив, неку од информатичких или
техничких занимања, а она су у савременом свету бројна.
Аутор
ПИТАЊА
ВЕЖБЕ
САВЕТИ И ПРЕДЛОЗИ
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ?
Задаци за марљиве
и нестрплјиве
Треба знати . . . WWW (САЈТОВИ)
! УПОЗОРЕЊЕ

7. Заштитници природе данас покушавају да нађу равнотежу између потреба
човечанства и бриге о околини. На нашој планети живи преко 5 милијарди људи
и свима је потребан простор на којем ће живети, храна коју ће јести и гориво
за производњу енергије. Без одговарајуће бриге људска станишта могу бити
уништена, ресурси искоришћени, а Земља оштећена.
Треба знати . . .
1.2 ПРЕДМЕТ И ЗНАЧАЈ ТЕХНИЧКОГ И ИНФОРМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА
Техника је носилац развоја сваке земље, па и наше. Бављење техником свакодневна
је потреба савременог човека, који је окружен различитим техничким средствима. Интензиван
развој науке, технике и производње у свету, олакшава људима рад, повећава животни
стандард и унапређује целокупан нач ин живота. Савремене технологије, аутоматизација
производње,информатичкетехнологије,роботика,коришћењеновихизвораенергије,развитак
телекомуникација, итд, из основа мењају структуру друштва и начин живота људи.
Техничкакултураобухватаосновназнања,умења,вештинеинавикеизширокогподручја
савремене технике и технологије. Она представља и стваралачке техничке способности, као и
управљање савременим техничким апаратима и уређајима.
Техничка култура подразумева и тзв. техничку и информатичку писменост, која између
осталог обухватају: израду и читање техничких цртежа, скица, прорачуна, познавање и рад на
рачунарима, мерним инструментима, итд.
1.1. ПРИРОДНА БОГАТСТВА (РЕСУРСИ) НА ЗЕМЉИ
Природна богатства (ресурси) којима располаже Земља су: материја, енергија,
простор и време.
Да бисмо припремили оброк, потребна нам је храна, вода, посуђе, прибор, штедњак
и гориво за топлоту. Храна и вода, метали од којих су начињени посуђе и штедњак, као и
гориво су ресурси. Они се називају природна богатства јер се добијају из Земље.
Један од најзначајних ресурса је енергија. Енергија нам је потребна да грејемо домове,
покрећемо фабрике и возила, осветљавамо улице и домове, итд. Већина ове енергије
долази од сагоревања горива као што су угаљ, нафта и гас који су на Земљи присутни у
ограниченим количинама.
Веома је важно очување и пажљиво коришћење природних ресурса (богатстава)
Неке производе од папира, пластике и метала можемо поново прерађивати. Тај
процес се назива рециклажом, а на тај начин у знатној мери доприносимо очувању
природних ресурса.

8. 1.3 ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА У КАБИНЕТУ ЗА ТЕХНИЧКО И
ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ
Све што се ради, много се успешније, лакше, брже и економичније уради ако се
унапред добро испланира и организује. Тако и рад у кабинету за техничко и информатичко
образовање, због специфичности практичног рада са алатима, машинама и рачунарима
треба добро организовати.
Кабинет за Техничко и информатичко образовање служи да ученици у њему
припремају техничку документацију на основу које израђују или склапају разне предмете,
моделе,макете,струјнакола,раденарачунару,ислично.Дабисветоуспешнореализовали
кабинет мора да испуњава одређене услове : да има довољно радних места и алата за
све ученике, да је алат лако приступачан ученицима или на дохват руке како би га лакше
узимали и враћали, да има исправну електричну и водоводно-канализациону инсталацију,
да је простран и добро осветљен, да испуњава услове хигијенско-техничке заштите.
Рад у Кабинету за техничко и информатичко образовање организује наставник.
Зато је веома важно да радите само оно што вам наставник каже, уз поштовање реда,
правила о раду и заштите на раду о којој ће бити више речи пре почетка практичног
рада, у поглављу пет.
У неким школама, где то просторне могућности дозвољавају, у оквиру Кабинета за
техничко и информатичко образовање постоје специјализовани простори или просторије
за информатику и техничко цртање, обраду неметала и обраду метала (Сл.1.1).
Сл.1.1 Изглед дела кабинета за техничко и
информатичко образованје

9. Пре почетка сваког рада ученици су обавезни да уреде своје радно место. На
радну површину стола треба да распореде потребан лични прибор који доносе са собом
( уџбеник, свеска, оловка, гумица, троуглови, лењир, шестар...) тако да могу лако да га
користе у току рада. Прибор и алат за обраду материјала треба распоредити тако да им је
у току рада стално на дохват руке (Сл.1.4).
По завршетку рада, ученици чисте алат и враћају га на одговарајуће место. Затим,
чисте радно место при чему отпадни материјал одлажу у корпу за смеће.
1.4. РАДНО МЕСТО
Радно место ученика у кабинету за техничко и информатичко образовање
подразумева одређену површину радног стола и одговарајућу столицу. Сваки ученик мора
да има своје радно место (Сл.1.3).
Сл.1.4. Лични прибор
Сл.1.3. Радно место

10. Проучи правилник о понашању у твом Кабинету за
техничко и информатичко образовање.
Вежба
Упознајте се, уз помоћ наставника, са алатом, машинама и
рачунарима који се налазе у вашем Кабинету за техничко и
информатичко образовање, њиховом називу и примени.
1. Који је значај изучавања техничког и информатичког образовања?
2. За шта служи кабинет за техничко и информатичко образовање?
3. Које услове треба да испуњава савремени кабинет за техничк и
информатичко образовање?
4. Ко организује рад у кабинету за техничко и информатичко образовање?
5. Како треба да се понашају ученици у кабинету за техничко и
информатичко образовање
6. Опиши како је уређено твоје радно место ученика у кабинету за
техничко и информатичко образовање?
10
Питања:

11. ГРАФИЧКЕ
КОМУНИКАЦИЈЕ
2

12. - Понови део градива из математике: права, дуж, угао, површина, обим, геометријско
тело, прибор за цртање и појам паралелних линија.
- Понови из природе и друштва : приказивање тела у природној, увећаној и умањеној
величини.
Задаци за марљиве и нестрплјиве
2. ГРАФИЧКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ
За лакше међусобно споразумевање у техници и производњи људи графички
комуницирају тј. служе се техничком документацијом. Она се састоји од различитих врста
техничких цртежа, скица, шема и сличних докумената. За сваки предмет који се производи
прво се изради технички цртеж.
Технички цртежи садрже све неопходне податке за израду једног предмета, као што
су изглед и димензије предмета и његових делова, од ког материјала ће бити направљен,
начин његовог састављања и друго.
Технички цртежи морају бити разумљиви, прегледни и прецизно урађени. Да би
технички цртежи били разумљиви у целом свету они се израђују на исти, договорени
тј. стандардизовани начин. Стандардима за техничко цртање одређени су : формати,
размере, дебљине и врсте линија, величине слова и бројева, начини приказивања, итд.
НАУЧИЋЕШ, САЗНАЋЕШ, УПОЗНАЋЕШ :
- Како настаје један производ од идеје до реализације.
- Упознаћеш прибор за техничко цртање и развити вештину његовог коришћења.
- Научићеш како да прикажеш своју идеју помоћуједноставних техничких цртежа.
12
ГРАФИЧКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

13. 2.1. ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ
Када жели нешто да направи, човек прво размишља, и тако у својој глави створи
идеју.
Вероватно сте и сами размишљали како бисте направили неки нови предмет или нешто
већ виђено али по вама лепше, практичније или оригиналније.
Идеја представља основну замисао о изгледу и функционисању неког предмета,
уређаја или машине.
Да бисмо лакше реализовали идеју потребно је урадити шематски приказ реализације те наше
идеје.
Алгоритам представља шематски приказано, поступно решавање неког проблема,
тока неког процеса или израде неког предмета (Сл.2.1).
Алгоритмом се представља потпуна израда неког предмета од идеје до реализације и то :
рађање идеје, израда скице, израда техничких цртежа и израда предмета.
Сл.2.1 Алгоритам
настајања производа
Вежба
Представите алгоритмом неку своју идеју. То може бити
израда неког новог предмета или надградња постојећег.
13

14. 2.2. ОСНОВНИ ПРИБОР ЗА ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ
Оловке могу имати ‘’ мине ‘’ различитих тврдоћа.
Тврде оловке носе ознаку ‘’Н’’, а меке ознаку ‘’В’’.
Степен тврдоће или мекоће мине означен је бројем
испред ознаке, нпр. 2Н, 3Н, 2В, 3В, итд. Седње тврде
оловке означене су са ознаком ‘’НВ’’ или ‘’F’’. Поред
обичних, дрвених оловака данас се све више користе
и тзв. ‘’патент’’ или ‘’техничке’’ оловке у које се ставља
графитна ‘’мина’’ која може бити различитих тврдоћа и
дебљина. Оловка мора бити увек правилно заоштрена
да бисмо њом, када је то потребно, могли да извлачимо
различите дебљине линија.
Да би технички цртежи били разумљиви и
прецизнији израђују се одговарајућим прибором за
техничко цртање. У тај прибор спадају : папир за цртање,
оловке, резач, гумица за брисање, лењири, троуглови,
угломер, шестар, кривуљари, шаблони и друго (Сл.2.2).
Резач служи за оштрење оловака.
Гумица за брисање служи за брисање оловком исписаних линија. Она треба да
буде мека и увек чиста да не би оштетила папир и остављала трагове на њему.
Лењири и троуглови служе за повлачње правих, паралелних и нормалних линија
Сл. 2.2 Основни прибор за
техничко цртање
2.3. ВРСТЕ ЛИНИЈА У ТЕХНИЧКОМ ЦРТАЊУ
Да би технички цртежи били јасни, прегледни и разумљиви израђују се линијама
различитих дебљина које имају своје посебно значење.
Утехничкомцртањуимамоследећеврстелинија:пунадебела,пунатанка,испрекидана,
дебела црта-тачка-црта, танка црта-тачка-црта, линија извучена слободном руком (Сл.2.3).
14
Присети се који си
прибор за цртање до
сада користио и која му је
намена.
на цртежима и материјалима. Најчешће се користе обичан
(раван) лењир и троуглови који могу имати различите углове
од 90°, 30° и 45°. Они имају милиметарску поделу на једној
од ивица, па се њима и мере дужине.
Шестар служи за цртање кружних линија и преношење
мера са цртежа на материјал. Шестар мора да је увек
исправан што подразумева да је добро притегнут и да му је
мина добро зарезана.
Угломер служи за мерење углова при изради
техничких цртежа.
Поред набројаног ручног прибора, данас се за техничко
цртање све више користе рачунари.

15. Пуна дебела линија служи за означавање видљивих ивица (контура) предмета.
Пуна танка линија се користи за исписивање помоћних котних линија, котних линија и
шрафура.
Испрекиданом линијом приказују се невидљиве ивице предмета.
Дебелом црта-тачка-цртом приказују се места пресека или скраћења.
Танком црта-тачка-цртом приказују се осе или симетрале.
Линија извучена слободном руком служи за означавање прекида, прелома или пресека
нацртаних предмета, као и за цртање скица (Сл.2.4).
Сл. 2.4 Врсте линија у техничком
цртању :
1. Пуна дебела 2. Пуна танка 3.
Испрекидана 4. Танка црта тачка
црта 5. Дебела црта тачка црта 6.
Линија извучена слободном руком
Сл 2.3. Врсте линија
15
Вежба
Представите алгоритмом неку своју идеју. То може бити
израда неког новог предмета или надградња постојећег.

16. 2.4. ФОРМАТИ ПАПИРА
Сви технички цртежи раде се на одређеним форматима (величинама) папира.
Основни формат у техничком цртању је формат А0 (А нула). Овај формат је величине 841
Х 1189 mm. Мањи формати се добијају половљењем овог формата (Сл.2.5).
Сл. 2.5 Формати папира за техничке цртежа
2.5. ТЕХНИЧКО ПИСМО
Речи, бројеви и сличне ознаке на
техничким цртежима исписују се техничким
писмом у складу са одређеним стандардима
који прописују њихов изглед, величину,
размак, однос између великих и малих слова
и друго (Сл.2.6).
Сви елементи техничког писма морају бити
јасни и читљиви.
ФорматвашесвескезаТехничкоиинформатичко
образовање је А4 и износи 210 Х 297 mm. Ако
се цртежи уоквирују, оквир се уцртава 5 mm од
ивице цртежа. Код формата А3, А4, А5 и А6
оквир је удаљен од леве ивице 20 mm због
коричења.
Треба знати . . .
16 Сл.2.6 Техничко писмо - латиница

17. Сл.2.6 Техничко писмо - ћирилица
Ученици петог
разреда треба
да науче како
се исписује усправно техничко
писмо јер је оно лакше за
исписивање.
17
На првој страни у свесци, коју сте оставили
празну, испишите техничким словима :
назив школе, техничко и информатичко
образовање, ваше име и презиме, разред и
одељење, школску годину.
2.6. СКИЦА И ЊЕНА ПРИМЕНА
Скица је цртеж који се црта слободном руком
(Сл.2.7.). Због једноставности при цртању, скица
се црта пре техничког цртежа. Сврха јој је да се на
У техничком цртању имамо две врсте техничких
писама :
- усправно техничко писмо које се исписује под углом
од 90° и користи се у грађевинарству и архитектури.
- косо техничко писмо које се исписује под углом под
75° и користи се у машинству.
једноставан и упрошћен начин брзо забележе одређене замисли, које се касније разрађују
техничким цртежима. Црта се, дакле, само оно што је значајно за приказ изгледа и величине
предмета.
Сл.2.7 Скица кухињске даске за резање
Вежба
25
300
380
30
60
107

18. Скица се од техничког цртежа разликује само по томе што јој линије нису потпуно
праве и не морају бити нацртане у одређеној размери, што значи да за израду скице важе
основна правила техничког цртања.
Све линије скице цртају се тако што се оловка вуче слева надесно (хоризонталне
линије) и одозго надоле (вертикалне линије). Све се црта танким линијама да би се на
крају контурне линије подебљале и котирале.
Вежба
Скицирај у свесци кутију шибица или неки предмет по сопственом избору.
2.7. ОЗНАЧАВАЊЕ МЕРА НА ТЕХНИЧКОМ ЦРТЕЖУ (КОТИРАЊЕ)
Да бисмо неки предмет могли да направимо и боље сагледамо морамо на
техничком цртежу имати његове димензије (дужину, ширину, висину тј. дебљину,
пречнике рупа и отвора, итд.).
Котирање представља уписивање стварних (природних) мера (димензија)
нацртаног предмета на техничком цртежу.
Мере на техничком цртежу означавају се помоћу елемената за котирање. Ти елементи
су : помоћне котне линије, котне линије, котне стрелице и котни број (Сл.2.8).
Котирање се врши пуним танким линијама.
Помоћне котне линије су продужеци нацртаних ивица предмета између којих се
врши котирање. Помоћне котне линије од врха стрелице обавезно прелазе 1 до 2mm.
Котна линија дугачка је колико износи растојање које се котира. На крајевима котне
линије налазе се котне стрелице које додирују помоћне котне линије.
Котне стрелице се цртају на крајевима котне линије и својим врховима додирују
помоћне котне линије. Цртају се у правцу котне линије и супротног су смера. Крајеви котних
стрелица се цртају уз котну линију.
Сл.2.8 Елементи кота
18

19. 19
Сл.2.9 Котирање : а) исправно, б) неисправно
Ако између котних стрелица има мало места за уписивање котног броја он се ставља
споља , на продужетку котне линије (Сл.2.10а).
а)
б)
Сл.2.10 Начини котирања : а) малих одстојања, б) полупречника
а) б)

20. 20
Уместо котних стрелица могу се уписивати тачке и косе цртице (Сл.2.11).
Сл.2.11 Котирање цртицама и тачкама
Сл.2.12 Котирање кругова
Котни бројеви на техничким цртежима
означавају мере означене у милиметрима.
Ради боље прегледности ознака ‘’mm’’ се не
уписује поред бројева. Котни бројеви исписују
се изнад котне линије, на средини линије.
Величина котних бројева у оквиру једног
цртежа треба да је иста. Котни бројеви зависно
од правца котних линија, морају бити тако
исписани да се читају слева надесно и одоздо
навише (Сл.2.13).
Сл.2.13 Начин уписивања котних бројева
Кодмалихрастојањаинаполупречницима
круговакотнибројевисеуписујунапродужецима
котне линије и полупречника где се испред
броја уписује латинично слово R (Сл.2.10б).
за котирање пречника ваљкастих тела, испред
котног броја ставља се знак за пречник (ф), који
се чита ‘’фи’’ (Сл.2.14).

21. 21
Сл.2.14 Котирање ваљкастих предмета
Сл. 2.15 Начини котирања : а) редно, б) паралелно, в) комбиновано
Котирање величина се врши на три начина : редно, паралелно и комбиновано (Сл.2.15).
а)
б)
в)
Исправно котирање са
прегледним ознакама и тачно
унетим бројевима, најважније
је у техничком цртању јер
од тога зависи тачна израда
предмета.
Треба знати . . .
Вежба
Прибором за цртање нацртај
и котирај предмет који си
претходно скицирао.

22. 22
2.8. РАЗМЕРА ( МЕРИЛО )
Многи предмети које треба нацртати често су толико велики или исувише мали да их
је тешко нацртати на техничком цртежу у природној величини (зграде, мостови, машине,
возила, делови часовника или неког механизма, итд.). због тога се велики предмети у
природи на техничким цртежима морају умањити а мали увећати.
Размераилимерилојеодносдимензијапредметаприказаногнацртежуидимензија
које предмет има у природној величини.
Предмети могу бити нацртани на техничком цртежу :
- у природној величини, и то означавамо са R 1:1
- увећани : R 2:1, 5:1, 10:1, итд.
- умањени : R 1:2, 1:5, 1:10, итд. (Сл.2.16).
Сл.2.16 Део предмета
нацртан у размери 1:1, 1:2 и 2:1
Треба запамтити да први број код размере увек означава димензије предмета на
цртежу, а други у природи. На пример : ако дужину од 30 mm у природи, цртамо на цртежу
у размери 1:2 она ће износити два пута мање, тј.15 mm.
Веома је важно напоменути да без обзира у којој размери (мерилу) израђујемо цртеж, на
њему увек уписујемо природне димензије (мере).
Вежба
Нацртај кутију шибица или неки други предмет по сопственом избору
у размери 1:1, 1:2 и 2:1.
Природна величина R 1:1 Умањена величина R 1:2 Увећана величина R 2:1

23. 23
2.9. ПРИКАЗИВАЊЕ ПРЕДМЕТА ТЕХНИЧКИМ ЦРТАЊЕМ
Предметиимајутридимензијеидабисештовернијеприказалинадводимензионалном
листу папира, користи се неколико начина приказивања или пројектовања.
Постоје више начина за приказивање предмета техничким цртањем. Најчешће се
користе два : приказивање помоћу погледа (правоугаоно или ортогонално пројектовање)
и просторно приказивање (аксонометријско пројектовање).
Правоугаона (ортогонална) пројекција приказује се помоћу више погледа, тако
што се предмет посматра под углом од 90°. Сваки предмет можемо приказати помоћу
шест погледа : поглед спреда, отпозади, слева, сдесна, одозго и одоздо, међутим обично
се приказује три основна погледа : поглед спреда, са стране и одозго. (Сл.2.17 и 2.18).
Сл.2.17а.
Поступак приказивања
правоугаоне пројекције
у три погледа :
1. Поглед спреда,
2. Поглед са стране,
3. Поглед одозго
Сл.2.18. Правоугаона (ортогонална) пројекција
Сл.2.17b. Пример правоугаоне
пројекције ваљка

24. 24
Овакав начин приказивања предмета један је од начина који се највише користи
у техничком цртању.
Пројекције (погледи) се котирају по правилима техничког цртања.
Просторно приказивање предмета (аксонометријско пројектовање) се приказује
помоћу више пројекција : коса, изометријска, диметријска пројекција и централна
перспектива.
Цртежи рађени оваквим поступком цртају се тродимензионално па самим тим дају
најприроднији изглед предмета.
Коса пројекција има нагиб бочних ивица од 45° или 60°. При томе се оне скраћују
за ½ или1/3 стварне дужине, односно одговарајуће размере. Предња страна тј. висина
и ширина се цртају у стварној (природној) величини. Користи се доста за скицирање
предмета (Сл.2.19).
Изометријска пројекција има исти нагиб предње и бочне ивице од 30°, а све
димензије се цртају без скраћивања, у стварној величини, односно одговарајућој размери..
због тога је веома погодна за приказивање димензија предмета (Сл.2.20)
Сл.2.19 Коса пројекција
4545
Диметријска пројекција се црта тако што се бочне ивице предмета цртају под углом
од 42°, док су предње ивице заокренуте за 7°. Бочне ивице се умањују за 1/2 (Сл.2.21).
Сл.2.20 Изометријска пројекција

25. 25
7
42
Цртеж у перспективи карактерише то да му хоризонталне паралелне ивице
предмета нису паралелне на цртежу, већ ако их продужимо у недоглед, теже да се споје у
једној тачки. Најчешће се користе за приказивање грађевинских објеката (Сл.2.22).
Сл.2.21. Диметријска пројекција
Сл.2.22. Перспектива
Вежба
Нацртај кутију
шибица или неки
други предмет по
задатку наставника
или по сопственом
избору у претходно
приказаним
пројекцијама.
2.10. ВРСТЕ ТЕХНИЧКИХ ЦРТЕЖА
Технички цртежи се разликују према садржају и према намени.
Према садржају цртежи могу бити : склопни и детаљни.
Према намени технички цртежи могу бити : радионички, монтажни, шематски, патентни,
поруџбени, итд.
2.10.1. СКЛОПНИ ЦРТЕЖ
Склопни цртеж приказује како изгледа неки предмет када је склопљен (састављен)
од својих саставних делова (Сл.2.23).

26. 3
2
1
Сл. 2.23 Склопни цртеж
По правилу склопни цртежи се не котирају, већ се на њих исписују само позициони
бројеви, којима се означавају поједини делови предмета – позиција (детаљи) од којих је
он састављен. Ови бројеви увек су крупнији и тамнији од котних бројева и подвлаче се
дебелом цртом. Да би се показало којим деловима припадају црте испод позиционих
бројева показним линијама везују се са одговарајућим деловима нацртаног предмета.
Склопни цртежи при дну оквира имају заглавље и саставницу. То су табеле које
служе за уписивање података потребних за лакше коришћење цртежа (Сл.2.24).
26
2
1
Сл. 2.24. Заглавље (1) и саставница (2) на склопном цртежу
3
2
1

27. 27
2
1
Заглавље склопног цртежа (1) садржи податке о размери (мерилу), називу
нацртаног предмета и редни број цртежа тог предмета. Изнад тога могу се налазити подаци
о називу предузећа и имена лица која су учествовала у конструкцији (пројектовању),
цртању и контроли цртежа. (Сл.2.25).
Сл.2.25. Школско заглавље (1) са саставницом (2).
Саставница (2) се налази изнад заглавља и чини његов саставни део. Садржи попис
делова (позиција), број комада истог дела и материјал од кога је део израђен. Позициони
бројеви се по правилу уписују у саставници по редоследу одоздо нагоре.
Данас се сложени технички
цртежи као што су цртежи
: грађевинских објеката,
аутомобила, авиона, итд.
израђују помоћу рачунара.
За то се користе посебни
рачунарски програми као
што су : Auto Cad, 3D Houm,
Corel Draw, Visio, itd.
Треба знати . . .
Сл.2.26 Детаљни цртеж
По правилу за сваки део предмета црта се посебан детаљни цртеж, што није случај
код школских и једноставних цртежа.
Детаљни цртеж такође има своје заглавље које садржи : податак о размери,
позициони број, назив дела, назив предмета коме део припада, податке о материјалу од
кога се део израђује и број комада тога дела потребних за израду предмета.
Монтажни цртеж показује како се неки предмет или технички уређај склапа
(монтира) од својих саставних делова.
Савет
Идеју коју си приказао
скицом, сада прикажи
склопним и детаљним
техничким цртежом.
2
1
2.10.2. ДЕТАЉНИ ЦРТЕЖ
Детаљни цртеж приказује само један део предмета
(један детаљ, позицију) са свим неопходним димензијама
за израду тог детаља, што значи да се котира (Сл.2.26).

28. 28
2.11. МОДЕЛ И МАКЕТА
Пре израде неког новог производа нпр. машине, уређаја, аутомобила, авиона,
грађевинског објекта (тржног центра, моста ...) итд, неопходно је прво израдити модел или
макету истог (Сл.2.27).
Модел представља умањено израђен производ са свим
карактеристикама правог. Он служи да се на њему провери замисао
конструктора. На моделу се поред визуелног изгледа сагледава и
његова намена, функционалност, издржљивост, квалитет материјала
од којих је направљен, итд.
Израда модела је најважнија за инвеститора, тј. оног ко улаже
свој новац у израду тог новог производа, који пре почетка серијске
производње мора бити сигуран у исплативост истог.
Први израђени модел није и коначан, већ се он усавршава
и надограђује после одређених испитивања и стручних анализа и
консултација.
Макета је врста модела, и то најчешће неког грађевинског
Пронађи и донеси
цртеж, слику или
фотографију модела
или макете коју би
желео израдити.
1. Шта све садржи технички цртеж ?
2. Шта је алгоритам и чему служи ?
3. Наброј основни прибор за техничко цртање ?
4. Које врсте линија имамо у техничком цртању ?
5. Шта су то формати папира и који формати постоје ?
6. Које врсте техничких писама имамо ?
7. Шта је скица ?
8. Шта је котирање и који су то елементи кота ?
9. Шта је мерило (размера) ?
10. Објасни правоугаону (ортогоналну) пројекцију .
11. Објасни косу пројекцију .
12. Објасни изометријску пројекцију .
13. Објасни диметријску пројекцију .
14. Објасни цртеж у перспективи .
15. Која је разлика између склопног и детаљног техничког цртежа ?
16. Шта се пише у заглављу а шта у саставници техничког цртежа ?
17. Шта је модел а шта макета ?
Питања:
објекта или насеља (тржни центар, кућа,
мост, солитер, хотел, црква, итд.).
Ви ћете у почетку израђивати
моделе и макете већ виђених производа,
док ћете касније реализовати сопствене
идеје и замисли. При томе морате водити
рачуна да модел који ћете израдити буде
функционалан, препознатљив, естетски
леп и употребљив при евентуалној правој
изради.

29. ИНФОРМАТИЧКЕ
ТЕХНОЛОГИЈЕ
3

30. - Понови информатичко градиво ако си похађао изборну
наставу ‘’ Од игре до рачунара ‘’.
- Ако код куће имаш рачунар, откри и укратко опиши његове
најважније техничке карактеристике. Важни су подаци :
радна фреквенција микропроцесора (MHz,GHz), капацитет
радне меморије (MB), капацитет хард диска (GB)... Такође
запиши који оперативни систем имаш и које програме на
њему најчешће користиш.
за марљиве и нестрпљиве
НАУЧИЋЕШ, САЗНАЋЕШ, УПОЗНАЋЕШ :
- Сазнаћеш називе и функцију основних и допунских уређаја рачунара
- Научићеш да укључиш рачунар и користиш тастатуру, миш и неке допуске уређаје.
- Научићеш да користиш рачунар за исписивање текста и цртање једноставних
техничких цртежа.
ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
3. ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
Време у коме живимо обележено је информатичком и комуникационом
технологијом.
Када кажемо информатика и рачунарство ту се пре свега мисли на употребу рачунара
(компјутера) у свим сферама живота. Савремени живот просто не би могао да се замисли
без употребе рачунара.
Термин информатика потиче од речи информација (information).
Савремени рачунари великом брзином обрађују огромне количине информација на
различите начине. Њихов настанак везан је за вековну човекову тежњу да процес рачунања
олакша, убрза га и учини тачнијим. Касније се тај опсег коришћења рачунара проширио на
све поре људског деловања.
Масовна примена рачунара довела је до тога да се они који не умеју да користе
рачунар сматрају неписменим.
30

31. 3.1. ПРИМЕНА РАЧУНАРА
Рачунари имају веома велику примену и то :
у обради текста, цртању и обради цртежа, обради
слика, обради звука, комуникацији, изради табела
и прорачуна, бази података, мултимедијалној
примени, обради видео записа, анимацији, забави
и разоноди, итд.
Скоро сва ова подручја су међусобно
повезана.
Дабипостављенизадатакбиореализован
потребно је имати физичке компоненте које
сачињавају рачунар – хардвер – (Hardware)
и неки од програма – софтвер (Software).
Сви рачунари данас раде у тзв. Windows
окружењу, користећи најчешће Windows XP,
Windows 98…
Данашњи рачунари се највише користе за
обраду разних писаних докумената у којима текст
можемо комбиновати са сликама, дијаграмима или
табелама. Тада се користе програми за обраду
текста од којих је најкоришћенији Word, и за израду
табела са одређеним прорачунима где се најчешће
користи Exel.
Програмизацртањенарачунаруомогућавају
тродимензионално цртање веома сложених
предмета, машина, склопова, итд. као и за израду
пројектне документације. Израђени цртежи се
могу штампати штампачима или специјалним
техничким цртачима – плотерим.Обрада слика
и фотографија урађених дигиталним апаратом,
на рачунару омогућавају за то специјално
направљени програми.
Рачунариимајувеликуприменуиумеђусобној
комуникацији њихових корисника. Два или више
рачунара могу мећусобно размењивати податке
ако су повезани у рачунарску мрежу. Таква мрежа
може бити локална, нпр. повезивање свих рачунара
у Кабинету за информатику, и она се повезује
мрежним картицама, или је шире распрострањена
(на цео континент) те се повезује модемом преко
телефонске линије (интернет веза).
Опиши укратко најважније
техничке карактеристике
твог кућног рачунара ( радна
фреквенција микропроцесора,
капацитет радне меморије,
капацитет хард диска ...) које си
писмено припремио, по налогу,
пре почетка ове области.
Наведи који оперативни систем
се налази у твом кућном
рачунару и које програме
најчешће користиш.
Рачунари имају и широку мултимедијалну примену, нпр. у графичком дизајну,
презентацији разних производа, филмском и музичком стваралаштву, итд.
Данашња савремена индустрија не би могла да се замисли без рачунара. Читави
процеси производње су комјутеризовани и самим тим обављају се аутоматски, без учешћа
људске руке. Рачунари управљају и роботима који, за разлику од човека, веома прецизно
и без умора непрекидно понављају исту радњу (Сл.3.1).
31

32. 32
Рачунари имају веома велику примену
у чувању разних података и информација у
тзв. базама података. Некада је за то било
потребно веома много папира, простора за
чување, као и времена да се до одређеног
податка дође.
Рачунари се користе и за разоноду и
игре. Велком избору игара , на тржишту, које
имају велику интерактивност, квалитетан звук
и тродимензионалну анимирану графику,
тешко је одолети.
Применарачунараиинформатике,коју
смо набројали, само је један делић онога где
се она може користити : од школе, факултета,
библиотеке, индустрије, медицине, у војне
сврхе, саобраћају, до космоса.
Сл.3.1 ‘’Асимо’’- први јапански робот дипломата
Сл.3.2 Електролуксов
робот усисивач
Сл.3.3 Сонијев ‘’Аибо’’ роботски пас
3.2. РАЧУНАРСКИ СИСТЕМ
Рачунарски систем, односно рачунари, су електронске машине које обрађују
улазне информације (податке или наредбе) и од њих производе излазне информације
(резултате).
Донеси и представи на школском рачунару
твоју омиљену игрицу која је на тебе оставила
посебно снажан утисак.

33. Рачунарски систем сачињавају :
- машински део рачунара (хардвер)
- програмски пакети (софтвер)
- прикључни уређаји.
Рачунарски систем ради у четири фазе и то :
- улаз података
- обрада података
- чување података и
- излаз информација.
Структура рачунарског система је приказана на слици 3.4.
33
Сл.3.4 Структура рачунарског система
Аритметичкологичкајединицаизвршаварачунскеилогичкеоперације(сабирање,
одузимање, дељење, множење, поређења, померање бројки улево и удесно).
Меморијска јединица представља интегралну компоненту рачунара и служи за
меморисање података и инструкција од којих се састоји програм.
Управљачка јединица управља свим појединачним операцијама у процесу обраде
података.
Улазно – излазна јединица – користи се за размену података између рачунара и
спољног света.
Већ смо казали да софтвер рачунара сачињавају програми по којима рачунар ради,
док хардвер чини његове физичке целине (делове).

34. Поред хардверског система и уређаја, рачунарски систем има и свој основни програм који
управља радом рачунара. Овај део рачунарског система зове се оперативни систем.
У рачунарском систему има и других програма који имају различите намене и зову
се апликациони програми.
Са становишта хардвера, персонални рачунар, чини три основне целине ;
- централна јединица (кућиште рачунара)
- монитор
- тастатура са мишем.
Сл.3.4. Савремени рачунар са
додатном опремом : 1. Кућиште,
2. Монитор, 3. Тастатура, 4.
Миш,5.Штампач,6.Звучници,7.
Модем, 8. Џојстик, 9. DVD-ROM
уређај, 10. CD-RW уређај, 11.
Оптички дискови, 12. Дискетна
јединица, 13. Видео камера,
14. Дигитални фотоапарат, 15.
Слушалице с микрофоном, 16.
Скенер.
Централна јединица рачунара састоји се од кућишта у коме се налазе :
- основна (матична) плоча
- контролери
- портови
- диск (Хард диск)
- дискетна јединица
- графичка и звучна картица
- извор напајања, итд. (Сл.3.5).
Сл.3.5. Унутрашњост рачунара
Кућиште је заштитна метална кутија у којој
се налазе сви важни делови рачунара који су
међусобно повезани.
Постоје три типа кућишта : десктоп, мини (миди)
тауер и тауер (tower), (Сл.3.6 и 3.7). Десктоп
је кућиште на коме стоји монитор рачунара и
ређе се користи. Кућишта мини тауер и тауер
обично стоје у столу или испод стола а монитор
на столу. За кућне потребе обично се користи
мини тауер.
34
Сл.3.6 Кућиште
рачунара-десктоп

35. ► Извор напајања је саставни
део кућишта рачунара. Он обезбеђује
напајање електричном енергијом свих
делова рачунара. На њему се налази
вентилатор који струјањем ваздуха
хлади делове у кућишту рачунара.
Изненадним нестанком струје рачунар
престаје да ради па може доћи до
оштећења његових делова, података
на диску или угрожавања неког
важног процеса рада (нпр. у болници,
банци, пошти, фабрици, итд.). Да би
се то спречило, користе се уређаји
за непрекидно напајање (УПС) који
омогућују да у случају изненадног
нестанка струје рачунари наставе са
радом неко извесно време.
Сл.3.7 Кућиште рачунара-мидитауер
35
► Основна (матична) плоча
је танка, правоугаона штампана плоча
која држи и повезује електронске делове
рачунара (Сл.3.8). На њој се налазе
: процесор, меморија, кеш меморија,
магистрале, скуп чипова који контролише
рад рачунара, прикључци (слотови) за
додатне картице, контролери за дискове
и дискетне јединице и прикључци за
повезивање рачунара с другим уређајима
(портови). Сл.3.8 Основна (матична) плоча
► Процесор (микропроцесор – CPU)
је најважнији део микрорачунара (Сл.3.9). У
њему се извршавају све рачунске и логичке
операцијеикомандекојесузадатепрограмом.
Он обавља основну обраду података и
управља радом свих делова рачунара.
Најважнија карактеристика процесора је
његова брзина и изражава се у MHz и GHz
(мегахерцима и гигахерцима). Данашњи
рачунари имају брзину од 1.4 ... 5 GHz...
Најпознатији произвођачи микропроцесора
су INTEL, AMD, CYRIX, MOTOROLA, итд.
микропроцесор на себи има вентилатор који
га хлади.
Сл.3.9 Процесор

36. ► Меморијаједеорачунаракојисекористи
за меморисање (памћење) унетих података и
инструкција, њихову даљу обраду и издавање
(Сл.3.10). Постоје три типа меморије : RAM,
ROM и KEŠ (cashe). RAM је врста привремене
меморије јер ако не снимимо податке унете у
њу искључивањем рачунара они се губе. У
RAM меморију корисник може да уписује и
мења садржај и да га чита. Данашњи рачунари
имају RAM меморију од 250 MB (мегабајта),
512 MB, 1 GB... ROM меморија се користи за
ускладиштење програма и података док је
рачунар искључен. То су пре свега фабрички
програми за пуштање рачунара у рад и рад
самог система. KEŠ меморија је супербрза
меморија. Она се користи за приступ често
коришћеним подацима у рачунару. Величина
ове меморије данас је 512 KB (килобајта) па
на више...
► Магистрала (BUS) је комуникациони
пут помоћу кога се размењују информације
међу компонентама рачунара.
► Контролери су уређаји за повезивање
и прикључивање било ког уређаја на рачунар.
Они управљају функцијама прикљученог
уређаја тако да не мењају значење података
који пролазе кроз њега.
► Пркључци (слотови) представљају
стандардизована прикључна места која
служе за прикључивање додатних уређаја,
званих картица. Постојање картица у
рачунару омогућује врло једноставну замену
и надоградњу рачунара. У рачунару је
уграђено више картица : графичка, звучна,
мрежна, FM и FMV картица.
► Графичка картица омогућава
припрему и пренос слике на монитор
(Сл.3.12). То је уређај који дигиталне
сигнале у рачунару претвара у аналогне
којима се слика исцртава на екрану
монитора.
► Звучна картица има задатак да звук
снимљен у дигиталном облику у рачунару
претвори у аналогни облик тако да може
да се репродукује у звучницима (Сл.3.13).
Она омогућује репродукцију аудио CD
дискова са рачунара. На звучној картици се
обично налазе прикључци за џојстик палицу,
микрофон и звучник.
Сл.3.10 Меморија
Сл.3.11 Флеш меморија
Сл.3.12 Графичка картица
Сл.3.13 Звучна картица
36

37. 37
► Мрежна картица (мрежни адаптер)
омогућава повезивање рачунара на локалну
рачунарску мрежу (Сл.3.14). Рачунари
се повезују посебним кабловима који се
спајају на одговарајуће прикључке мрежних
картица. Данас се користе мрежне картице
са UTP прикључком.
► FM картица је радио пријемник који
омогућује пријем радио програма за време
рада рачунара (Сл.3.15).
► TV картица омогућава пријем
телевизијског програма помоћу рачунара и
коришћење видео рекордера.
► FMV картица (факс модем)
омогућава повезивање два или више
рачунара телефонским линијама, на велике
даљине.Најчешћесекористизаповезивање
рачунара на интернет, слање и примање
електронске поште, као телефонска
секретарица, итд.
► Портови (прикључци) су посебна
прикључна места која служе за повезивање
других (спољних) уређаја који имају
стандардне прикључке на рачунару
(тастатура, миш, штампач, и др.). Постоје
две врсте портова: серијски и паралелни.
Сваки рачунар мора да има бар два серијска
и један паралелни порт. Портови се обично
налазе са задње стране рачунара
► Диск (Hard Disk) је главни уређај за
чување података и програма у рачунару
(Сл.3.16). Састоји се од више танких кружних
плоча на чијим је површинама нанет танак
слој феромагнетног праха. Плоче се окрећу
веома великом брзином између уписно-
читајућих глава које својим магнетним
пољем померају феро магнетни прах и
тако праве или читају запис. Данашњи хард
дискови имају капацитете 50 GB ... 250 GB
...
► Дискетна јединица (Floppy Disk
drive) је уграђена са предње стране
кућишта рачунара и има отвор у који се
убацује дискета (Сл.3. 17). Дискета (Floppy
Disk) спада у спољну меморију и служи за
Сл.3.14 Мрежна картица
Сл.3.15 TV-FM Картица
Сл.3.17 Floppy disk drive
Сл.3.16 Харддиск

38. 38
чување података мањег обима. Данас
се користе дискете од 3.5’’ (‘’ – инча ),
капацитета од 1.44 MB. Дискета је танка
кружна намагнетисана плоча смештена у
пластични омотач. Подаци се на дискети
могу записивати и брисати.
► Уређаји за употребу
оптичких дискова:
CD-ROM и CD-RW- читач и резач
дискова
DVD-ROM и DVD-RW – читач и
резач DVD – иа.
Користе се технологијом
записивања (резања) и / или читања
података ласерским зраком на оптичком
диску у облику пластичне кружне
плочице (Сл.3.18 и 3.19). Веома много
се примењују због великог мемеоријског
капацитета, ниске цене, велике брзине
снимања и коришћења података.
Капацитет једног оптичког диска износи
од 650 MB ... 800 MB ..., а брзина читања
података износи око 10 MB ... у секунди.
► Мониторјенајважнијиизлазниуређајрачунара(Сл.3.20и3.21).Прекоњегасеобавља
комуникација између корисника и рачунара. Данас постоје две врсте монитора: монитори
с катодном цеви – CRT монитори и монитори са равним екраном – LCD – монитори.
Монитори могу бити различити и по величини екрана. Данас се најчешће користе монитори
од 15’’, 17’’, 19’’, 21’’. Графичка картица и монитор треба да обезбеде добру резолуцију за
рад. Резолуција представља размак између две суседне тачке на екрану монитора. Једна
од резолуција која се данас користи код монитора је 1280* 1024 пиксела
Сл.3.18 CD-ROM
Сл.3.19 DVD
Сл.3.20 DTK монитор Сл.3.21 Монитор LCD Hercules

39. 39
ТАСТАТУРА
► Тастатура је најважнији и најкоришћенији улазни уређај рачунара (Сл. 3.22).
Смештена је у кућишту од тврде пластике.
На тастатури разликујемо групе тастера и то: алфанумеричке тастере, функцијске
тастере, нумеричке тастере, контролнe тастерe и тастере са специјалним знацима.
У централном делу тастатуре се налази алфанумерички део који чине тастери за унос
текса, бројева и интерпукцијских знакова ( запета, тачка, знак питања, наводници, итд.).
На овом делу тастатуре се налазе и тастери:
Tab – служи за увлачење текста
Caps Lock - тастер за писање великих слова
Shift – се држи притиснут да би куцали велика слова или интерпукцијске знакове
Space – служи да се направи размак измећу речи
Alt, Ctrl – ови тастери када се користе у комбинацији са другим тастерима добијају
посебно (друго) значење
Enter – код уноса текста служи за прелазак у нови ред, или за потврђивање унете
команде
Baskspace - брише по један написани знак уназад.
У горњем делу тастатуре налази се 12 функцијских тастера (F1, F2, F3, ... F12)
који најчешће служе за скраћено активирање одређених команди и тиме олакшава рад
са програмом. У овом делу тастатуре (крајње лево) налази се тастер Esc који служи за
излазак из многих програма или за затварање менија који је отворен.
Esc
Tab
Caps Lock
Shift
F1-F12
Enter
Alt
Ctrl
Print Screen / SysRq
Sroll Lock
Pause / Break
Insert-Home-Page Up
Delete-End-Page down

40. У десном делу делу тастатуре налази се нумерички део. Овај део тастатуре се
користи за унос бројева и основних рачунских операција ( +,-,*,/). Овом сету знакова додат
је и тастер Num Lock који служи за укључивање и искључување нумеричке тастатуре.
Када је искључен овај тастер, тастери на нумеричком делу попримају друге функције.
Те функције су означене ( исписане) на самим тастерима. На пример, када нумеричка
тастатура није укључена :
тастер са бројем 7 – има функцију Home – најчешће враћа курсор на почетак реда
(курсор је показивач на екрану – вертикална цртица која блинка)
број 1 – End – враћа курсор на крај реда
број 9 – Pg Up – омогућава померање курсора за висину једног екрана навише
број 3 – Pg Dn - омогућава померање курсора за висину једног екрана наниже
У овом делу тастатуре налази се још један Enter тастер.
Између словног и нумеричког дела тастатуре , налазе се контролни тастери. Ту се
налазе тастери за померање курсора кроз текст :
горе (Up)
лево (Left)
десно (Right)
доле (Down).
Изнад ових тастера налазе се тастери са специјалним знацима као што су :
Insert – користи се за уметање текста при чему се постојећи текст размиче да би направио
места новом тексту, или када се новоуписани текст преписује преко старог текста.
Delete – брише симбол испред кога се налази курсор или свега онога што је означено
Home, Page Up, End, Page Down (већ објашњено).
Изнад ових тастера налази се три тастера :
Print Screen – код неких програма преноси садржај екрана на штампач, или у
комбинацији са наредбом Paste служи за сликање тренутног изгледа екрана
Scroll Lock – има различите функције у различитим програмима
Pause или Break – Привремено зауставља извођење појединих команди програма с
могућношћу поновног наставка.
40
Сл.3.22 Тастатура рачунара

41. ► Миш (Mouse) је улазни уређај и служи за
показивањеиизборобјектанарачунару(Сл.3.23).
Састоји се од пластичног кућишта прилагођеног
облику држања у шаци, куглице која прати
померање миша по равној подлози и дотиче
два унутрашња ваљка за померање стрелице
вертикално и хоризонтално, и два до три тастера
на горњој страни. Покретањем миша по подлози,
покреће се и стрелица (показивач) по екрану
монитора. Када стрелица покаже на одређену
икону (сличицу), мени или прозор, ми тада брзо
притиснемо и отпустимо (кликнемо) леви тастер
миша. Тиме се икона, мени или прозор активира
(отвори), исто као да смо прстом притиснули
одређени тастер. Постоје две врсте мишева :
механички и оптички. За разлику од механичког,
који смо већ објаснили, оптички миш се користи
уз помоћ специјалне подлоге. Мишем је веома
једноставно руковати.
Левим тастером миша задају се команде
на три начина :
- Показивач миша поставимо на жељену команду
и кратко притиснемо тастер миша (кликнемо),
при чему се жељена команда извршава.
- Двоструки притисак на тастер миша (двоклик)
користи се када хоћемо да отворимо жељену
опцију.
- Држањем тастера миша, док се миш помера,
вршимо померање икона, делова текста, табела
и слика на екрану.
Десни тастер миша се мање користи. Овим
тастером се обично отвара скривени мени, када
кликнемо на празну површину екрана.
41
Сл.3.23 Миш
► Штампач (Printer) је излазни уређај који
нам омогућава да резултате обраде на рачунару
(текст, бројеве, табеле, графике, слике, цртеже,
итд.) прикажемо на папиру, графофолији или
некојдругојврстиподлоге.Главнекарактеристике
штампача су : брзина штампања и квалитет
отиска. Постоје три врсте штампача који се данас
користе : ласерски, матрични и штампачи са
млазницом.
► Ласерски штампачи имају извор ласерских
зрака који се укључује и искључује (Сл.3.24).
Ласерски зрак се одбија од обртног огледала и
осветљавафотосензитивниваљаккојијепресвучен
фотоосетљивим слојем. Када је ваљак изложен
ласерском зраку, фотоосетљиви слој се мења, што
делује на тонер. Тонер се преноси на папир и тако
настаје слика.
Сл.3.24 Ласерски штампач
Сл. Сл.3.25 Штампач Ink-Jet

42. 42
► Џојстик (Joystick) служи за забаву тј.
играње игрица на рачунару са симулацијом
(вожња аутомобила, авиона, и сл.), (Сл.3.29).
► Плотери су специјални излазни уређаји
за висококвалитетно цртање цртежа већих
димензија на рачунару (Сл.3.28). Плотери могу
прецизно и брзо да прикажу веома сложене
цртеже, графике, илустрације и др. Према начину
рада плотери се могу поделити на : векторске
и растерске. Векторски плотери су плотери са
перима, док су растерски плотери фотоплотери,
електростатички и терминални.
► Скенери су уређаји који служе за
преношење слика или текста на папир (из књиге,
са фотографија, и сл.) или слајда у рачунар
или на штампач (Сл.3.27). Скенери могу бити :
ручни, аутоматски или као скенерске главе
које се монтирају на плотере (цртаче). Скенер
прелази постепено преко слике или текста који
су постављени у њему. Из светлосног извора
емитује светлост која се рефлектује од слике
и прима оптичком делу уређаја који региструје
интезитет и боју на слици, и тако је преноси у
рачунар. Тако пренети текст и слика у рачунар
могу да се додатно обрађују уз помоћ посебних
програма.
► Штампачи са млазницом (Ink Jet) раде
слично матричним, само што немају траку, а
уместо главе за штампање имају цевчице кроз
које се под притиском избацује мастило које се
брзо суши (Сл.3.25). Број млазница одређује
квалитет отиска. Типичан штампач ове врсте има
48 млазница.
► Матрични штампачи раде на истом
принципу као и писаће машине (Сл.3.26).
Глава штампача удара преко траке (Ribbon) по
папиру и оставља траг на месту ударца. Глава
штампача састоји се од ударних иглица (Pin),
које су тако сложене да могу нацртати било који
знак померањем главе лево и десно. Постоје три
врсте главе за матричне штампаче : са 9,18 и 24
иглице.
Сл.3.27 Скенер
Сл.3.28 Плотер
Сл.3.29 Џојстик
Сл.3.26 Матрични штампач

43. 43
► Дигитални фотоапарат служи за
снимање дигиталних фотографија и мањих
видео записа који се могу пренети и даље
обрађивати у рачунару, посебним програмима
(Сл.3.30). Ови апарати уместо филма имају
меморију. Слике из дигиталних апарата могу
сеприказатинателевизору,пренетиурачунар
или одштампати на специјалном папиру
Питања:
1. Који је циљ изучавања информатике и рачунарства ?
2. Како се зове уређај који представља претечу данашњих калкулатора конструисан
око 4500 година пре нове ере ?
3. За које генерације рачунара се везује примена транзистора, интегрисаних кола и
микропроцесора ?
4. Наведи нека од подручја примене рачунара и информатике .
5. Шта чини рачунарски систем ?
6. Шта је Хардвер а шта Софтвер рачунара ?
7. Шта чини Хардвер рачунара ?
8. Објасни један Хардверски део рачунара у коме нисмо чули у досадашњим
одговорима
9. За шта нам служи тастатура и који су њени елементи ?
10. Које врсте мишева за рад на рачунару познајеш, објасни њихов начин рада ?
11. Шта је штампач и чему служи ?
Сл.3.30 Дигитални фото-апара
Сл.3.31 Слушалице са и без микрофоном
Сл.3.32 Звучници