Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Nastavni materijal-priprema-za-cas

10,875 views

Published on

Published in: Education
  • Be the first to comment

Nastavni materijal-priprema-za-cas

  1. 1. ОБРАЗОВНО Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР Окупљени око идеје побољшања квалитета образовног система Наставни материјал Добра припрема за час – успешан час Циљеви и задаци ... Планирање и припремање ... Организација и облици наставе ... Наставне методе ... припремили: Наташа Станисављевић, Јасмина Момчиловић, Зоран Милојевић
  2. 2. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час Садржај 1. ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ У НАСТАВИ ..................................................... 5 ..................... 1.1 Таксономија наставних циљева ................................................. 6 ................. 1.1.1 Знање ................................ ............................................................................... 8 ............... 1.1.2 Схватање и разумевање ........................................................ 9 ........................ 1.1.3 Примена............................................................................ 9 ................................................................ 1.1.4 Анализа и синтеза ............................................................... 9 ............................... 1.1.5 Евалуација ....................................................................... 10 ................................................................ 1.2 Tаксономија циљева у когнитивној области ............................... 11 1.3 Листа глагола коју наставници могу корисити приликом дефинисања циљева, исхода часа или формулисању низова задатака објективног типа (наставни тестови): ..................................................................... 14 ................................................................ 2. ПЛАНИРАЊЕ И ПРИПЕМАЊЕ ВАСПИТНО ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА ............... 15 2.1. Наставни план и програм ........................................................ 15 ........................ 2.2. Планирање васпитно васпитно-образовног рада ................................ ....................................... 22 2.3. Врсте планирања................................................................... 23 ................................................................ 2.3.1. Годишње тематско планирање ................................................ 23 ................ 2.3.2. Оперативно планирање обухвата дидактичко методичку разраду дидактичко-методичку наставних тема на наставне јединице ............................................... 24 ............... 2.3.3. Скраћенице које се могу користити приликом израде оперативног плана (обавезно их приложити уз план): ............................................ 25 ............ 3. НАСТАВНИ ЧАС – појам и типологија ............................................. 30 ............. 3.1. Структура наставног процеса ................................................... 32 ................... 3.1.1. Припремање за рад .............................................................. 32 .............................. 3.1.2. Обрада нових садржаја ......................................................... 32 х ......................... 3.1.3. Вежбање ................................ ............................................................................ 34 ............ 3.1.4. Понављање ......................................................................... 35 ................................................................ 3.1.5. Проверавање и вредновање знања .......................................... 36 ................................ 3.1.6. Етапе наставног часа:............................................................ 36 ............................ 3.1.7. Артикулација часа ................................................................ 37 ................................................................ 3.2. Типологија часова ................................................................. 38 ................................................................ 3.2.1. Часови утврђивања градива ................................................... 39 ................... 3.2.2. Часови понављања и систематизације ...................................... 39 ................................ 3.2.3. Часови проверавања ............................................................. 40 ............................. 3.2.4. Комбиновани часови ............................................................. 40 .............................
  3. 3. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час 4. ОРГАНИЗАЦИЈА И ОБЛИЦИ НАСТАВЕ............................................. 42 НАСТАВЕ ............. 4.1. Фронтални облик рада ........................................................... 42 ........................... 4.2. Индивидуални облик рада ...................................................... 43 ...................... 4.3. Групни облик наставног рада ................................................... 44 ................... 4.4. Рад у паровима ..................................................................... 47 ................................................................ 5. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ ................................................................... 53 ................................................................ 5.1. Метода усменог излагања (монолошка) ..................................... 54 г ................................ 5.2. Метода разговора (дијалошка) ................................................. 55 ................. 5.3. Метода илустративних радова ................................................. 56 ................. 5.4. Метода демонстрације ........................................................... 57 ........................... 5.5. Метода практичних и лабораторијских радова ............................ 59 ода 5.6. Метода писања ..................................................................... 62 ................................................................ 5.7. Метода читања и рада на тексту ............................................... 64 ............... 6. ПРИПРЕМАЊЕ НАСТАВНИКА ЗА ЧАС .............................................. 66 .............. 6.1. Приступ планирању наставе .................................................... 66 .................... 6.2. Непосредна припрема наставника за рад ................................... 69 ................................ 7. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ ПОГОДНЕ ЗА УВОДНИ ДЕО ЧАСА ........................ 71 8. МЕТОДЕ ПОГОДНЕ ЗА СРЕДИШЊИ ДЕО ЧАСА ................................ 81 .................................. 8.1. Игра улога ................................ ........................................................................... 81 ........... 8.2. Студија случаја ..................................................................... 85 ................................................................ 8.3. Екскурзија/истраживање ........................................................ 89 ........................ 8.4. Интервјуисање стручњака ....................................................... 91 ....................... 8.5. Пројекат ................................ .............................................................................. 93 .............. 8.6. Радионица будућност ............................................................. 94 ............................. 8.7. Сценарио техника ................................................................. 94 ................................................................ 8.8. Групна слагалица .................................................................. 98 ................................................................ 8.9. Стој на глави .......................................................................100 ................................................................ 9. МЕТОДЕ ЗА ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА ................................................. .................101 9.1. Мajндмапинг (писање умом) ................................................... ...................102 9.2. Метода 66 (кошнице) ............................................................ ............................103 9.3. Feedback и рефлексија .......................................................... ..........................103 9.4. Методе за рефлексију ........................................................... ...........................103
  4. 4. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час 9.4.1. Муња ................................ ............................................................................... ...............103 9.4.2. Рибарска мрежа ................................................................104 ................................................................ 9.4.3. Размишљања о трансферу ................................................... ...................104 9.4.4. Овде и Сада и Тамо и Тада .................................................. а ..................105 9.4.5. Методе за давање повратних информација ............................. .............................106 ЛИТЕРАТУРА ................................ ............................................................................... ...............108
  5. 5. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час 1. ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ У НАСТАВИ Настава као најсистематичнији облик образовања остварује друштвено прокламоване циљеве. Задаци су утврђени наставним планом и програмом и остварују се кроз садржаје и друге активности које организују школе. Задаци су распоређени у три категорије: материјални, формални и васпитни. Материјални (образовни задатакнаставе је да ученици стекну знања, вештине образовни) знања и навике и да се оспособе да то и примењују у пракси. Међутим, треба увек имати на уму да је запамћивање само једна од компоненти мисаоног развоја. Апсолутизовање материјалних задатака води у крајност која може довести до пренатрпаности наставних програма чињеницама и оптерећења ученика. Наставни програми треба да буду избор најважнијих (а никако свих) садржаја који доприносе образованости и мисаоном развоју ученика. Приликом уношења нових садржаја до којих је наука дошла обавезно дошла, је искључити застареле садржаје из програма. Пр. Образовни циљ наставног програма (Правилник о наставном плану и програму за седми разред основног образовања и васпитања, "Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03 - исправка, 58/04, 62/04 , 58/0 исправка, 79/05 - др. закон и 101/05 - др. закон): стицање знања о језику, књижевности , и медијима релевантним за будуће образовање и професионални развој. Функционални (формални задаци наставе односе се на психички тј мисаони, формални) тј. чулни, вербални, практични, физички развој ученика тј. развој способности. Формалне способности и материјалне задатке наставе не треба посматрати одвојено. Усвајањем знања ученици развијају памћење али је неопходно да они, у том процесу, развију и друге психичке процесе: суђење, уопштавање закључивање, пажњу, машту. Развијање мисаоних штавање, способности ученике оспособљава за доживотно учење што је један од перманентних задатака образовања. Пр. Формални циљ наставног програма (Правилник о наставном Правилник плану и програму за седми разред основног образовања и васпитања, "Службени " гласник РС", бр. 62/03, 64/03 - исправка, 58/04, 62/04 - исправка, 79/05 - др. закон и . 101/05 - др. закон): разумевање појава, процеса и односа у природи на основу знања физичких, хемијских и биолошких закона, модела и теорија. Васпитни задаци наставе нас упозоравају да ученик мора бити припремљен и за активну улогу у животу и критички однос према стварности. Васпитни ефекат је постигнут ако ученик примењује стечена знања у животним ситуацијама. Због тога је врло важно да наставник ради на формирању радних навика и правилног односа према раду, код ученика. И сам наставник својим примером: тачношћу, марљивошћу, марљивошћу уредношћу, самокритичким ставом својом укупном личношћу васпитава ученике. Пр. ставом, ученике Васпитни циљ наставног програма (Правилник о наставном плану и програму за седми разред основног образовања и васпитања, "Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03 . исправка, 58/04, 62/04 - исправка 79/05 - др. закон и 101/05 - др. закон): развијање исправка, одговорног односа према сопственом здрављу и здрављу других.
  6. 6. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час 1.1 Таксономија наставних циљева Многи теоретичари који се баве наставом циљеве образовања и васпитања сматрају најважнијим питањем у образовању. С тим у вези, таксономијама (класификацијама) образовних циљева припада значајно место. Узроке лошег успеха ке ученика многи тумаче управо непрецизно постављеним циљевима и лошом операционализацијом циљева у задатке образовања и васпитања. Под ударом критике школства најчешће су били наставни циљеви. Њима се замерало да су нејасни, уопштени и неинструментални Они нису говорили какви би требало да буду резултати рументални. једног часа и како да наставник утврди да ли су они постигнути. Пр. Циљ наставе . српског језика и књижевности образовање и васпитање ученика као слободне, књижевности: креативне и културне личности критичког ума и оплемењеног језика и укуса личности, („Службени гласник СР Србије - Просветни гласник бр. 5, 1990.). Овакав глобални циљ може се односити на целокупно образовање, на све предмете, свих разреда. Да би разреда се могли оцењивати резултати рада морамо знати какви су циљеви једног часа. часа Дакле, морамо постићи конкретизацију и инструментализацију циљева. То се циљева може учинити кроз: - Прецизни систем циљева хијерархијски уређених (таксономија циљева) циљева - Конкретним и јасним описивањем циљева наставе који неће никога доводити у недоумицу Могуће циљеве за ученике откривамо проучавањем потреба и интересовања ученика. Потребе постоје у когнитивном афективном и психомоторном домену. когнитивном, Неопходно је проверити, пре него што поставимо неки циљ, да ли је тај циљ већ био постављен и постигнут. Таксономије наставних циљева и задатака Наставнику, такође, припада и тај важан, а ни мало лак, задатак да стратешке и уопштене циљеве разрађује и из њих изводи свакодневне, оперативне циљеве. Питањем разраде општих и комплексних циљева бавио се методичар Бењамин Блум са сарадницима, и дао је теоријску концепцију о подели наставних циљева на три области: когнитивне, афективне и психомоторне. Блумова таксономија васпитнообразовних циљева (1965.) има велику практичну вредност и најчешће је коришћена у пракси (поред ње постије и друге таксономије). Овај инструмент може помоћи наставнику у планирању наставе постављању циљева које треба остварити на часу, наставе, оцењивању резултата наставе. Сврха Блумове таксономије је: указивање на начине како наставници одређује педагошке циљеве, усаглашавање са савременим схватањем психолошких феномена, разрађеност и чврстина циљева хијерархија задатака (сваки образовни циљ треба да се циљева, прикаже на неутралан начин), поступност – иде се од лакшег ка тежем од познатог ка тежем, непознатом, одређивање понашања која ће се сматрати пожељним... ЦИЉЕВИ морају бити конкретно и одређено формулисани тако да обавезују и ученика и наставника (лоши су уопштени циљеви који обавезују „сваког“ и „никог“): никог“): • остварљиви (нису предимензионирани предимензионирани)
  7. 7. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час • • • • • • конкретни (сви знају прецизно шта ученик треба да усвоји) јасни (једноставно исказани и разумљиви) логични (унутрашња повезаност и чврстина) унутрашња комуникативни (повезују све актере који су присутни у реализацији циља) повезују циља валидни (погодни за евалуацију евалуацију) усмерени према личности (осим фронталног рада, поступно се прелази на и чности индивидуални и групни рад са децом) Уобичајене ГРЕШКЕ у дефинисању циљева 1. не дефинишу се циљеви часа, наставне јединице и др., преписују се већ дефинисани циљеви урађени за већину предмета 2. не истиче се ниједан циљ 3. не разликују се циљеви и задаци (нема хијерархије у приступу) 4. циљ се погрешно одређује 5. уопштен циљ (није разрађен и конкретизован) 6. уско дефинисан циљ (не покрива целину наставне јединице) Пример добро одређеног циља Општи циљ – стицање граматичких знања и вештина у језику (дато у плану и грам дато програму) Циљ наставе – одредити знања која су потребна да би се то постигло: савладавање чињеница, усвајање принципа, оспособљавање за решавање проблема и др. Циљ часа – типологија просте реченице издвајањем елиптичних, безличних и номиналних реченица, морфолошким и синтаксичким средствима (одређује наставник одређује на основу претходних циљева, садржаја доступних наставних средстава и др.). садржаја, др Амерички методичар Бенџамин Блум, са сарадницима је извршио опсежну анализу когнитивних процеса који се одигравају у току савлађивања школских програма и дефинисао 6 категорија тј. група сазнајних циљева (ово су критеријуми којима се утврђују нивои и степени знања која ученици треба да савладају изучавањем одређених предмета): 1. 2. 3. 4. 5. 6. знање схватање примена анализа синтеза евалуација
  8. 8. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час 1.1.1 Знање Oву обимну и сложену категорију Блум је систематизовао и логички разврстао у више мањих категорија (од нижих ка вишим): од - - - - - - - - познавање терминологије (способност дефинисања и разумевања вербалних и невербалних значења карактеристика изучаваних предмета, појава, знакова и др. Пр. из Психологије личности ученици треба да знају дефиниције и основне карактеристике неких од следећих психолошких појмова: потреба, мотив став ...), мотив, познавање специфичних чињ чињеница ( је знање врло конкретних информација на информација, пр.место где се нешто догађа време догађања, познавање одређених личности, догађа, извора информација, датум место неког догађаја, квантитативне карактеристике датум, неких предмета и др. Задатак наставника је да одабере оне податке који су битни за разумевање градива и обезбеђују корелацију са осталим предметима и представљају основу за даље изучавање одређених предмета и садржаја), познавање конвенција (тј опште прихваћених, устаљених правила, ставова и (тј. правила идеја карактеристичних за одређене наставне предмете: правила лепог понашања, стандарних симбола и ознака на пр. у саобраћају, хемији, медицини и др.), др познавање низова и смерова (тј. смерова временског кретања одређених појава и радњи: знање етапа, фаза у развоју људског друштва, редоследа обављвања математичких операција, лабораторијских вежби и др.; приказивање процеса који су у временском међусобном односу: утицај старе грчке цивилизације на данашњи свет итд.), познавање класификација и категорија (хемија, биологија, медицина и др.), познавање критеријума (тј индикатора и мерила на основу којих се проверавају (тј. чињенице, принципи, мишљења процеси, методе и др. Ученик треба да познаје мишљења, критеријуме на основу којих ће проценити квалитет воде, утврдити вредност неког произовода, оценити ваљаност неке идеје или става и др.), познавање методологије (тј метода, поступака који се примењују да би се дошло (тј. до података о појавама: метода систематског посматрања, тестови личности, методе личности контроле квалитета производа и др.), познавање принципа и генерализација (сложенија категорија знања – наставник треба да идентификује битне принципе у градиву које обрађује, обрадити их и дефинисати критеријуме (облике понашања) на основу којих ћемо утврдити да ли су они постали интегрални д понашања ученика), део познавање теорија и структура (тј. познавање већег броја принципа и генерализација, њихових односа и на основу тога, разумевању закона и структура који произилазе из њих. На пр. законе из физике, знају и разумеју структуру атома њих и др.).
  9. 9. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час 1.1.2 Схватање и разумевање Блум је дефинисао неколико критеријума на основу којих се може проценити да ли је ученик схватио градиво: 1. превођење (оспособљености ученика да градиво дато на вишем нивоу оспособљености апстракције преведе на нижи, или да изучавану грађу прикаже на више прика различитих начина, на пр. из вербалног у писани или графички облик и обрнуто, да значење неког општег принципа прикаже у више мање општих категорија – генерализација да сложеније текстове прикаже у краћој и мање генерализација, сложеној форми, да кратко и сажето да приказ књиге и др.), 2. тумачење (је индикатор схватања и разумевања градива. Ученик је у стању да својим речима објашњава и тумачи оно што је битно и значајно у изучаваној материји способност увиђања главне идеје, узрока појава, материји: утврђивање индикатора за тумачење одређених података, способност разликовања могућих од мало вероватних закључака, схватање значаја редоследа радњи код извођења одређених операција). 3. екстраполација (сагледавање и оног што није експлицитно у градиву а произилази из њега предвиђање консеквенци које могу бити резултат њега, деловања одређених фактора или узрока појава. Претпоставља да је ученик схватио суштину градива у стању је да извлачи одређене закључке и градива, генерализације, и може да та сазнања прошири (екстраполира) и на друге екстраполира) исте или сличне ситуације На пр. способност изналажења закључака и ситуације. могућност њиховог јасног формулисања, осетељивост за чињенице које могу да смање вероватноћу предвиђања, вештина предвиђања наставка неког догађаја, способност процене или предвиђања консеквенци неких токова ци дешавања...). 1.1.3 Примена Оспособљеност ученика да примењује стечена сазнања и умења из претходних сазнајних категорија – зна да користи одговарајућу терминологију познаје битне терминологију, чињенице, упознат је са изучаваним законима и законитостима, разуме и схвата зуме изучавану материју тј. примена стеченог знања. 1.1.4 Анализа и синтеза Анализа значи оспособљеност ученика да дели, рашчлањава и „разбија“ садржаје на саставне делове, врши њихову анализу, увиђа њихове међусобне односе и сагледава организационе принципе унутрашње структуре градива Мање општи ринципе градива. критеријуми који улазе у састав анализе: - способност утврђивања основних елемената градива анализа тих елемената, утврђивање њихових карактеристика сагледавање међусобних веза међу рашчлањеним елементима
  10. 10. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час уочавање организационих принципа на основу којих су елементи повезани у целину или више мањих целина целина. Садржаја погодних за утврђивање способности ученика да врше анализу има у свим предметима (литерарни одломак опис научног експеримента, грађа људског литерарни одломак, организма, облици људског понашања нека друштвена ситуација, низ података, понашања, историјски догађај, доказ, слика музичко дело). слика, - Синтеза је процес супротан анализи, то је сложенија категорија. То је категорија оспособљеност ученика да разним комбиновањем и рашчлањавањем делова градива уочава битно, доноси закључке формира судове, изводи принципе, генерализације, закључке, генерализације разуме суштину закона и законитости Конкретно ово значи да ученик може објаснити законитости. на пр. механизам деловања хемијских реакција у којима два или више одељења граде ново, функцију појединих органа људског организма на основу познавања његове структуре, увиђа факторе који условљавају јављање одређених друштвених или природних појава, у стању је да предвиђа понашање особе на основу њених карактеристика: потреба, мотива ставова, вредносних оријентација...). Уколико се мотива, ...). подстиче активним методичким приступима (учење путем решавања проблема, учење проблема откривањем, интерактивна настава доприноси развоју стваралачких способности настава) (креативна прерада елемената градива и продуковање нових идеја, израда оригиналних предмета и радова). 1.1.5 Евалуација је оспособљеност ученика да процењује, оцењује и вреднује садржаје градива које изучава: идеје, појаве, предмете радове, ликове, методе, инструменте и сл. Ученик предмете, треба да буде оспособљен да на основу утврђених стандарда или критеријума, да, критеријума утврђује тачност, егзактност, ефикасност, квалитет, економичност или неку другу димензију изучаваних појава Вредновање се може исказати квантитативно или појава. квалитативно (скалама процене процене).
  11. 11. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час 1.2 Tаксономија циљева у когнитивној области Основне категорије наставних циљева Примери генерализованих типова наставних циљева који се односе на ученике Демонстрирана знања и вештине Захтеви којима се проверава оствареност исхода на овом нивоу ЗНАЊЕ Подразумева запамћивање и репродуковање наставног садржаја (од конкретних чињеница до целовитих теорија). Карактеристика ове категорије је присећање при репродуковању ▪познаје термине познаје који се користе у наставном садржају ▪зна конкретне зна чињенице, чињенице методе и процедуре ▪ Зна основне појмове правила и ојмове, принципе опажа и именује информације, зна датуме, податке, места, зна главне идеје дефиниши, наведи, дефиниши опиши, идентификуј, идентификуј покажи, означи, означи изабери, испитај, испитај именуј, ко, када, ко где.... РАЗУМЕВАЊЕ Способност за преображај (транслацију) градива из једног облика изражавања у други (на пр. из језичке форме у математичку), интерпретација градива (објашњавање, скраћено излагање), или претпоставка о даљем току појава, догађаја (предвиђање последица, резултата) ПРИМЕНА Научено градиво се користи у конкретним условима и новим ситуацијама. Овде спада примена правила, метода, поумова, закона, принципа, теорија. ▪ разуме чињенице, правила, правила принципе ▪ језички интерпретира материјал ▪ интерпретира шеме, графиконе графиконе, дијаграме ▪ преображава језички материјал у математичке изразе ▪ претпоставља даљи развој догађаја и појава, описује последице тог развоја на основу постојећих података ▪ користи појмове и принципе у новим ситуацијама ▪ примењује законе, теорије у практичним ситуацијам ▪ демонстрира правилну примену метода и процедура разуме информацију, преводи из једног у други контекст, интерпретира податке, упоређује, разликује, уређује, групише, открива узроке, предвиђа последице резимирај, опиши, резимирај интерпретирај, интерпретирај повежи, разликуј разликуј, процени, дискутуј, прошири користи информације, методе, појмове, теорије у новим ситуацијама; решава проблеме користећи усвојене вештине или сазнања примени, примени демонстрирај, демонстрирај израчунај, израчунај комплетирај, комплетирај покажи, реши, реши испитај, пробликуј, пробликуј модификуј, повежи, модификуј промени, промени класификуј, класификуј експериментиши, експериме истражи
  12. 12. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час АНАЛИЗА Способност да се градиво „разбије“ на саставне делове да би се јасно сагледала његова структура. Израчунавање делова целог, откривање узајамних веза међу њима, схватање принципа организације целине СИНТЕЗА Способност комбиновања елемената да би се добила нова целина. Нови продукт може бити излагање (реферат, усмено), план активности или свеукупност генерализованих веза (шема за уређивање и систематизацију података). За стварање нових структура неопходна је стваралачка активност ЕВАЛУАЦИЈА Способност да се оцењује знање разноврсних садржаја (уметничко дело, истраживачки подаци). Своје судове ученици заснивају на јасним критеријумима које могу одређивати они сами или наставник ▪ истиче скривене претпоставке ▪ запажа грешке и пропусте у логици расуђивања ▪ уочава разлике међу чињеницама и последицама ▪ оцењује значај података одређује структуру, организује делове, препознаје главни смисао, идентификује компоненте анализирај, издвој, анализирај уреди, објасни, објасни класификуј, подели, класификуј упореди, изабери ▪ пише мањи стваралачки састав ▪ предлаже план извођења експеримента ▪ користи знања из разних области да састави план решавања различитих проблема користи старе идеје за стварање нових, генерише из датих података, повезује знања са другим областима, предвиђа закључке преобликуј, преобликуј модификуј, модификуј интегриши, замени, интегриши направи план, план предвиди шта ако..., укомпонуј, укомпонуј формулиши, формулиши припреми, припреми генерализуј, поново генерализуј напиши... ▪ оцењује логичност структурисаног градива у писаном облику ▪ оцењује усклађеност закључака са постојећим подацима ▪ оцењује значај различитих продуката делатности полазећи од спољашњих критеријума квалитета упоређује, утврђује сличности и разлике између идеја, процењује вредност теорија и излагања, бира на основу рационалних аргумената, верификује вредност података, препознаје субјективност процени, одлучи, оцени, провери провери, тестирај, измери/одмери, измери/одмери предложи, изабери, предложи просуду, објасни, разликуј, закључи, разликуј компарирај, компарирај резимирај
  13. 13. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час Практична вредност Блумове таксономије је што наставник може да одреди врсте знања које ученици треба да стекну у току обраде и предвиди индикаторе за утврђивање да ли су разумели изучавано градиво, сагледа њихову оспособљеност за практичну примену стечених знања, утврди способност овладаности вештинама анализе и синтезе и оспособљености за вредновање валидности градива које се способљености изучава. Служећи се таксономијом наставник тачно зна шта треба да ради на часу и какав треба да буде резултат његовог рада. Помоћу таксономије наставник може постигнути резултат да провери па, ако није у складу са очекивању, да се коригује, примени ефикасније методе и поступке ради остваривања постављених циљева. Таксономија је основ бољег планирања организације и вредновања наставног процеса планирања, и помаже да наставни процес постане ефикаснији и рационалнији. Наставник се на њу може ослонити у припреми различитих типова часова. С обзиром да су, у њој наставни њој, циљеви уређени према сложености подстиче наставнике да диференцирају своју сложености, наставу тј. да индивидуализују наставни процес прилагођавајући га сазнајним могућностима различитих ученика ученика. Растављање наставних садржаја на циљеве треба да послужи да се ти задаци преведу на „језик“ посматраних активности које се могу процењивати. Зато се и тражи од наставника да циљеве не назначује уопштеним изразима: сазнати, откривати, ти, осетити, разумети..., већ да се учиницима постављају задаци везани за њихово понашање – изабрати, именовати набројати, описати, дефинисати, илустровати именовати, илустровати... Пример нејасно формулисаног исхода Пример операционализованог исхода исхода: исхода: Ученици ће знати да опишу случајеве болест црева. класификују описане случајеве болести црева. Ученици ће изабрати најбољи начин да реше проблем. који је од два метода бољи за решавање проблема. Ученици ће умети да Ученици могу да процене
  14. 14. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час 1.3 Листа глагола коју наставници могу корисити приликом лагола дефинисања циљева, исхода часа или формулисању низова задатака објективног типа (наставни тестови): Знање Уредити, дефинисати, умножити разликовати, означити, излистати, упоредити, умножити, упоредити меморисати, именовати, поређ поређати, навести, препознати, присетити се, поновити, поновити репродуковати, преформулисати запамтити преформулисати, Разумевање Окарактерисати, класификовати комплетират, исликовито описати, описати, класификовати, описати дискутовати, утврдити, објаснити изразити, идентификовати, илустровати, лоцирати, објаснити, лоцирати препознати, известити, повезати приказати, сортирати, превести повезати, Примена Руководити, применити, израчунати изабрати, проценит, идопринети,демонстрирати израчунати, демонстрирати, драматизовати, урадити, имплементирати интерпретирати, руковати, изводити, имплементирати, изводити практиковати, прописати, играти улогу, скицирати, решити Анализа Анализирати, проценити, категоризовати упоредити, поредити, критиковати,графички категоризовати, критиковати приказати, разликовати, распознавати испитати, експериментисат, иистражити распознавати, иистражити, проналазити, питатитестирати Синтеза Комбиновати, састављати, средити, конструисати, креирати, дизајнирати, средити формулисати, претпоставити, интегрисати спојити, организовати, планирати, интегрисати, планирати предложити, синтетизовати, систематизовати теоријски размотрити, ујединитина, систематизовати, ујединитина писати Примена Руководити, применити, израчунати изабрати, проценити, допринети, демонстрирати, израчунати, демонстрирати драматизовати, урадити, имплементирати интерпретирати, руковати, изводити, имплементирати, изводити практиковати, прописати, играти улогу, скицирати, решити Евалуација Оценити, доказати, проценити, критиковат ибранити, предвидети, просудити критиковат, росудити, евалуирати, испитатиоцењивати прегледатипросудити, оправдати, рангирати, испитатиоцењивати, рангирати размотрити, вредновати
  15. 15. Материјал са семинара: Добра припрема за час–успешан час час 2. ПЛАНИРАЊЕ И ПРИПЕМАЊЕ ВАСПИТНОВАСПИТНО ОБРАЗОВНОГ РАДА 2.1. Наставни план и програм Наставни план је основни школски документ. Њиме се одређују предмети који ће се учити у поједином типу и врсти школе, којим редоследом по разредима и коликим бројем часова по сваком предмету. Он одређује и која ће се врста садржаја учити у некој школи што условљава и тип саме школе. Доносе га просветне власти (објављује се у Службеном Гласнику РС) али све је изразитија тенденција да један део беном наставног плана утврђују школе према локалним потребама а део сами ученици слободним избором предмета. Према њему се даље састављају наставни програми и пишу уџбеници.
  16. 16. Материјал са семинара: Добра припрема за час–успешан час успешан Пример наставног плана ("Службени гласник СР Србије", број 5/90) ПЛАН ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА I НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ Разред Р. бр. I Назив предмета II III IV V VI VII VIII нед. год. нед. год. нед. год. нед. год. нед. год. нед. год. нед. год. нед. год. 5 2 190 76 5 2 190 76 5 3 190 114 5 3 190 114 5 3 190 114 4 3 148 111 4 3 144 197 4 2 136 68 5 190 5 190 5 190 5 190 5 190 4 148 4 144 4 138 3. Страни језик - - - - - - - - 4 152 3 111 2 72 2 68 4. Ликовна култура 2 76 2 76 2 76 2 76 2 76 1 37 1 36 1 34 5. Музичка култура 1 38 1 38 2 76 2 76 2 76 1 37 1 36 1 34 2 76 2 76 2 76 - - - - - - - - 1. а) Српскохрватски језик б) Српскохрватски језик* 2. ________________ језик** 6. Природа и друштво 7. Познавање природе 2 76 8. Познавање друштва 2 76 Добра припрема за час – успешан час www.obrazovnokreativnicentar.com 16
  17. 17. Материјал са семинара: Добра припрема за час–успешан час успешан 9. Историја - - - - - - - - 1 38 2 74 2 72 2 68 10. Географија - - - - - - - - 1 38 2 74 2 72 2 68 11. Физика - - - - - - - - - - 2 74 2 72 2 68 12. Математика 5 190 5 190 5 190 5 190 4 152 4 148 4 144 4 136 13. Биологија - - - - - - - - 2 76 2 74 2 72 2 68 14. Хемија - - - - - - - - - - - - 2 72 2 68 15. Техничко образовање*** - - - - - - - - 2 76 2 74 1+30 66 1+30 64 16. Физичко васпитање 3 114 3 114 3 114 2 76 2 76 2 74 2 72 2 68 17. Домаћинство - - - - - - - - - - 18. Прва помоћ - - - - - - - - - - - - - - 18 760 18 760 19 836 20 874 25 1064 25 1036 25 1008 Укупно: 30 30 30 25 918 *) За ученике који остварују наставу на језику другог народа или народности **) Назив језика на коме се остварује настава само за школе у којима се настава остварује на једном од језика другог народа ује или народности у складу са одредбама члана 15. Закона о основном образовању и васпитању ***) Настава техничког образовања у VII и VIII разреду остварује се у разредночасовном систему и блок Добра припрема за час – успешан час www.obrazovnokreativnicentar.com 17
  18. 18. Материјал са семинара: Добра припрема за час–успешан час успешан Пример наставног плана ("Службени гласник СР Србије", број 50/92) НАСТАВНИ ПЛАН ОГЛЕДА Образовни профил: ГРАЂЕВИНСКИ ТЕХНИЧАР ЗА ВИСОКОГРАДЊУ ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД ТРЕЋИ РАЗРЕД ЧЕТВРТИ РАЗРЕД УКУПНО А. разр. час. наст. нас. у разр. час. наст. нас. у разр. час. наст. нас. у разр. час. наст нас. у разр. час. наст. нас. у наст. ОПШТЕОБРАЗОВНИ недељно годиш. блоку недељно годиш. блоку недељно годиш. блоку недељно годиш блоку недељно годиш. блоку годиш. ПРЕДМЕТИ год. Т В Т В год. Т В Т В год. Т В Т В год. Т В Т В год. Т В Т В а. Српски језик и књижевност 1. б. _______ језик и књижевност* 3 Српски као нематерњи језик* 2* 2. 3. Страни језик 2 105 3 105 2* 70 2 3 105 2* 70 3 102 2* 70 2 8* 70 68 278 2 2 68 8 70 2 68 4 5. Филозофија 2 417 140 1 4. Социологија 2 12 35 6. Историја 2 70 7. Музичка уметност 1 35 Физичко и 8. здравствено васпитање 2 70 2 70 2 70 2 68 8 278 9. Математика 4 140 4 140 4 140 4 136 16 556 2 70 2 70 2 70 6 210 10. Географија 11. Физика 2 70 Добра припрема за час – успешан час 2 70 2 70 www.obrazovnokreativnicentar.com 18
  19. 19. Материјал са семинара: Добра припрема за час–успешан час успешан 12. Хемија 2 70 2 70 13. Биологија 2 70 2 70 1 34 14. Устав и права грађана 1 34 20 700 17 595 15 525 14 476 66 УКУПНО А: НАПОМЕНА: *За ученике који наставу слушају на једном од језика народности (Закон о средњој школи, члан 5). 2296 ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД ТРЕЋИ РАЗРЕД ЧЕТВРТИ РАЗРЕД УКУПНО Б. СТРУЧНИ разр. час. наст. нас. у разр час. наст. нас. у разр. час. наст. нас. у разр. час. наст нас. у разр. час. наст. нас. у разр. наст. ПРЕДМЕТИ (теорија, вежбе, недељно годиш. блоку недељно годиш. блоку недељно годиш. блоку недељно годиш блоку недељно годиш. блоку годиш. практична настава) Т В Т В год. Т В Т В год. Т В Т В год. Т В Т В год. Т В Т В год. 1. Основе рачунарства 2 70 90 2 70 90 Примена 2. рачунара у 2 70 1 35 30 1 34 30 2 2 70 70 60 грађевинарству 3. Основе 2 4. Нацртна 1 грађевинарства геометрија 70 6. Грађевински 1 35 35 70 2 7. Грађевинске 1 2 5. Техничко цртање материјали конструкције 2 1 1 35 35 2 35 35 2 70 2 70 1 70 2 3 2 105 70 2 1 60 70 70 70 2 70 6 3 210 105 2 70 4 1 140 60 Статика и 8. отпорност 70 35 35 материјала Добра припрема за час – успешан час www.obrazovnokreativnicentar.com 19
  20. 20. Материјал са семинара: Добра припрема за час–успешан час успешан 9. Бетон 2 70 1 2 34 68 3 2 104 68 10. Организација 2 70 2 1 68 34 4 1 138 34 11. Геодезија 1 1 35 35 1 1 35 35 12. Механика тла и 1 1 35 35 1 1 35 35 13. Разрада 1 2 35 70 грађења фундирање 1 2 5 69 172 2 34 68 1 2 34 68 1 34 34 1 1 34 34 1 инсталације 34 102 1 14. Кућне 3 1 пројеката 1 34 34 1 1 34 34 Металне и 15. дрвене конструкције 16. Префабриковано грађење 17. Историја 1 архитектуре 18. Ликовна култура 1 и цртање 2 35 70 35 30 Укупно Б: УКУПНО ЧАСОВА: 2 35 70 30 60 8 4 280 140 12 Укупно А+Б: 28 Укупно А+Б: 35 1 19. Макетарство Укупно Б: 1 32 420 4 980 140 1120 1210 Добра припрема за час – успешан час 90 90 90 90 7 8 245 280 15 24 32 525 8 840 280 1120 1210 90 90 90 90 13 17 28 32 4 455 140 595 4 980 140 1120 1210 www.obrazovnokreativnicentar.com 90 60 8 90 90 90 10 272 340 18 22 612 10 748 340 32 1088 1118 30 30 30 30 36 26 1252 900 300 62 2152 300 102 26 3548 900 300 128 4448 300 4748 20
  21. 21. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час Наставни програм је документ којим су наставни садржаји подељени на предмете према наставном плану Наставним програмом се конкретизује наставни плану. план тако што се утврђује обим дубина и редослед наставних садржаја. Обим се обим, садржаја односи на суму знања (чињенице судови, појмови) коју треба стећи у једном разреду. чињенице, Дубина означава квалитет стечених знања и способности тј. реч је о аналитичком сагледавању узрочно-последичних веза. Садржај се може уредити према: последичних - - - Линијском распореду – садржаји једног предмета у једном разреду (и разредима који следе нижу се један за другим. У оваком распореду следе) наставни садржаји се у програму не понављају. Оно што се обрађивало у једном разреду не обрађује се у следећим разредима Концентрични распоред – градиво распоређује у концентричним круговима. У сваком следећем разреду се исти наставни садржаји проширују и продубљавају и тако понавља оно што је учено у претходном разреду Комбиновани распоред – линеарно-спирално комбиновање (примењено у нашим основним школама). У наставним програмима за сваки предмет градиво је распоређено према наставним целинама, наставним темама и наставним јединицама. Наставна целина је релативно заокружен део наставног програма. Наставне теме су обимом мање а наставна јединица је грађа предвиђена да се обради на једном бради наставном часу.
  22. 22. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час 2.2. Планирање васп васпитно-образовног рада Планирање наставног рада је повезивање различитих садржајних и организационих елемената у јединствен систем рада. Планирање наставе је интегрални део стручног усавршавања наставника а припрема инструмент успешнијег рада наставника. Планирањем се обухвата: 1. планирање садржаја (шта ће се радити на часу) шта 2. дидактичко-методичка организација тј. технологија рада (како ће се на часу методичка како радити) Циљ наставе остварује се помоћу наставних садржаја. Садржаји се бирају из огромног људског искуства на основу друштвених потреба, индивидуалних потреба, степена културног развоја, сазнајних могућности ученика и циљева васпитања. Како је васпитања школски систем друштвено условљена категорија садржаји наставе се бирају зависно од друштвених потреба. Планирањем се васпитно итно-образовни рад преводи из нижег, мање уређеног у више, квалитетно ново уређено стање. У школама се планирању приступа доста површно, па и формалистички. формалистички Наставници углавном разрађују садржајне елементе, структуришу градиво на теме и наставне јединице а изостаје темељна разрада и дидактичко-методичка заснованост. методичка заснованост Изостаје и планирање одговарајуће наставне технологије која би више била у функцији развијања самосталног рада ученика ученика. План треба да обухвати различите видове васпитно-образовног рада: - настава (редовна, допунска додатна) допунска, слободне активности, рад одељенске заједнице заједнице, посете, излети, екскурзије и др. Не планирају се само садржаји већ и процес долажења до знања. У вредносном смислу, и мања сума знања може више значити од веће количине знања ако је стечена на ко примеренији и дидактичко-методички исправнији начин. Све се учи. Учи се и како методички треба учити.У планирању наставник полази од конкретних услова школа, састава школа ученика и др.
  23. 23. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час 2.3. Врсте планирања С обзиром на време: годишње полугодишње, тромесечно и недељно.С обзиром годишње, недељно на степен разраде: глобално, оперативно и детаљно. Тематско (годишње и оперативно планирање засновано је на тематизацији оперативно) наставних програма чиме се жели истаћи повезаност природних , друштвених и др. социо-културних подручја која се изучавају у школи. 2.3.1. Годишње тематско планирање Годишње (глобално) планирање је оријентационог карактера и подразумева постављање општих захтева.Планира се пре почетка школске године и обухвата распоређивање наставних тема број предвиђених часова по теми, распоређивање тема, часова за обраду, утврђивање и систематизацију. Приликом годишњег планирања полазимо од: - циљева и задатака предмета - план и програм предмета (објављени у Службеном гласнику РС) РС - стандарда постигнућа ученика - планова и програма васпитно-образовног рада (други програми у школи, као на пр. програм здравственог васпитања, екскурзија и др.) - стручна литература - уџбеници и приручници - дидактичко-техничка основа школе техничка - програм радио и ТВ емисија Годишњим планом се, из садржаја програма који је тематизован, даље тематизова структуришу теме као дидактичко дидактичко-логичке целине. Планирају се теме, технологија рада, дидактичко-методичка организација наставе. методичка
  24. 24. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час 2.3.2. Оперативно планирање обухвата дидактичко-методичку разраду методичку наставних тема на наставне јединице Временски обухвата најмање један месец. Приликом израде оперативног плана ајмање наставник треба да води рачуна о корелација са истим предметом по разредима, сродним предметима, упознавање услова и предзнања ученика и сл. Карактеристике оперативног плана: - конкретнији реалнији краћи временски период конкретнија разрада елемената организације наставе (методе средства, методе, поступци, облици...) Оперативни план садржи садржи: - време (на пр. наставне недеље недеље), редослед наставних јединица у оквиру теме и за сваку назначен тип часа, облик рада –метода рада, наставна средства, место рада (локација), примена иновативних поступака поступака, сараднике у реализацији и реализацији, напомену у коју се уноси све оно што је важно за саопштење о наставној јединици, одступање од плана и др. У оперативном планирању наставник има слободу и могућност за креативност и еластичност. То се односи на повећање или смањење броја часова по наставној теми или наставној јединици (у дозвољеним границама). Наставник оперативни план у израђује у сарадњи са ученицима уважавајући услове школе, захтевима који се ученицима, захтевим постављају пред ученике и темпу којим они савлађују градиво. Тако ће се и јавити разлике између наставника у истој и у различитим школама. Препорука је да, током израде оперативног плана, наставници истог (али и различитих стручних већа) сарађуј да би се омогућила корелација садржаја сарађују различитих наставних предмета избегло понављање усвајања истих информација, предмета, информација остварило тимска реализација садржаја неколико наставника итд. У вези са наставом тимски се могу обрађивати следеће теме: - избор и одређивање нивоа обраде тема у односу на могућности ученика ње избор наставних облика метода и средстава и разрада њихове примене облика, организација огледних часова за демонстрирање изабраних облика, метода или наставних средстава израда програма оспособљавања ученика за самообразовање организовање дискусија и стручних расправа организовање такмичења
  25. 25. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час - доношење плана писмених и контролних вежби и писмених задатака организовање такмичења избор садржаја и облика рада слободних активности постављање дидактичко дидактичко-методичког приступа у организацији додатног рада израда методологије праћења рада ученика тимска обрада неких садржаја (разл. аспекте теме обрађују разл. стручњаци) стручњаци 2.3.3. Скраћенице које се могу користити приликом израде оперативног плана (обавезно их приложити уз план): обавезно ОБЛИЦИ РАДА 1. 2. 3. 4. фронтални облик рада - ФР групни облик рада - ГР индивидуални облик рада – ИР рад у паровима – РП МЕТОДЕ 1. 2. 3. 4. 5. 6. демонстративна – ДМ лабораторијских радова –ЛР метода цртања – МЦ рад на тексту – РТ метода писања – МП метода разговора – МР ВРСТЕ И ДИДАКТИЧКИ СИСТЕМИ НАСТАВЕ 1. 2. 3. 4. 5. 6. индивидуализована настава – ИН програмирана настава – ПН тимска настава – ТН хеуристичка настава – ХН проблемска настава – ПР егземпларна настава – ЕН НАСТАВНА СРЕДСТВА 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. слика – СЛ дијафилм – ДФ елемент филма – ЕФ видеокасете – ВК рачунарске дискете – РД наставни листићи – НЛ графофолија – ГФ УРЕЂАЈИ И ПОМАГАЛА 1. 2. 3. 4. 5. графоскоп – ГФ видеорекордер – ВР камкорд – КК плазма плоча – ПП рачунар – РЧ ОБЈЕКТИ 1. 2. 3. 4. специјализоване учионице – СУ библиотека – ББ школски врт – ШВ школска економија – ШЕ ИЗВОР 1. 2. 3. 4. уџбеник – УЏ приручник – ПР збирка задатака – ЗЗ енциклопедије, речници – ЕН ЕВАЛУАЦИЈА 1. 2. 3. 4. микроиспитивање – МИ тестирање – ТС евидентне листе – ЕЛ скалирање – СК
  26. 26. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час Пример годишњег плана ГОДИШЊИ ПРОГРАМ РАДА ЗА НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: Органска хемија, шк. __________. год. школа ___________________ наставник _______________________, образовни профил разред/одељење профил/ _________________________________________, недељни фонд часова _________, годишњи фонд __________ уџбеници, помоћна и додатна литература _______________________________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________________ ______________________________________________________________ Број часова Писмени Р. задатак, задатак система Обрада новог Утврђивање Наставна тема/област бр. контролни, контрол тизациј Укупно градива градива практична а провера 1. Основни појмови у органској хемији 2 1 3 2. Угљоводоници 9 4 1 1 15 3. Вештачке смоле и пластичне масе 2 1 3 4. Еластомери 2 1 1 4 5. Органска кисеонична једињења 8 6 1 15 6. Угљени хидрати 5 3 1 9 7. Органска азотна једињења 5 4 1 10 8. Органска сумпорна једињења 3 1 4 9. Пестициди 4 2 1 7 УКУПНО 40 23 2 5 70 Напомена: _____________________________________________________________________________________________________ : Добра припрема за час – успешан час www.obrazovnokreativnicentar.com 26
  27. 27. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час Пример оперативног (месечног) плана Оперативни (месечни) план рада наставника __________________________, за предмет Органска хемија , шк.________. год. Месец септембар , образ. профил/ разред /одељење _______________________________________________ Р. бр. Садржај рада наставне једнице или вежбе Тип часа Облик рада теорија 1. 2. Наставна средства Тип вежбе Место реализ ације теорија и вежбе Времен ска динами ка Потрошни материјал бежбе Упознавање са планом и програмом Састав и подела органских једињења Наставна метода 3. 1-2/1 1-2/2 4. 5. Појам функционалне групе, хомолитичко и хетеролитичко раскидање везе. Природа везе Упознавање са прибором и хемикалијама у лабораторији за органску хемију (прва група) Упознавање са прибором и хемикалијама у лабораторији за органску хемију (друга група) Основни појмови у органској хемији Алкани Добра припрема за час – успешан час обрада фронтални обрада фронтални монолошка, дијалошка, дескриптивна монолошка, дијалошка, дескриптивна слике, шеме слике, шеме индивидуални индивидуални теоријс ки фронтални дијалошка, дескриптивна монолошкодијалошка, дескриптивна лабор аториј а1 лабор аториј а1 2 часа 2 часа слике, шеме фронтални утврђивање обрада теоријс ки слике, шеме www.obrazovnokreativnicentar.com 27
  28. 28. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час 3-4/1 3-4/2 Физичке и хемијске методе за пречишћавање и одвајање супстанци из смеше Физичке и хемијске методе за пречишћавање и одвајање супстанци из смеше индивидуални теоријс ки индивидуални теоријс ки 6. Циклоалкани обрада фронтални 7. Алкани. Циклоалкани утврђивање фронтални 5-6/1 Доказивање угљеника, азота, сумпора и халогена у органским супстанцама 5-6/2 Доказивање угљеника, азота, сумпора и халогена у органским супстанцама 8. 9. 7-8/1 Алкени Алкени Доказивање угљеника, азота, сумпора и халогена у органским супстанцама Добра припрема за час – успешан час монолошка, дијалошка, дескриптивна дијалошка, дескриптивна лабор аториј а1 лабор аториј а1 2 часа 2 часа слике, шеме слике, шеме индивидуални индивидуални обрада обрада лаборат оријске лабор аториј а1 лаборат оријске лабор аториј а1 2 часа лаборат оријске лабор аториј а1 2 часа фронтални монолошка, дијалошка, дескриптивна слике, шеме фронтални монолошка, дијалошка, дескриптивна 2 часа лаборат. Прибор, посуђе, хемикалије лаборат. Прибор, посуђе, хемикалије слике, шеме индивидуални www.obrazovnokreativnicentar.com лаборат. Прибор посуђе, хемикалије 28
  29. 29. Материјал са семинара: Добра припрема за час час–успешан час 7-8/2 Доказивање угљеника, азота, сумпора и халогена у органским супстанцама индивидуални лаборат оријске лабор аториј а1 2 часа лаборат. Прибор, посуђе, хемикалије Укупно часова: теорије _______, вежби ______ Напомена: у случају праксе у предузећу за сваког ученика дефинисати у плану радно место, периодичну замену ученика на радним местима и др.) Корелација унутар предмета и са другим предметима предметима/активностима __________________________________________________________ Оцена остварености плана за претходни месец и разлози одступања __________________________________________________________ Корекције настале на основу анализе резултата (шта се преноси у наредни месец...) ___________________________________________________________________ __________________________________________________________ Добра припрема за час – успешан час www.obrazovnokreativnicentar.com 29
  30. 30. Материјал са семинара: Добра припрема за час–успешан час 3. НАСТАВНИ ЧАС – појам и типологија Час је интерактивни однос између наставника, ученика, наставних садржаја и дидактичко-технолошких окружења који се, по правилу, остварује у временском трајању од 45 минута. Често се замерало овакво трајање и организација. Међутим, свако друго решење ремети нормалан рад у разредно-часовном систему. Данас се траже флексибилна решења: у млађим разредима час може трајати и краће а у вишим разредима уводе се блок-часови. КАКО СЕ ОДВИЈА САЗНАВАЊЕ У НАСТАВИ (од чулног сазнања до практичне примене) Чулно сазнавање је засновано на опажању и то је полазна тачка људског сазнавања. Помоћу њега човек прикупља информације које касније служе за уопштавање. На основу чулног искуства стеченог перцепирањем стварају се представе – менталне слике предмета и појава. Уколико је у сазнавању изостао перцептивни део знања ученика биће ФОРМАЛИСТИЧКА! Они ће речима моћи да искажу неки појам али неће знати који садржај стоји иза тога. Ово не значи да сваки час треба почети посматрањем. Можемо се ослонити и на претходно чулно искуство ученика и само их адекватним питањима подсетити на то. Међутим, битно је да ученици појаве о којима уче, претходно посматрају и да о њима стекну перцепције и представе. Посматрање у настави мора бити активно, организовано и свесно. Ученицима треба указати на циљ посматрања и њихову пажњу усмерити на предмет посматрања. Посматрање треба да буде праћено размишљањем да би ученике оспособили са самостално посматрање. Под посматрањем у настави се не подразумева само гледање већ се мисли на сва чула. Зато није добро ако се посматрање у настави сведе само на демонстрацију. Ученици треба неки предмет и да опипају, да га раставе на делове, па потом саставе. Такво сазнавање је најупечатљивије. Слушање у настави се, такође, сматра посматрањем. Зато, захтев да се вербалне методе не користе претерано, не значи да ове методе треба сасвим истиснути из наставе. Понекад наставник живом речи може одлично да објасни и дочара неки догађај или појаву, а ученици ће маштањем стећи јасне представе и перцепције. Наставна средства су добра замена за непосредно сазнавање: макете, модели, карте, шеме, филмови, рељефи итд. и треба их користити како приликом обраде нове грађе тако и приликом утврђивања и систематизације градива. Мисаона активност омогућава да ученик стекне право знање, да овлада узрочнопоследичним везама. Резултати мишљења су појмови, судови и закључци. Чулно искуство је ОСНОВА за мишљење! На основу перцепција граде се појмови. Мисаоне операције у формирању појмова су: упоређивање, идентификовање и разликовање, анализа и синтеза, апстракција и генерализација. Да би формирао појам ученик треба да врши поређење два предмета и да уочи сличности које их издвајају од осталих предмета. Сагледава, даље, њихове особине детаљније и уочава својства и односе. Затим, спаја својства више
  31. 31. Материјал са семинара: Добра припрема за час–успешан час час различитих предмета и тако гради нову целину. Уочава исте и различите карактеристике више предмета, издваја и занемарује све небитне карактеристике групе предмета, а предмета задржава и уоштава оне које чине њихову суштину. Важна улога наставника у том процесу је да између истих одлика издвоји оне које су суштинске. Суд је сложенија мисаона форма од појма. Њиме се доводе у однос два или више појмова и откривају нове везе и односи између појмова. Довођењем у везу више судова појединац их повезује и доноси нови суд који се назива закључак. Ученик мора сам да прође цео пут: од перцепције, преко представа, од појма суда и закључка. појма, Практична провера стечених знања у пракси је завршна фаза у сазнајном процесу. Под практичном провером се сматра посматрање, рад у радионици, у лабораторији, у сматра: лабораторији школској задрузи, у фабрици, решавање задатака у којима треба применти научена правила и принципе. Неведене етапе сазнајног процеса се међусобно преклапају и прожимају. Оне се не прожимају морају да се ређају у настави увек непосредно једна за другом. Могуће је да се реализују и истовремено. У току самог перципирања предмета и појава може се паралелно одвијати и мисаони процес и формирање појмова Дакле, могуће је да се на часу одради посматрање, појмова. посматрање дође се до перцепција и представа а да се касније, формирају појмови. Или, наставник представа, Или може на једном часу да са ученицима посматра предмете, могу се формирати перцепције и представе и извршити мисаона обрада чулних података. А провера стечених знања се може одложити за касније.

×