Вук Стефановић Караџић није био само сакупљач, преписивач и приређивач народних умотворина, он је и писац, историчар и биограф. Вук је познат и по изучавању народних обичаја и веровања. Истраживао је легенде, веровања, обичаје, описивао је ношњу и писао историјске списе.
Презентацију о почецима словенске писмености припремили колеге Данијела Алексић, Татјана Цвејић и Божидар Говедарица из ОШ,, Жарко Зрењанин'' Бока(ушла у Базу знања Креативне школе) а овде је њен део.
За ову презентацију коришћен је материјал из презентације чији су аутори Душан Станковић, Александра Станковић, Анђелко Тешмановић; ОШ “Браћа Рибар”, Доња Борина
Вук Стефановић Караџић није био само сакупљач, преписивач и приређивач народних умотворина, он је и писац, историчар и биограф. Вук је познат и по изучавању народних обичаја и веровања. Истраживао је легенде, веровања, обичаје, описивао је ношњу и писао историјске списе.
Презентацију о почецима словенске писмености припремили колеге Данијела Алексић, Татјана Цвејић и Божидар Говедарица из ОШ,, Жарко Зрењанин'' Бока(ушла у Базу знања Креативне школе) а овде је њен део.
За ову презентацију коришћен је материјал из презентације чији су аутори Душан Станковић, Александра Станковић, Анђелко Тешмановић; ОШ “Браћа Рибар”, Доња Борина
Grčka: više od sunca i bliže od prve plažeEduka Centar
Kada ne razmišljamo o putovanjima do čuvenih turističkih destinacija u Grčkoj, šta ostaje od saznanja koja imamo o ovoj zemlji? Koliko nam je blizak grčki narod i njihov način života? Kako da prepoznamo grčki kao jezik koji se lako uči i savladamo grčko pismo za samo 15 minuta?…
' Prezentacija sa predavanja koje je održala Mirjana Sekicki, predavač grčkog jezika u Eduka Centru, 29. juna 2010.
Bilo je to 8. predavanje u serijalu “Recepti iz obrazovanja: Kako komunicirati sa svim kontinentima?”.
1. РАЗВОЈ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ДО XIX ВИЈЕКА
( ДО ВУКА КАРАЏИЋА )
Припремила: Марина Ђурановић
2. Заједничка црта свих Словена
јесте почетак писмености,који се
везује за старословенски језик.
То је први књижевни језик свих
Словена,а створили су га Ћирило
и Методије крајем IX вијека
узевши за основицу српски
дијалекат прасловенског језика из
околине Солуна ( данашња Грчка
).
Ћирило и Методије створили су и
3. Убрзо је створено и друго једноставније
писмо- ЋИРИЛИЦА.
Старословенски језик је доживљавао разне
промјене јер није било штампарија па су
преписивачи у стсл. језик уносили особине
народног говора. Тако настају редакције
старословенског језика ( српска редакција
старословенског језика,руска редакција
старословенског језика,бугарска редакција
старословенског језика).
4. Српска редакција старословенског језика,
која је настала уношењем особина српског
народног језика у старословенски језик,
назива се српскословенски језик.
Примјер српскословенских ријечи:
Сабрат,сабитије,
самрт,сабор,савјетовати,ваистину,вазб
удити,вазвисити,ваздвигнути,вазрасти,
ваздух.
5. Старословенски језик у
различитим својим
редакцијама назива се
црквенословенски језик (
користи се у јеванђељима и
другим црквеним књигама ).
Најстарији сачувани текст на
чисто српском језику јесте
Повеља Кулина бана из
1189.год.
Најзначајнији сачувани
црквени спис на
цркевнословенском језику код
Срба је Мирослављево
јеванђеље из XII вијека, а
најзначајнији правни спис
писан ћирилицом је Душанов
6. Код неправолсавних словенских народа
црквени обред у западној,католичкој цркви
био је на латинском језику. На латинском
језику створена је значајна књижевност у
Дубровнику, Далмацији и Боки Которској.
У XVII вијеку у Србији почињу нови развојни
процеси.
Плашећи се да не буду поунијаћени, Срби су
затражили помоћ од Русије.
Из Русије су стигли учитељи и донијели
књиге на рускословенском језику.
7. Максим Суворов стиже 1726.год. са руским
књигама међу којима је и руска граматика.
Рускословенски језик мало ко је знао осим
свештеника.
Примјер рускословенских ријечи:
советовати сојуз,отечество...
Срби су тешко прихватали тај језик па су га
мијешали са народним језиком којег исто
тако нису познавали. Због тога настаје
славеноспрски језик.
8. Славеносрпски језик је мјешавина рускословенског и
српског народног језика.
Нарочито је присутан у другој половини XVIII вијека.
Славеносрпске ријечи:соплетава,соопходе
се,сордежава се, дополњава,возбуждава се.
Тако су се код Срба у употреби нашла три језика
(посебно у Војводини као културно најразвијенијој
српској средини):
а) рускословенски-руска редакција старословенског
језика;
б)славеносрпски-мјешавина рускословенског и
народног језика;
в)народни језик;
9. 1770. године
аустроугарска влада је
дозволила штампање
књига и тада је требало
изабрати којим ће се
језиком то чинити.
Прва штампана књига код
Срба- Цетиње,
1494.године;
Изабран је
славеноспрски језик (
који није имао своја
правила ), и имао
превласт у српској
култури и књижевности
све до половине XIX