2. • Госпина
папучица европска је врста орхидеје која
у Србији расте само на Сувој планини.
Стручни назив јој потиче од речи – грч. Kypris,
што је
надимак Венере, богиње љубави и лепоте)
и грч. pedilon што значи ципелица, због облика
усне цвета, а што се понавља и у другом делу
имена - лат. calceolus, такође значи ципелица.
3. Опис биљке
• Стабла ове биљке су зељаста и
дебела, расту усправно из пузећег
дела. На попречном пресеку су
округласта, прекривена кратким
длачицама, а основу им
препокривају прилегли, смеђи,
љускасти листови.
• Листови су седећи, дуги 7-15 cm,
а широки 3,5-7 cm. Елиптични
су и основом обавијају стабљику.
На лицу су светлозелени, а на
наличју плавозелени, а по целој
површини уздужно наборани.
4. • Цветови су веома крупни,
зигоморфни, хермафродитни и
расту у групама од по два или су
појединачни, ређе се јављају у
групама од по три или четири на
једној стабљици. Имају два
жута прашника с црвеним тачкама.
Усна цвета је у облику папучице,
дуга је 3-4 cm, тек незнатно краћа од
четири пурпурносмеђа листића
перијанта. Плодник је ваљкаст,
ситно длакав, дужине око 2-2,5 cm.
• Плод је чахура са великим бројем
ситних семена.
5. Станиште
• Расте у шумама од низијског до алпског појаса,
честа је у шумама букве, бора и ариша. Расте
појединачно или у мањим групама на засенченим или
полузасенченим местима,
на кречњаку или доломиту.
6. Статус угрожености
• Госпина папучица је одувек била веома
омиљена украсна биљка, што је довело до
њеног интензивног брања и коначно до тога да
постане ретка и веома угрожена врста.
Заштићена је од стране УНЕСКО-а
као светска природна реткост. У породици
орхидеја (Orchidaceae) има више врста које су
такође заштићене.
7. Ареал
• Припада циркумполарном флорном елементу.
Распрострањена је у већем делу Европе, као и
у Азији све до Сахалина, Кореје и Кине.