3. 1
ПОШтОвани
Приближавају се избори у синдикалним организацијама и надамо се да ћете у овом броју
„Синдикалног пулса“ наћи корисне савете.
На жалост сведоци смо великог незадовољства запослених због угрожавања њихових елемен-
тарних људских права, а то незадовољство се исказује штрајковима.
Чека нас „врућа јесен“. Резерве су све тање или их уопште нема а трошкови све већи. Чекају
нас зимница, огрев, школарина.... На који начин обезбедити неопходна средства? Неки већ раде на
два посла, више се не може.
Надамо се да ће наше чланство схватити да сами нећемо решити проблем. Снага је у броју.
Уколико престанемо да пристајемо да будемо робови и почнемо да се боримо за своја права резул-
тат неће изостати. Србија је земља богатих и сиромашних. Средњи сталеж је нестао у транзицији.
Политичка олигархија узима немилосрдно свој данак а народ остаје кратких рукава.
Хоћемо ли и даље радити на црно, без зараде, душевно и културно осакаћени, без будућности...
одлучујемо сами.
Једног дана ће нас наша деца питати зашто смо дозволили да им у наследство оставимо пу-
стош и дугове!
ССС Новог Сада има и знање и кадрове да организује протесте. На Вама је одлука.
Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i op{tina
- za Sindikalni puls -
Bulevar Mihajla Pupina 24, 21000 Novi Sad
ili elektronskom po{tom na:
E-mail: gradsko.vece@ssssns.com
4. 2 СиНдИкАлНи ПуЛс
СинДиКаЛни иЗБОРи
Приближавају се избори у синдикату. Интересовање запослених за то ко ће бити њихов синдикални
представник је велико и то је сасвим разумљиво, али је оно још веће код послодаваца, који,
користећи се разним методама утицаја и притисака, успевају да обезбеде
„своје синдикалце“.
диката на укупан економски и политички живот,
синдикални функционери са великим искуством
веома се поштују. Али у овим земљама синдика-
ти су постепено стасавали и градили своју чврсту
организацију и никада нису имали проблема са
пресијом прошлости и самог система која би не-
гативно утицала на организацију. У нашем случају
ситуација је била управо таква јер смо преска-
кали из система у систем и на крају завршили у
неолибералном капитализму са послодавцима
Никад није било неважно ко ће бити председ- који су постали господари радничког живота и
ник синдиката. Ово правило важи за председнике „социјално одговорном“ владом која бежи од било
синдиката од синдикалне организације до самог којег дијалога а посебно социјалног не поштујући
врха синдиката. Од квалитета ових избраних људи социјалне партнере и потписано. Проблем са којим
зависи и успех организације. У садашњим усло- се синдикат сусреће су поједини кадрови који не
вима много је теже обављати ову фукцију јер је разумеју нову стварност и позицију синдиката у
ситуација много комплекснија. Синдикални лиде- условима транзиције. Они опстају ширећи опасну
ри, без обзира на ниво организовања на којем се демагогију да синдикат ништа не може сам, да без
налазе, преоптерећени су захтевима базе. Оно што чврстих веза са актуелном политичком влашћу, или
запослени траже захтева јасну селекцију, јер јасно са политичким странкама, не може ништа да учини.
је, не може се остварити све. Велик је проблем ис- Када у озбиљном дијалогу изгубе све аргументе они
поштовати рокове које база тражи јер они понекад обично кажу да синдикат не сме да кочи реформе
гласе - одмах, потребно је велико умеће како би се и по цену смањења права и лошијег материјално
међу многобројним захтевима одабрали они који социјалног положаја запослених. Управо због ових
иду према послодавцу и на које вреди трошити кадрова реформа у синдикату по принципу јасне
енергију. У пракси се дешава да код исказивања поделе надлежности и одговорности не пролази
штрајкачких захтева запослени и руководство син- лако. Синдикат се мора ослободити ових кадрова
диката изађу са недовољним или прекомерним зах- и по цену осипања чланства јер власт има истан-
тевима што ствара додатне проблеме у штрајку. чан слух да препозна своје савезнике. Идентич-
Позиција послодавца је овде много боља. Он на ситуација је у синдикалним организацијама.
има само један циљ. Жели послушност, јефтину Председник синдикалне организације је често у
радну снагу и што мањи трошак зарад остваривања позицији чекића и наковња пошто мора да бира
профита. У Србији је радник трошак послодавца и између синдиката и радне књижице јер се компле-
он га као таквог и посматра. Уз то послодавац рас- тан синдикални живот у бази одвија у пословном
полаже већом количином друштвене моћи. амбијенту послодавца. Реформа синдиката лежи
на људима. Снага синдиката се огледа у томе коли-
ко су челни људи, од синдикалне организације до
КаДРОви и СинДиКат
врха, спремни и способни да разумеју друштвене
промене, пренесу их и мобилишу чланство.
Замерке које и власт и послодавци изричу на
адресу сидиката, када желе да манипулишу масама,
су позне године синдикалних лидера. На тај начин ШтРаЈКОви и ПРОтЕСти
желе да синдикат прикажу као стару и ретроградну
организацију коју је прегазило време промена. Када проблеми настану и невоље притис-
У високо развијеним земљама ЕУ са знатно ну веома је тешко објаснити чланству да је то
развијеним синдикалним покретом и утицајем син- само део проблема и да гашење једног пожара
5. 3
не поправља ситуацију. Србију чека врућа јесен. аМатЕРиЗаМ и ПРОФЕСиОнаЛиЗаМ
Штрајкови су спорадични, често у једном граду у
различитим интервалима (некад од само неколико Не постоји дилема да ли синдикални посао
дана) штрајкују одвојено различита предузећа или радити професионално или аматерски.
системи. Уједињавање захтева и протеста је шанса За ефикасан рад синдиката неопходни су опе-
успеха. Није исто када се власт сретне са штрајком ративци и професионалци који ће познавати про-
у којем учествује 200 запослених једног предузећа блеме чланства и знати да раде свој посао. Они ће
или 2.000 запослених више предузећа у исто вре- бити одвојени од послодавца, у својим матичним
ме. Овако разуђена синдикална борба на много предузећима, уз јасну поделу надлежности одго-
малих фронтова одговара само послодавцима јер варати за свој рад јер је економска и финансијска
за њих несебично ради читав државни апарат који самосталност први услов за синдикалну независ-
доноси законе. Доказ ове чињенице су и протести ност. Јасно је, професионализам повлачи за со-
у Београду (29.04.2009.“ „пробуди свест дођи на бом корените организационе промене. Професио-
протест“) на којима је било присутно око 30.000 нализам мора бити правило у синдикалном раду.
запослених. На први поглед синдикат би требало Професионализам захтева рационалну, а пре свега
да буде задовољан овим одзивом али ако погледа- ефикасну синдикалну организацију са оптималним
мо колико грађана не ради јер је жртва транзиције, бројем повереника.
рецесије, економске кризе, приватизације и слич- Укрупњавање гране и територије је неопход-
но, онда је ово недовољан одзив. Снага је у броју ност која се мора спровести уколико желимо про-
и то мора бити полазна основа свих акција и фесионализам. У овом делу велика одговорност
размишљања. Власт је сепаратно разбијала грану лежи на гранским синдикатима да препознају
по грану. Док су банкари остајали без посла зарад ову потребу и учествују у њеној реализацији.
страног капитала, запослени у осталим гранама су Територија је сервис са својим службама које
ћутали. Касније су дошли на ред металци, па трго- морају бити опремљене и технички и кадровски,
вина, образовање, здравство и тако редом. Сада су а да би удовољила овом захтеву она мора бити
на удару јавна и јавно комунална предузећа. Ми и укрупњена. Као директна последица превелике ши-
даље или ћутимо или се боримо у свом дворишту. рине, програмске нејасноће, изостанка јасне поде-
Овде се непосредно сучељавају интереси чланства, ле надлежности, одговорности и цене коштања као
али и солидарност, грађанска одговорност и зре- и статутарне недисциплине, присутно је кадров-
лост сваког појединца па и синдиката. ско груписање што појединачних лидера што раз-
У развијеним земљама ЕУ није редак случај да них нивоа гранских синдиката. Ово наравно слаби
се све синдикалне централе уједине и организују организацију. Неопходно је одредити општи инте-
генерални штрајк, само због намера владе и парла- рес чијем остваривању треба да допринесу сви. У
мента да донесу неки закон који би могао угрозити том општем интересу морамо бити искрени при-
радничка права или економски положај чланства. ликом одређивања улоге синдикалне организације.
Тема о којој ни централа ни грански синдикати
ОПШти и ПОЈЕДинаЧни интЕРЕСи не желе да причају је чланарина у синдикалној
организацији која често није у функцији синдиката.
Страх од неизвесности не могу да победе сви Разговори на ову тему или конкретне мере би мо-
и он је у садашњим условима разумљив, али они гле да доведу до губитка функције појединих лиде-
који се баве синдикалним радом тај страх морају ра на свим нивоима па се ова тема упорно гура под
савладати. Они су ти који морају објаснити да се тепих. Двопрсташење и сумњиви општи интереси
и најмањи поједини интерес најсигурније брани су опасни за организацију. Уколико предстојеће
када иза њега стоји читава организација и када се изборе искористимо да кадровски ојачамо, про-
на нивоу државе створе таква правила по којима фесионализујемо и укрупнимо организацију до-
ће синдикат бити стварни представник света бићемо неопходну снагу за предстојећу борбу са
рада (Закон о принципима социјалног дијалога). послодавцима и органима власти. У супротном
Ако нема координације и ефикасне синдикалне промене ће нас прегазити а чланство нам то неће
комуникације, тешко да ће се постићи значајнији никада заборавити. Доћи ће неки нови људи и по-
резултати. Синдикат мора мобилисати све снаге, а ставити нову организацију и кренути од нуле јер
посебно укључити што већи број образованих људи синдикат мора постојати и постојаће са нама или
који могу успешно парирати све неповољнијим без нас. Када то схватимо постигли смо много.
предлозима који долазе од стране власти и света
капитала. Нада Видовић
6. 4
ЧЕКа Ли наС вРУЋа ЈЕСЕн?
Чека ли нас врућа јесен? Хоће ли Синдикат спровешће се, имаћемо ефикасну привреду, при-
ујединити раднички бунт? Само су нека од питања вредни раст, социјалну сигурност...“
која пласирају медији. Имамо ли одговор? У то време је Мирко Цветковић био прво за-
Статистика је неумољива. У периоду јануар- меник министра Влаховића а потом директор
април 2009. године отпуштено је око 10.000 радни- Агенције за приватизацију. Божидар Ђелић је био
ка, а најављено је отпуштање још 53.294 радника. министар финансија, Млађан Динкић је био гувер-
Месечно без посла остаје 2.500 људи. У штрајку је нер Народне банке. Ни Влада ни ресорни министри
око 33.000 радника дневно. а ни Агенција за приватизацију не осећају одговор-
У Новом Саду најављује штрајк или је ност за пустош коју су оставили за собом. Напро-
штрајковало у последњи месец дана око 6.000 рад- тив, себе називају социјално одговорном владом.
ника. Који је основни разлог? Наравно, није еко- Одговора на питање
номска криза него лоша приватизација која сада где су паре од прива-
узима данак. тизације нема и неће га
Када погледамо уназад видећемо мношт- ни бити. Државна реви-
во примера којима је власт куповала време и зорска институција за-
социјалини мир кроз разрађен предизборни марке- дужена да прати токове
тинг који доноси довољан број гласова бирача новца из приватизације
како би олигарси и даље остали у политичкој игри формирана је само про-
за поделу освојеног политичког плена. токоларно, иако је на сва
Сетимо се изјаве звона најављено њено
александра влаховића формирање. Према ре-
на Скупштини Србије чима председника ове
21. јануара 2001. године институције није било
у склопу расправе о За- могуће урадити реви-
кону о при-ватизацији зију државног рачуна за 2007. годину јер ова
која је гласила: „када инститцуција није имала довољно стручног кадра,
кажем приватизација, а од почетка формирања није имала чак ни основ-
мислим на инвестиције, не услове за рад, односно просторије. Толико о на-
јако корпоративно управљање, јак менаџмент, мери Владе да ова институција било шта уради.
развој малих и средњих предузећа. Када кажем У условима када се предлаже нови закон о
приватизација, не мислим на распродају и не мис- информисању поставља се оправдано питање да
лим на одржавање структуре привреде таква как- ли се уопште сме постављати питање типа: где су
ва јесте, јер је неефикасна. Мислим, пре свега, паре од приватизације? Прво ћемо морати да дока-
на долазак стратешких партнера који ће у нашу жемо да је било приватизације, да је ту било неких
економију убризгати тај преко потребан капи- пара, па тек онда да питамо где су оне завршиле.
тал. Код аукцијске продаје грађани неће добити Таман посла да изразиш сумњу да их је неко узео.
рестлове, него квалитетне хартије од вредности. Ни синдикат ни радници неће смети да кукају на
Приватизација неће створити незапослене. Зато се власт јер мораће да поштују пресумпцију невино-
приходи од приватизације морају искористити да би сти и да чекају да ту исту власт неко оптужи па да
се негативни ефекти, који ће се кроз приватизацију се докаже да је постојала штета, па кривица, то
осликати, елиминисали. Када се ово спроведе, а јест невиност.
7. 5
А ни радници више неће моћи штрајковати, дикатима и Унији послодаваца Србије, и изразио
у демократској држави, тамо где хоће јер узне- очекивање да ће Влада до краја месеца усвојити
миравају грађане и власт. Вероватно ће им бити те мере. Министар је указао на то да пакет мера, с
одређено неко фудбалско игралиште (наравно када једне стране, треба да спречи даљу радикализацију
нема утакмица) на којем могу да протестују до протеста, али и да превентивно делује како до
миле воље. То је баш европски. То што у земљама њих не би долазило, и истакао да у условима кри-
ЕУ синдикати паралишу целу државу због штрајка зе протести неће решити ни један проблем. Пре-
и власти не пада на памет да их у томе законски ма његовим речима, радници најчешће протестују
спрече је лажна пропаганда коју сервирају неки не- због неисплаћених зарада, неповезаног радног ста-
гативни елементи. То нам се само чини и привиђа. жа, али и због непоштовања уговорених обавеза
Шибицарење и двојни морал су поново “ИН”. власника приватизованих предузећа, пре свега у
Динкић нам је “поклањао” 1.000 евра по глави инвестиционом делу.
становника за бесплатне акције НИС-а јер, боже Љајић је истакао и да се припрема закон о
мој, то је колек- повезивању стажа који би могао да буде решење
тивна правда јер великог броја тих проблема, али да Министарство,
сви смо градили у сваком случају, као решење предлаже стални
јавна предузећа. социјални дијалог. Љајић је навео да су сва мини-
Питам се ко их је старства доставила предлоге за чланство у радној
стварно градио? групи, у којој ће бити представници министарстава
Политичари који рада и социјалне политике, економије и регионал-
су свирали у там- ног развоја, финансија, правде и унутрашњих по-
буру по гаражама и подрумима, „стручњаци“ који слова, као и Агенције за приватизацију.
су дошли падобраном после 2000. године из белог Крајње је лицемерно „као решење проблема
света или грађани? предлагати стални социјални дијалог“ а у припре-
Страшно је што се многи, и после 7 годи- ми концепта најављених мера није учествовао син-
на, понашају као падобранци. У овој држави не дикат као социјални партнер. У Радној групи која
живе него гостују. Приватизација им је успешна, ће „решити проблем“ налазе се само представници
грађани се запошљавају, имају пристојне плате… власти. Социјалних партнера нема. На који начин ће
Човек би помислио, да их не види у посланичким Влада и Агенцијом за приватизацију, који су главни
клупама, да не читају новине у којима се свакод- кривци неуспеле приватизације и урушавања при-
невно објављују скандали везани за ту “успешну” вреде донети било какво квалитетно решење. Ово
приватизацију, јад и беду овог народа. Скупштина је поново продавање магле и куповина времена.
се претворила у јавну пљуваоницу, али њих то не Да подсетимо: Расим Љајић је својевремено
дотиче јер, како рече Лане Гутовић, политичари не помпезно најавио да ће:
могу више ни да се блате јер на њима више нема - представници Министарства рада и
места где би се то блато ухватило. Иако све изгледа социјалне политике ове године појачати контролу
траги-комично ипак је логично. Све је то део добро примене Закона о раду и да ће сузбијање “рада на
смишљеног сценарија који је разрађен пре петог црно” бити настављено.
октобра а након њега само дорађен. Циљ свега - оснивање два кризна штаба који ће се ба-
што нам раде је да овај напаћени народ постане вити социјалном политиком и облашћу рада и рад-
равнодушан до отупљености. Влада, ни онда ни них односа, као и тим за корпоративну друштвену
сада, није у стању да ишта предвиди, нема јасну одговорност.
стратегију на дуге стазе, примењује краткорочне Извештаје фантомских Кризних штабова, који
мере за привремено гашење пожара јер народ је су се бавили социјалном политиком без синдика-
доведен до тачке да се бори за голо преживљавање та, нису угледали светло дана. Љајић је обилазио
па почиње да верује у све што му се сервира. предузећа у Србији, а ни у једном није консултовао
Министар рада и социјалне синдикат, једину организацију која се бави зашти-
политике, Расим Љајић, оба- том права радника као и њиховим материјалним
вестио је јавност, почетком ав- и социјалним положајем! Закон се и даље крши.
густа, да је Министарство при- Радници су кривци што штрајкују. Штрајкове тре-
премило концепт мера као радни ба угушити јер то не прија олигархији на власти.
материјал који ће бити достављен Према речима министра „протести неће решити ни
свим члановима радне групе, као један проблем“! Ко ће га решити? Зашто смо до-
и социјалним партнерима - син- чекали да радници штрајкују глађу и секу прсте у
8. 6
знак протеста? Влада очигледно није у стању да
донесе дугорочну стратегију за опоравак привре-
де, да се избори са крупним капиталом који крши
законе и сузбије сиву економију!
Али зато, очигледно, не мењају такти-
ку: кад им понестане аргумената прибегавају
формирању фантомских Радних група, комисија,
анкетних одбора, а све у циљу решавања пробле-
ма и изналажења одговорних. Онемугаћавају нам
приступ чињеницама и правим информацијама, а
извештаји фантомских тела никада не буду доступ-
ни јавности, „за чије добро“ су и формирана. представницима власти. Код нас је све супротно.
Све је у служби политике. Овако припремљене Синдикална централа се бави статистичким пода-
информације, поновљене милион пута, урезују се у цима. Социјално-економски савет не функциони-
нашу подсвест и ми као зомбији реагујемо у датом ше, социјални дијалог не постоји ни у траговима,
и потребном моменту. Опозиција криви позицију најнижа цена рада води у сиромаштво, Закон о
и прети изборима. Све је у служби политичких раду је претрпео минималне промене и то у инте-
поена и добијања власти, једино је народ колате- ресу и на захтев крупног капитала. Ако је у Србији,
рална штета. Ово је веома опасна психолошки тренутно, у штрајку око 35.000 запослених из раз-
припремљена игра. лога што послодавци не исплаћују зараде и не
Народ је отупео, хвата се за сламку чекајући уплаћују доприносе ПИО, шта је са законском оба-
спасење. У међувремену диринчи за минималне везом послодавца да исплаћује зараде, зашто се не
наднице, без здравственог осигурања, пензионог примењују казнене одредбе? За колико је послода-
стажа, децу им васпитава улица и наметнути идо- ваца изречена прекршајна мера и наплаћена казна
ли, дрога узима свој данак јер и то је “ИН” који нам од стране Инспекције рада због непоштовања за-
стиже са Запада. Уосталом, шта хоће сиротиња: зар кона? Шта ради власт која је највећи послодавац?
јој није довољно што је у огромној већини? Шта конкретно ради синдикална централа када је
Преко ТВ-а нам сервирају рекламе ново- овим чином директно угрожено здравље радника
створених “страних” банака и народ гурају у дуж- јер, између осталог, немају оверене здравствене
ничко ропство типа уђеш изађеш и готово. Али, књижице?
боже мој, шта народ зна, ту су политичари да их Зашто изостаје реакција јавности када влада
просветле и кажу, овом необразованом и неспо- изјављује да је обезбедила једнократну новчану
собном народу, шта је за њих добро а шта не. Па помоћ од 5.000,00 динара за раднике појединих
ми смо у транзицији која мора да боли. Прича о предузећа који су у штрајку? Да ли сада раднике
ЕУ је бајка политичке олигархије и шаргарепа делимо према именима власника предузећа и ре-
на дугачком штапу. Наш државни и национални гионима?
интерес јесте да будемо чланица ЕУ јер нама је Зашто изостаје реакција јавности када власт
место у заједници европских народа. Али мора- изјављује да је могуће предлагање закона који ће се
мо бити свесни ченице да када уђемо у ЕУ неће односити на повезивање пензијског стажа о којем
се сви проблеми решити сами од себе него ћемо ће јавност детаљно бити обавештена крајем авгу-
морати озбиљно порадити на увођењу њихових ста? Да ли сада једним законом ослобађамо посло-
стандарда. Социјални дијалог и трипартитност у давце обавезе коју имају по другом закону? Да ли
одлучивању су саставни део ЕУ. Социјални партне- поново изигравамо социјални дијалог и ко то до-
ри су дефинисани и они се међусобно уважавају носи мере у интересу радника без Синдиката као
и доносе одлуке у заједничком интересу. ЕУ није социјалног партнера? Шта ради синдикална цен-
мед и млеко. Заваравање: ако немате стан и немате трала по овом питању? Докле ће се синдикати на
средства да га купите све ћете добити уласком у територији да се свакодневно „тући“ са послодав-
ЕУ, ако сте незапослени и имате мале зараде, ника- цима док синдикални врх доноси закључке, препо-
кав проблем, уласком у ЕУ добијате посао и вели- руке и брине о изборима?
ку плату, ако немате средстава да школујете децу, Шта је радила наша централа кад су 5. децем-
никакав проблем, уласком у ЕУ и ослобађањем од бра ове године Млађан Динкић и Расим Љајић
виза решавате проблем... У целом свету синдикат потписивали Меморандум о достојанственом
користи моменат избора да “извуче” максимум за раду са Међународном организацијом рада? Ни
радништво и постигне писане договоре са будућим у једној земљи није потписан овакав меморандум
9. 7
ним обећањима. Према статистичким подацима у
Србији, индекс сиромаштва је 7,9, а код људи који
прелазе 65 година он је чак 10 индексних поена,
тако да се њих 150.000 налази на ивици сиромашт-
ва, а око 100.000 нема никаква примања. Наравно
да је стварност много суровија.
Зашто чекамо? Зар овај податак није алар-
мантан сам по себи?
Сагледавајући дешавања у ЕУ и економску
кризу која показује своје ефекте били смо сведо-
ци незадовољства запослених и грађана потези-
без Синдиката као социјалног партнера. Уместо да ма њихових влада. Одговор јавности који је био
смо искористили присутво МОР-а и на сав глас ви- медијски пропраћен уследио је већ после првих
кали да у овој држави нема достојанственог рада, ефеката кризе. Француски синдикати су органи-
ми смо изразили протест и нисмо хтели да стави- зовали штрајкове супротстављајући се реформама
мо свој потпис. Па зар није лицемерно потписи- које су повећале радну недељу и продужавале рад-
вати овакав Меморандум док цела Србија ври од
штрајкова и незадовољства, када су запосленима
угрожена сва права. Статут МОР-а прописује да
свака држава чланица мора једном годишње под-
носити извештај МОР-у о мерама које је предузела
како би се спроводиле у дело Конвенције и Препо-
руке ове организације. Владе те извештаје морају
послати синдикатима и Унији послодаваца и оба-
вестити МОР да ли су примили коментаре или при-
медбе од ових организација.
Шта је са Конвенцијом о слободи синди-
калног удруживања и деловања када је свима
позната чињеница да је синдикално организовање ни стаж до пензионисања.
и деловање забрањено у великом броју привати- Читава Француска је данима била парали-
зованих предузећа? Доста нам је изјава, израза сана. Протестима су се придружили и студентски
незадовољства, закључака и одлука. Радници траже синдикати јер су њихова студентска права угро-
конкретне мере. Неко их мора ујединити и облико- жена. Немачка је такође била блокирана. Немачке
вати радничко незадовољство на прави и конкретан машиновође тражиле су повећање плата на мини-
начин. Има ли синдикална централа ту снагу или мум од 2.500 евра месечно. Остали синдикати су
нема? Ако нема нека каже јер овакво понашање се солидарисали и прикључили су се генералном
слаби позицију синдиката на чему власт ради већ штрајку. У Словенији је 70.000 незадовољних
деценијама. Оно што радници морају да схвате је транзицијом изашло на улице како би заштитили
да је снага у броју и да само удружени можемо ре- свој животни стандард. Неолиберални концепт је
шити проблем. Велик број штрајкова на великом довео до тога да богати постају све богатији, док
броју места у различито време не даје резултате, обични грађани, упркос прокламованом развоју,
али сви штрајкови у исто време на истом месту би једва некако преживљавају. У колони незадовољних
направили озбиљан проблем власти која би тада је био и новоизабрани председник Словеније. Ни
морала да реагује на прави начин а не да јој дајемо једна влада, због организовања штрајкова, није
простора да пожаре гаси локалним мерама и праз- синдикате прогласила ретрограднима и кочничари-
ма реформи. Одговор јавности је био благовремен
и јасан а после њега је уследио социјални дијалог.
У Србији је проблем у влади и олигархима
које нам пласирају разна обећања и у нама који
дозвољавамо да: радимо без плате, без здравственог
осигурања, без будућности, да будемо роботи јер
са роботима нема побуне. Роботи се програмирају.
Када остаре мењају се новима - млађима.
Нада Видовић
10. 8
ИЗ РАДА ГРАДСКИХ ОДБОРА
ГОС УПРавЕ и ПРавОСУЂа нОвОГ СаДа
ПОСтиГаО вЕЛиК УСПЕХ на 35. РЕПУБЛиЧКиМ
СПОРтСКиМ иГРаМа СинДиКата УПРавЕ СРБиЈЕ
Тридесет пете спортске игре Синдиката управе Србије одржане су од 24. до 28. јуна 2009. године у
Сокобањи на њима је учешће узело око 1000 такмичара из 39 градова Републике Србије
који су били организовани у 39 екипа.
пливању и мушкарци у шаху и
конопцу, а пехаре за треће ме-
сто освојиле су жене у одбојци
и атлетици и мушкарци у ко-
шарци, стрељаштву и тенису.
Као појединци велик успех из
Екипе ГОС-а града Новог Сада
постигли су за освојено прво
место Гордана Лемаић у ско-
ку удаљ и Славица Стипац, за
друго место, Дражен Ловрић
у пливању и Јасмин Фетић у
куглању и за освојено треће
место Весна Шћепановић -
Стојаковић у пливању, Славица
Стипац у куглању и Мирјана
Такмичење се одвијало у 19 спортских дис-
Обрадовић у стрељаштву. По повратку са РСИ ор-
циплина након чега је уприличено проглашење по-
ганизован је свечан пријем такмичара-учесника у
бедника по дисциплинама и у генералном пласма-
Извршном већу Војводине код
ну. Ове године највећи успех
Покрајинског секретара за
постигла је Екипа Градског
рад, запошљавање и равно-
одбора Синдиката Новог Сада
правност полова Мирослава
која је освојила прво место
Васина, који је том приликом
као Екипни победник са укуп-
срдачно честитао свим учес-
но освојена 162 бода. Друго
ницима на постигнутим ре-
место освојила је екипа града
зултатима.
Панчева, а треће место екипа
Делегације Синдиката
града Смедерева.
локалних управа Републике
Екипа ГОС–а Новог Сада
Српске, Грчке и Кипра пра-
бројала је 67 учесника и то 29
тиле су спортска такмичења
учесника Покрајинских орга-
и обавиле договоре о будућој
на управе и 38 учесника Град-
синдикалној сарадњи са Син-
ске управе Новог Сада. Вођа
дикатом управе Србије. Раз-
Екипе била је Марица Марти-
говарало се о синдикалним
нов.
и ширим темама, договарало
Укупно, екипа ГОС-а
се о заједничким пројектима.
Новог Сада освојила је 14
Сусрети су завршени са жељом
пехара: пехаре за прво место
да се и следеће године нађемо
освојиле су жене у кошарци
на истој манифестацији у још
и стрељаштву и мушкарци у
већем броју.
стоном тенису, пехаре за дру-
го место освојиле су жене у Драгиња Бејатовић
11. 9
1
8. АВГУСТ – ДАН ГРАЂЕВИНАРА СРБИЈЕ
Неимари у Србији обележавају Дан грађевинара, у знак сећања на велики штрајк
грађевинских радника у Србији 1940. године.
Код грађевинских радника, после релативно мирног периода,
од средине 1940. године – отпочео је покрет за одбрану колективног уговора.
Србији, у односу на прошлу годину,
опали за око 60 одсто. Привредна ко-
мора Србије очекује да до краја ове
године без посла остане око 10.000
грађевинских радника, што значи да
ће број радника који одлуче да «не-
што зараде на црно бити већи».
Грађевинарство спада у високо-
ризичну делатност у погледу угро-
жености живота и здравља радника.
Несреће на градилиштима резултат
су неповољних услова рада на ви-
сини, под земљом, водом, са тешком
механизацијом, опасним материјама,
затим ниског образовног нивоа рад-
Послодавци су у јануару одбили раднички ника ангажованих на одређено вре-
захтев за ревизију уговора и прилагођавање це- ме, на многим градилиштима ради се дуже од за-
новника пораслих трошковима живота. Око осам коном дозвољеног радног времена и често без еле-
месеци синдикат је преговарао с послодавцима, а ментарних личних заштитних средстава.
када је увидео да то не води ничему, позвао је 5. ав- Пракса показује да у Србији већина предузећа у
густа чланство и остале раднике да штрајкују. По- грађевинарству, нарочито мала и средња предузећа,
зиву се одазвало око 6.000 грађевинаца Београда и веома мало улажу у побољшање услова рада, због
Земуна. чега је неопходна стална размена стручних знања и
Главни захтеви односили су се на повећање искустава из области заштите на раду.
надница за 8-8,5 динара за квалификоване, и за Директни узроци повећања броја повреда на
5-5,5 динара на сат – за помоћне раднике. Органи- градилиштима су рад на црно, недоследна примена
зоване су штрајкачке страже које су рушиле скеле, мера безбедности и здравља на раду, слаба обука
затрпавале нове димњаке. запослених за безбедан и здрав рад и некоришћење
После три дана штрајка, односно 8. августа, опреме за личну заштиту на раду. Послодавци
послодавци су били принуђени на потписивање сматрају да безбедност радника запослених «на
колективног уговора и прихватање свих раднич- црно», није њихова обавеза, међутим, према Зако-
ких захтева. Штрајк је усталасао све штрајкачке ну о безбедности здравља на раду послодаваци су
и тарифне покрете, не само у Србији него у целој дужни да и њима обезбеде мере безбедности, као
земљи. У Ваљеву је било најдраматичније. На да су у радном односу.
штрајкаче су ударили жандари и полиција. Штрајк Закон о раду, Закон о безбедности и здрављу
је угушен терором, насиљем и крвопролићем. на раду Републике Србије, Уредба о безбедности
Oва збивања определила су тадашње синди- и здрављу на раду на привременим или покретним
кално, коморско и политичко руководство да 8. ав- градилиштима и Национална стратегија безбедно-
густ прогласе Даном грађевинара Србије. сти и здравља до 2012. године, као и подзаконска
У Србији има 15.000 грађевинских предузет- акта, пружају могућност да се обезбеде безбедни
ника и око 83.000 запослених у грађевинарству од услови за рад, као и очување здравља свих запо-
којих чак око 30 одсто ради у «сивој економији». слених, а послодавци сагласно закону сносе пуну
Велики проблеми су и потцењеност радне одговорност за обезбеђење таквих услова.
снаге и њена експлоатација преко омладинских Послодавци треба да поштују Закон о без-
и студентских задруга. Грађевински радови у бедности и здрављу на раду («Службени гласник
12. 10
2 СиНдИкАлНи ПуЛс
РС», број 101/2005) који је усклађен са европским за извођење пројекта не може бити одређена особа
прописима и стандардима. Овај Закон је јако битан која је запослена код извођача радова.
како за послодавце, тако и за запослене. Координатор за припрему пројекта и коор-
Овим Законом регулисани су основни акти динатор за извођење пројекта морају да имају
Предузећа (Привредног друштва), заштита запо- најмање три године радног искуства на пословима
слених и обука из ове области. Послодавац је ду- пројектовања или извођења грађевинских радова
жан да обезбеди да примена мера безбедности и или пословима безбедности и здравља на раду, као и
здравља на раду не узрокује финансијске обавезе најмање вишу школску спрему одговарајуће струке
за запослене и да не утиче на њихов материјални техничког смера. Будући координатори ће морати
и социјални положај. Послодавац је дужан да до- да имају потврду о обављеном оспособљавању по
несе акт о процени ризика за сва радна места Програму оспособљавања за координатора, а про-
у радној околини и да утврди начин и мере за вера практичне оспособљености биће обнављана
њихово отклањање. Он је обавезан да измени овај на сваких пет година. Да би запослени остваривали
акт у случају појаве сваке нове опасности и про- право и обавезу на безбедан и здрав рад, неопход-
мене нивоа ризика у процесу рада. Уредбом о без- но је да, преко својих синдикалних представника,
бедности и здрављу на раду на привременим или активно учествују у процесу доношења колектив-
покретним градилиштима (Сл. Гласник РС бр. ног уговора, као и Акта о процени ризика у сваком
14/2009) прописују се минимални захтеви које су привредном друштву. Представници запослених у
инвеститор, односно заступник инвеститора за одборима за безбедност и здравље на раду треба
реализацију пројекта, координатор за безбедност да прате сва збивања везана за област безбедности
и здравље на раду у фази извођења грађевинских и здравља на раду, у сопственој радној средини,
радова, послодавац и друга лица дужни да испу- али и шире. У том смислу, синдикат има обавезу да
не у обезбеђењу примене превентивних мера на успостави уску сарадњу са одговорнима за безбед-
привременим или покретним градилиштима. Ова ност – лицем задуженим за провођење превентив-
Уредба предвиђа увођење координатора у фази них мера у овој области, одбором за безбедност и
припреме и реализације пројеката. Инвеститори здравље на раду у предузећу, као и са Инспекцијом
су дужни да ангажују координаторе у припремној рада. Послодавац је у обавези да обавештава син-
фази који ће све аспекте безбедности и здравља на дикат, или представника запослених за безбедност
раду морати да уграде у пројекат, као и координа- и здравље на раду, о увођењу нових технологија и
торе који ће пратити радове и уколико затреба уво- средстава за рад, као и о евентуалним опасности-
дити измене. Координатор ће морати да има поло- ма од повреда и оштећења здравља која настају
жен стручни испит о практичној оспособљености у њиховим увођењем, са циљем да се за њихову при-
области безбедности, који ће се полагати у Управи мену донесу и примењују упуства за безбедан рад.
за безбедност и здравље на раду. За координатора
Љиљана Писарић
ПОНУДА ЗА ДОБРОВОЉНИ ОДЛАЗАК ЗАПОСЛЕНИХ
У ЕРСТЕ БАНЦИ
Извршни одбор „Ерсте банке“ најавио је, 26.06.2009. године Програм
добровољног одласка запослених. Детаљне информације у вези са овим про-
грамом као и о условима за добровољни одлазак запосленима је приказан у
облику обавештења на интерној страници Ерсте банке ИнфоНет-а у делу За
запослене. Запослени који су заинтересовани за одлазак у оквиру овог про-
грама су позвани да се самостално пријаве помоћу обрасца за пријаву који је
такође постављен на ИнфоНет-у.
На захтев председника СО „Ерсте банке“, Станице Шарчански, органи-
зован је састанак запослених и правне службе Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општина.
На том састанку правна служба Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општина је дала правно
тумачење Понуде и одговарала је на сва појединачно постављена питања. Закључак састанка је да је ова
Понуда законски прихватљива, јер је поштован Закон о раду као и Појединачни колективни уговор Ерсте
банке. Ову понуду су прихватила 74 радника запослена у “Ерсте банци”.
Љиљана Писарић
13. 11
3
СЕКЦИЈА МЛАДИХ
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 12. АУГУСТА ДАНА МЛАДИХ
нису свесни својих права. Нажалост у Србији није
реткост да млади радници често раде и додатне
послове који нису у опису њиховог радног места,
за које не добијају надокнаду и због тога имају
слабије професионалне резултате, који их коче у
развоју каријере.
Младе људе, као будуће раднике, треба еду-
ковати да су социјална заштита и права радника
најбоље заштићени уколико држава има ефикас-
не системе заштите и сталан социјални дијалог са
представницима синдиката, као и да снага лежи
у снажно организованом чланству које је свесно
заједничких интереса и спремно да се за њих бори
Усвајањем резолуције 54/120 Генерална скуп- на адекватан начин.
штина Уједињених нација, 1999. године, прогла- Изузетно је важно да млад човек буде пра-
сила је 12. август Међународним даном младих, а вилно информисан већ на почетку своје профе-
обележава се од 2000. године. Овај дан је замишљен сионалне каријере о правима из рада и обавезама
као дан када је пажња усмерена на проблеме мла- према послодавцу. Да би у потпуности остварили
дих широм света, њихова права, статус и промене сва своја права и да би их унапредили, треба да се
које млади чине у животу своје заједнице. Ши- упознају са свим видовима синдикалне заштите,
ром света омладинске организације и активисти као и са међународним Конвенцијама и Препору-
обележавају овај дан културним манифестацијама, кама Међународне организације рада које је Србија
спортским такмичењима, концертима, радионица- ратификовала.
ма и предавањима. Такође је неопходно едуковати младе о синди-
У организацији Студентске уније Србије, 12. калним слободама и заштити синдикалних права,
августа ове 2009., на новосадском Штранду одржа- о правима радника на организовање, колективне
на је манифестација поводом Међународног дана преговоре, о различитим облицима запослења, о
младих. Секција младих Савеза самосталних син- једнакости награђивања мушке и женске радне сна-
диката Србије и Секција младих ССС Новог Сада ге, за рад једнаке вредности, о дискриминацији у по-
и општина обележила је овај дан узевши учешће гледу запошљавања и занимања, о професионалној
на овогодишњем скупу омладинских организација оријентацији и стручном усавршавању а посебно
и активиста. Представници Секције младих су на о престанку радног односа на иницијативу посло-
свом инфо-пулту посетиоцима делили промотивни давца, условима рада и слично.
материјал Савеза самосталних синдиката Србије
против рада на црно и о праву на достојанствен
рад, разговарали са грађанима о правима младих
приликом запошљавања и на радном месту, као и
заштити запослених коју им пружа Савез само-
сталних синдиката.
Иако истраживања у Србији показују да је
положај младих лош, не постоји озбиљна поли-
тичка воља да се њихови проблеми организовано
и плански решавају. Више од петине радно актив-
них младих људи су нерегуларно запослени, нису
заштићени никаквих законом, јер не постоји закон-
ска регулатива за младе.
Млади, су осетљива групација, изузетно под-
ложни манипулацијама, слабо су информисани,
14. 12
4
Дакле, стратешка брига о младима и омладин-
ска партиципација нераздвојиво су везане једна за
другу.
Иако истраживања показују да је тренд
миграције младих у иностранство од почетка 21.
века ослабио у односу на претходну деценију, јасно
је да он и даље постоји.
Највећи проблеми младих везују се за неза-
посленост, решавање стамбеног питања, мобил-
ност, образовање, културу, здравље, учествовање у
доношењу одлука и на познавање права из рада и
по основу рада.
ПРОБЛЕМ ЗАПОШЉАВАЊА
Према статистичким
У економском окружењу у којем токови сиве подацима из јуна 2009.
економије заузимају недопустиво висок проценат године, на евиденцији
укупног економског живота, млади су принуђени Националане службе за
да своју шансу траже у било којој врсти посла која запошљавање у општи-
им се нуди, чиме се унапред одричу сваке врсте ни Нови Сад: до 18 годи-
заштите. Треба их едуковати о њиховом праву на на старости се налази 113
трајно запослење као предуслову за планирање лица, 19-25 година старо-
сопствене будућности и оснивање породице. сти се налази 3.166 лица,
Систем образовања доприноси незапослено- 26-30 година старости се
сти младих из разлога што се школују кадрови који налази 4.264 лица и 31-40
одавно нису потребни нашој привреди. Из тог раз- година старости се нала-
лога само петина младих људи у Србији сматра да зи 6.040 лица која траже
је постојећи систем образовања задовољавајући. запослење. Важно је напоменути да су ово пода-
Више од половине младих људи жели да напусти ци о лицима која су се пријавила на Националну
земљу. Док не решимо основне ствари, док се не службу за запошљавање јер много већи број мла-
направи државна стратегија која се неће бавити дих посао налази мимо ове званичне институције,
само образовањем младих, док се сва министар- у сивој економији.
ства која појединачно раде и баве се здрављем Према истраживању „Испитивање положаја и
младих не укључе, проблем нећемо моћи тако потреба младих Србије у локалним заједницама“,
лако да решимо. Поучен искуством и сарадњом са које су Грађанске иницијативе спровеле пре две
организацијама младих организованих у синдикат године, чак 43 процента младих који су запослени
у земљама ЕУ, Савез самосталних синдиката града нема стално запослење.
Новог Сада је имао низ предлога за решавање про- Око 41 одсто који раде нису пријављени, од-
блема младих кроз едукацију (за време школовања), носно раде „на црно“, док за преосталих 49 одсто
законска решења и социјални дијалог у којем би послодавци уплаћују доприносе који не одговарају
учествовали сви социјални партнери равноправно, њиховој стручној спреми.
укључујући и младе, али одазив власти је био само Влада и ресорна министарства се правдају:
декларативан. слабим приливом директних страних инвестиција,
великим процентом младих који немају ни чет-
врти степен стручне спреме (око 60%), као и
ШТА СРБИЈА НУДИ МЛАДИМА? неприлагођеним системом школства. За скоро
све наведене проблеме директну одговорност
Уколико желимо да спречимо „одлив мозгова“, сносе Влада и ресорна министарства због лоше
то ћемо успети само ако обезбедимо задовољење приватизације и непостојања било какве озбиљне
потреба омладине, а то ће нам поћи за руком само стратегије.
ако младе укључимо у доношење одлука које се на Нико од надлежних не жели да сагледа
њих непосредно односе. чињеницу да су млади људи тражећи запослење у
15. 13
5
веома незавидном положају. За њих је отежавајућа за упис на факултет, али чак 70 одсто студената
околност и недостатак радног искуства које би на- одустане од студија. Енормно повећање школарина
вели у биографији. Програм Владе о запошљавању ће само повећати овај проценат. Ови подаци јасно
приправника је само гашење пожара на одређено говоре да је систем школства тешко проходан и да
време. По истеку приправничког стажа млад човек тек незнатан број оних који упишу основну школу
је поново препуштен улици, немилосрдним посло- на крају успе да стекне и високо образовање.
давцима и сивој економији. И поред тога, процењује се да чак 95 одсто ди-
пломаца не може да се запосли без додатне обуке.
Образовање је постало привилегија богатих.
САМОСТАЛНОСТ МЛАДИХ
Према поменутом истраживању Грађанских КУЛТУРА МЛАДИХ
иницијатива, читавих 70 процената младих узра-
ста од 21 до 30 година живи са својим родитељима. Према истраживању Грађанских иницијатива
Четвртина испитаника не зна како може да реши из 2005. године, трећина испитаника сматра да
свој стамбени проблем, само девет посто њих пла- је побољшање културних и спортских садржаја
нира да узме стамбени кредит, а шест процената неопходно да би већина младих остала и била
планира да живи као подстанар. срећна. Недостатак културних дешавања за младе
Око 60 одсто младих се узда у наслеђивање је оцењен као највећи проблем одмах после неза-
стана или куће и у живот са родитељима. послености и наркоманије.
Сведоци смо сталне кампање власти на про- Разлози за ретко посећивање институција кул-
блему добијања визних олакшица које се помпезно туре су низак економски стандард младих и неа-
најављују. На жалост ова кампања има промотивни декватна понуда културних садржаја, али и недо-
карактер пошто анкете показују да преко 80 про- статак слободног времена, што се пре свега односи
цената младих жели да оде на путовање, али пе- на запослене. Истраживање показује да, због свега
тина њих у протеклих пет година није имала при- наведеног, већина младих учествује само као па-
лику да оде на летовање, две трећине није ишло сивни конзумент производа масовне културе.
на зимовање, док преко половине није путовало у
иностранство.
Само шест одсто младих наше земље у про- УЧЕШЋЕ У ОДЛУЧИВАЊУ
секу једном годишње има прилику да оде у ино-
странство, док њихови вршњаци из ЕУ управо у Иако су током деведесетих година прошлог
овом узрасту највише путују. века били носиоци друштвених промена и поли-
Старосна граница, коју називамо „продужена тичке авангарде, данас се често помиње да међу
младост“, у којој млади оснују породицу, знатно је младима влада апатија.
померена па је према истраживањима из 2005. го- Немогућност утицаја на доношење одлука у
дине просечна старост младожења била 32 године, установама које се баве младима и у институцијама
а невести 28,2 године. Јасно је да феномен проду- власти изазива неповерење према институцијама и
жене младости у Србији најчешће није ствар избо- резултује искључивањем из јавног живота.
ра или луксуза, него ствар принуде. Скоро две трећине младих не верује да ће
држава у наредним годинама учинити ишта за
младе по питању запослења, стамбеног простора,
ОБРАЗОВАЊЕ МЛАДИХ образовања, путовања и сл.
Код нас још увек не постоје механизми за
Према истраживањима учешће младих у доношењу одлука органа локалне
Светске банке, основну самоуправе и државне управе, иако су стандарди
школу упише око 98 од- омладинске партиципације утврђени многобројним
сто деце, али је 28 одсто документима на нивоу Савета Европе и Европске
никада не заврши. Према уније. Након интензивних притисака омладинских
евиденцији Националне организација основано је засебно министарство
службе за запошљавање, чији је задатак да изради и спроводи Националну
само 40 процената младих стратегију за младе.
има завршену средњу шко- На жалост ово је још једно у низу министар-
лу. Свега око 25 процената става која служе себи а не онима чије интересе
матураната опредељује се заступају.
