01 14 dana 5 mart 1974, vesti iz Paraćina

1. ГОДИНА I • БРОЈ 1
&АНА ПАРАКИН, 5. МАРТА 197л.
ЛЗЛАЗИ СВАКОГ
ДРУГОГ УТОРКЛ
ЦЕНА 1 ДИНАР
ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА
ОСТВАРИТИ ЈЕДИНСТВОУЗ ИРВИ БРОЈ
Свссни чнљсницс да радничка к,аса преко својах делс-
гација и најширнх основа — зборова радних људи — јсдино
можс да остварн домннантну улогу владајуће снаге, осећа-
мо обзвезу и дужиост да јој о.могућимо апсолутнн увнд у
токове друштвеног и полнтнчког жнвота. Да бн раднн
л>уди моглн да успешно обављају делнкатну и сложену
функцију самоуправљаља н' одлучнвања, неопходно је ства-
рање 1шза најразлнчитнјих иредуслова. Нссумњиво је да је
информисање, као ннтегралнн део самоуправљања, јсдна
од тнх бптннх претпоставкн.
Познато је да је ннформисаност у нашој Општнни бнла
на таквом нивоу да радннм људима није омогућавала да
квалпфиковано учествују у разрешавању бројннх пнтања.
Проблем недовољне информнсаностн се, овпх дана наро-
чито, намеће у врло акутној форми и тражн хнтно решењс.
Витална друштвено-економска н полнтнчка пнтања поспс-
шнвала су нас у тражењу излаза нз ове снтуације, н наш
лнст „14 дана“ јс јсдна од могућности да се ова слабост
превазнћс. Кад кажсмо да ће проблем неннформисаности у
нас појавом локалиих новнна битн велнкнм делом, ако нс
н сасвнм, решен, онда мнслнмо да ће радин људи и гра-
ћани наше Општпне на овај начнн битн обавештени о ре-
зултатима рада раднпх људн у органнзацнјама удруженог
рада, месннх н ннтересннх заједннца. Имамо жељу, а на
базн реалних потреба, да лист, као наша јавна трибнна
пружн прнлику н могућност укључивања шире јавиости у
разрешавање пробле.матике и у афирмацијн нравнх вредно-
сти на свнм ннвоњма.
САИ Н АБЦИЈЕсве
Повонзабранн сскретар Ко.митета Конференцпјс СК општи-
не Параћип нрилшо јс овнх дана Радета Мнлосављевнћа, нашег
сарадшша н уредппка „Новог Поповца”, н дао му интервју о ак-
туелним задацп.ма оргаиизацијс СК у Ошптинн.
ходан услов за успешно реа-
лизовање задатака који стоје
г;ред органнзацпјо.м СК паше
Општине.
I
У протскла два месеца, као
итто јс познато, обављепч су
ЧЈбори у општинској органи-
зацији СК. Истоврсмено, утвр-
))сни су и програми активно-
сти за наредни период. /а ли
бисте указали иа најважније
задатке који из тих нрограма
нроистичу?
Програм активностп Коп-
ферепццјс п Комитета СК
којн је усвојен на Опш-
тииској конфсренцнји 3). ма-
ја 1973., оо;.хвата нсколпко пм
тања која Ие и даље битп у
кеитру активности органнзацн-
јс СК наше Опшгнне до X
коигреса СКЈ. Та питања про-
излазе пз ставова за Плат-
форму X коигреса СКЈ п но-
г.нх устава у којпма се сажн-
мају задацп комуниста лефп-
ннсапн Писмо.м друга Тнтд и
Извршмог бпроа Председннш-
тва СКЈ. Задацп предвпћсмн
овнм програмом су;
— доследиа примена н спро-
во1зење у жнвог уставгшх на-
чсла, преко којпх се суштпн-
ски мења положај радннчкс
класе н омогућује њена домп-
иација у иашем самоуправмом
социјалистпчко.м друштву,
— ангажоваИ)С ко.муннста у
областп матсрнја.не пропзво-
дњс, а па остварпвању плап-
ских задатака пз којнх прон-
злазс већа продуктивност, с-
коно.мичност п рентабилност,
те салшм тнм и већп лкчии
дохоцп и шшш жпвотпи стап-
лард радш1х људп.
— идеолошко-политичко об-
Изборн, пред којнма се непосредно налазпмо, су првп
кораци у ожпвотворењу, новнх уставних начела н пспит за
нашу спрелшост да дслегатскн систем заживи у свп.м жнво-
тним н радким средннал1а, а непосредно одлучнвањс носта-
не наша пракса. Лпст ће полшо пратитн целокупну предн-
зборну н нзборну активност и о то.ме обавештаватн нашу
јавност. На тај начнн ћс олшгућнтн радним људплта и гра-
Јзам!шн да остваре најнепосрсднкјп утицај иа.оиа кадро-
вска решења која су значајна за свс нас.
Одговорш! задаци, којн нас очекују у даље.м самоупра-
внол! организовању мссннх заједшша, трансфорлшсању са-
моуправних интересних заједннца и реорганнзацијн дру-
штвено-полптнчкнх органнзацпја, бнће квалифнкованијн и
квалнтстннје пспуњени ако у њнховол! рсализовању н ја-
вно гласило Комуне, какав је и наш лист, уз.ме пуно
учешће.
Поред бројних обавеза и задатака, лнст ће допрннетп
да ставовп н поруке из Пнсма друга Тнта и Извршног бн-
роа СКЈ у нашој средш-ш буду доследно спровсдене у
жнвот.
I
I
ПЕТКО.ЛЕК0Ш1Ц
То је, свакако, доследна при-
мена новнх устава са спрово-
ћењем избора за скупштнкскс
органе, односно нзбор делега-
цнја н делегата, прп че.му јс
важно поштоваИ)С усвојеннх
критернја о кадровској ио-
литпци. V оквпру тога посебмо
јо значајпо смсргпчпо сузбп-
јањс евентуални.х појава гру-
нашења, кортештва нлн сскта-
штва прилнком предлагања н
мзбора делегагшја и делегата.
Аа бисмо остварилн једин-
ство дшсли п акцпје, морамо
крајње доследпо поштоватп •
лринш-т демократског цепгра-
лпз.ма уз чију примену ћгмо
битн у снтуацијн да паралмше-
мо опортуипстс, лемагоге п
лруге, којн нису на лпнцјн са-
моупрапиог соцнјалнзма, а ко-
11: доста вешто разводњавају
п усноравају акцпју СК.
И пе само то, већ н иадаље
морамо радпти иа остварива-
њу н постнзању веће одгозор-
постн у спровоћењу у жпвот
задатака и акцнја којпх нпје
мало у овоме н наредном пе-
риоду. Впшс пего икал досал
морамо код члансгва развнјати
смнсао за крптнку и самокри-
тику. Морамо много внше во-
днти рачуна о лнку комунис-
че, о јавио изговореној речи
птд. Најкраћс речено мора-
радптн таЈСО да оргампзамп-
јч СК новратпмо вредиостн.
квалитстс н врлтше којс су је
иекад красиле п бнле њенс 'у-
бојито оружје за сламање
га што је страно иашем лру-
ттву п соцнјалистичко.м
тему.
Такву реафнрмацију оргаип-
зацијс, која је вндна у перио-
АУ носле Писма друга Тнта,
можемо постнћп једнно сво-
јнм радом, ангажовапошћу н
актнвношћу на пачпн како то
од нас тражп друг Тито. То је
иут којим ћемо ло УП конгрс-,
ег СКС и X конгреса СКЈ цза-
1т ндејпо-полнтнчкн једипстве'
1шјп и акцноно јачп и спосо-
бннји.
Тако јак СК нашс Ошнтнне
који ће битн растерећен п осло-
боћен бројнпјнх слабоспх којс
је х-шао у свом
Јтаду, бнће у познцијн да
кн задатак и акцију
успешно спроведе у жшзот, без
обзнра иа обим н карактер,
задатака н.ш шсција.
То је наШ циљ, задатак и о-
бавеза.
Како лист „14 дана” почиње са својнм нзлажењем нстог
дана кад новн Статут нашс Општнне улази у живот, снм-
болнчна коншшдснцпја најављује сирегу њнхових снага у
борби за бржп друштвено-економски н политички развој
маше средкне.
Испред Опшпшскс конференције ССРН, као осннвача
овог листа, обраћамо се нашој јавности са молбом да ово
гласнло иримн и прнхватн као својс и у њсму, преко ње-
говнх рубрика, потражи одговорс иа иитања нз нашег жн-
вота и рада. Исто тако, жеља иам јс да спојим активгшм
односом, нримедбама, допнснма и сугестијама допршхесете
богатству садржаја листа, како би перманеитно утицалн
уобличавање њсгове фшзионолшје која ће иајвнше одговара-
тн потребама радннх људи н граћана.
разовањс чланства,
—■ развој оргаиизације СК, Па шта би, по Всиием миш-
— спровоћење избора за ску- л.ењу, трсбало поссбио обрати-
пштинске органс н тела, ти пажњу у реализовању усво-
— пружање по.моћи у раду' јсних програма основних орга-
основних оргаиа СК нтд. иизација и сисгива СК?
Које је питање у овом поли-
тичком треиуску за организа-
цију СК најзначајиијс?
на
НИКОЛА ВИКИП
У основм свпх нашнх акцп-
ја стојп једннство у ограниза-
цијп СК. Јединствено делова-
ње представља нужан н неоп-
мо
ддндс сгас-
сис-
УСВА1АМ0
СТАТУТ
ОПШТИНЕ досадашњем
сва-
сасвим

2. 14 ДАНАСТРАНА 2.
ЛУНД ПОАРШНА ПРЕДА01У СТАТУТА
0ЛШ1ИНЕ ПАРАЋИН
ЧИТАОЦИ ПИШУ
И ПРЕДЛАЖУ
АРАГИ читаоци.
На проширеној ссдншди Оп-
штнискс конферснцнјс ССРН,
која јс одржана 26. фебруара
1974. дата је. оцена активностн
друштвеио-полнт!1чкпх органн-
зацнја н самоуправннх оргапа -
У везн са днскуснјом о Нацрту
статута Општине Параћнн. И-
стовремено, разматран је н
текст Предлога статута Општн-
пс, у којн су уграћсне пргшед-
бс н предлозн граћана, као п
Предлог сле.мената за утврћп-
вашс броја делсгата које делс-
гпра свака дслегацнја, односно
делсгацпја, у Всћс удру-
женог рада н Всће мссннх
јсдннца Скупштћнс
Параћпн.
Кроз дпскуспју која јс воћс-
па па свнм гшвопма н у раз-
ннм самоуправннм друштвс-
ппм структурама — пстакао је
друг Живојин ТомиИ, потпред-
седнпк ОК ССРН, у уводном
пзлагању — провсјавала јс теж
два да се нзнаћу најадекватнн-
ја решења која бн погодовала
што бољем развоју демократ-
скпх н самоуправннх односа у
сви.м областн.ма нашег дру-
штва. Потврдпло се да су нашн
раднн људп н граћанп жнвотно
заннтересованн за све насталс
промене у друштвено-политич-
ком систему н у скономској
структурн друштва, да онн са
своје стране у потпуности по-
државају курс уставних проме
иа. њихову идејно-политпчку
суштнну, правце п дату концеп
иију. Нема сумње да је јавна
дискуспја дала вндан допринос
V побољшању и обогаћењу да-
тнх решења у предлогу за нови
Статут Општнне. Резултатн дн-
скусије показују да је код на-
шнх радних људн н грађана по
стојала искрена жеља да се
ова општа дебата претворн у
јсдан међусобнп договор којим
бн се у знатно ј мерп побољшао
положај непосрсдннх пропзво-
ђача н нашпх грађапа у одлу-
чнвању о општедруштвсннм
■I заједннчким пословима.
Друг Томнћ је иоссбно ука-
зао на новс катсгорнје н одпо-
сс, од којнх самоуправно дого-
варање и споразумевањс и де-
легатскн спстем заузнмају цсн
трално место:
сс у тој областн јс н пнстнтут.
самоуправпог споразума н дру-
штвепог договора.
Увођсњсм дслсгатског спстс-
ма обезбсђујс сс одлучујућа
улога самоуправне базс у полп
тнчком снстсму, па н у снсте-
му властн у корнст пспосрсдних
ироизво1>ача. У складу са тпм.
будуђа Скупштнна оиштпнс
биће састављсна од делсгата
пз основпих организаппја улру
жспог рада, меспп.х зајсдница
н друштвено-полнтичкнх орта-
инзација. О свнм значајннм пп
тањима, која ће се разматратм
на Скупштшш, ирст.ходио ћс
се нзјасннтн најшпрн слојсвм
радннх људн н грађапа у сво-
јнм самоуправно органпзова-
ипм средннама и о њима заузн
мати ставовс. Након свссгра-
пог и брпжљнвог разматрања
ових пптања ол општсг ,Р-
штвсног пмтсрсса, дслсгатн ћс,
заступати нптерссс своје срс-
лнне, а по прет.ходно усаглашс-
мим мншљсњима са осталнм
сролннм лелегацнја.ма. актнвно
учсствоватн у раду скупштпн-
ског већа и допрнноснтн доно-
шељу олговпрајућих оллука.
У днскусијн су учествовали:
Војана Јовановпћ. Младен Ра-
дуновмћ, Божа Нвангсовпћ. Зла-
тоге Лазаревић. Мпка Уроше-
внћ, Лаубпша Стојановпћ. Гр-
гур Тодоровпћ. Станко Младе-
новнћ н Лзубомир Огњановнћ.
Општннска конферснцнја 1е.
прихватајућн предложене до-
иуне и прн.медбе, предложнла
Ко.миснп! за Статут да прн ре-
лиговању коначног текста Прел
лога статута Општинс угралп
п примедбс датс па самој ссд-
ннцн.
Од првог броја вашсг лнста почињсмо са рубрнком
„Чнтаони нам пишу н предлажу" у којој ћемо објављивати
допмсс иаши.х читалаца. Жсља јс рсдакцијс да ова рубрика
буде доступна сви.м чнтаоцнма за сарадњу, у којој ћс нз-
поснтп своја запажања, да булс јавна трнбипа, као уоста-
ло.м н нсо лпст, тс у ту свр.ху познвамо свс чптаопс на
сарадњу.
Учж ?-
РЕАЛКЦИЈЛ
АРЛГЛ РЕЛЛКГ.ПЈП,
Стицајем околности дознао сам да ћс за подручјс
ПараНина ночетн да излази нови лист за друштвсиа, ско-
номска и но штичка иитагва овог региона „14. дана". Поз-
дравл,ам шшцпјаторс овог значајног подухвата, и сиреман
сам да у границама својих могућности номогнем.
Сматрам да ће нови лист бити нриступачан сваком ста-
новннку нашс онштиис и бити од 'користи друштву и по-
јсдинцу, баш због тога што ћемо иреко н>ега као јавне
трибинс критиковати све оно што је игтетно за наше дру-
штво, а нстицати оно што је за похвалу и што ће служити
за примср осталима.
Желим с-м много успеха у раду.
впше
за-
општппс
ЖПВОЈ1Ш ТОЛИШ
Будућн да у нашој само-
управној пракси, како у сфери
матерпјалне пропзводње, тако
н у ванпрнвредним делатностн
ма, све сс впше осећа до.мннан
тан утпцај непосредннх про-
нзвођача, то је чнтав умутра-
шњн живот ко.муне требало то
ме подреднти. Ове будуће од-
носс не можемо вншс регули-
сатп на класнчан етатнстнчкн
начпн, всћ раннја законска ре-
гулатнва заснована на принцн-
пу прннудс, морала јс уступи-
ти место повој де.мократској
п самоуправној регулатнвн. у
којој ће креаторп н извршпо-
цн полптике бптп непосрсднп
произвођачн п грађанн. Основ-
ни снажни ннструмент који пз
основа мења досадашњс одпо-
Ваш будући читаЈгац и сарадник,
Стојан Петровић,
из Поточца
Скуиштввиа
ТштФ^даг ф®нда
Поводом оса.мдесето-годишњнце рођења друга Тнта раднн
људн Рудника бакра Мајданпек и Рударско-топионичарског басе-
на Бор, покренули су нннпнјативу да се образује Тптов фонд за
школовањс ралпичкс омладннс и деце радннка на основама со-
лпларности. Ова иннцпјатнва је прн.хваћена од свих радних људи
Југославнје.
Лктпвност на учлањпвању у Тнтов фонл у општшш Параћнн
.је току. До сада су фонду приступнле 42 органнзацнје од којнч
су 24 из областн прпвреде. 35 органнзацпја, прнступајућн у Члан-
ство Фопда .пстовремсно су одреднле н свој пстогодпшњн члан-
скп улог, док је 7 органнзацнја са.мо прнступпло Фонду, а о вн-
спнн свога улога нзјаспнће се код усвајања завршног рачуна за
1973. годнну.
Предузсће „Елсктроднстрнбуцнја", порел улога од 100.000.—
дпнара (за 10 годпна) уплатнће још 20.000.— дннара у Тнтов фоид,
а Српска фабрнка стакла свој чланскн улог од 10.000.— динара
V првој годнпн, повсћаваћс и то: у другој годпни за 1.000.— ди-
пара, у трећој за 2.000.—, у четвртој за 3.000.— н у нетој години
за 4.000.— дннара, тако да ће укупно за пет година уплатнтн
60.000.— динара.
Укупан досадашњи улог у Тнтов фонд пзноси за пет година
733.000.— днпара, односно годншње ио 140.600.— дннара.
Тптово.м фонду за школовање радннчке омладнне н дсие
радпнка на основама солндарностн, нндивидуално су прпступнлн
сви запосленн у Ауто-мото лруштву и свн запослени у Фнлнјалн
Ко.муналног завода за социјално оснгурање у Параћнну.
Истоврсмено, утврђсн је п
коначан предлог елемената за
утпрђнвањс броја дслегата за
сва всћа Скупштнис општипе.
ИЗ ФАБРИКЕ ШТОФОВА
биће гостн могела „Рубни” код
Појата а раднпцс Аораде про-
всшће поподнс у хотслу „Клн-
сура” код Извора. Биће орга-
пизована н заједничка заоава
9 марта у ресторапу друштве-
не нсхране уз богатп програм.
Обезбсђене су поклон честн-
тке у вредностп од 70. — ди-
нара за све радннце а болсс-
не раднице добнће н посебие
поклоне Сннднката.
две сменс. Органпзују се н ле-
товања за децу за које родн-
тсљн сносе мањи део трошко-
Дан жена радшше запослене
у ИВТ „Бранко КрсманоЕић”
лочекују са резултати.ма о ко-
јима треба пнсати. За.молнлн
смо Мнлојку Спасић, члана У-
правног одбора лруштва жсна
да иа.м о томе она са.ма пеш-
то више каже. Ево шта с.мо за-
бележнлн.
„Наш колектпв нма око 1.000
запосленпх радннца, што чи-
ни половпну од укупног броја
запосленпх. Највећн број же-
на радшша има породнцу и де-
цу, тако да се у решавању њи-
хових жнвотних проблема ак-
тнвно укључујемо, уз сарад-
њу одговарајућнх службн и
органа самоуправљања. У про-
теклом перноду смо н.мали бо-
1ат н разноврстап програм п
у његовој успешној реализаци-
ји днскутоваћемо на годшшвој
скупштннн која пам предсто-
ва.
Наше друштво покренуло је
пницпјатпву да сс жена.ма по-
роднља.ма п мајкама омогућс
бољи условн рада, да се ссло-
боле рада у трн смене и ла
раде на лакшпм пословнма, за-
ложнле с.мо се за доношење
Закона о дужс.м породиљско.м
боловању”.
На крају разговора, интере-
ссвали смо сс како ће се про-
славнти Дан жена.
Организоваће се групнн из-
лети. Радннце Камгарна иду
на Јастребац, нз Ишивачнице
М. ПетровнћР. Всснћ
Фмладшиа шред нзЗдоре
Иако су најодговорннји но-
сиоцн нзборних активностн Оп
птинска конференција Соција-
листичког савеза и Савеза снн
днката, Општииска конферен-
цнја СО мора да обави значај-
пе задатке у ово.м периоду.
Јср, прнмена делегатског спсте
ма за омладннску организаци-
ју значн могућност шире акти-
визације и полнтике мобилиза-
Ш1Је најширег дела младнх љу-
дн што је, у ствари, реална мо
гућност за стваралачко укљу-
чнвање у даљи развој самоу-
правних друштвеннх кретања.
Конкретно, својом организа-
цноно.м актнвноћшу омладина
треба да допринесе да у пре-
днзборно.м II нзборном ПврПО-
ду дођу до слободиог пзража-
вања шшцпјатпве, мишљења
и предлозп највећег броја мла-
днх људн што представља и
конкретан развој о друштвено-
-политнчки.м актнвностима о-
младнне и предвиђење задата-
ка за наредни период. Реалн-
зирајући програме Огшггинске
конференпнје ССРН. Савез о-
младине и предвиђање задата-
лапању најбољнх кандндата за
делегате, као н утврђнвању је-
диЈЈСтвене лнсте носалаца из-
борне активностн. Кандндатн
из редова младнх треба да су
:војо.м друштвено.м активно-
шћу и морално-политнчкн.м ква
лнтетима стекли углед н пове-
рење среднне, пре свега радни.х
људн, а завнсно о функцијн за
коју су предложенн н афнрма-
цнју у широј заједницп.
Поред ангажовања у изборн-
ма, Општинска конференцнја
СО у наредном перноду, свогс
актнвностн усмераваће ка: по-
већаној активностн на спрово-
ђењу задатака нз Пнсма Извр-
пшог бнроа и друга Тнта н ње-
говог говора друштвено-поли-
тичком актнву СР Србије, као
документи.ма трајне вредности.
Б. Марковић
Продојно
ИЗАОЖбОјн.
У Здравственој станнци ради
бабица која пружа по.моћ и
савете, а сваке године изведе
се и спецнјалнстички преглед,
чији је цпљ откривање раннх
болестн.
Наше раднице и.мају могућ-
ност да користе модерно оп-
ре.мљено Аечје обданишге
кругу фабрнке које радн у
цвећа
У част 8. марта ,Ае-
ленило” — Погон пре-
дузећа „Стандард” от-
ворило је у Холу СДК
(Пословна зграда на
кеју) продајну нзлож-
бу цвећа. Богатство н
разноврсност врста за-
ступљених на овој, за
наш град реткој из-
ложби, задовољиће н
укусе највећих проби-
рача. То је могућност
и прилика внше да
мајке, другарнде и ко-
легинице за свој праз-
1шк добију н своје
омнљено цвеће. Из-
ложба је отворена од
7—19 часова свакога
дана.
У
ПОСЛЕДЊА ВЕСТ
Јуче су сс радшвди Стамбе-
ног предузећа н Завода за ур-
банизам иа референдуму изја-
снили за ннтеграцпју. Ова се
вест дуго очекшзала од грађа-
па Параћшга н добро ћс битн
ако овај пример слсдс и пске
друге ортнЈиацпје.
љ. с.

3. М ДАКА СТРАНА 3.
(3000 — 4000 ученика, а ио мо-
ЈуНству н внше);Јв дискусчЈу
д) пружатн помоћ у органи-
ловању продуженог боравка
у основш1м школама путсм
опрс.манк.1 гфосторнја и обсз-
бсћења исхраие (120 — 150 учс-
инка, а гјо могућству и внше,
' првенствсно аа ученике-пут-
јпгкс);-
У НАРЕДНОИ ПЕРИОДУ
ВЕУ БРИГА 0 ДЕЦИ
Скупштииа Општинскс за-
јђднипе дечјо заштнге Пара-
Лин, на селнгшн одржаној 27.
фебруара 1974. голпнс, утврдп-
јс пред,ог Програма разво-
ја дечје заштггте у Општинн
за 1974. годину. Прсма том
нредлогу, о комс треба да сс
нзјасггс органнзаштјс удружс-
ног рада, друштвено-полнтичкс
органнзације н мссис зајсднн-
пе, основна органнзација За-
јсдмице у вези иепосредпс дсч-
је заштнте у 1974. годпнн бп-
ће и далс усмсрена на:
кс нружаша иомоћи, путе.м
обсзбеГЈења објеката н гвпко-
вим ОЈтремагвсм.
У шглу рсаМЈзаинјс овс орн-
јентацнје у току 1974. годпнс
Зајсдштцс Ис:
а) обсзбсјјнвагн бсснлатну
псхраму учснпка основпнх
школа нз социјалпо-угрожснпх
породнца (250 — 300 ручкова п
100—130 всчера);
с) дневним н полудневнп.м
збрнњавањс.м децс кроз обда-
пишта ооу.хватнти пре свсга
дсцу запослспих роднтсла н
јјз иороднцу. са нижим прихо-
ди.ма (300 — 350) н у складу са
пзражсннм потребама, путем
нрошпрсња капацнтета и одго-
варајуИпм одржаван>см посто-
јсћнх, као п опрс.мањем пстих,
стварати условс за већн обу-
хват депс и болс условс рада;
•]>) обсзбслптн под условпма
утврћенпм Одлуко.м о накна-
дјј трошкова за услуте у' спро-
пођси.у пспосрсднс демјс за-
ЈПЈЈЈЈС. лсјобии.с дсцс на мору
(око 150) п па Грзи (450 — 500)
I! нутс.м обсзбс1)СЈ[>а повнх про-
сторпја на Грзп (за друштве-
ио-забавпс актпвпосгн) п лр.
услог.а стваратп могућпостн
за успстпшЈЈс дсловање п за-
штиту дсцс овп.м облпком за-
штптс;
ла
то.мпсллв ШЛПИЈТ
Из фабрике и,еменша
Такмичвева®© младих
да. тсхколошкој дисшшлнин, V
одговорностн према раду и лу-
жпостпма, у активностн у дру-
јптвсјшм и са.моуправнпм орга
пп.ма п у штсдњи матсрнјала.
Кол свакс од овнх областп.
о.млалипап
може да
посна. а иајман-.с јсдаи,
аавпсп ол и.сговог става п за-
лагања.
11а шшцпјатпву оргаиЈЈзаип-
јс Савеза омладнне у Фабрнцн
цемента „Нови Поповаи" почс-
ла јс акиија под назнвом „Мла
ралипк — сггмоуправл.ач".
Иако сноитана п исиаметњнва
— веома брзо јс нрихваћсна ол
младп.х. па н старн.јпх чланова
Ова акцпја
лн
— учеснпк акци.јс
лобнјс пајвишс псг
штоовог колектнва.
п.ма вншеструку улогу. Посга-
в.мсиа на такмичарском прнп-
ннпу н.ма за ппл. пзвсспо ол-
мсравап.с прнмсрног залагања
- пропзводпом раду, а с другс
странс она јс н васпнтна. Ту
јс њсп зпачај још већп. јср свс
оно што ,јс вндно II
остаћс забслежспо као рсзул-
тат млалпх. Из свсга овога тре-
ба да поопзаћс још псшто што
ћс гипатЈЈ па фор.шран>с лич-
иостјј младнх радннка иропзво
ћача п ралпнка са.моуправља-
Док трајс акнпја обавпћс сс
оисњпвања (па'куппо осам
свакп.х 15 дапа).
Прва болован>а н оцсњцвања
су исћ мзвршспа п за најбо.>сг
самоупра-
г) развпјатн п усавршаЈЈати
посгојећс облнке сарадгве са
.МССЈЈПМ II друшм ННТСрССЈШМ
зајсдЈшцама и органпзаипјама
'лружспог рала иа ноднзањлг
п збрпњавагм' дсцс, а прс сис-
К1 кроз зајслппчка улагања у
нзгралњу шралпшта, збршвг-
вап.с лсцс лпшстгс ролитс.м-
ског старап.а п омстспс у раз-
впгку II лртс ООЛПКС ДрЛ ШТВС-
по1' лсловаи.а.
мар.>пцо
млалог радника
в,>ача у јануару мсссцм про-
јс Томпслав Шагшћ,
хомогсЈШзацпјп који
глашсп
раднпк у
1с освојпо свпх 50 могућнх по-
сна. За првих 15 дапа фсбрл ара
мссена за најбо.мсг млалог рал-
самоуправ.иача чс-
113 ДГ.ЧЈГГ ОБДЛНПШТЛ „БЛМБП"
ча.б) СХЈСЈОсћнВаТП ЈЈГХПЗПУ (ПС-
сплат.чо П.11 уз учсшћс корп-
спика ' ск.ал’ са О.,уком о
пакпалп трошкова за услугс
V СпрОЕООСЈБу пспосрсдпс лсч-
|с зашгпгс) за учспнкс срсл-
и.пх школа, а првспствспо за
учсппкс пз школа за КВ рал-
ЈПЈКС, ЧПЈП роЛПЈС.МП 11С Ж11ВС
у грал' (сна трн оброка за
100—120 учсппка);
— обсзбсћсп.с всћс зашттс
поролЈша са нпжи.м прнходима
и всћпм бројсм ЛСЈТС пугсм
обсзбсћсп.а псхрапс, олмора н
о.Јоравка н па лруги појолоп
пачпп;
Акција јс почсла 1. јапуара
и трајаћс ло 1. маја — празнп-
ка рала. За свс то врсмс младн
олмсраваћс сс у
инка
ментарн проглашсп јс Брапко
Остојпћ. ралнпк ' отпреми ис-
мепта са освојстшх 75 поспа.исмспташп
квалитсту п квантитсту рада.
у одпосу прсма средствима ра- ’ Мнлпвојс Вучковпћ
----нотупо корпшћсп>с ио-
стојсћп.х капашЈгста за дневпо
збршЈ.авап.о лспс 'з нстопрс-
мсио воћси с рачупа ла сс исјо
о.могтћи прс свега лсии чпјс
су мајкс зтпослене п пт поро-
,ЈШа са јшжпм прихолима:
г АКТУЕЛНОСТИ
10ВА П0РЕСКА П0АИТИКАп) партпшшпратп
учснпка осповпнх школа п
псмв1тгш опрсмањс ћачкпх к-
мш.а у 11!ј.>- всћег ооухвата
дсцс овп.м оолпком зашгпгс
псхрапу
Договор на нивоу уже Сроије
— обсзос1?си>с јсдинства тржчшта н услова прпврс]?н-,,Ралнн лл дп својс личнс н зајсдннчко потрсбс и нн-
т1*рссс у ооластн.ма обрааован>а, паукс, културс, злрав-
сгпа п дрхгпх лрштосннх дслатпости, као дслови.ма. јс-
ЛМИС1ВСПОГ происса лр-штвс.иог рада, обезбсђују слобол-
пом рз-змс'Ио.м п удруживањсм свог рзда са радом радин-
у органпзаинјама улружсиог рала у тим областпма.
Слоболну размсну рада остварују радин људи нспосрсд-
1.0, нрско осношшх организаинја удружспог рала п у ок-
ииру 11л1с прско самоуправипх ннтсреснмх азјслнниа."
Овај ннтат нз тск усвојспог Устава СФРЈ јс доказ
повог ква.ипста пашсг финансијског систсма који јс
пзграђивап дупг ппз годпиа, Наимс, и раннјс су чнњсмп
напори да сс снстсм и иолитпка ф1шапспраи.а општс
лруштвснс п зајсдиичкс погрошњс усЈСладс са потрсбама
и иптсрсспма друштпа п приврслс. V том смнслу зрсба
иоссбно пстаТт вслпкн зиачзј уставинх амапдмаиа ло-
пстпх 1971. годпнс, којпма јо започсг нроисс убрзапог
разрсшавања нслослсдиостн, нсе<])Икасностп. па чак н про-
тнвуречностп у овом нзузстио зпачајном домепу лруштвс-
ног жпвота н друш1веннх ошоса. Новп Устав, у нзвсспом
с.миау, формално правно пркхвага и уоблнчава ставовс
и рсшења већ салржана уставним амапдманима. Ллн,
и впшс ол тога, рззвпја и консттупшс самоуправнн
модел фннапснрзња општс-друштвсипх п зајслничких по-
трсба, као нитсгралнн лео развпјспог соипјалистмчког
са.моупразног лруштва.
За класичпс. још увск ирнсутнс опшгс лрушгвспс по-
трсбс, којс сс н дал.с морају фннанспрал! ол странс
лр ШЈБспо-полнтнчках зајслшша. задржавају сс класпчни
мстодп ззсиовани па буџстском мсхапизму н порсски.м
тшструмснтпма. Зз осталс бројнс и друшгс^но пр.о зна-
чајне зајсдничкс погребс. прслпи1?ају сс повп метолп.
т:оји обсзбс1>гју гшсок степсп учешИа V оллтчпвању
у свпм фазама фннапснрања тпх потрсба оппх којн
стпарају н пзлвајају срсдства за то фпнапсиратБС.
Дослсдно спроводећи Уставис амаилмапе, Извршно
гсће и Скт1шлша СР Србијс, усвојплн су мсћуопштнм-
скн договор о ускла!.ЧЈваи>у полптикс опорсзнван>а граћа-
па. опорсзпвања произпола н усуга у промсту н опопсзн-
нан>у промста испокрстпостн и праоа. Разлог за допошсњс
свог логоБора билс су.псликс разлпкс у крнтсријумшма
н иачппу опорсзпван>а обвезника. На прпмер. кол порс-
т.т пз ралног олпоса на псту основпиу у јолпој општпнн
сг. плаћао порсз у нзносу ол 1.000 дннара а у лртој
4.700 днпара, кол порезз ол по.уопрпврсчинх лс.атностн
у једној општтш 5.800 динара у другој 1>!.170 дниарп.
кол норсза ол занатскпх лслатностн у јслној опттнни
1.500 дипара у друго.ј 7.500 лпнара, док је кол порсза
на прнлоле ол пграла н другпх врста пореза та разлпка
бнла још драсхичннјз. То јс утннало на ссобу порсскнх
обзединка пз једне општнпс у дрт', нзОегаваЈ&с п,з1тањп
порескпх оОавсза н иеједнак третман грађаиа са приОли-
жио једнакпм ексномскнм могућиостпма.
Из сссга произнлазп да су цил>еви друштвсиог лого-
взпаља слслећи:
-- ооезбеће1Бс уставног пзчела да граћашс сраз.мсрпо
скоио.мској спазп лопрнносс фгшанспрању општпискнх
п зајсдпичкпх потреба друштва.
— сгсарапзс услова за всћн
ооухват дсцс кроз разпс обчп-
ван>а н
— смашсшс соинјалпи.х разлнка н елп.мшшсањс нсос-
новпог богаћсња.
Друштпснњм логовором прслвпћснс с/ јслппствспс
стопс порсза у Рспублици. Општииамз, потписнпиама до-
10Еора, дозво.исно јс повсћањс тн.х стопа пајвнше до
307г. Другпм рсчнма, ако на нсту осповпцу порсз у јсд-
ној општиии пзпосн 1.000 дннара у дртој ис можс бнгп
всћн од 1.300 дппара. Кол искпх врста порсзз овај лн.миг
јс још ннжн.
ДрушшЕена хроника ка
С ШШТ1ММ ВА ВЕСЕБ Па Оазц друштосног логовора » соојнх мог'1иости
Ј1 потрсба, Скупштнпа општмнс ПараИнн јс усаојила оллу-
ке о порсзмлт за 1974. голину.
Чшксшша ла смо и раинјпх голнпз усаглашава ч
пореску политпку иа шпзоу пашсг рсгпопа, па п РспуОлп-
кс. утпиала јс да смо сс у друиттвсни логовојт укломи п
уз всома малу корсктуру всН постојсћпк сгопа.
1. Стопс порсза нз личног дохотка из радног олиоса
остају на иивоу ирошлс голпнс (смзн.сшс за 0,1®/. јс по-
слслчна увоћсља лопрпноса за фпнанспрагзс кулгурс).
ИоссОнс стопс за рал пензиопсра н за прсковрсмспн рал
бија. Млиба. бсвојка, срсдњо-
иисолка, у чијој јс куПи чри-
иремљсно слаољс, па.ш јс об
смрхоносних куршума. Пз пс-
хата.
Очиглсдио јсдап од пијапих
слављсшчса нијс Оио кадар дч
носп оружјс и рукујс шшссо-
љсм. Па, ипак, он јс со чшшо.
'Гужних примера има много.
Било јс случајева, у нским ирс
коморавским селима, када сс
част Оранила пиштољсм пли
су сс сваБс завршавалс убис-
твима.
Чудан. нагански, обичај да
сс у миогим приликама иот•
ржс иииттољ или нож.
Пример старијих слсдс и
млаБн. Са пара1шнских нлоч-
пика испаљују драмлијс из
ваздрушних пушака иако јс
законодаваи всома прецизио
г.рсдвидео да се то може чи-
нити само ча стрслшитнма.
Кога кривити: малишане или
њиховс родихсљс?
У.иссто леис књигс дсчаци-
ма сс купују ваздушпс иуш-
г:е које, пз иепосрсднс блн-
зине, и те како могу 5нти
уОојгттс. Причили су ми опп-
мад, да јс отац повсо синчи-
1-.а у шетњу. Нзненада, човекс
јс иогодила залутала дијабола.
Лекари су му, вслс, тешком
муком спасили око.
Али, сто, као да нсмамо спа-
гс да искорсиимо тс заиста чу
дпс и опаснс павикс!
Симо за девст мсссци ирош-
лс гооинс у Паракину јс оду-
зето 19 ииштоља, 10 разиих пу-
шака, 50 пшитољских мсгака,
150 ножсва... Сличио је и у
осталим поморавскњи градо-
аима. Свакс годипс надлехсни
органи доонјају велики Орој
захтева за издавањс дозоола
за држањс и пошењс вспреног
оружја.
Ко можс носити ватреио о-
ружјс?
Да би добио аматерску во-
зачку дозволу каидидат, по-
рсд оста.тог,- мора поссдовати
лскарско уверење којс иотии-
сујс готово цео копзилијум
сиецијалиста. /а ли сс можс
занемаривати такав услов код
издавања оружног лпста.
Прсма пским иоказатељима
сссио јс у гоку 1972. године у
.'угославијн, ножсм, пшитољсм
и на други иачии убијено 700
људи!
Г/одатак свакако упозорава
да ово.и злу треоа стати иа
пут ригорозним мсрама. У кра-
јњој конссквснци нија битно
да ли су људи уОнјсни нз ие-
хата или с умишљајем. Бит-
ио јс да гину људи!
V једпом пара1гииском дво-
ршиту, па иерифсрији, тра/а-
лр је слављс. Играло се и ис-
сало до касно у ноћ. У ку.т-
миницији асссл.а, изнснада су
одјскнули рсаолвсрски хици,
са.гфа као иотирда сасчарског
располпжсња које ћс сс о:.ш-
сити п шI супштпом кра/у
града. Ллн, догодила сс грагс-
V нрпврсдн су смањспс, а за прсковрсмспи рад у нсирп-
врсдм осталс иа писоу прошлс годпис.
2. Укупап нзнос порсза иа лохолак од нол>опрпврслис
лслатностн ћс битн па ппвоу прстходнс голпнс. Да би сс
ово постпгло Оило јс нсопходио увсћатн почстпс стопе
нз логовора аа око 15°/о.
3. Код порсза па дохолак ол заматскс лелатности
бпло јс пајвпшс разлнка по општЈшама. Због тога су
логовором прсдвнћснс јсдннствснс стопс за цслу Ретблм-
ку. а општпнама јс дата мог'Миост ла код конјукгурнс
лслатпости поосћа стопс ло 30’/*. Ујсдпо јс договорсно
ла сс што мањс, п то углавном услужипх дслатностп,
опорсзујс паушзлпо.
Наша Скупштпиа јс прпхватнла стопс из логовора.
Иденгичан случај јс и кол пореза иа доходак ол
Ш1тслсктуал!»пх услуга.
5. Кол сппх остачих прста порсза прихваћсис су стопс
пз ло!Онора н прн то.мс јс иптсрссаитпо папомснутп да
с'-’ сг,с (»зузсв порсза па хибрпдпм лозг) пнжс ол стопа
којс су ло сада
Ог.о нарочто
сажилс на тсриторији иашс опшгмнс.
г<оки за порсл из прихола ол пмовнне и н-
мовмнских праоа, порсз ич укуппог прнхола граћаиа н по
рсз пз наслсћа н пок,онс.
6. Опшга стопа иорсза на промст оста.а јс пста као
прстхолнс гоашјс — 7*/..
7. Прн.хв.чћсис су и стопс порсза па промст нспо-
'.‘•»егиостн п права са нобнм пачппо.м опорсзпваи-а бсо!
иро.мста. Наимс, про.чст полтоприврслпог ЗСМ.>1ШИЗ сс
оморсзујс прсма промстиој
лок кол опорсзпвап>а промста граћсвннског објекта пос-
ЈОЈС ДВС Брстс стопз —
врслпостл коалратпог мсгра.
пропорцнонз.лна (10»/*) па граћс-
гппску врсдност (испу тгралњс) и про]*рсс»шна на раз-
.■ш;у нзмсоу псјјо изградн.с п продајпс цсне. Цн.> ооак-
пог опорсзнишБа јс да сс захватн дсо лобпги коју обвс«-
ппк нијс остарпо својнм радом.
Р. Јовановић
ЈБ. Самарцић

4. ГГРАНА 4. 14 ДАНА
ИЗ НАШИХ КОЛЕКТИВА
ПРЕДУЗЕБЕ РОБННХ КУПА
„БЕОГРАД"
ЗАБЕЛЕЖЕНО У ПРОЛАЗУ
Мали оаи узорон колектив Носилац
савремене
трговине
Значајан допринос развоју савремене
трговнне код пас пружило јс ГУрслу-
зсћс робнпх кућа „Београд" у Бсог-
раду. Ово Предузећс је мсћу првнма
у зсмљи прншло систсматском послов-
ном органнзовању унутрашт&ег промс-
та на прннцЈшу робних кућа, принцн-
пу који је у савременом друштву ода
вно доказао пнз прсдностн, нс само
у односу на потрошача всћ и у одно-
су на произвоћача.
У пслсд1Бе време ово прсдузеће је у
положају да буде и пноннр у рсалнза-
иији амандманскнх и уставннх иачела
у прометној сфсри нашег привредиог
живота. Самоуправни споразум са из-
весннм групацнјама пронзвоћача не-
оборнв су доказ да се у овом Пре-
дузсћу па пнгсресс пронзвоћача и јјн-
тересе трговнне не гледа као на оп-
рсчне пнтсрссе. Другнм речима, пн-
терсси произпоћача су и ннтсрсси трго
внпе п обрнуто.
Предузеће Робннх кућа „Београд"
данас нма 34 Основне организације
удруженог рада, од којпх су 32 Робне
кућс лоциранс у трн соннјалисгпчкс
републнке, односно у 18 оггштина, које
ззпошл>авају 3.600 радника. Разграна-
тост продајцих објеката цшром зем-
л>е, модерна и функционална опремз,
пролаја робе самообзнром н самопо-
служнвањем, доирннели су да Прсду-
зсћс попримн све одлпке модерног н
тсхннчкн добро опрс.мљсног колектнва.
Као такво оно је у 1973. годнни оства
рило промет од преко 3. мнлијарде дн
нара.
ГРПКО — ПРОИЗВОДП „ЈЕДИНСТВЛ" НА ШТАНДУ
куповина савремсне опрсмс
која ће заменитн машинскн парк у
одељсњу
Ралнн колектнв Индустрнјског тек-
стидног предузећа „Једннство" у Пара
ћнну бројн око 150 радннка којн из
годнне у годнну постјцку врсдне пос-
довне розултате. Прош.е годиие оства
рен је укупан прнход од 11,900.000 дп-
мара н по завршном рачуну у фонло-
не јс нздвојеио 1,290.000 дннара. 11п
један члан радног колектива у про-
теклој години није зарађнвао мање од
1.000 дннара мссечно, а просек запа-
да у' радној органнзацпјп изпосн 1.740
дхшара. „Јсдннство" се налзп иа лн-
параћннскнх нзвозника, па је за
продате вунене мараме на иностраном
остварнло 105.000 долара. О-
треба додатн још п то
ннра со
СВЛКОДНЕВНА СЛИКЛ ПРЕД ФАБРИКОМ ДЕМЕНТАткачннцс у коме се сада про
па амортизоваинм разбојнманзводн
које јс још Фабрика што<ћова избаин-
ла нз употребе. За
разбоја н другс опрсмс ннвестнраћс се
1,300.000 дииаро. Планира се и пзгрзд-
ња радннх просторија од 100 квздрат-
ннх метара. Исто тако се очекује да
ће н ове годние вунене мараме нматн
на нностраном тржншту. У
Више од две трећине поповачког цемента одвози се
камионима и иистернама. Многобројна возила стога су
преко целог дана (и у току ноћи) на обичном путу пред
фабрпчком капијо.м. Врло често се ту наћу упоредо по три,
па н четири, возила одједном. Они, који пролазе „својим
путе.м", приморани су да чекају или да се пробнјају из-
мећу огромннх возила, излажући се често жнвотној опа-
сности.
куповнн^ новпх
купцс н
предузећу тврлс да је реално
ватн да се крај годнне дочека
ОЧСК11-
РсшеЈБе овог проблема је у изградњи паркинг-просто-
ра. Ако се, међутим, до сада на томе није много урадило,
времс је да се под хитно отпочне изградња одређеног про-
стора — паркннга за возила.
са ос-
стн
укушш.м прнходнма одтварсни.м
15.000.000 динара.тржншту
внл1 подацима
да је за куповнну саврсмеис опремс
инвестирано 500.000 дннара.
Лко сс плаискн задаци остваре, рад
нп колсктнв ће моћн да повећава лнч-
Р. Милосављевић
не дохоткс н да најмања стварна ос-
пова будс 1.150 дпнара. Поред то1а
припрсмс се врше да сс органпзује
друштвена исхрана.
Планскн задаци за ову годнну тре-
ба да поспеше дал>н развој радне ор-
ганнзацнје. У областн ннвестнцнја п.а
ЈУБИЛЕЈ АМД „МОША ПИЈАДЕ”
А. г.
органнзацнја
удруженог рада Предузећа робннх ку-
ћа „Београд" јс и Робна кућа „Беог-
рад-Параћннм у Параћнну, која јс ос-
нована и пуштеиа у рад крајем авгу-
ста 1970. годнне.
Од тог периода па до краја 1973.
годннс ова Робна кућа је реалпзовала
робу шнроке нотроинве у вредностк
од близу 180 милнона дннара, што
представла резултат вредан прнзнању.
Поред тога, Робна кућа „Београд-
Параћнн" V Параћпну која запошла-
ва преко 115 радника, остварнла је у
1973. годинн просечну продуктнвност
рада по запослено.м од преко 580 хн-
лада дннара, а у плану за 1974. годи-
ну нредвнћена је продуктивност рада
по запослсио.м од 640 хилада дпнара.
Једна од основннх
СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА
Прошло је десет година до када су 25 помажућа члана, пет
аутомобилиста н 16 омладинаца одржали оснивачку скупштину
Луто-мото друштва.
Тада без срсдстава, данас економска база друштва омогућа-
ва бруто продукт од 800.000 динара и са основним’ средствнма од
2.500.000 динара.
V почетку пет запослених радника, данас внше од 15.
Друштво је до сада обучило 163 возача „А", 1.642 возача „Б”,
35 возача „Ц‘‘ и 80 возача „Ф" категорије.
Управо се очекује добијање локације за проширење и из-
градњу нових објеката (сервисна радионица, полигон за обуку
возача и сервнс за прање возила).
Поводом овог јубнлеја за Збору чланова, који је недавно
одржаи, доделзене су захвалнпце појединцп.ма п раднн.м органн-
зацнјама за допринос да АМД „Моша Пијаде" постане омо што
је данас. Осппвачу Друштва Владимнру Бошковпћу н првом
председнпку АМД Илијн Божиће додељсне се иовчане натоаде.
Р. В.
Ових дана се у Српској фабрицн стакла спроводи периодн-
преглед за раднике који раде на угроженнмчни систематскн
радним местима (реглери, помоћници и одржаваоци машнна, рад-
ници у мешаоницама, ливци, шаметери и др.). Овај преглед, ко-
јим је обухваћсно око 600 радника, састојн се из следеће медн-
цинске обпаде: лабораторијски стандард, хепатограм, спирограм,
офтамолошки, неуролошки и оториноларинголошки преглед, као
и преглед специјалисте за медииину рада.
Цил> ових прегледа да се установн да ли је радник спосо-
бан за радно место на коме се налази, за пуно радно време и за
рад по сменама. Радницп код којпх се прнлнком прегледа уста-
нови неки поремећај подвргавају се лечењу.
Систематски преглед за раднике са угрожених радшгх места
обавл>а се сваке годпне, а за остале раднике сваке треће године. н. Р.
ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ „СТАНДАРД"
на н камнон носнвостн 5 тона за нз-
ношење с.мећа из органнзацнја УДРУ*
женог рада. Истовремено, нзвршен је
ремонт већ постојећнх спешЈЈалнзова-
ннх вознла за вршење комуналннх ус-
лута. Само у основна средства за вр-
шење ко.муналних услуга уложено јс
преко 70 милнона старих динара, а
уктше ннвестнцнје У основна сред-
ства за две године износе внше од
470 мнлнона старнх дннара.
Радницн „Стандарда" с правом оче-
кују да им у овој годннн буде уступ-
л>ена изградња улЈша у Параћину као
носиошЈма послова, што ће нм омогу-
ћитн дал>е опремање како би са ус-
односу на 3 милиона н 300 хил»ада
новнх дннара колико је остварено у
1971. годинн. Истовремено доходак је
порастао од 2 мнлиона 146 хнљада на
3 милиона н 600 хил>ада, остатак до-
хотка за фондове од 210 хнлада на 540
милнона, а лнчни дохоцн по запосле-
ном од 803 на 1.300 нових динара ме-
сечно.
У 1973. години остварен је укупан
прнход већн од мнлнјарду старих дн-
нара, доходак у нзносу од 576 милио-
на, остатак дохтка са амортнзацијом
у нзносу од око 150.000. старих дниа-
ра месечно.
Изнети резултати остварени су зах-
вал>ујућн велнкнм иапорнма радних
л>уди уз рслативно ннске личне дохо
тке како би се створили условн за
осетније побол>шање нојвотног стан-
дарда у наредннм годииама. С друге
стране, н ако недоволна, целокупна
акумулацнја и средства ал1ортизацнје
усмерена су у иабавку нзнете меха-
низацнје. То јс било могуће само за-
хвал>ујући нзграћнвању концепцнјс раз
воја уз актнвио учешће свих радника.
Укл>учпваи>е дсла набапл>епнх основ-
инх срсдстава у ексилоатацпју иа кра-
ју 1972. године и почетком 1973. годп-
не, охрабрпло је радне л>уде, јср су
увидели да опа обсзбећују порсд от-
илато апунтета, солндну акумулацнју.
С тога се всћ у 1973. н почетком опс
годино приступнло набавцн срсдста-
ва за род потребшгх аа вршен>с кому-
налннх услуга. Набавл>сна су два но-
ва спсцнјализована возила за нзпошс-
јбо смећа, спсннјалпо погребио возн-
ло, ситна мо.чапизицмја за кзгралп.у
и 0/ржсша1ш јашшх зслсјшх пцвриш-
пехом мог.ш да прнхвате одржавање
новонзграђеннх улнца н путева у Оп-
штини. Због тога њнх охрабруЈ*е рас-
положење кОЈ*е у том смнслу већ по-
стоји код над.ежшЈх руководстаза
града ц Општнне.
ње. У развоју ових делатности они су
внделн како шансу за говећање обњ<а
и вредностн пословања, исто тако и
шансу да на тај начин створе преду-
слове за модерннзацију комуналншс
деланости.
Захвал>ујућн разумевању од стране
Југословенске инвестиционе банке, фн-
лијале у Параћину н Ауто куће „Ком-
пресор" у Београду са погоном у Бу-
прији као кредитор, фабрнке цел1ен-
та ,Д1ови Поповац" као послодавца и
Скупштине општшЈв као гаранта, при-
ступило се изради и реализоцнји прог
рама развоја.
— За само две годнне у Комунал-
ном предузећу „Стандард" укупан
приход је утростручен, број запосле-
них повећан од 113 на 180, лнчни до-
хоци по запосленом повећани од 803
на 1.500 динара.
Све до 1971. године „СтанАард" пре
Аузећс за комуналне услуте, транспорт
и изградњу у Параћину, вршшо је
углавном услуге одржаван>а чистоће и
сахрањивања, бавило се урећивањем и
одржавањем јавних зелених површина,
експлоатацијом пијаца, одржавшвем
комуналних објеката и превозом робе
у локалу. Претежан број ових делат-
ности, обзиром иа њихову природу,
није нмао никакве шансе за развојем,
а објективни услови тжврећивања ба-
ли су такви да о модернвзацији услу-
га њчје ни могло да се размишл>а.
Граћевинскн погон, обзиром на
СЈшболичиа улагања у одржавање ко-
муналних објеката, једва Је саставлао
крај са крајсм, а у 1970. и 1971. годн-
ни остврио је пословне губитке. По-
гон за превоз, због малс носивости и
великог степеиа истрошспости превоз-
1шх хапацитета, готово да јо посло-
вао на граници рснтабилитета.
Радни л>уди у „Стандарду", у так-
вим условима, нису седели скрштених
руку. V околности да је пронзводња
параћинске индустрије све внше упу-
ћена на друмски прсвоз с јслне, и у
заведеном самодоприносу за изград-
н»у улица у Параћнну с друге саране,
они су видели своју велику шансу.
Поготову пгго у Параћнну ниЈе бнло
ни саобраћа|ног прслузећа ни преду-
»ећа за оОЈскаха иисмлрал-
С обзнром да Ј*е добар део превозннх
укл>учен у експ.оатацнЈ*укапацнтета
тек у другој половинн 1973. годнне.
у 1974. годннн „Стандард” очекуЈ*е још
бол>е пословне резултате, и ако се
предвнћања исптЈе, очекује се оства-
рнвање укупног прнхода од око мн-
лнјарду и 500 милнона старих дЈшара.
Б. Мадић
Набавл>ени су булдожерн, утовари-
вач, камнон,* кЈшери, н друга сред-
ства за рад на изградњн улица п пу-
тева н камионп носнвостн 200 топа,
намењсни првенствено за нревоз пс-
мента. Са оваквом механнзациЈ*ом,
„Стандард" јс ушао у пословно техни-
чку сарадЈву са Предузсћем за улнце
и путеве „Крушевац" у Крушевцу п
транспортннм предузећнма
ранс"
„Велмот-
Буприја и „Аутотранспорт"
__ Краљево. Днл> ове сарадЈве био
је пе само обсзбећеЈвс пуне запосле-
иостн и успсшно извршаваи>е послов-
иих обавеза већ н стицање искустава
у органнзашЈЈи рада и послоБању уоп-
ште, обзиром иа богато нскуство ових
предузећа у областн изградил н тран-
спорта.
Резултатн пословаи>а острарепи у
1972. н 1973. годшш показују да јо
оријентација „Стандарда" била пспрап
на. Већ у 1972. годнни остварсп јс
укупаи прмход у нзносу прско 6 мплн-
она и 500 хилзла шлшх дти.ра, а у ' 1 „сглиАЛђДои" клмион сш-емлн зл пгг