1. Година VIII, број 95, oктобар 2010.
ISSN 145-98523
Шаље: ПЛАЋЕНО У ПОШТИ
Савез самосталних синдиката КО НЕ ЖЕЛИ УПОСЛЕНУ СРБИЈУ, 21116 НОВИ САД
града Новог Сада и општина ИМАЋЕ СРБИЈУ НА УЛИЦАМА
Бул. Михајла Пупина 24
21000 Нови Сад
ВЛАСТ СВЕ ЧИНИ ДА
ПЕНЗИОНЕРИ БУДУ (С)ПОКОЈНИ
САД ИЛИ НИКАД
АКО САДА НЕ КАЖЕМО НЕ,
СТИДЕЋЕМО СЕ ПРЕД НАШОМ ДЕЦОМ
ОВО ЈЕ БИТКА
ПЕНЗИОНЕРИ ВИДЕ ПРОМЕНЕ
ЗА НАШУ ДЕЦУ
САМО У ОГЛЕДАЛУ
ВИСОК ДАТУМ ГЛАДНИ
НАЈВИШЕ ПРЕСКАЧУ
НЕ ПРИХВАТАМО НЕПРИХВАТЉИВО
ХОЋЕМО
ДОСТОЈАНСТВЕНУ СТАРОСТ
СРБИЈИ ЈЕ
ПОТРЕБНА МЛАДОСТ
Ш
ТА
МПА
НА
СТ
ВА
ИЗАЂИМО НА ПРОТЕСТ!
Р НОВИ ТРГ 22.10. 14
САД СЛОБОДЕ 2010. САТИ
2. НЕ!
ПРОТИВ СМО:
û непостојања
- социјалног дијалога (једно-
страно утврђивање низа системских
закона од стране Владе ...)
û
- подизања захтеваног пуног стажа осигура-
ња за жене са 35 на 38 година стажа
û
- повећањa броја потребних година рада на
пословима са бенефицираним стажом и
ПРЕДЛОГУ ЗАКОНА О пооштравања услова за стицање права на
ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА бенефицирани радни стаж
û
- промене начина усклађивања пензија, што
ЗАКОНА О има за последицу све веће заостајање
просечне пензије у односу на просечну
ПЕНЗИЈСКОМ И
зараду
û
- смањења процента додатног стажа за жене
са 15% на 6%
ИНВАЛИДСКОМ û
- константног осиромашења грађана,
повећања беде и сиромаштва
ОСИГУРАЊУ û
-
û
-
повећања незапослености
безперспективности младих
ТРАЖИМО:
ТРГ СЛОБОДЕ û повлачење закона из скупштинске проце-
-
дуре и дораду истог са социјалним партне-
рима
НОВИ САД û
- да просечна пензија не може бити нижа од
60% просечне зараде у Републици Србији
22.10.2010.
û
- да најнижа пензија не може бити нижа од
25% просечне зараде у Републици Србији
САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА
14 сати ГРАДА НОВОГ САДА И ОПШТИНА
КО ГУБИ?
СВИ МИ
КО ДОБИЈА?
НИКО
3. СИНДИКАЛНИ 1
ПУЛС
Очекујемо ваше прилоге,
сугестије и критике
Уредништво «Синдикалног пулса»
РЕЧ УРЕДНИКА
PO[TOVANI
Градско веће Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општина донело је одлуку о одржавању
ПРОТЕСТА у циљу спречавања доношења Закона о пензијско-инвалидском осигурању.
Поново, Влада покушава да донесе системски закон погубан за све генерације, без синдиката, социјалног
дијалога и Социјално-економског савета.
Време је да се одазовемо и кажемо ДОСТА!!!
Морамо да се запитамо: колико пута политичке партије, ма које боје оне биле, треба да нас преваре да бисмо
схватили да се морамо борити и изборити за своја права? Нико нам их неће поклонити.
Морамо почети да се мењамо изнутра, а пре свега морамо мењати сопствену свест.
Власт се бори за привилегије и лагодан живот на грбачи грађана, али они то раде уједињено са коалиционим
партнерима и институцијама система потпомогнути појединим средствима информисања.
Докле год будемо чекали да промене дођу саме, и док борбу синдиката не будемо видели као део своје борбе
за опстанак, нећемо имати боље сутра, нећемо имати одговорну власт и бићемо губитници!
Изађимо масовно, јер снага је у броју!
ПРОТЕСТ ће се одржати 22. октобра 2010. године на Тргу Слободе са почетком у 14,00 часова.
Оснивач: Савез самосталних синдиката града Новог Сада и општина
Председник Градског већа: Драго Ђокић
Редакција: Нада Видовић, Зора Веселиновић, Драгиња Бејатовић
Лектор: Вера Василић
Адреса: Булевар Михајла Пупина 24, Нови Сад, тел. 021/456-290, 55-77-77,
url: www.sindikat-ns.org.rs e-mail: gradsko.vece@ssssns.com, sekretar@ssssns.com
Издаје и штампа: Фељтон д.о.о. Графичко-издавачко предузеће са п.о. Нови Сад,
Стражиловска 17, тел. 021/66-22-867, 424-527
CIP - каталогизација у публикацији, Библиотека Матице српске, Нови Сад
COBISS.SR.ID 181580807
4. 2 СИНДИКАЛНИ
ПУЛС
ODR@ANA peta SEDNICA GRADSKOG VE}A SSS
GRADA NOVOG SADA I OP[TINA
тив доношења масовна отпуштања, све ниже
системских за- зараде и пензије, неуплаћивање
кона. припадајућих доприноса за
Предложеним пензијско и инвалидско осигурање
изменама и до- радницима у приватизованим
пунама Закона предузећима али и у предузећима
о пензијском и којима управља политичка
инвалидском олигархија која је на власти, сва-
осигурању сужа- кодневна поскупљења добара и
ва се перспек- услуга која су под непосредном
тива за младе ингеренцијом и контролом држав-
и онемогућава них органа од републичког до ло-
достојанствена калног, кршења и умањења права
старост. радника, сиромаштво и растућа
Усвајањем овог социјална неједнакост, наставак
закона губитни- приватизације која је показала
ци ће бити: катастрофалне резултате и ску-
Градско веће Савеза само- ЗАПОСЛЕНИ јер ће однос пензије пу цену транзиције за грађане
сталних синдиката града Новог и последње зараде бити још Србије, а енормна богаћења
Сада и општина је на 5. седници неповољнији. Због продужења уског круга људи и политичке
одржаној 27.9.2010. године до- старосне границе у лошим усло- олигархије, непостојање колек-
нело Одлуку о организовању ве- вима рада доћи ће до погоршања тивних уговора, замрзавање
ликог ПРОТЕСТА у Новом Саду, здравственог стања запослених. Општег колективног уговора,
22. октобра 2010 године, на Тргу НЕЗАПОСЛЕНИ јер ће због недоношење стратегије при-
Слободе, против доношења За- продужења старосне границе вредног развоја, драстично
кона о пензијском и инвалид- за пензионисање расти стопа уништавање привреде, беспер-
ском осигурању, непостојања незапослености и смањивати спективност младих који све
социјалног дијалога, драстичног се могућност изналажења бише напуштају земљу . . .
пада животног стандарда станов- запослења. Уколико „социјално одговорна
ништва и повећања незапосле- МЛАДИ и високо образовани власт“ не повуче овај срамни
ности. људи ће још теже долазити до предлог закона из скупштин-
У циљу успешне организације запослења, биће приморани да ске процедуре, не приступи
ПРОТЕСТА неопходно је активно „раде на црно“ без права из рада решавању нагомиланих пробле-
учешће чланства из синдикалних и по основу рада. Наведено ће за ма, отпочне социјални дијалог уз
организација, председника гран- последицу имати још већи одлив уважавање амандмана и захтева
ских синдиката, чланова Град- младих кадрова у иностранство. синдиката, ПРОТЕСТИ ће се ра-
ског већа ССС града Новог Сада ПЕНЗИОНЕРИ јер ће се иначе дикализовати.
и општина као и председника бедан положај пензионера додат- После ПРОТЕСТА у Новом Саду
Групација, на организацији ПРО- но погоршати пошто ће, у односу одржаће се централни протест у
ТЕСТА. Потребно је анимирати и на просечну зараду, пензије бити Београду.
пробудити свест свих грађана (за- све ниже и ниже. Савез самосталних синдика-
послених, незапослених, пензио- Такође захтевамо да Влада и та града Новог Сада и општина
нера, младих и слично) с обзиром министри престану да манипу- апелује на чланство и целокупно
да се ради о системском закону лишу грађанима дајући им лаж- грађанство да се одазову ПРО-
који је предложен без социјалног не наде у боље сутра, да извуку ТЕСТУ јер СНАГА ЈЕ У БРОЈУ.
дијалога а од којег зависи судби- руку из наших џепова и почну Бројношћу ћемо показати
на свих нас и наше деце. са иапуњавањем онога што су озбиљност наших захтева и
Градско веће Савеза самостал- обећали када су долазили на постићи жељени циљ.
них синдиката града Новог Сада власт.
и општина је оценило да је не- Стварност Србије су: непостојање Василија Бојић
опходно много више солидарно- социјалног дијалога на свим ни-
сти и јединства у деловању свих воима, спречавање синдикал-
гранских синдиката, а посебно ног деловања и организовања у
када је реч о ПРОТЕСТИМА про- приватизованим предузећима,
5. СИНДИКАЛНИ 3
ПУЛС
PROTEST U KRU[EVCU PROTIV IZMENA I
DOPUNA ZAKONA O PENZIJSKO-INVALIDSKOM
OSIGURAWU
Незадовољни предлогом изме- 2. Тражимо да убудуће сви пред- Ово је први у низу најављених
не и допуне системског Закона лози закона прво прођу процеду- протеста који ће бити одржани
о пензијско-инвалидском осигу- ру Социјално-економског савета, у другим градовима у Србији а
рању који је донет без социјалног а да скупштинска процедура ус- завршити се великим протестом у
дијалога и мимо Социјално- леди након усаглашавања, Београду. Окупљањем у Крушев-
економског савета ССС Србије 3. Инсистирамо и тражимо од ре- цу указано је, између осталог, и
организовао је протест у Крушев- сорних министара да се одмах на лош материјални и социјални
цу. Протест је одржан 16.09.2010. отпочне процедура преговарања положај запослених, велику не-
године са почетком у 14,00 часо- и потписивања Посебних колек- запосленост, ниске и нередовне
ва на тргу Косовских јунака у цен- тивних уговора за све делатно- зараде, најављена поскупљења,
тру Крушевца. сти, непостојање социјалног дијалога
У оквиру организације протеста 4. Тражимо оживљавање привре- и неуважавање синдиката као
градоначелнику Крушевца су де и побољшање стандарда свих социјалног партнера.
уручени следећи захтеви ССС за грађана.
град Крушевац: У протесту је учествовало око Нада Видовић
1. Тражимо да се из скупштинске 3.000 људи из 20 градова у
процедуре повуче предложен За- Србији.
кон о изменама и допунама За- Савез самосталних синдиката
кона о пензијском и инвалидском града је такође учествовао у на-
осигурању, веденом протесту.
8. 6 СИНДИКАЛНИ
ПУЛС
NA[I DRAGI PENZIONERI U O^IMA
"SOCIJALNO ODGOVORNE VLASTI"
Не прихватамо неприхватљиво!!!
ДА ЛИ ВАМ ЈЕ СТАЛО? обезбеђивања економске и акцијама међу којима ће се
Скупштина Уједињених Нација је социјалне сигурности и квалитета пажња посветити и прикупљању
1990. године прогласила 1. окто- живота у старости“. намирница за народне кухиње
бар за Међународни дан старих А данас, 2010. године, лако је чији је највећи број корисника
особа, указујући још пре седам- утврдити где је Србија на мапи управо старости од 50 до 80 го-
наест година на значај људи ста- гладних и ситих. С обзиром да је дина. Најугроженијим грађанима
рости преко 65 година. На листи људски живот од мале вредности ће се делити производи који
демографски најстаријих земаља и значаја, власт задаје финални су повучени из продаје али су
света Србија заузима шесто ме- ударац у виду Закона о изменама „употребљиви“.
сто са просечном старошћу ста-
новника од 40,7 година. Према
проценама Републичког завода
за статистику за 2009. годину на
територији Републике Србије
живи око 1.250.000 становни-
ка старијих од 65 година, што
заправо чини 17,09% укупне
популације, док 22,89% чини ста-
новништво старије од 60 година.
У прилог чињеници да је процес
старења на нивоу Европе знатно
убрзан иде и податак да у Србији
тренутно живи свега 15,23% ста-
новништва млађих од 14 година.
Из овога се јасно види да се број
старих особа готово изједначио
са бројем младих, бар када је реч и допунама Закона о пензијском СИРОМАШТВО ШТА ЈЕ ТО?
о нашој земљи. и инвалидском осигурању. Стигосмо и до сиромаштва. Вла-
Када се размотри ситуација у Да апсурдима нема краја говори да Републике Србије је 2003.
Војводини, подаци говоре да на чињеница да је у Србији октобар године усвојила Стратегију за
подручју покрајине живи 16% лица одређен за месец промоције пра- смањење сиромаштва, која је
старијих од 65 година а да млади вилне исхране и физичких актив- месецима промовисана. Око
до 14 година старости узимају ности, а посебно из разлога што резултата примене ове „успеш-
удео од свега 15,26%. Помпезне су Уједињене Нације прогласиле не“ стратегије, на којој је ради-
изјаве челних људи наше земље, 16. октобар за Светски дан хра- ло 28 експерата, 9 министара и
без обзира на њихову политичку не, да би већ 17. октобра многе 14 институција, сложили су се
припадност, су идентичне: „ста- земље широм света обележа- и статистика и живот па сурова
ри не смеју бити терет друшт- вале Светски дан сиромаштва. стварност показује да је у 2008.
ва“ или „усвојена је Национална Наравно, Србија ће Светски дан години 7,9% грађана Србије је
стратегија о старењу, са циљем хране обележити многобројним живело испод апсолутне линије
сиромаштва, а у 2009. за око
Одредбе закона Став синдиката
60.000 више. Међутим статисти-
Услови за стицање права на ка је ипак заобишла чињеницу да
старосну пензију гладују и они који раде.
Потребно је знати да апсолутна
Додатни стаж за жене линија сиромаштва представља
апсолутни минимални живот-
ни стандард и темељи се на
Повећање броја потребних годи- тачно утврђеној потрошачкој
на рада на пословима са бене- корпи. Управо овај податак до-
фицираним стажом води до закључка да се, без об-
зира на постојање Стратегије
Формула за усклађивање пензија
о сиромаштву, сиромаштво не
смањује него повећава. Посма-
9. СИНДИКАЛНИ 7
ПУЛС
и нема додатни трошак подста-
У општини Нови Сад: нарског крова над главом.
• укупан број пензионера је 60.812 Према последњим подацима,
• просечна исплаћена пензија износи 26.575,оо динара просечна инвалидска пензија
• испод просека пензију прима 34.854 корисника, односно 57,31% у Новом Саду покрива 60,63%
• инвалидску пензију мању од просека прима 7.203 корисника, просечне потрошачке корпе у
односно 57,07% Новом Саду (за јул 2009). Номи-
• старосну пензију мању од просека прима 21.372, корисника, нална вредност просечне старо-
односно 58,05% сне пензије покрива свега 78,63%
• породичну пензију мању од просека прима 6.698 корисника, просечне потрошачке корпе у Но-
односно 60,55% вом Саду. Просечна породична
пензија покрива само 54,36% зва-
ничне потрошачке корпе у Новом
трано према годинама старо- чак и просечним пензијама једва Саду. У каквом су незавидном
сти, најсиромашнија су лица преживљавају. положају пензионери довољно
са 65 година и више, односно ОДЛАЗАК У ПЕНЗИЈУ СВЕ говори чињеница да је реална
најугроженија категорија станов- ЧЕШЋЕ ЈЕ СУНОВРАТ У СИРО- вредност просечне исплаћене
ништва су пензионери и деца. Да МАШТВО пензије у општини Нови Сад, из-
ли се ико од актуелне социјално Да би дочарао праву слику сиро- ражена у еврима, од 1. јануара
одговорне власти упита колико маштва старих људи, а слободно
ће ђака сваког дана отићи глад-
но у школу, да је број пензионера
све већи, број радно способног
становништва све мањи, да је у
питању биолошки опстанак неко-
лико милиона људи који не могу
да обезбеде три оброка дневно?
Србији прети талас сиромаштва
старијих грађана, јер на тржишту
рада све више људи потпада под
категорију слабо плаћених. То
значи да су доприноси за пензију
мали, а самим тим и пензије. Све можемо да кажемо и слику целе 2010. године до данас смањена
већи број пензионера решење нације, Савез самосталних син- за 8,80%.
види у одласку у народне кухиње. диката града Новог Сада је ура- У анализирање потреба пен-
Повластице за пензионере су дио преглед потрошачке корпе зионера неопходно је уврсти-
мање-више симболичне. Ниске која задовољава најосновније ти и трошкове дужевременског
пензије и сиромаштво старијих потребе једног домаћинства и то лечења које подразумева одла-
особа представљају акутни про- под условом да пар пензионера зак у бање и рехабилитационе
блем. Пензионери с минималним, живи у сопственом домаћинству центре. Да би пензионеру била
доступна ова врста лечења не-
опходно је прибавити већу ко-
личину папирологије која и тада
не гарантује да ће пензионер
(најчешће инвалид) отићи на
лечење на рачун социјалног
осигурања, а да при том неће
морати додатно из сопственог
џепа платити или што је у већини
случај, да је боравак плаћен (од
стране социјалног) за неадеква-
тан број дана (који се пацијенту
саопшти приликом детаљног
прегледа по примању у центар
од стране лечничког особља)
у односу на процес потреба
задржавања пацијента на лечењу
и донекле санирања болести.
Поставља се питање: на који
10. 8 СИНДИКАЛНИ
ПУЛС
искључено и институција или организација у
депресивно оквиру извршне власти која би
с обзиром на се бавила њиховим проблеми-
то да немају ма. Србија никада није имала
средстава за поуздану социјалну слику ста-
дружење и при- новништва, која би послужила
стојан живот. као основни водич за правед-
Велик број не ну расподелу државног новца
може да се намењеног најугроженијима.
стара о себи,
док исто тако
велики број
нема никаквих
примања што
је један од бит-
них проблема
начин преживљавају два пен- који и даље остаје нерешен. Не
зионера, под претпоставком да мали је број оних који су, нажа-
примају месечно заједно 40.000 лост, напуштени и од чланова
динара, ако према проценама породица који се и сами боре
реални (септембарски издаци) за за голу егзистенцију радећи од
преживљавање, набавку огрева, јутра до мрака за минималну за- Министар рада и социјалне по-
зимницу, лекове и лечење износе раду. Поражавајућа је чињеница литике Расим Љајић је обећао
100.000 динара? да је сасвим нормално да се чује пензионерима израду такозване
Због катастрофалног живот- „нема га више“, „нико га не оби- социјалне карте пензионера, али
ног стандарда, пензионери лази“, а службе задужене за тај пројекат је, како кажу у Мини-
се сналазе како знају и умеју. старије и пензионере са мањим старству, тек у фази идеје, одно-
Најугроженији траже храну и примањима од просека немају сно ради се о пуком анкетирању
по контејнерима, смрзавају се довољно средстава да би свима најсиромашнијих пензионера и то
у хладним собама, пензију тро- изашли у сусрет, тако да имамо у перспективи. Још једно вирту-
ше на лекове и рачуне, а неки примере да зависно од општине елно обећање.
успевају да упркос свему томе важе различити лимити изнад Сада се више не ради о небри-
још помажу децу и унуке. Положај којих се не примају новчане на- зи власти према болесном, из-
пензионера и старих особа је да- кнаде за најугроженије. гладнелом, изнемоглом, осиро-
нас гори него икада. ОДНОС СОцИЈАЛНО ОДГО- машеном, бесперспективном и
ДЕПРЕСИВНИ И ИЗОЛОВАНИ ВОРНЕ ВЛАСТИ? од власти напуштеном станов-
Истраживања говоре да ве- Власт није учинила ништа на ништву, о стотинама хиљада
лик број пензионера и старијих плану закона на заштити пен- пензионера сведених на ниво
особа не може приуштити про- зионера и старијих особа, не луталица којима власт краде
писане лекове, а велик број се постоји заједничка или свеобух- године живота негирајући да су
осећа усамљено, изоловано, ватна политика за њих, не постоји икада игде ишта у животу ради-
ли и стварали, нити о стотинама
хиљада радника који раде бес-
платно, ради се о питању да ли
ћемо и даље седети скрштених
руку и чекати неко виртуелно
боље сутра. Или ћемо кренути
у радикалније кораке за про-
менама, да првенствено сами
себи помогнемо не гледајући
којој генерацији припадамо да-
нас, јер сутра може бити касно,
јер ми ћемо већ сутра бити они
о којима смо данас писали.
УСТАНИ НАРОДЕ СРБИЈЕ,
БИЛО ЈЕ ДОСТА!
Александра Ђокић
Василија Бојић
11. СИНДИКАЛНИ 9
ПУЛС
ЊИЗ РАДА ГРАДСКИХ ОДБОРА
UPRAVA I PRAVOSUE PODR@AVAJU
NAJAVQENE PROTESTE!
сти и сиромаштва, што актуелна
власт користи за манипулацију
радним местима запослених и за
непотписивање колективних уго-
вора. Лоше приватизације дове-
ле су до затварања великог броја
фирми и оставиле огромне после-
дице на нашу привреду. У најави
су приватизације великих држав-
них система, јавних и комуналних
предузећа, без уважавања ставо-
ва синдиката и шире јавности.
Уколико дође до усвајања пред-
ложених измена и допуна Закона
о ПИО последице ће сносити сви,
пензионери којима ће пензије
бити све ниже, запослени чији ће
Положај запосле- радни век бити све дужи а због
них у државној управи и локалној непостојања института преоста-
самоуправи, као и у правосудним ле радне способности здравстве-
органима је изузетно лош и од но стање све горе, незапослени а
великог је значаја да организова- пре свега млади и високо образо-
ни протести буду што масовнији вани који ће због продужења ста-
и успешнији. Више него икада росне границе све теже долазити
је неопходно да се сви запосле- до посла.
ни, незапослени и пензионери Запослени се налазе на рубу
уједине и да јединствено иступе егзистенције, са примањима која
у заштити својих економских и не могу да покрију ни најосновнија
социјалних интереса. средства за живот, људи су глад-
Чињеница је да ће се најављеним ни, изнемогли и никада више
предлогом Закона о изменама и него до сада понижени! Угро-
допунама Закона о пензијском и жено је људско достојанство и
инвалидском осигурању нанети право на живот, а држава је, без
огромна штета како постојећим икаквих компромиса и жеље за
пензионерима, тако и запослени- сарадњом, ‘’глува’’ за глас радни-
ма и незапосленима који тек тре- ка.
ба једног дана да се пензионишу. Надамо се да ће држава конач-
Овај предлог Закона је морао но схватити да се основна пра-
пре подношења Народној скуп- ва грађана, а пре свега право на
штини да прође кроз Социјално- достојанство и право на живот,
економски Савет Србије, што без обзира на политичке проме-
није учињено, чиме се потврђује не и структуру власти, морају по-
Градски одбор Синдиката за- чињеница о непостојању социјал- штовати. Стога сви морамо бити
послених у управи, правосуђу ног дијалога у Србији. јединствени и истрајни у борби
и друштвеним организацијама Материјални и социјални положај за ова права и дати максимал-
града Новог Сада и општина запослених никада није био но све од себе да ови протести
Јужнобачког округа је на седни- гори, дошло је до пада зарада буду успешни и да се стане на
ци која је одржана 07. септембра и животног стандарда већине пут даљој самовољи власти. Као
2010.године подржао најављене грађана, основне животне на- појединци можемо мало, удруже-
протесте који ће се одржати у мирнице сваким даном све више ни можемо све!
различитим градовима широм поскупљују док зараде запосле-
Србије и позвао своје чланство них стоје. У Србији никада није Драгиња Бејатовић
да им се прикључи! била већа стопа незапослено-
12. 10 СИНДИКАЛНИ
ПУЛС
ODR@AN JEDNO^ASOVNI {TRAJK
GRA|EVINARA
Широм Србије, 8. септембра, довним исплатама зарада и до-
око 50.000 радника је прекину- приноса.
ло радове у Београду, Новом Око 1.300 грађевинских радни-
Саду, Панчеву, Лесковцу, Новом ка и запослених у грађевинској
Пазару, Смедереву, Крагујевцу, индустрији у Новом Саду је подр-
Беочину, Вршцу, Бору, Зајечару жало овај штрајк упозорења.
и тиме „мирно протестовало” Штрајковали су радници
због катастрофалног стања у грађевинских предузећа ИГМ
грађевинарству. Стражилово, Дијагонала, Про-
Радници су, како је и било инг, Беочинска фабрика цемента
најављено, од 10 до 11 сати, и других предузећа чији радници
штрајковали на градилиштима, су чланови Савеза самосталних
путевима, фабрикама и другим синдиката града Новог Сада и
радним местима да би скренули општина. Једночасовном про-
пажњу Влади Србије и ресорним тесту придружили су се радници
министарствима на тежак положај предузећа које већ неко време не
грађевинских радника. Од Вла- ради, некад гигант, грађевинско
де Србије се захтева да напра- предузеће “Неимар”. Радници
ви такав привредни амбијент грађевинског предузећа “Неимар”
у којем ће се подстаћи веће су уједно протестовали и због
запошљавање грађевинских рад- неуплаћених пореза и доприноса
ника и произвођача грађевинског за ову годину и три неисплаћене
материјала. Да се уједначе ус- зараде. Постигнут је договор
лови запошљавања код свих о исплати јулске и августовске
послодаваца, да се уплаћују по- плате и исплати регреса у ра-
рези и доприноси за све и на тај тама, тако да је штрајк који су
начин да се спречи нелојална радници најавили, за понедељак
конкуренција. 13.09.2010. године, отказан после
Радници су штрајковали јер су договора.
незадовољни због непостојања Синдикати траже конкретна
гранског колективног уговора, као решења за два највећа пробле-
и изменама Закона о пензијско- ма. Први је вишемилионски дуг
инвалидском осигурању и нере- државе домаћим предузећима,
због чега су многа пред банкро-
том, неликвидна и не могу да
раде. Други је лоша позиција рад-
ника, недостатак здравственог
осигурања, неодређена минимал-
на цена рада, недостатак топлог
оброка, због чега инсистирају на
потписивању колективног угово-
ра.
Уколико се грађевинари не
договоре са надлежнима о
потписивању колективног угово-
ра, чиме би им се повећала пра-
ва, 1. октобра ће механизацијом
блокирати Србију.
Љиљана Писарић
13. СИНДИКАЛНИ 11
ПУЛС
PRAVNI POLO@AJ ZAPOSLENIH U STE^AJNOM
POSTUPKU
ности за рад до 30 дана, накна-
де трошкова за долазак на рад
и одлазак са рада и накнаде за
време проведено на службеном
путу у земљи и иностранству,
трошкова смештаја и исхране
за рад и боравак на терену, ис-
хране у току рада, регреса за
коришћење годишњег одмора,
неисплаћених примања за отпре-
мнину при одласку у пензију, на-
кнаде трошкова погребних услуга
у случају смрти члана уже поро-
дице и накнаде штете због по-
вреде на раду, јубиларне награде
и солидарне помоћи утврђене
општим актом, накнаде штете
због неискоришћеног годишњег
Стечајни поступак се спроводи намирују у стечају спадају и запо- одмора кривицом послодавца, и
у случају постојања једног од слени код стечајног дужника у од- плаћеног одсуства уз накнаду за-
стечајних разлога: трајније не- носу на неизмирена потраживања раде.
способности плаћања, претеће остварена у складу са Законом о Све наведене зараде, накнаде
неспособности плаћања, пре- раду. То су потраживања по ос- и друга примања на која су за-
задужености или у случају нову: неизмирене одговарајуће послени остварили право у току
непоступања по усвојеном пла- зараде, односно минималне за- рада представљају потраживања
ну реорганизације. Стечај се раде, потраживања по основу на- која се могу пријавити у поступку
може окончати банкротством или кнаде зараде за време одсуства стечаја њиховог послодавца. Пра-
реорганизацијом стечајног дуж- са рада на дан празника који је во на измирење тих потраживања
ника. Једна од правних последи- нерадни дан, годишњег одмора, припада не само лицима запо-
ца које наступају са отварањем плаћеног одсуства, војне вежбе сленим код стечајног дужника у
стечајног поступка тиче се прав- и одазивања на позив државног време отварања стечаја, него и
ног положаја запослених код органа, затим потраживања запо- свим његовим бившим радници-
стечајног дужника. Чланом 77. слених по основу накнаде зараде ма.
Закона о стечају регулисано је за време привремене спрече- Одредбом члана 77. став 1. За-
да отварање стечајног поступка
представља разлог за отказ уго-
вора о раду који је стечајни дуж-
ник закључио са запосленима. О
отказу уговора о раду одлучује
стечајни управник. Стечајни
управник овлашћен је да уз са-
гласност стечајног судије, по-
ред запослених којима није дат
отказ уговора о раду, запосли и
нове раднике у циљу окончања
или вођења стачајног поступка.
Стечајни управник је овлашћен
да уз сагласност стечајног судије
свим задржаним лицима на раду,
као и накнадно запосленим рад-
ницима, одреди зараду и остала
примања која се намирују као
обавеза из стечајне масе.
У круг поверилаца који се
14. 12 СИНДИКАЛНИ
ПУЛС
објективног сагледавања економ-
ске ситуације стечајног дужника
и процене потребе ефикасног
вођења и окончања стечајног
поступка. Стечајни управник се
у давању отказа уговора о раду
мора руководити економском
целисходношћу и објективном
проценом стручности и ефикас-
ности запослених код стечајног
дужника.
Потраживања запослених код
стечајног дужника могу се измири-
ти само на начин прописан одред-
бама Закона о стечају. То под-
разумева могућност намирења
неизмирених зарада, накнада
зарада и других потраживања у
складу са установљеним приори-
кона о стечају прописано је да дицу отпуштање одређеног броја тетима и ограничењима која су
се отварањем стечајног поступка запослених радника код стечајног прописана исплатним редовима
стиче законом прописани правни дужника. Потреба заснивања по Закону о стечају.
основ због којег стечајни управ- радног односа са новим лици-
ник може отказати уговор о раду ма настаје уколико за ефикасно
запосленим лицима код стечајног спровођење реорганизације при-
дужника. Истим чланом прописа- вредног друштва, над којим је от-
но је да стечајни управник може, ворен поступак стечаја, не одго-
поред запослених којима није дат вара квалификациона структура
отказ уговора о раду, запослити и запослених.
потребан број лица ради вођења Закон о стечају не прописује по-
стечајног поступка или окончања себне критеријуме којима би се
започетих послова. Могућност руководио стечајни управник
запошљавања нових лица код приликом доношења одлуке о
стечајног дужника постоји само отказу уговора о раду, односно
због довршетка већ започе- задржавању на раду појединих
тих послова, односно вођења запослених. Међутим, то не зна-
стечајног поступка. Примена чи да стечајни управник може
појединих мера при спровођењу отказати уговор о раду мимо Закон о стечају не прописује било
реорганизације привредног било каквих критеријума. От- какво право запослених против
друштва над којим је покренут каз уговора о раду не може одлуке стечајног управника о от-
стечајни поступак има за после- бити израз самовоље, него казу уговора о раду. Произилази
да Закон о стечају не допушта
било какву судску заштиту права
запослених поводог датог им от-
каза уговора о раду у току стечаја.
Међутим, овакво становиште је у
колизији са уставним јемствима
права на рад, прописаним чла-
ном 60. Устава РС. Том одредбом
Устава прописано је неотуђиво
право сваког запосленог на прав-
ну заштиту за случај престанка
радног односа. Из тог разлога
се правна заштита права запо-
слених поводом отказа уговора о
раду код стечајног дужника мора
остварити под условима и на на-
чин прописан члaном 195. став 1.
Закона о раду. Наведеном одред-
15. СИНДИКАЛНИ 13
ПУЛС
чајни управник. Он утврђује
ваљаност, обим и исплатни
ред потраживања и сачињава
листу признатих и оспорених
потраживања, и то најкасније
у року од 40 дана од дана ис-
тека рока одређеног од стране
стечајног судије за подношење
пријава потраживања.
Решењем о главној деоби
утврђује се проценат исплате
за поједине исплатне редове. У
првом исплатном реду намирују
се потраживања запослених за
неисплаћене зараде у висини ми-
нималних зарада за последњих
годину дана пре покретања
стечајног поступка заједно са
доспелом затезном каматом до
дана отварања стечаја. Исто
бом је прописано вођење судског стечајне масе то обезбеђује. Ако тако, у првом исплатном реду
спора против сваког решења је стечајна маса минимална или је намирују се потраживања запо-
којим је повређено право запо- уопште нема, може се десити да слених по основу неизмирених
сленог. остану неизмирена потраживања доприноса за пензијско и инва-
Поступак стечаја битно ума- и за неисплаћене минималне за- лидско осигурање за последње
њује могућност измирења раде и доприносе за пензијско и две године пре отварања стечаја.
потраживања запослених. Поје- инвалидско осигурање запосле- Та потраживања се обрачунавају
дина њихова потраживања могу них. на износ најниже месечне ос-
остати у потпуности или дели- Намирење потраживања за- новице доприноса, у складу са
мично неизмирена. То се може послених у општем стечајном прописима о доприносима за
десити како у случају банкротства поступку реализује се у скла- обавезно социјално осигурање
тако и у случају окончања поступ- ду са одредбама Закона о на дан отварања стечајног по-
ка стечаја прихватањем плана стечају. Сам поступак намирења ступка. Преостала потраживања
реорганизације. Чланом 54. став започиње подношењем пријаве запослених по основу рада
4. Закона о стечају регулисано је потраживања. Пријава се под- остварују се у оквиру трећег ис-
да се у случају банкротства увек носи писмено стечајном суду платног реда. Ту спада разлика
измирују само неисплаћени нето најкасније у року од 120 дана неизмирених износа до пуног
износи минималне зараде оства- од дана објављивања огласа о износа неисплаћених зарада
рене у последњих годину дана отварању стечајног поступка у преко износа минималних за-
пре отварања стечајног поступ- „Сл. гласнику РС“. Протеком овог рада запослених исплаћених у
ка, као и доприноси за пензијско рока, све поднете пријаве се могу првом исплатном реду, и оста-
и инвалидско осигурање за пос- одбацити као неблаговремене. лих примања по основу рада. Ту
ледње две године пре отварања Пријавом се поставља захтев за такође спадају и неизмирени до-
стечаја обрачунати на износ исплату неизмирених зарада и приноси за пензијско и инвалид-
најниже месечне основице. Сва других примања запослених на- ско осигурање преко доприноса
остала потраживања могу се сталих до дана отварања стечаја. за ПИО који су исплаћени у првом
измирити само када вредност Она се пријављују у висини но- исплатном реду. Намирење ових
миналног изно- потраживања врши се заједно са
са неизмирених свим осталим потраживањима
зарада и дру- трећег исплатног реда, у сраз-
гих примања мери, а у зависности од вред-
увећаних за ности преостале стечајне масе
доспелу затез- за исплату потраживања која се
ну камату до намирују у том исплатном реду.
дана отварања
стечајног по- Зора Веселиновић,
ступка. Осно- стручни сарадник
ваност пријава
п от р а ж и ва њ а
испитује сте-
16. 14 СИНДИКАЛНИ
ПУЛС
POLO@AJ SINDIKALNE ORGANIZACIJE
I PREDSTAVNIKA ZAPOSLENIH KOD
POSLODAVCA U STE^AJU
Да ли даном отварања стечаја престаје да постоји синдикална организација и какав је положај у
правима и обавезама представника запослених (председника синдикалне организације) код посло-
давца?
вима који предвиђа начине пре-
станка рада привредног друштва
(престанак рада предузетника
и поступак ликвидације друшт-
ва). Према члану 77. Закона о
стечају („Сл. гл. РС“ бр.104/09)
отварање стечајног поступка је
разлог за отказ уговора о раду за
запослене код стечајног дужни-
ка. Стечајни управник одлучује о
отказу уговора о раду и о отказу
обавештава Националну службу закона произилази, запослити
за запошљавање према седишту може потпуно нова лица. Из ових
дужника. Стечајни управник може одредаба поставља се питање
да, и поред тога што је отпустио радно-правног положаја запосле-
неке или све запослене, радно них, односно да ли им се отказују
ангажује потребан број лица ради уговори о раду или не. Мишљења
окончања започетих послова или смо да се свакoме запосленoм,
По основу одредаба члана 176. ради вођења стечајног поступка којем се не отказује уговор о
став 1. тач. 5. Закона о раду, за- уз сагласност стечајног судије. Из раду, мора понудити закључење
посленоме престаје радни однос наведеног произилази да је раз- анекса уговора о раду (у истом
независно од његове воље и не- лог да стечајни управник одлучи се анексира промена назива по-
зависно од воље послодавца у о престанку радног односа само слодавца – ново правно лице које
случају престанка рада посло- покретање стечајног поступка. мора у имену да садржи речи „у
давца у складу са чланом 77. Стечајни управник није обавезан стечају“, одређују послови и за-
Закона о стечају или у складу са ни једног запосленог да задржи даци на које се ангажује запо-
Законом о привредним друшт- у радном односу, а као што из слени, уговара се трајање рада
до окончања стечајног поступка,
уговара се зарада – члан 33. тач.
10, 11. и 12. Закона о раду, и др).
Од отказа по основу стечајног
разлога ни један запослени не
ужива никакву посебну правну
заштиту па она не постоји ни за
једног представника запосле-
них (обично председника синди-
калних организација) који су до
отварања стечаја водили синди-
калну организацију. Све одред-
бе из Закона о раду (члан 188)
и Општег колективног уговора
(члан 59) које регулишу заштиту
забраном давања отказа уговора
о раду представницима запосле-
них, престају да важе, односно не
примењују се у овом случају.
Постојећи члан 59. Општег колек-
тивног уговора о забрани отказа
представницима запослених не
пружа никакву заштиту од овог
разлога отказа – покренутог по-
17. СИНДИКАЛНИ 15
ПУЛС
ступка стечаја. Посебно апостро- них чланова) обично формирају стра,
фирамо да одредба о технолош- привремени органи руковођења, • обавља и друге послове који
ком вишку у поступку покренутог по правилу под називом повере- су у надлежности основне
стечаја престаје да важи као и ништва, са следећим задацима: органиозације све у складу са
цео члан 59. ОКУ. • информисање запослених и Статутом и правилима о раду
Када је у питању синдикална бивших запослених, чланова Са- исте.
организација, основана у складу мосталног синдиката о начину
са чланом 6. Закона о раду, ре- остваривања права у поступку ЗАКЉУЧАК
гистрована код надлежног мини- стечаја, УКОЛИКО ПОСЛОДАВАц ПРЕ-
старства за послове рада, која • да води финансијско и свако СТАНЕ СА РАДОМ У СКЛАДУ
је постојала до дана отварања друго пословање организације, СА ЗАКОНОМ О СТЕЧАЈУ И
стечаја, она НЕ ПРЕСТАЈЕ СА да се стара о уплати чланарине, ЗАКОНОМ О ПРИВРЕДНИМ
РАДОМ, не одлази у стечај, није расхода – прихода и израде завр- ДРУШТВИМА, СВИМ ЗАПОСЛЕ-
везана за стечајни поступак по- шних рачуна, НИМА, БЕЗ ОБЗИРА ДА ЛИ СУ
слодавца - него докле год има • да остварују неопходну ПРЕДСТАВНИцИ ЗАПОСЛЕНИХ
минимални број чланова - за- комуникацију са стечајним управ- ИЛИ НЕ, ПРЕСТАЈЕ РАДНИ ОД-
послених који су добровољни ником у функцији остваривања НОС НЕЗАВИСНО ОД ЊИХОВЕ
чланови, у складу са Статути- права и интереса запослених ВОЉЕ И НЕЗАВИСНО ОД ВОЉЕ
ма и општим актима надлежног чланова синдиката који су остали ПОСЛОДАВцА. СВЕ ОДРЕДБЕ
синдиката, који остварују рад на раду у циљу заштите њихових О ПОСЕБНОЈ ЗАШТИТИ СИН-
(стари и нови запослени) код по- синдикалних права и дужности, ДИКАЛНИХ ПРЕДСТАВНИКА
слодавца у стечају, наставља са • да по завршетку поступка ДАНОМ ПОКРЕНУТОГ ПОСТУП-
радом. Међутим, у пракси из раз- стечаја, ако се донесе одлука КА СТЕЧАЈА ИЛИ ДАНОМ ПРЕ-
лога отказа запосленима, органи о реорганизацији, да се изврше СТАНКА РАДА ПОСЛОДАВцА
синдикалне организације остају припреме и спроведу избори ИЛИ ДАНОМ ДОНОШЕЊА ОД-
без дотадашњих чланова па се у синдикалној организацији, а ЛУКЕ О ЛИКВИДАцИЈИ, КОЈЕ
у складу са правилима /статути- у случају банкротства да се у СУ ИХ ШТИТИЛЕ ОД ОТКАЗА,
ма/ одговарајућих самосталних организацији донесе одлука о ПРЕСТАЈУ ДА СЕ ПРИМЕЊУЈУ.
синдиката Републике, због ново- престанку рада организације и
насталих околности (отпуште- изврши брисање исте из реги- СЛУЖБА ПРАВНЕ ПОМОЋИ
RAZLIKA IZME|U PRERASPODELE RADNOG
VREMENA I PREKOVREMENOG RADA
Закон о раду, чл. 53, 57, 58 и 61
Прерасподела радног времена недељно, нити дуже од четири времена и извршење одређеног
не сматра се прековременим ра- часа дневно по запосленом. посла у утврђеним роковима. Код
дом, који се може увести само у Према томе, прековремени рад прерасподеле радног времена,
изузетним случајевима, за посао може да се уведе само у изузет- радно време не може да траје
који се није могао унапред пред- ним случајевима, за посао који дуже од 60 часова недељно (члан
видети, и у ком случају запослени није у могао унапред да буде 57. став 3. Закона). Прерасподе-
не може да ради дуже од осам предвиђен. ла радног времена не сматра се
часова недељно, нити дуже од Чланом 57. до 61. Закона утврђено прековременим радом (члан 58.
четири часа дневно. је да послодавац може да изврши наведеног закона).
“Чланом 53. Закона о раду прерасподелу радног времена, Уколико се у конкретном случају
(“Сл. гласник РС”, број 24/2005, тако да запослени у једном пе- ради о прековременом раду, а не
61/2005 и 54/2009 - даље: Закон) риоду раде дуже од пуног радног о прерасподели радног времена,
прописано је да је на захтев по- времена, а у другом краће, с тим запослени не може да ради дуже
слодавца запослени дужан да да укупно радно време у периоду од осам часова недељно, нити
ради дуже од пуног радног вре- од шест месеци у току календар- дуже од четири часа дневно.”
мена у случају више силе, изне- ске године не буде у просеку дуже
надног повећања обима посла и од 40 часова недељно. Прерас- (Мишљење Министарства
у другим случајевима када је не- подела радног времена уводи се рада и социјалне политике,
опходно да се у одређеном року када то захтева природа делат- бр. 011-00-560/2010-02 од
заврши посао који није плани- ности, организација рада, боље 12.7.2010. године)
ран. Прековремени рад не може коришћење средстава рада,
да траје дуже од осам часова рационалније коришћење радног
